[slikom] Re: Moje Spadalo i ja
- From: "Dalibor Savic" <savadm@xxxxxxxxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 6 Aug 2004 03:27:33 +0200
Caos svima i od mene,
i ja se slazem sa Nesom da se po nekad na ovoj listi posalje nesto za
citanje, ja sam ranije slao neke interesantne istoriske tekstove pa mogu i
dalje u koliko ima zainteresovanih mozda malo postaje jednolicno govoriti
samo o racunarima na ovoj listi. nadam se da ce se Gradimir sloziti da nekad
malo nesto treba i promeniti a da to ne dovede u pitanju glavnu temu lliste
Daca
----- Original Message -----
From: "Nenad Radenkovic" <r1nenad@xxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Thursday, August 05, 2004 10:46 PM
Subject: [slikom] Re: Moje Spadalo i ja
> Pozdrav za sve na listi!
> Potpuno se slažem sa Davidom. Ovakve maštovite priče kao što je Violeta
> napisala apsolutno trebaju naći mesta ne na nekoj drugoj listi, već na
ovoj
> našoj. Ne verujem da bi bilo kome smetalo, a po najmanje moderatoru i
> administratoru da se na našoj listi pojavljuju čak vrlo često ovako dobre,
> maštovite priče, koje su više nego bliske po svojoj sadržini svima nama.
> Isto tako mislim da svaki književni teksttreba da nadje mesto na ovoj
listi,
> ako nije uattachmentu. Veliki pozdrav posle dužeg vremena.
> ----- Original Message -----
> From: Violeta Pećić <viki@xxxxxxxx>
> To: Slicica <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
> Sent: Thursday, August 05, 2004 12:07 PM
> Subject: [slikom] Moje Spadalo i ja
>
>
> > Nije pitanje,
> > nije savet,
> > nije preporuka,
> > nije komentar.
> > - Znaci, ako niste odvise znatizeljni da procitate jednu (skoro sasvim
> > istinitu) pricu iz moje svakodnevice, onda izbrisite ovu poruku.
> >
> > Moj kompjuter se najpre zvao Melody, ali nakon nekog vremena uvidela
> sam
> > da njegovom karakteru mnogo bolje odgovara ime Spadalo.
> > I pre nego sto se posteno razbudim, jos iz kreveta pruzim ruku prema
> > kompjuteru da ga ukljucim.
> > Onda se malo protegnem (znam imam puno vremena), odsetam do kupatila,
> umijem
> > se, skuvam kafu i priblizim se kompjuteru: "aha, tek je stigao do pola
sa
> > podizanjem Windows-a", mogla bih mozda da napravim i jedan sendvic..."
Dok
> > trazim dasku za hleb, pronalazim daljinski, hm, da vidimo sta ima na
TV-u.
> > Onda primecujem da se iz sobe vec neko vreme nista ne cuje, to bi moglo
da
> > znaci da je kvasac u kompjuteru odradio svoje. Puna zahvalnosti prilazim
> mom
> > cudu od tehnike, s puno neznosti ga pogladim po kucistu i posto sam
> > zaboravila da je soljica sa kafom na krevetu, naravno, sa stoprocentnom
> > tacnoscu sedam na pomenutu soljicu. "OK Viki," kazem sebi "nista
strasno,
> > posle cemo to pocistiti, a sad je vreme za postu". Dok se pokrene
program
> za
> > postu, imam vremena da skuvam drugu kafu. Kad sam se vratila u sobu, s
> > divljenjem konstatujem kako se program otvorio pre nego sto sam dosla. S
> > blazenim osmehom najpre slusam titititititi (modem je odabrao broj), a
> onda
> > umilno pistanje, kasljucanje, zastajkivanje, cini se kao da ce se
> zagrcnuti
> > i odustati "ne, mili moj" sapucem "izdrzi jos samo malo" i "jupi, uspelo
> > je"! Sad jos samo da provere jesam li to ja, ili nisam (moj davalac
usluga
> > tako lepo brine o tome da se neko drugi ne docepa mojih poruka.) Ipak,
to
> > malo predugo traje,
> > pa zato sapucem poput hipnotizera: "to sam ja, to sam ja, to sam stvarno
> > ja...". I evo zapocinje skidanje poruka "uuuuh, ima ih desetak". Prva,
> > druga, treca, treca, treca, treca, treca... "Hm, sta li je to?"
razmisljam
> i
> > pokusavam da se prisetim da li mi je neko u poslednje vreme obecao
poslati
> > nekakav program ili knjigu. Ali moje razmisljanje prekida jedno: "tup".
> Nije
> > to nista, samo prekid napajanja elektricnom energijom, anaravno, posto
UPS
> > doduse stoji na mom spisku neophodnih stvarcica koje treba da kupim,
> nekako
> > ga uvek preteknu krpice i CD-i s muzikom. Dok ukljucujem ponovo racunar,
> > svecano se zaklinjem da cu UPS sigurno kupiti od sledece plate. Ovaj
put,
> > podizanje Windows-a trajace duze zbog nasilnog prekida rada, stojicki se
> > smeskam, sklanjam prekrivac s tragovima prolivene kafe, operem i zaostal
e
> > sudove od vecere, (Windows-i su negde na trecini puta), pojedem onaj
> sendvic
> > s pocetka price, okacim ves, , "Windows-i su izgleda negde kod trece
> > trecine", "samo napred, VIVA LA MICROSOFT!!!"; "imam vremena i za ormar:
> > pantalone ili mini? Napolju ce i danas biti pakao, znaci mini, Prelazim
> > rukom preko gole noge, "dobro je, sto sam juce depilirala noge;
> ljubicasta,
> > ili tirkizna majica? U tom momentu cujem iz sobe da su Windows-i blizu
> > vrhunca. Trcim iz spavace sobe, zapinjem o cosak stolice, vrisnem od
bola
> i
> > vec znam da od minice nema nista, jer ce se za samo nekoliko sekundi na
> > mojoj nozi rascvetati modrica, koju cu verovatno nositi do kraja ovog
> leta.
> > Ali, hrabro odbacujem tu misao i ponovo se bacam pred kompjuter.
Turpijam
> > nokte dok Outlook Express odradjuje svoj posao. Kad sam bila kod
cetvrtog
> > nokta druge ruke, zacuju se praporci koji inace oznacavaju da je sa
> > skidanjem poste gotovo. Nokte cu zavrsiti posle (ukoliko ne zaboravim na
> > to". In box Messages: u prvoj mi nude cudotvorni preparat kako bi mi jos
> > vise poraslo nesto sto zapravo i nemam, u drugoj ponuda za software uz
> ciju
> > pomoc mogu da pratim sve ono sto mi rade ljubavnik, sef, prijatelji,
> > neprijatelji i cela rodbina. U onoj cuvenoj trecoj (super teska
> kategorija)
> > stigla mi je nekakva glupa slicica u Background-u. I tako, jos nekoliko
> > reklama, pa napokon poznato ime. Napokon stvarno poruka za mene i to od
> > osobe od koje to vec danima ocekujem! Jos ne otvaram poruku, udobno se
> > namestam kako bih se pripremila za citanje, jer poruka ima i attachment,
i
> > onda otvorim poruku, a u poruci stoji: "Sve informacije su u prilozenoj
> > datoteci". "Rhrrrr!" Ma, nisam uopste besna. Pa s virusima se bori ceo
> svet,
> > sto bih ja bila izuzetak. Zatvaram Outlook i ponovo se konektujem.
> > Nnisam vam rekla da se sve to dogadja nocu, jer tad je internet
besplatan,
> > pa treba "poskidati" ponesto. Naravno, bez razmisljanja se zalecem na
> > Gordanov server, muzike, kol'ko hoces, (samo kad bi se ti folderi malo
> brze
> > otvarali). "Gde sam ono sinoc stala?" Ali, pre nego sto sam dosla do
> > zeljenog podfoldera primecujem u prvom prozoru - Gordan je dodao novu
> > pesmu: Bonnie Tyler Total Eclipse of The Heart. Vau!!! Click!!! OK,
> download
> > ce potrajati dvadeset-dvadeset pet minuta, za to vreme mogla bih da
> skoknem
> > do arhive poruka sa Slikoma. Zamolio me je Gradimir da proverim kako mi
se
> > to cini. Mhm, stranica se naravno sporo otvara, to je zbog download-a
koji
> > je u toku. "Kako ide onaj grafit? Boze, daj mi strpljenja, samo brzo!"
> > Nekako mi izgleda kao da hard disk miruje (inace, on toliko ronda da ja
> uvek
> > po tom znam sta radi). Sad zvuci kao da se zagrcnuo megabajtima. "Alt
plus
> > tab, alt plus tab", ali nista. Jaws cuti, racunar se smrznuo. "Escape,
> > escape, alt +tab, insert plus escape, F5, F5" ne vredi. Pokusam sa Alt
> +F4,
> > nesto se pokrene, a onda mi skoro srce iskoci kad moj kompjuter
arlaukne.
> > Bila sam toliko pametna, pa sam podesila pod "Sounds, Program Error"
nesto
> > nalik na rezanje i urlik neceg sto pripada porodici macaka. U
> medjuvremenu
> > otkacila sam se sa interneta. "Ovo mi se precesto desava" razmisljam,
> odavno
> > vec sumnjam kako mi neko lepo pretura po racunaru dok sam na netu, a
ipak
> > nikako da instaliram nekakav Fire wall. Onda se zacuje skrgutanje, (ne
> > mislite valjda da moj racunar jos i skrguce), to su ipak samo moji zubi.
> > Udahnem duboko da se smirim, a onda puknem po tastaturi Ctrl plus alt
plus
> > delete. Postedecu vas price o svemu onom sto sam radila dok se podizao
> > Windows, uglavnom, opet sam bila na internetu. Na svu srecu imam taj
> > Internet download manager, tako da nastavljam sa skidanjem one pesme
negde
> > od 18 procenata. Ovaj put se vise ne usudjujem pretrazivati stranice na
> > internetu. OK, nastavicu sa citanjem Harry Pottera, dok se download ne
> > okonca. Nakon petnaestak minuta ponovo zavirujem u procente download-a
(59
> > procenata). Ovo stvarno ide presporo, 'ajd' bas da zavirim u Properties
> > pesme (8,29 MB). Sad sam nekako pomirila matematiku i logiku. OK, znala
> sam
> > da je ta pesma nesto duza, ali bas toliko...??? Ipak mislim kako je
vredi
> > skinuti. Pogledam na sat. Jos dvadesetak minuta do sedam, a tad se
> > zakljucava vremenska zona besplatnog interneta. Necu vise imati vremena
ni
> > za jednu pesmu. Znaci, mogu da pozatvaram sve foldere koje sam u
> > medjuvremenu pregledala. Prvi se zatvorio bez problema (doduse, nije to
> bas
> > bila reprezentativna brzina, ali dobro sad), drugi se vec kolebao (da li
> da
> > se zatvori, ili ne), a kod treceg, pogadjate vec (racunar se smrznuo!) I
> > ponovo pokusavam sa svom onom silom magicnih kombinacija: Alt +tab,
> escape,
> > escape, F5, Jaws kursor-PC kursor, Jaws kursor-PC kursor,Grrrrrr!!!!
> > cekic je bio dovoljno daleko, tako da sam samo iz sve snage pritisnula
ono
> > vece dugme na kucistu...
> >
> > Procesor: Intel Celeron-A 400 MHz,
> > Hard disk: 3,25 GB
> > (a preostalo je jos samo oko 400 MB slobodnog prostora)
> > RAM 256 MB
> >
> > P.S. Sorry, zbog gresaka. Prica je jutros napisana.
> >
> > Viki
> > Zanimanje: uterivačica znanja
> > Adresa: Zemlja, Sunčev sistem, Mlečni put
> > E-mail: viki@xxxxxxxxx
> > Mob: Ccclxxxvii-Lxv-Dlxviii-Cciv
> > Broj eritrocita: ispod normale
> > Omiljena muzika - razni pravci s primesama jazz-a
> > Parfem - Noa, Cacharel
> >
> >
> >
> >
>
>
Other related posts:
