[slikom] Moje Spadalo i ja
- From: Violeta Pećić <viki@xxxxxxxx>
- To: "Slicica" <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Thu, 5 Aug 2004 12:07:47 +0200
Nije pitanje,
nije savet,
nije preporuka,
nije komentar.
- Znaci, ako niste odvise znatizeljni da procitate jednu (skoro sasvim
istinitu) pricu iz moje svakodnevice, onda izbrisite ovu poruku.
Moj kompjuter se najpre zvao Melody, ali nakon nekog vremena uvidela sam
da njegovom karakteru mnogo bolje odgovara ime Spadalo.
I pre nego sto se posteno razbudim, jos iz kreveta pruzim ruku prema
kompjuteru da ga ukljucim.
Onda se malo protegnem (znam imam puno vremena), odsetam do kupatila, umijem
se, skuvam kafu i priblizim se kompjuteru: "aha, tek je stigao do pola sa
podizanjem Windows-a", mogla bih mozda da napravim i jedan sendvic..." Dok
trazim dasku za hleb, pronalazim daljinski, hm, da vidimo sta ima na TV-u.
Onda primecujem da se iz sobe vec neko vreme nista ne cuje, to bi moglo da
znaci da je kvasac u kompjuteru odradio svoje. Puna zahvalnosti prilazim mom
cudu od tehnike, s puno neznosti ga pogladim po kucistu i posto sam
zaboravila da je soljica sa kafom na krevetu, naravno, sa stoprocentnom
tacnoscu sedam na pomenutu soljicu. "OK Viki," kazem sebi "nista strasno,
posle cemo to pocistiti, a sad je vreme za postu". Dok se pokrene program za
postu, imam vremena da skuvam drugu kafu. Kad sam se vratila u sobu, s
divljenjem konstatujem kako se program otvorio pre nego sto sam dosla. S
blazenim osmehom najpre slusam titititititi (modem je odabrao broj), a onda
umilno pistanje, kasljucanje, zastajkivanje, cini se kao da ce se zagrcnuti
i odustati "ne, mili moj" sapucem "izdrzi jos samo malo" i "jupi, uspelo
je"! Sad jos samo da provere jesam li to ja, ili nisam (moj davalac usluga
tako lepo brine o tome da se neko drugi ne docepa mojih poruka.) Ipak, to
malo predugo traje,
pa zato sapucem poput hipnotizera: "to sam ja, to sam ja, to sam stvarno
ja...". I evo zapocinje skidanje poruka "uuuuh, ima ih desetak". Prva,
druga, treca, treca, treca, treca, treca... "Hm, sta li je to?" razmisljam i
pokusavam da se prisetim da li mi je neko u poslednje vreme obecao poslati
nekakav program ili knjigu. Ali moje razmisljanje prekida jedno: "tup". Nije
to nista, samo prekid napajanja elektricnom energijom, anaravno, posto UPS
doduse stoji na mom spisku neophodnih stvarcica koje treba da kupim, nekako
ga uvek preteknu krpice i CD-i s muzikom. Dok ukljucujem ponovo racunar,
svecano se zaklinjem da cu UPS sigurno kupiti od sledece plate. Ovaj put,
podizanje Windows-a trajace duze zbog nasilnog prekida rada, stojicki se
smeskam, sklanjam prekrivac s tragovima prolivene kafe, operem i zaostale
sudove od vecere, (Windows-i su negde na trecini puta), pojedem onaj sendvic
s pocetka price, okacim ves, , "Windows-i su izgleda negde kod trece
trecine", "samo napred, VIVA LA MICROSOFT!!!"; "imam vremena i za ormar:
pantalone ili mini? Napolju ce i danas biti pakao, znaci mini, Prelazim
rukom preko gole noge, "dobro je, sto sam juce depilirala noge; ljubicasta,
ili tirkizna majica? U tom momentu cujem iz sobe da su Windows-i blizu
vrhunca. Trcim iz spavace sobe, zapinjem o cosak stolice, vrisnem od bola i
vec znam da od minice nema nista, jer ce se za samo nekoliko sekundi na
mojoj nozi rascvetati modrica, koju cu verovatno nositi do kraja ovog leta.
Ali, hrabro odbacujem tu misao i ponovo se bacam pred kompjuter. Turpijam
nokte dok Outlook Express odradjuje svoj posao. Kad sam bila kod cetvrtog
nokta druge ruke, zacuju se praporci koji inace oznacavaju da je sa
skidanjem poste gotovo. Nokte cu zavrsiti posle (ukoliko ne zaboravim na
to". In box Messages: u prvoj mi nude cudotvorni preparat kako bi mi jos
vise poraslo nesto sto zapravo i nemam, u drugoj ponuda za software uz ciju
pomoc mogu da pratim sve ono sto mi rade ljubavnik, sef, prijatelji,
neprijatelji i cela rodbina. U onoj cuvenoj trecoj (super teska kategorija)
stigla mi je nekakva glupa slicica u Background-u. I tako, jos nekoliko
reklama, pa napokon poznato ime. Napokon stvarno poruka za mene i to od
osobe od koje to vec danima ocekujem! Jos ne otvaram poruku, udobno se
namestam kako bih se pripremila za citanje, jer poruka ima i attachment, i
onda otvorim poruku, a u poruci stoji: "Sve informacije su u prilozenoj
datoteci". "Rhrrrr!" Ma, nisam uopste besna. Pa s virusima se bori ceo svet,
sto bih ja bila izuzetak. Zatvaram Outlook i ponovo se konektujem.
Nnisam vam rekla da se sve to dogadja nocu, jer tad je internet besplatan,
pa treba "poskidati" ponesto. Naravno, bez razmisljanja se zalecem na
Gordanov server, muzike, kol'ko hoces, (samo kad bi se ti folderi malo brze
otvarali). "Gde sam ono sinoc stala?" Ali, pre nego sto sam dosla do
zeljenog podfoldera primecujem u prvom prozoru - Gordan je dodao novu
pesmu: Bonnie Tyler Total Eclipse of The Heart. Vau!!! Click!!! OK, download
ce potrajati dvadeset-dvadeset pet minuta, za to vreme mogla bih da skoknem
do arhive poruka sa Slikoma. Zamolio me je Gradimir da proverim kako mi se
to cini. Mhm, stranica se naravno sporo otvara, to je zbog download-a koji
je u toku. "Kako ide onaj grafit? Boze, daj mi strpljenja, samo brzo!"
Nekako mi izgleda kao da hard disk miruje (inace, on toliko ronda da ja uvek
po tom znam sta radi). Sad zvuci kao da se zagrcnuo megabajtima. "Alt plus
tab, alt plus tab", ali nista. Jaws cuti, racunar se smrznuo. "Escape,
escape, alt +tab, insert plus escape, F5, F5" ne vredi. Pokusam sa Alt +F4,
nesto se pokrene, a onda mi skoro srce iskoci kad moj kompjuter arlaukne.
Bila sam toliko pametna, pa sam podesila pod "Sounds, Program Error" nesto
nalik na rezanje i urlik neceg sto pripada porodici macaka. U medjuvremenu
otkacila sam se sa interneta. "Ovo mi se precesto desava" razmisljam, odavno
vec sumnjam kako mi neko lepo pretura po racunaru dok sam na netu, a ipak
nikako da instaliram nekakav Fire wall. Onda se zacuje skrgutanje, (ne
mislite valjda da moj racunar jos i skrguce), to su ipak samo moji zubi.
Udahnem duboko da se smirim, a onda puknem po tastaturi Ctrl plus alt plus
delete. Postedecu vas price o svemu onom sto sam radila dok se podizao
Windows, uglavnom, opet sam bila na internetu. Na svu srecu imam taj
Internet download manager, tako da nastavljam sa skidanjem one pesme negde
od 18 procenata. Ovaj put se vise ne usudjujem pretrazivati stranice na
internetu. OK, nastavicu sa citanjem Harry Pottera, dok se download ne
okonca. Nakon petnaestak minuta ponovo zavirujem u procente download-a (59
procenata). Ovo stvarno ide presporo, 'ajd' bas da zavirim u Properties
pesme (8,29 MB). Sad sam nekako pomirila matematiku i logiku. OK, znala sam
da je ta pesma nesto duza, ali bas toliko...??? Ipak mislim kako je vredi
skinuti. Pogledam na sat. Jos dvadesetak minuta do sedam, a tad se
zakljucava vremenska zona besplatnog interneta. Necu vise imati vremena ni
za jednu pesmu. Znaci, mogu da pozatvaram sve foldere koje sam u
medjuvremenu pregledala. Prvi se zatvorio bez problema (doduse, nije to bas
bila reprezentativna brzina, ali dobro sad), drugi se vec kolebao (da li da
se zatvori, ili ne), a kod treceg, pogadjate vec (racunar se smrznuo!) I
ponovo pokusavam sa svom onom silom magicnih kombinacija: Alt +tab, escape,
escape, F5, Jaws kursor-PC kursor, Jaws kursor-PC kursor,Grrrrrr!!!!
cekic je bio dovoljno daleko, tako da sam samo iz sve snage pritisnula ono
vece dugme na kucistu...
Procesor: Intel Celeron-A 400 MHz,
Hard disk: 3,25 GB
(a preostalo je jos samo oko 400 MB slobodnog prostora)
RAM 256 MB
P.S. Sorry, zbog gresaka. Prica je jutros napisana.
Viki
Zanimanje: uterivačica znanja
Adresa: Zemlja, Sunčev sistem, Mlečni put
E-mail: viki@xxxxxxxxx
Mob: Ccclxxxvii-Lxv-Dlxviii-Cciv
Broj eritrocita: ispod normale
Omiljena muzika - razni pravci s primesama jazz-a
Parfem - Noa, Cacharel
Other related posts:
