[slikom] Re: [slikom] Re: [slikom] Priča
- From: "natalija mijic" <natali-igor@xxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Sat, 4 Jun 2005 00:21:00 +0200
Zdravo; Dalibore; što se tiče prepoznavanja; u priči stoji da je svaka
sličnost sa stvarnim ličnostima samo slučajna. U svakom slučaju; autor ima
pravo na svoje motive; a čitalac ima pravo na svoje tumačenje.; Pozdrav
tebi i svima na listi.; Natalija Mijić
----- Original Message -----
From: "Dalibor Savić" <dacko@xxxxxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Friday, June 03, 2005 11:55 AM
Subject: [slikom] Re: [slikom] Priča
> Natalija, prica je kao uvek brilijantna stim sto se njeni akteri lako mogu
> prepoznati. To je mana svakog pisca ja ne ulazim u to mozda ti je to i
bila
> namera, veliki pozdrav svim listerima Daca
> ----- Original Message -----
> From: "natalija mijic" <natali-igor@xxxxxxxx>
> To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
> Sent: Friday, June 03, 2005 12:21 AM
> Subject: [slikom] Priča
>
>
> > Dragi prijatelji, znam da nije uobičajeno da se na listi nađu literarni
> tekstovi, ali ovo je jedna priča, možda ne naročito dobra, ali
> karakteristična po tome što mi je kompjuter poslužio kao inspiracija da
je
> napišem. Pomislila sam da vam, možda, neće biti nezanimljivo da čitate o
> kompjuteru u jednom kontekstu, drugačijem od uobičajenog i zato sam bila
> slobodna da ovu svoju kreaciju ponudim vašoj pažnji.
> > Natalija Mijić
> >
> >
> >
> >
> > Jedna nesvakidašnja ljubav
> >
> >
> >
> > Zovem se Ana. Znam da vam moje ime ne govori ništa - ni po čemu nisam
> osobito poznata. Ja sam bibliofil, ali to nije nešto što može da vas
izvede
> iz anonimnosti. Živim u svetu knjiga i ponekad pomislim da ne bih morala
> samo da ih čitam. Tu i tamo dolazilo mi je da počnem da pišem, ali uvek bi
> mi se učinilo da su drugi već rekli baš ono što sam ja nameravala da
kažem.
> I tako sam prešla svoj zenit, a kad se čovek nađe na silaznoj putanji,
onda
> je kasno za umetnost, isto kao i za ljubav. Međutim, život me je iznenadio
> otkrićem da nikad ni za šta nije prekasno i zato sam napisala ovu svoju
prvu
> i jedinu priču.
> >
> >
> >
> > Ne pamtim kad sam se poslednji put zaljubila i verovala sam da mi se to
> više nikad ne može dogoditi. Ovo je, dakle, ljubavna priča, začinjena sa
> slabom dozom naučne fantastike. Ipak, da počnem onako kako započinju mnoge
> priče: svaka eventualna sličnost sa likovima, situacijama i pojavama
> slučajna je. Jedini stvaran lik je kompjuter, a on je ujedno i glavni
junak.
> Moram odmah da vam kažem da sam imala izražen otpor prema kompjuteru. Moj
> odnos sa tom čudnom spravom, koja govori ravnim, bezizražajnim glasom,
> podseća na brak iz računa, koji se sklapa na silu, a traje iz nužde.
> Nervira me, a ne mogu bez njega - tako ja opisujem naš zajednički život, a
> tako i neke žene kažu za svog nezainteresovanog, ali solidnog i pouzdanog
> supruga. Znate one sižee iz filmova i knjiga kako se, navodno, kompjuter
> zaljubi u svoju vlasnicu, pa još i ona počne da mu uzvraća. Čiste
gluposti -
> mislila sam, sve dok mi se ovih meseci nije desilo nešto neobično i sasvim
> neočekivano.
> >
> >
> >
> > Mesto zbivanja, o kojima ću da vam pričam, jeste nevladina
organizacija
> SSSS. Ima više nevladinih organizacija sa nekoliko slova "S" u imenu, pa
bi
> vas to moglo navesti na pogrešno lokalizovanje radnje. Da ne bi bilo
> zabune, otkriću vam pun naziv: posredi je, dakle, Savez sveznajućih,
> svemoćnih stručnjaka, gde nažalost i sama pripadam. Najmoćniji među
> sveznajućim stručnjacima je Generalni, inače moj novi šef, a dojučerašnji
> kolega. Čim su ga imenovali na visoku funkciju, počeo je da se obračunava
sa
> mnom zbog nečega što datira još iz naše mladosti. Ne mogu to da vam
ispričam
> jer bih previše proširila temu. Rekla sam da ću napisati priču, a ne
roman -
> bar za sada nisam spremna za velike sižee. Dakle, Generalni, koga sam do
pre
> nekoliko meseci oslovljavala po imenu dok smo pričali viceve ili se jedno
> drugom žalili na bivšeg šefa, njegovog prethod nika, oduševljavao me je
> svojom odlučnošću da sprovede temeljne promene u našem okruženju. Možete
li
> zamisliti kako sam se oseć
> > ala kad sam shvatila da suštinsku promenu treba da predstavlja moje
> uklanjanje iz knjižare, koju sam uspešno vodila od svog dolaska u SSSS.
Baš
> kao u nekom trileru, on je mirno i strpljivo dočekao svojih pet minuta
> posle dve i po decenije zlopamćenja. Nisam mogla da verujem da je taj
> tihi, tako bespomoćan i nenametljiv čovek preko noći postao preteća
> figura, lišena bilo kakvih kolegijalnih i ljudskih obzira. Na sednici
> Upravnog odbora samouvereno je saopštio srdačnim i veoma uglađenim tonom
> da loše i nestručno obavljam poslove u knjižari. Optužio me je za
> nedisciplinu, doslovno rekavši da bih u svakoj ozbiljnijoj firmi već
dobila
> otkaz. Članovi Upravnog odbora mi nisu naklonjeni, ali bili su pomalo
> zbunjeni time što je novopečeni šef naprasno ustanovio moju nesposobnost
i
> nestručnost i to nakon dvadeset pet godina rezultata, koji su mi
obezbedili
> solidan reiting u našem poslovnom krugu. Zanemela sam od čuda jer u liku
tog
> superiornog bosa nisam mogla da pre
> > poznam onog skromnog, jedva čujnog i u svakom pogledu neupadljivog
> čoveka, u čijem su ponašanju prema meni uvek bili diskretno prisutni
> izrazi naklonosti. Nisam bila spremna da, nakon toliko ostvarenih i javno
> potvrđenih priznanja, koja su zbrisana jednim moćnim potezom - ponudim
jake
> argumente za svoju stručnost, pošto u ovoj neobičnoj sredini fakultetska
> diploma profesora svetske književnosti nema neku vrednost i ne važi kao
> argument. Izgubila sam osećaj sigurnosti jer - uprkos tome što mi je sav
> život protekao u učenju - ne mogu da tvrdim da sam sveznajući stručnjak.
> Ovde su na ceni neke druge veštine - obrazovanje vam dođe više kao balast.
> >
> >
> >
> > Zazirući od mogućeg javnog skandala, za mene se zauzeo Predsedavajući.
On
> je, inače, prilično alergičan na mene, ali bilo je isuviše očigledno da je
> na dnevnom redu stvar lične prirode, a kad se neki moćnik ustremi na
jednu
> podčinjenu ženu, onda je najmudrije zatvarati oči pred zloupotrebom
položaja
> i izjašnjavati se što je moguće nejasnije. Predsedavajući je epizodni lik
u
> mojoj priči i ne morate da ga pamtite. Na žalost, on je epizodni lik i u
> SSSS, iako je formalno prvi čovek u toj populaciji. On je pomalo tragičan
> tip, zato što se za sve što uradi, ili što ne uradi, pravda izgovorom da
ga
> niko ni o čemu ne obaveštava.
> >
> > Predsedavajući ima manire političara, ali mu ne polazi za rukom da kaže
> odlučno "ne", ili odlučno "da". O bilo čemu da je reč, on se poziva na
> trećeg člana glavnog tima SSSS, Savetnika, magistra prava, koji već
poduže
> čeka, spreman da ga nasledi, pa je već krenuo da diktira sve najvažnije
> odluke.
> >
> >
> >
> > Predsedavajući je jedna bleda i tragična figura, iako je dobrom
> retorikom sebi prokrčio put političkog uspona na širem planu. Međutim, već
> duže vreme mu je bilo jasno da je kao Predsedavajući postao meta za
odstrel
> i bio je na udaru ne samo opozicije, nego i svojih najbližih saradnika. Za
> razliku od Generalnog, koji uživa u tome da izaziva probleme,
> Pretsedavajući nastoji da ih izbegne ako već ne može da ih reši, i to
je
> razlog što nisam dobila otkaz po kratkom postupku, već mi je ukazana
milost
> da se rešavanje mog slučaja odloži za narednu sednicu.
> >
> >
> >
> > Nezadovoljan što je Predsedavajući odstupio od svoje uobičajene uloge,
> koja se pretežno svodi na to da održi govor u cilju otvaranja ili
> zatvaranja nekog skupa, Generalni je morao da se zadovolji samo sitnicom
da
> mi smanji platu za osamnaest posto. Taj procenat stvarno izgleda sasvim
> beznačajan ako se uporedi sa procentom od pedeset posto, za koliko je
> povećao svoju zbog nekakvog fantomskog prekovremenog rada.
> >
> >
> >
> > I sada, najzad, na scenu stupa kompjuter, glavni junak moje priče. Kad
> biste seli za moj kompjuter, brzo biste zaključili da je krš, ali ja sam
se
> emotivno vezala za njega, kao što mi se nekad događalo da se vežem za
nekog
> muškarca, za koga su znali da je krš svi osim mene. Elem, sela sam za
> kompjuter, srećna što ga, uopšte, imam kakav god da jeste i u jednom dahu
> napisala, jedan za drugim, čitav niz prigovora, sve vreme svesna činjenice
> da svemoćni i sveznajući stručnjaci ništa ne mrze više nego da čitaju. Moj
> krš od računara tu i tamo me podseća na ćudljivog, kapricioznog i
> jogunastog klimakteričnog muža koga - na svoju sreću, ili na žalost -
nemam.
> On često blokira, guši se, guta reči, sam se resetuje, izbriše mi već
> napisano i, uopšte, postupa suviše samovoljno za jednu mašinu. Ali dok
pišem
> Generalnom da ću obavestiti javnost kako on vrši diskriminaciju nad
jednom
> ženom, moj računar postaje emotivan i čini mi se da saoseća sa mnom jer
> besprekorno beleži moje izlive
> > nemoćnog protesta. A dok pišem Predsedavajućem, koji me u našim
> svakodnevnim razgovorima uverava da se on ništa ne pita, da od njega
ništa
> ne zavisi, da je nemoćan da obuzda vlastoljubivost Generalnog, veštačka
> inteligencija mog računara preobražava se na čudesan način u naklonost
> bliskog prijatelja, koji mi obećava virtuelnu podršku u ovoj sajber
> priči.
> >
> >
> >
> > Ipak, nijedna sredina - pa ni SSSS - nije sasvim lišena demokratije.
> Zahvaljujući tome, nadležni su se upoznali barem sa predmetom mojih
> prigovora, ako ne i sa celim sadržajem i udelili mi malčice svog
dragocenog
> vremena da u lakonskoj formi kažem - ako, uopšte, imam išta da kažem - u
> svoju odbranu. Evo me dakle, gde sedim na optuženičkoj klupi pred
glavnim
> timom SSSS. Tandem Generalni (čije je geslo "Ja imam pravo") i
> Predsedavajući, (koji se zaklanja iza parole "ja ne mogu ni na šta da
> utičem"), pojačan je prisustvom Savetnika, koji se poštapa frazom "Zakon
> izričito kaže..." Na svim važnim sastancima svemoćnih stručnjaka on je
u
> ulozi poznavaoca i tumača zakona. U mom slučaju relevantan je Zakon o
> radu. Ne biste verovali da ljubav može da se manifestuje na nečem tako
> prozaičnom kao što je zakon. Kad mu dam komandu za pretraživanje, moj
> računar je često izvršava lenjo, bezvoljno i aljkavo. Ali sad, kad imam
> problem, izmenio se kao da mi svojim efikasnim
> > ispunjavanjem svega što zatražim, rečito pokazuje da je uz mene u
> ozbiljnim i teškim trenucima. Kao po nekoj velikoj skupštinskoj sali,
> šetao je po Zakonu o radu od jednog do drugog člana, strpljivo,
> analitički ispitujući svaki od njih da li može i šta može da kaže meni
u
> prilog. Pokazao se tako privržen, da sam osetila kako između nas struji
> toplina, kao između dva bliska bića. Ko zna nije li me, možda, istinski
> zavoleo iz dna svoje elektronske duše, koja se neobjašnjivo zagrejala, kao
> što to biva u naučno-fantastičnim filmovima. Kao zaljubljen pastir
> poljske ljiljane, pronalazio je za mene zakonske odredbe da od njih
> napravim svoj štit i zaklon od niskih udaraca moćnih muškaraca, kojima sve
> teže odolevam. Sve što su članovi Zakona o radu imali da kažu,
> pokušavajući da me uzmu u svoju odbranu kao časne i pravedne sudije,
> ekspert za prava je - kao hladnim, oštrim mačem - presekao učenim i
> visokostručnim tumačenjem. Eh da mi je moj verni
> > saradnik kompjuter bio pri ruci da zapiše to odista briljantno
tumačenje,
> dostojno da se nađe u nekoj enciklopediji. Ali moj računar nema
dinamičnost
> jednog lap topa da bi mogao da me prati u stopu. On je krš čije su kosti
> stare, tako da nikad ne napušta moju sobu. Uzdahnula sam i maksimalno se
> koncentrisala da bi mi nekako pošlo za rukom da zapamtim to tumačenje
koje
> mora da vas fascinira svojom lucidnošću, a ono glasi: Generalni je
> apsolutno upravu jer je i sam pravnik, pa je napravio pravni akt, na
osnovu
> koga ima pravo da odlučuje o tome da li je iko ikada upravu - izuzev,
> razume se, njega samog, kome je Upravni odbor SSSS dao pravo da to pravo
> definiše sa isključivim pravom da ga primenjuje u procenjivanju
nečijih
> prava.
> >
> >
> >
> > Ovo, očigledno ekspertsko tumačenje me je doslovno prosvetlilo -
samo
> što mi je nakon tog prosvetljenja postalo nejasno i ono što sam
> mislila da mi je jasno. Dok pokušavam da shvatim bar nešto, osim
> strašne izvesnosti da se na mene ustremila avet moći, inkarnirana u
> liku napadača naoružanih funkcijama, osećam kako mi strašno nedostaje
> računar - moj jedini saveznik u ovoj smešnoj i žalosnoj borbi. Da
> mi je on sad ovde, dala bih mu "delete" komandu i on bi
energično
> izbrisao sve pleonazme, sve neistine, sve diskretne pretnje, sve
> vešto maskirane ucene - sve ono čime nas ljudi oko nas, sa kojima smo
> se smejali, radili, šetali, pevali i prijateljevali - podsećaju na
> robote kad obole od virusa vlasti, za koji još dugo neće biti
> pronađen lek.
> >
> >
> >
> > Sama sam - a na drugoj strani, nasuprot meni, sede moćni protagonisti
> ove sajber priče, krojači sudbine, tumači zakona i zaštitnici prava.
> Tvrdim, hladnim, nadmoćnim i nemilosrdnim tonom dobronamerno me uveravaju
> kako sam neradna, nestručna, nesposobna, neposlušna i, razume se,
> nepotrebna. Pokušavam da im oponiram, ali me nadglasavaju i moje slabašne
> glasne žice vibriraju sve tiše. Onda zaronim u ćutanje da se zaštitim od
> tog užasnog pritiska sile i pitam se da li poneki ljudi umesto srca
> imaju mikroprocesor, ili matičnu ploču, ili neki sličan organ, što im
> dopušta da gaze sve pred sobom. Osećam pravu, duboku čežnju za
dragim,
> sintetičkim glasom svog favorita računara, u kome nema izmaglice
alkohola,
> povređene muške sujete i zluradog osvetničkog zadovoljstva.
> >
> >
> >
> > Generalni, koji je govorio više nego svi ostali učesnici sastanka
zajedno,
> umorio se, tako da se jedva razume ono što skoro šapatom mrmlja sebi u
> nedra. Optužbe, upućene na moj račun, izgovara nežno i nekako setno, tako
> da u njima podrhtava čudan prizvuk, nalik na onaj koji treperi u
> stidljivim izjavama nepriznate ljubavi. Predsedavajući ništa ne
> komentariše - još mnogo pre nego što je dospeo na tu važnu funkciju
otkrio
> je da je štetno imati vlastito mišljenje. Izuzev što daje reč onome ko se
> javi za diskusiju, on uglavnom ćuti - samo uzdahne s vremena na vreme,
> svestan da je tek instrument, koji daje diskretnu pratnju duetu Generalnog
i
> Savetnika. Savetnik ima zadnju reč. Svečanim i neprikosnovenim tonom on
> izjavljuje da se žalim, ako smatram da imam kome da se žalim i patetično
> proglašava da je sastanak završen.
> >
> > j
> >
> >
> >
> > Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> > slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> > Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> > slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] Re: [slikom] Re: [slikom] Priča
