[slikom] Odgovori na pitanja u vezi sa AlfaNum projektom
- From: "Vlado Delic" <vdelic@xxxxxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 16 Nov 2007 16:43:17 +0100
Dragi listeri,
Ovo je jedan veoma dugacak email. Ovu recenicu pisem nakon sto sam za 4 sata
uspeo da sistematizujem sva vasa pitanja i da napisem konkretne odgovore.
Hvala Vam na pitanjima i predlozima i posebno na pozitivnom i konstruktivnom
tonu. Da Vas ne bih zatrpavao sa mnostvom mailova sa pojedinacnim
odgovorima, pokusacu u jednom emailu da dam odgovore na sva postavljena
pitanja. Pokusacu da sistematizujem sva vasa pitanja i sugestije u 4 grupe
kako bih to mogao proslediti svima u AlfaNumu sa molbom da dopune moje
odgovore i daju konkretnije odgovore za ono sto ni ja ne znam. Te odgovore
cu Vam naknadno poslati na listu.
Prva grupa pitanja odnosila se na eventualnu ugradnju anReadera u mobilne
telefone.
Lorijanu se zahvaljujem na recima podrske. Njegovo pitanje bilo je: "Da li
postoji mogucnost da Alfanum izradi citac ekrana za mobilne telefone na
Srpskom jeziku i od cega sve zavisi kreiranje ovakvog programa. Voleo bih da
se dogovorite sa proizvodjacima Talks-a i Mobile speak-a i izradite slicnu
aplikaciju kao sto je to hrvatski Mobile speak, samo za srpski jezik."
Lorijan Popi je predlozio svima "koji su zainteresovani za citac ekrana na
srpskom jeziku za mobilne telefone da se jave i time na nedvosmislen nacin
pokazu da je ovo vise nego potrebna ali i isplativa investicija."
Na Lorijanov poziv se odazvao Igor Zoric: "Kako da ne, evo i ja se
pridruzujem jer kao sto pre anreadera kada smo citali srpski tekst sa
engleskim nacinom citanja, moze covek i tu da se snadje ali gde je tu
uzivanje u domacem tekstu, e pa kako bi bilo isto divno da je to i na
mobilnom."
Rajko Tomic je konstatovao da nas par negativnih kritika ne moze spreciti da
idemo napred i tezimo boljem. On je podrzao predlog kolege Lorijana Popija
konstatacijom: "Da je ipak trziste mobilnih telefona povoljno za razvoje
govornih softvera i da bi takodje donijelo izvesna nova sredstva koja bi se
izmedju ostalog mogla uloziti u daljni razvoj govornih programa na srpskom i
slicnim jezicima."
Ivan Kostov mi je mnogo pomogao u odgovoru na Lorijanovo pitanje i dao je
dodatni predlog: "Lorijane kad si vec pomenuo citace ekrana za mobilne
telefone imam jako losu vest. Naime da bi neko postao distributer za talks i
mobile speak mora da ispuni jako rigorozne uslove tipa kupovine 50 licenci u
napred a nuance za talks ako se ne varam trazi 100. Dakle ko ce da kupi 100
legalnih talks-ova? Drugo Anreader je prilicno tesko prilagoditi da radi na
symbian platformi ali posto je ako se ne varam pisan u c plus plus-u mislim
da postoji bolji predlog a to je da se prilagodi za windows mobile i pokusa
neki dogovor sa code factori-om oko distribucije mobile speak smart phone za
srpski jezik... Rekao sam da je lakse napraviti ovo za windows mobile zato
sto je adaptacija u kodu mnogo manja nego da se pravi sve iznova za symbian
os.."
Lorijan Popi je podrzao Ivanov predlog: "Tvoj predlog Hakeru o Vindovs
mobile je vise nego konstruktivan i na mestu. Sto se tice uslova kupovine
veceg broja licenci unapred, jeste da to nije lako u nasem okruzenju, ali
prepreka se moze prevazici uz pomoc svih nas ne bi trebalo biti problema
uzev u obzir ociglednu zainteresovanost trzista. A Alfanum bi mogao da
ponudi zainteresovanim korisnicima placanje unapred po povoljnijim cenama i
tako bi dosao do nekih sredstava za placanje licenci, kao kod kupovine
knjiga u pretplati."
Na to se jos nadovezao i Milos Przic: "Ne, ipak ne mogu da uzdrzim komentar.
Jeste to, Lorijane, da se ta prepreka moze prevazici, sto se tice kupovanja
licenci isl. I jeste to da se ja slazem sa tvojim predlogom, to je nesto sto
bi cak trebalo da bude prioritet u razvoju govornih tehnologija. Ali ako je
vecina kao sto su pojedinci, a neki su se izrazili i ovde, onda nema sanse
da se dodje do ovoga jer ce im sve zivo biti skupo, a kad im se da, naravno,
pocece naprasno da im blokiraju telefoni od tog programa, vec poznata prica.
I onda ce svi hvaliti Talks koji bolje razumeju zbog toga sto im je drazi
"engleski akcenat" nego pravi srpski jezik sa svim regionalnim varijantama.
Neko ce da sklepa krek za to i tek ce onda svi da budu zadovoljni."
Viktor Zivojinovic misli "da je an reader za sada najbolja sinteza i da je
moguce i treba da bude jos bolja...". Slozio bih se sa njim. Njegovo pitanje
bilo je: "Da li se moze ocekivati da mobilni telefoni progovore glasom
marije jer mobil speak koji je uradjen za hr jezik nije bas prirodan mnogo
je prirodniji glas marije, da li bi se na ovom polju moglo nesto uciniti da
marija postane dostupni govor na simbijan ili jos bolje da se naprave
pripreme kako bi ona bila dostupna na novom google sistemu za mobilne
telefone, koji su open source tj za njih moze da kreira program ko god hoce.
Da li ce marija bitii dostupna na mobilnim telefonima kao citac ekrana?"
VD: Evo sad i mog odgovora na prvu grupu pitanja. Problem ugradnje anReadera
u mobilne telefone je veoma tezak. Iako smo svesni koliko bi to vama
znacilo, bojim se da bez obezbedjivanja sredstava da se tim inzinjera i
programera posveti tome, ta aktivnost ne moze dobiti prioritet u situaciji
kada govorne tehnologije jos nisu zazivele na sirem komercijalnom trzistu i
preduzece AlfaNum nema te kapacitete da samo snosi sve rizike koje ste
pomenuli. Nadam se da ce situacija za nekoliko godina biti bolja, napredni
telefoni ce biti pristupacnijih cena, nacicemo negde sredstva i za takav
projekat. Moram samo da Vam kazem da je anReader ovakav kakav je, racunarski
veoma zahtevan i da bi morao doziveti korenite promene da bi se spakovao u
resurse jednog mobilnog telefona. To bi svakako bilo moguce samo u skupljim
telefonima, a kvalitet sintetizovanog govora ne bi mogao biti kao na
racunaru. Ceo razvoj bio bi vezan i za proizvodjace telefona i njihovih
operativnih sistema sto dalje usloznjava projekat i pojacava pitanje ikakve
ekonomske opravdanosti. Ostaje da oko ove teme nastavimo pricu za godinu-dve
pa cemo videti. Mozda u medjuvremenu napravimo neko kompromisno resenje koje
svakako nece biti na nivou anReadera, ali bi moglo da bude dovoljno
kvalitetno. Videcu sa mojima u AlfaNumu, a njih molim da mi napisu ako sam
nesto vazno ispustio da odgovorim na ovu i naredne grupe pitanja.
Druga grupa pitanja odnosila se na unapredjenja i nove verzije anReadera.
Edo iz Sarajeva se takodje javio. Pozdrav za Edu iz Novog Sada. Njegovo
pitanje bilo je: "Moje pitanje je kada se Ocekuje konacno nova verzia
anreadera s obzirom da vec ista verzia na stranici stoji vec godinu dana?
Dokle je doslo s proektom kada smo se sreli u sarajevu a u pitanju je onaj
akcentovanii dialekt citanja?"
Slicno pitanje uputio je i Dalibor Savic: "dali ce biti uskoro poboljsanja
Anridera odnosno neka novija verzija. Od septembra prosle godine nista nije
uradeno na tom planu pa se stice utisak da se sa tim stalo, odnosno da su
svi ostali projekti vazniji od ovoga sa cim se nebih slozio."
VD: Evo odmah odgovora na ova dva pitanja. Poslednjih godinu dana radilo se
intenzivno na novoj verziji anReadera koja bi trebalo da zvuci mnogo bolje.
Glavne promene bice na tzv. signalnom nivou i tu verziju imacemo za par
meseci. Ilegalne verzije sa hasp emulatorima nece moci da imaju novi
kvalitet anReadera. Zao mi je onih koje sam ovim razocarao, ali ja Vas i sad
pozivam da na ovo gledamo kao na zajednicki projekat, jer, ponavljam, nije
ni u Vasem interesu da niko ne plati trud i rad inzinjera u AlfaNumu koji
Vam to razvijaju. Vise detalja o ovoj za Vas vaznoj vesti kad mi ih posalju
iz AlfaNuma.
Gordan Radic je obrazlozio svoj stav prema anReaderu i dao jasna
obrazlozenja i konstruktivne sugestije: "Ocito je da sam se malkice krivo
izrazio i upotrebio krivu formulaciju, pa cu to sad pokusati ispraviti.
Dakle, anReader mi "nije drag" iskljucivo kao aplikacija. Zasto? Zato sto je
glomazan u odnosu na neke druge sintetizatore, zato sto je za razliku od
nekih drugih sintetizatora sempliran na 22 khz, dok su ovi drugi na 44 ili
48 khz i na zvucnicima koje koristim osjecam tu razliku u kvaliteti i smeta
mi. Nadalje, njegova glomaznost povlaci poprilicna usporenja sistema i
zahtjeva jace sisteme nego sto bi ustvari trebali biti. Jos jedna stvar je
da sam s dosta strana cuo price o raznoraznim bugovima, no o tome bi
preciznije mogao pricati Debeli koji ipak malo vise od mene seta gradom i
ljudima stela kompjutere. Ukratko, u nijednom trenutku nisam htio reci da je
ova inicijativa losa, sto se placanja tice vrlo sam svjestan da ljudi moraju
biti placeni za svoj rad i veliki sam pobornik toga. Nitko od nas nema pravo
na osnovu toga sto je invalid traziti da sve ima besplatno. Sve moje
zamjerke vezane su uz tehnikalije i nadam se da ce se pronaci neki modus da
anReader profunkcionira kako treba. Da se i ovo ne bi slucajno krivo
shvatilo, navest cu kao primjer sto zadnje 4 godine pratim dvije glavne
liste vezane uz problematiku slijepih i kompjutera i nikad nisam procitao da
je netko imao ikakav problem s Wintalkerom osim nedostatka SBL fajlova.
Nasuprot tome, o anReaderu se stalno periodicki pise, uviek nekome zasteka
ovo ili ono i uvijek se ti problemi mogu procitati na nekoj od lista."
Rajko je Gordanove opservacije kratko prokomentarisao sa: "Ti problemi su
proporcionalni broju korisnika softvera." Verovatno je u pravu, ali cu
svakako dati iscrpniji odgovor na Gordanove ocene.
Dobrinko Davidovic se takodje nadovezao komentarima na Gordanove ocene i
napisao: "Prema mom skromnom iskustvu, koristenja sinteza govora, mislim da
je anrider skup u odnosu na lakocu dostupnosti drugih sinteza, koje svojom
kvalitetom ne zaostaju za anriderom. Sto rece Gordan, naj svijetliji primjer
je Wintalker, koji radi bez prekorno, a i sbl file je rijesen na
zadovoljavajuci nacin. Ako je kompjuter skromnijih mogucnosti, anrider nema
stabilnost, kako brzine tako i visine glasa citaca, a takodje ima stepenaste
prelaze izmedju odredjenih glasova, a o akcentu ne bih da komentarisem, prem
da bi trebao biti srecnije rijesen, Takodje nije rjeseno pravilno citanje
engleskih rijeci. Mislim da je anrider nus proizvod, ekonomsko opravdanih
investicija. Bez obzira na izneseno miislim da je anrider dobra stvar sa
velikim rezervama za poboljsanje, u sadasnjem tehnoloskom trenutku."
VD: Evo odgovora na Gordanove opservacije. Sumnjam da je sampling rate
(frekvencija semplovanja) uzrok bitnih razlika u slusanju govora. Za govor
bi trebalo da bude gotovo isto 22, 44 ili 48 kHz. Tu je sigurno nesto drugo
u pitanju. Teorijski bi za govor bilo dovoljno 8 kHz, a 16 kHz vec treba da
zadovoljava i potrebe muzike - pa i audio CD standard ne trazi vise od 16
kHz za muziku koja je zahtevnija od govora. Sto se tice glomaznosti i ocene
da je ona veca nego sto bi trebalo biti, sa tim se slazem, ali nas osnovni
cilj jeste sto je moguce kvalitetnija sinteza govora iz teksta, a potrebne
resurse smo stavili u drugi plan racunajuci na sve vece mogucnosti racunara,
pa ako hocete i mobilnih telefona koji su samo nekoliko godina iza. Gordan
je pomenuo i raznorazne bagove i to je ono sto me najvise zanima i sto
ocekujem od vas da nam ukazete. Ta komunikacija ide dosta tesko i vrlo retko
mi se desi da se meni neko obrati zbog nekog baga. Neka se AlfaNumu obrati
taj Gordanov kolega Debeli koji ljudima stela kompjutere i neka nam napise
koji su to bagovi kako bismo mogli da pokusamo i da ih otklonimo. Gordana
bih molio da mi prosledi sve poruke sa tih lista na kojima se prica o
problemima sa anReaderom. Dok nam Vi ne javite za problem mi ga ne mozemo
resiti. Dobrinkova iskustva prema anReaderu nisu bas pozitivna, ali u svom
komentaru naveo je samo neke subjektivne ocene koje svakako uvazavam, ali
bih molio konkretne i objektivne probleme da mi kazete pa da to resavamo. To
da anReader ne radi stabilno sa starijim i skromnijim racunarima je
rayumljivo. Nisam razumeo u cemu je problem sa akcentima. Koliko ja znam
akcentovanje je veoma dobro, a mozda se misli na neki drugi problem. Tu
naravno treba uvaziti cinjenicu da se ne koriste isti akcenti sirom bivse
Jugoslavije i mi smo se i za srpski i za hrvatski drzali zvanicnih recnika,
a ne kako se govori u jednom ili drugom kraju. Verovatno je ovde problem
interpretacije akcenata na signalnom nivou - iako su tacno ustanovljeni.
Verujem da ce se ovde osetiti pomak u novoj verziji anReadera koja se sada
razvija. Akcentovanje engleskih reci reseno je samo za jedan mali broj reci,
ali vam je ostavljena mogucnost da u kontrolama promenite akcentuaciju reci
za koje vam smeta kako ih anReader izgovara. Takodje mi nije jasna
Dobrinkova konstatacija: "Mislim da je anrider nus proizvod, ekonomsko
opravdanih investicija." Ipak, hvala mu na tome sto veruje da ce anReader
biti jos bolji.
Milica Ilic je imala par pitanja i komentara: "Pozdrav od mene. Imala bi dva
pitanja sto se tice anridera. 1. Kada pritisnem slovo p on mi cita peri? I
drugo je pitanje kada sam na internetu i kada hocu da skrolujem stranu sa
page down anrider mi ubrza govor i moram da izlazim iz svega da gasim komp
da bi normalno citao, ili se uspori pa pocne da pjeva i da grozno cita po
dva slova, muzicar sam pa mogu reci bukvalno pjeva. Ne desava se to uvijek,
ali vrlo cesto. Nadam se da cete program i dalje razvijati, i hvala Bogu i
vama, da mogu da citam sta god hocu, i da radim samostalno na kompu. Zaista
sam zahvalna vama Profesore, i sjajnim momcima Ivanu Kostovu, i Nikoli
Djordjevicu koji su me ucili."
VD: Zahvaljujem se na lepim recima i pohvalama za moje saradnike. Evo Nikola
joj je vec odgovorio: "Problem slova p se ne javlja u novijim verzijama
jawsa. To je bio problem u njegovom sapi 5 drajveru. To sto ti se desava sa
ubrzavanjem nije slucajno. Dok nesto citas i pritiskas page up i down govor
se ubrzava i usporava. Kad hoces da skrolujes stranicu prvo sa ctrl zaustavi
citanje."
Nikola Djordjevic je vec odgovorio i Djemalu kome se takodje zahvaljujem na
recima podrske i pozdravima. Djemal je pitao: "Ja imam jedan problem sa
Anreader-om. Nakon instalacije i inicijalizacije Anreader prilikom izgovora
pocne da usporava i ubrzava odnosno podize i spusta glas, a povremeno i
zablokira. Ti problemi mi se nikako ne javljaju sa sintezom Elokvence. Imam
zvucnu karticu Sound Max, verziju Jaws-a 50621, operativni sistem Windows
Xp Professional, 512 MB rama, procesor Intel Pentium 4 na 3Ghz, pa bih vas
zamolio da mi napisete sta bih trebao da pokusam kako bih otklonio taj
problem." Nikola mu je kratko odgovorio: "Instalirajte jaws 7 ili 8 i sve ce
biti u redu."
Treca grupa pitanja i komentara ticala se Audio biblioteke za slepe i
slabovide.
Suzana Ristanic je ceo svoj komentar posvetila Audio biblioteci. Hvala joj
na lepim recima. Prenosim njen email u celini: "Sve pohvale od mene za vas i
vasu firmu Alfanum za sve sto ste uradili do sad. Ono sto me je jako
obradovalo je to sto ste napravili klijentsku aplikaciju za audio
biblioteku, jer cu u buduce moci da se obratim dekanu Filozofskog fakulteta
u Nisu i da sa njikm razgovaram o pristupacnosti literature za slepe i
slabovide. Mozda bi me sada neko pitao zasto to do sada nisam cinila? Pa
upravo zato sto na odseku za Psihologiju imamo par profesora koji su autori
nekih od knjiga i nebi se slozili da njihove knjige postoje u elektronskom
formatu. Ovom prilikom zelim da vas pitam, da li postoji mogucnost da se
napravi nesto sto bi moglo prepoznavati novcanice? Ja vas pozdravljam i
zelim vam puno uspeha u daljem radu. Imate podrsku od mene!"
Kao i Suzana i Dalibor Savic je shvatio znacaj zastite autorskih prava i u
odgovoru na komentare iz emaila od Nikole Rundeka dotakao tu vrlinu
klijentske aplikacije: "To je napravljeno zbog zastite autorskih prava jer
tako knjige nemozes prepravljati i po meni je to ok. Medutim problem je sto
na tim serverima ima malo knjiga i sto se slabo popunjuju. A koliko mi je
poznato onaj u skoli i ne radi jer navodno skola nema internet."
VD: Univerziteti u Novom Sadu i Beogradu su izrazili spremnost da se u
univerzitetskim bibliotekama postave serverske aplikacije Audio biblioteke
za slepe i slabovide. Slicno bismo mogli da napravimo i na ostalim nasim
univerzitetima u Nisu i Kragujevcu. Ideja je da se nastavnicima pruzi
prilika da svojim studentima ostecenog vida ponude svoju literaturu
posredstvom audio biblioteke, a interfejs klijentske aplikacije bi se malo
promenio da moze da selektuje literaturu po predmetima i nastavnicima, po
naucnoj oblasti i sl. Verujem da ce univerzitetske biblioteke biti puno
aktivnije u dopunjavanju sadrzajima nego sto je to slucaj na postojeca dva
servera u skoli u Zemunu i u savezu u Beogradu. Dalibor je u svom kratkom
emailu lepo uocio i izneo ovaj veliki problem, i to je povod naseg
razmisljanja o trecoj verziji Audio biblioteke. Naime, planiramo znacajnije
da doradimo klijentsku aplikaciju da i ona preuzme neke funkcije serverske
aplikacije. Prosto receno, svako ce sa klijentskom aplikacijom moci da ubaci
knjigu u svoju Audio biblioteku i da je prelistava po zelji, cita kad hoce,
narezuje na audio CD i sl.
Najzad i cetvrta grupa i predloga. Ovde cu zbog raznovrsnosti davati
odgovore pojedinacno.
Nikola Rundek je dao predlog i obrazlozenje: "Bi li sve tvrtke koje se bave
govornim tehnolo9gijama mogle omoguciti placanje svojih proizvoda kao i sve
trgovine, cekovima, karticama itd.
Nekako mi se cini da bi kupaca bilo vise, jer kako se kupuju stvari u
trgovinama na pet-sest rata, tako bi se i programi mogli kupovati.
Time bi se, po mom misljenju, izbjeglo trazenje pomoci od ministarstava.
Tada bi ih se moglo zamoliti da pomognu u kupovini, recimo brajicnih redaka,
koje, barem za mene, ni ziv spiker ne moze zamijeniti. I zadovoljne obje
straqne: proizvodjaci i potrosaci."
VD: AlfaNum je oduvek bio fleksibilan sto se tice placanja, a mislim da ne
postoje uslovi da preduzeca kao sto je AlfaNum imaju alate kao trgovine. Oni
posluju preko racuna, a verujte da ja o tome bas malo znam. U svakom slucaju
slazem se da treba potraziti resenje koje ce biti zadovoljavajuce i za
proizvodjace i za potrosace.
Ana Marcic imala je jos neke sugestije za moje mladje saradnike, pa njen
email ponavljam ovde vise zbog njih: "Prezadovoljna sam Anriderom i njegovim
mogucnostima.Zadovoljna sam cinjenicom da ste saslusali moju zelju, izrazenu
kroz pitanje. Da li je to u okvirima vaseg naucnog rada, nisam
razmisljala.Poznato mi je da je tehnicki moguce. Nasi savezi uvoze skupa
pomagala i to na engleskom jeziku. Mi stariji teze savladjujemo jezicku
barijeru i u slucajevima kad imamo novac za pomagalo. Veoma su nam vazni
satovi vage kako kuhinjske tako i za telesnu tezinu, toplomeri, meraci
pritiskai drugi uredaji gde imamo numerisane znake a nisu reljefno izrazeni.
Proizvodjaci kojima su se obracali nasi predstavnici, pravdali su se da je
mali broj potrosaca sa takvim zahtevima i potrebama. Ja se ipak nadam da cu
mlade istrazivace vaseg tima podstaci na razmisljanje. Puno uspeha u u
daljem radu uz nasu podrsku ili bez nje."
VD: Evo neka se u AlfaNumu malo pozabave time, pa cu Vam poslati odgovor na
pitanje da li oni imaju resursa i opravdanog ekonomskog interesa da se time
pozabave ili ce u toku tog malog istrazivanja trzista doci do informacija i
adresa na koje mogu da vas upute.
Na kraju ovog najduzeg emaila koji sam ikada napisao i za koji sam potrosio
nekoliko sati, Sasa Dzelebdzic je imao vise komentara i pitanja, pa cu ovde
pokusati da dam odgovore na sve. Sasa je napisao: "Jedan sam od stotinak
srecnika koji su AnReader dobili u podeli preko saveza, i zelim da kazem
sledece:
1. Prvi put da sam preko saveza i ministarstva dobio nesto sto za mene ima
stvarno pravu upotrebnu vrednost, i na tome sam zahvalan ekipi Alfanuma kao
i savezu i ministarstvu za rad zdravstvo i socijalnu politiku, ali razumem i
nezadovoljstvo onih koji nisu bili na toj listi s tim da mislim da je ipak
preko firme Alfanum vrsena pravedna selekcija i to da ovaj koristan software
stigne do ljudi koji ce znati da ga na pravi nacin i koriste. Logicno je da
ima i nezadovoljnih jer nas je visestruko vise od broja koji je bio za
podelu."
VD: Ovo je zaista vredna pohvala. Nije nam zaista bilo lako da izaberemo 112
slepih i slabovidih osoba u Srbiji koji ce dobiti prednost u toj podeli
anReadera. Iz saveza nismo mogli dobiti detaljnije spiskove, pa se puno tog
posla svalilo na mene i moje saradnike. Zaista smo se trudili da to bude sto
pravednije i verujem da smo u tome uspeli jer nije bilo mnogo primedbi. Ono
sto me vise brine jeste predug period da se takva akcija nije ponovila. U
medjuvremenu je doslo do promene vlasti, a to je dug period kad se nista ne
moze uraditi. Jos vise me brine osecaj da se nista veliko nece desiti ako se
licno ne zalozim, a najvise me brine strah da ni to nece biti dovoljno. Ipak
pokusacu i nadam se da cu u tome imati vasu podrsku. Mislim da cu vec
pocetkom decembra imati vise vremena da se time pozabavim.
Sasa:
"2. Ima nesto u nasoj prirodi sto nas nagoni da blatimo sve i ako nemamo
jake argumente za to, jer treba podrzati ono sto je pozitivno sto nam
olaksava svakodnevni zivot a primedbe koje imamo kao i opravdane suvisle
kritike mogu se izneti i na malo lepsi i civilizovaniji nacin bez zargonski
receno prozivanja ljudi i organizacija koje su nam tako nesto ucinile
dostupnim, jer je mnogo vise toga sto smo s ovim programom dobili nego sto
bi bile zamerke na njegov kvalitet i funkcionalnost.
3. Zelim da budem konstruktivan i sve ovo sto pisem je usmereno u tom
pravcu. Dobronamerni ce to tako i shvatiti a za komentare onih koji to nisu
ne brinem jer su mi manje bitni.
4. Pozdravljam napore gospodina Delica i njegove ekipe koji bez obzira na
sve neosnovane i bez na argumentima zasnovane kritike nastavljaju rad na
unapredjenju govornih tehnologija posebno u delu vezanom za slepe sto me
logicno i naj vise interesuje."
VD: Voleo bih da se svi slozimo sa Sasom oko ovih stavova iznetih pod 2 i 3,
a yahvaljujem se na podrsci recenoj u tacki 4.
Sasa:
"5. Sada malo o tome sto bih zeleo da se desi kada se govori o AnReader-u.
Voleo bih da se dodaju novi glasovi govornika u samom programu, ali neki kao
sto su: Predrag Mihailovic koji cita dosta zvucnih knjiga u nasoj zvucnoj
biblioteci ili neko sa slicnim glasom jer mi takav glas mnogo vise prija pri
slusanju elektronskih knjiga kao i tekstova druge vrste, a u privatnim
razgovorima sa drugim korisnicima AnReadera sam dosao do zakljucka da i oni
imaju slicno misljenje... Jos jedan predlog zasto se ta aplikacija za
preuzimanje knjiga ne postavi za download ako je vec besplatna kako sam
razumeo mislim da bi to bilo dosta jednostavnije za dosta nas koji imaju
problema sa samostalnim kretanjem? Postoji li mogucnost da se u buducnosti
ova govorna sinteza prilagodi za upotrebu na mobilnom telefonu kao sto talks
radi na symbian aparatima? Nadam se da ce razvoj ovog software-a biti
nastavljen i da bez obzira na njegove mane kojih naravno ima jer nista nije
savrseno ce i ostali koji trenutno nisu u prilici naci nacina i sredstava da
dodju do njega."
VD: Nije problem angazovati izabranog spikera i u studiju za dan dva snimiti
nekoliko sati njegovog govora. Problem je sto je posle potrebno vise meseci
intenzivnog rada da se u toj snimljenoj govornoj bazi obeleze granice svih
izgovorenih reci i svakog pojedinog glasa u tim recima. I nije dovoljno samo
konzistentno obeleziti te granice, nego i podatke o kvalitetu i nacinu
izgovora pojedinih glasova da bi anReader mogao da nadje pravu kombinaciju
glasova, slogova i reci koje ce da pospaja pre nego sto ih obradi i
reprodukuje preko zvucnog izlaza, i da to najzad zvuci razumljivo i prirodno
kao da govori covek. Naravno da Vam puno vise prija pravi ljudski glas za
slusanje nego vestacki sintetizovan govor. Klijentska aplikacija nije
besplatna (iz vec mnogo puta objasnjenih razloga), ali je za 300 slepih i
slabovidih u Srbiji podeljena besplatno za njih tako sto je Ministarstvo
rada i socijalne politike pokrilo troskove u vezi sa tim. Na prvoj podeli na
kojoj sam i licno prisustvovao podeljeno je manje od 100, a svi ostali
primerci ostali su u Savezu u Beogradu i treba njima da se obratite za svoje
primerke, najbolje preko svojih medjuopstinskih organizacija. Zaista ne mogu
da shvatim da to vec nije uradjeno ni posle vise od pola godine. Naravno, za
potencijalne korisnike Audio biblioteke van Srbije potrebno je prvo svoje
saveze i ministarstva da ubedite da Vam to treba, a verujem da Vam treba.
Nadam se da sam odgovorio na vecinu vasih pitanja, ali ako bude jos nekih
novih pitanja pronacicu vremena da odgovorm i na njih.
Srdacan pozdrav i prijatan vikend,
Prof. dr Vlado Delic
____________________
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
<slikom-request@xxxxxxxxxxxxx> i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu: <slikom-request@xxxxxxxxxxxxx>
i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Za pristup arhivi poruka koristiti adresu:
//www.freelists.org/archives/slikom/
Login: username=slikom Password=mokils
____________________
Other related posts:
