[slikom] Kompjuteri u automobilima
- From: Tomić Rajko <milicat@xxxxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 23 Apr 2004 12:57:00 +0200
Kompjuteri u automobilima
Digitalni suvozaè
Kompjuteri se odavno koriste za projektovanje i proizvodnju automobila,
sve vi?e postaju neophodni deo automobila, jednako va?an kao i sam motor, ali
odnedavno oni svoje mesto nalaze i uz vozaèa, pru?ajuæi mu veæu sigurnost,
informacije i zabavu
Veæ smo se vi?e puta bavili te-mom upotrebe kompjutera u automobilskoj
industriji. Danas je uobièajeno da se za konstruk-ciju automobila
upotrebljavaju kompjuteri, prototipovi setestiraju u kompjuterski simu-liranim
sudarima, prihvaæene modele u fa-brikama sklapaju roboti koje kontroli?u
kompjuteri, a normalno funkcionisanje sa-vremenog automobila zavisi od velikog
bro-ja sistema kojima upravljaju mikroprocesori. Sveobuhvatna kompjuterizacija
vozila obje-dinjena je pod nazivom telematics. lako u dana?njim kolima ima sve
vi?e elektronike koja polako zamenjuje sajle i poluge, mesta za dalja
pobolj?anja i te kako ima.
Sigurnost u saobraæaju
Ljudsko biæe nije konstruisano da se kreæe brzinama koje se mere stotinama
kilorheta-ra na èas. Brzina reagovanja na de?avanja u na?oj okolini prilagoðena
je brzini (èoveku prirodnog) kretanja na dve noge. Zbog toga je Ijudski faktor
glavni uzrok svih saobraæaj-nih nesreæa èije posledice mogu biti u?asa-vajuæe.
Konstruktori savremenih automobi-la èine sve kako bi eliminisali Ijudsku
gre?ku. Elektronski sistemi protiv blokade koènica (ABS), kontrola
proklizavanja (ESP) i aktivno ve?anje su stvari koje se danas svrstavaju u
uobièajenu opremu. Radi se na razvoju no-vih sistema koji aktivno prate proces
vo?nje i situaciju u saobraæaju. Ugraðene kamere nadgledaju udaljenost od
okolnih vozila, pa æe automobil sam smanjiti brzinu ako se isu-vi?e pribli?i
vozilu ispred sebe. Kamere su usmerene i na unutra?njost automobila. Spavanje
za volanom izuzetno je èest uzroè-nik automobilskih nesreæa. Kamera u
unu-tra?njosti automobila snima oèi vozaèa i u sluèaju da treptaji oka postanu
predugaèki (?to signalizira pospanost), javiæe se alarm
koji treba da razbudi vozaèa i auto æe ga upozoriti da je vreme da potra?i
najbli?e mesto za odmor.
Ako do nesreæe ipak doðe, posledice tre-ba ?to vi?e ubla?iti, a uzroke nesreæe
zabele-?iti. Vazdu?ne jastuke, kojih ima sve vi?e u savremenim automobilima,
kontroli?e mi-kroprocesor jer je veoma bitno da se ispuni odreðen skup uslova
kako bi se oni aktivira-li. Na primer, ranije se de?avalo da se vazdu-?ni
jastuci aktiviraju pri nailasku na iviènjak. Takoðe, za njihovu punu efikasnost
bitan je pravi trenutak aktiviranja. U vezi s vazdu-?nim jastucima je i
pojam?crnih kutija", na-ma poznat iz sveta aeronautike. EDR (Event Data
Recorders) se povezuju na senzore koji kontroli?u vazdu?ne jastuke i na pola
kilo-bajta fle? memorije snimaju deset sekundi podataka - pet sekundi pre i pet
sekundi po-sle sudara. Snimljeni podaci obuhvataju br-zinu vozila u trenutku
udesa, broj obrtaja motora, kada i koliko je kori?æena koènica, koliko udaraca
je pretrpeo automobil, da li su pojasevi vezani ili ne, da li je upaljena ne-ka
od lampica za upozorenje... Sve su to po-daci koji bi znaèajno pomogli u
rasvetljava-nju okolnosti sudara. Rekli smo da?bi pomo-gli"zato?tojeza skidanje
podataka \zEDR-a za sada potreban sudski nalog, a pojedini proizvoðaèi
automobila, pre svega evropski, ne pru?aju podatke o tome da li su njihovi
automobili opremljeni ?crnim kutijama" ili ne i na koji naèin je moguæe
preuzeti podat-ke iz njih. Dok pojam EDR-a ne bude zakon-ski regulisan, to æe
ostati jedan od automo-bilskih sistema za koji veoma mali procenat vozaèa zna
da ga uop?te ima u kolima. Reæi æemo samo da na amerièkim putevima od dvesta
miliona automobila oko trideset mili-ona ima u sebi ove ureðaje.
Prikazivanje i unos infor-macija
Direktnovezanza sigurnostsaobraæajaje-ste i naèin razmene informacija
unutar kola. Vozaè treba, pre svega, da se koncentri?e na vo?nju, a ne na
kontrolu ugraðenog kom-pjutera. Hands-free sistemi i komande gla-som kakve se
koriste za mobilne telefone nalaze svoju primenu i u automobilskim si-stemima.
Proizvoðaèi automobila saraðuju s kompjuterskim firmama na usavr?avanju
softvera za prepoznavanje glasa, pa ta mo-
guænost, koja je do sada bila rezervisana sa-mo za luksuzne automobile (kao ?to
su BMW serije 7 i mercedes S-klase), polako ulazi i na tr?i?te srednje klase.
Komande glasom, daljinski upravljaèi na volanu i multifunkcijski tasteri
(poznati iz novih modela BMW-a) smanjuju potrebu petljanja s komplikovanim
komandama, ali ipak iziskuju bacanje pogleda na ugraðeni ekran, a samim tim i
skretanje pogleda s pu-ta. Zbog toga se radi na razvoju ekrana koji æe
informacije prikazivati na ?ofer?ajbni, ?to je koncept inspirisan HUD-om iz
vojnih avio-na. HUD (Head Up Display) je predstavljao re-voluciju kada se
pojavio jer su piloti dobili sve bitne informacije bez spu?tanja pogleda na
instrumente. Slièna revolucija oèekuje se i u automobilskoj industriji. Recimo,
jedna od idejajeda laseriscrtavasliku na mestu na koje vozaè fokusira svoj
pogled.
Zabava
lako je svojevremeno uvoðenje radio-ure-ðaja viðeno kao ogroman rizik za
bezbed-nost u saobraæaju, danas se muzika u kolima podrazumeva. MP3 standard se
odomaæio u automobilskoj industriji i uobièajeni su CD plejeri za kola koji
pu?taju i MP3 kompilacije. Apple saraðuje s proizvoðaèima automobila kao ?to je
BMW i razvija adaptere za direktno povezivanje iPod plejera na integrisani
zvuè-ni sistem u kolima (www.apple.com/ipod/bmw/). Meðutim, najnoviji trend je
da se automobil posmatra kao produ?etak kuæne mre?e, kao dodatna soba va?e
kuæe. Zahvaljujuæi be?iè-nim mre?ama, u memoriju auta parkiranog u gara?i mo?e
da se prebaci bilo kakav sadr-?aj, a moguæa je i kupovina i dovvnload mu-zike u
automobil. Naravno, borci protiv pira-terije odmah vide rizik u umre?avanju
auto-mobila i poku?avaju da izbegnu?uliènu"ver-ziju Napstera. Zamislite samo
scenu u kojoj vozaèi na zakrèenom autoputu preko P2P mre?a razmenjuju muzièke
fajlove. Zbog to-ga se paralelno radi i na razvoju tehnologija za?tite. Canon,
Fujitsu, Hitachi, Pioneer, Nis-san, Toyota, Alpine, Clarion i jo? neke
kom-panije okupljene u iVDR konzorcijum (http://ivdr.org/) rade na razvoju
prenosnog hard diska èiji æe sadr?aj biti za?tiæen enkrip-cijom. iVDR-Secure
specifikacija (iVDR - In-formation Versatile Diskfor Removable usage) obuhvata
kuæne servere, video-rikordere kao i audio-video opremu i raèunare za kola. Ako
mo?e zvuk, za?to ne bi i slika? Posle malobrojnih entuzijasta, danas ozbiljne
kompanije rade na osvajanju tr?i?ta multi-medijalne zabave u kolima. ?Pokretne
slike" su pre svega namenjene putnicima na zad-njem sedi?tu.TFTdispleji
standardnedijago-nale od pet inèa ugraðuju se u naslone pred-njih sedi?ta, a
mogu prikazati sliku iz razlièi-tih izvora - televizijski program, DVD plejer
ili igraèka konzola. Idealno re?enje na dugim putovanjima za nemirnu decu,
slo?iæete se. Planovi za buduænost obuhvataju poveæanje dijagonale ekrana za
dva inèa, veæi broj ekra-na u unutra?njosti i prelazak na organic LED
tehnologiju zbog boljeg kvaliteta boja i br-?eg odziva taèke. Ekrani vidljivi s
prednjih se-di?ta smatraju se riziènim, i to s pravom jer oèi vozaèa treba da
pre svega budu uprte na put. Nijedan od proizvoðaèa automobila ne ugraðuje
ekrane za prednja sedi?ta. Meðu-tim, oni se mogu kupiti od nezavisnih proiz-
voðaèa, kao i adapteri koji ekrane za naviga-ciju pretvaraju u DVD plejere.
Servisi ugraðu-ju displeje u ?titnike od sunca, ali ih iz sigur-nosnih razloga
pode?avaju tako da sliku pri-kazuju samo kada je povuèena ruèna koènica. Neæemo
ni da polemi?emo o tome koliko je lako zaobiæi ovakav vid za?tite.
Thomson, jedan od najveæih proizvoðaèa elektronskih komponenti, podr?ava ideju
umre?avanja kola i povezivanja s kuænim te-levizijskim sistemima. Automobil bi
bio u stanju da iz gara?e prebaci snimljeni televi-zijski program saTiVo
ureðaja u dnevnoj so-bi. Za tako ne?to potrebno je da fajlovi budu ?to manji, a
re?enje le?i u MPEG-4 kompresi-ji ili novom H.264 standardu. Èinjenica da su
ekrani u kolima mali ide u prilog smanjiva-nju velièine fajlova jer
video-snimak ne mo-ra da bude u velikoj rezoluciji.
Pioneer pak smatra da su be?iène mre?e lo?e re?enje jer su prespore. On kao
pravi iz-bor vidi ureðaje opremljene hard diskovima. Takoðe, Pioneer je
zainteresovan za razvoj sistema za prijem televizijskog programa u kolima. S
obzirom na to da je zemaljska tele-vizija podlo?na smetnjama, satelitska
televi-zija se nameæe kao pravi izbor. Dimenzije, naèin monta?e i te?ina antene
èine je po-godnom samo za kamp-vozila, ali se oèeku-je da æe se dimenzije
antene tokom vremena smanjiti.
Dobra slika ne ide bez dobrog zvuka, pa vlasnici automobila zahtevaju uvoðenje
?e-stokanalnog (5.1) zvuka u svoje Ijubimce. Osnovni problem kod
trodimenzionalnog zvuka u kolima jeste mali prostor unutar ka-bine ?to
uslovljava lo? polo?aj zvuènika u odnosu na sedi?ta i premalo rastojanje
iz-meðu zvuènika. Meðutim, kori?æenje tehno-logije digitalnog procesiranja
zvuka omogu-æava da se stvori utisak prostomosti kreira-njem sitnih pauza u
pu?tanju zvuka.
Operativni sistemi
Jedan zvaniènik IBM-a predviða da æe za dve godine skoro 40 odsto cene
kola èiniti softver i elektronika. Veruje se da æe ta cifra za pet godina
iznositi 90 odsto. Jasno je da poveæavanje kompleksnosti kola poveæava i
moguænost da ne?to poðe kako ne treba. Kome jo? treba poruka na otvorenom
autoputu da je volan?izvr?io ilegalnu operaciju"i da ga treba resetovati?
Naravno, sistemi navigacije i zabave potpuno su odvojeni od upravljaèkih
sistema kola i koriste dve zasebne mre?e. Osnovni sistemi su u dana?njim kolima
duplirani kako bi se izbegle posledice njihovih otkazivanja. A muzièki ili
televizijski sistem je ipak lako resetovati bez velikih posledica.
Svu tu gomilu elektronike treba ne?to da kontroli?e. Zbog toga je trenutno
izuzetno aktuelan razvoj operativnog sistema za kola. Sun Microsystems i
General Motors su pre èetiri godine videli Javu kao kompjuterski standard za
automobilsku industriju. Java je imala primat u prenosnim ureðajima, pa je
logièan nastavak predstavljao prelazak na automobile, za koje niko ne mo?e
poreæi da su mobilni ureðaji. Na konferenciji u junu ove godine Sun i Siemens
VDO Automotive (http://www.siemensvdo.com/) predstavili su BMW opremljen
kompjuterom koji pokreæe Java i koji kontroli?e navigaciju, klimaureðaj, zabavu
i druge funkcije. Ova tehnologija æe biti kori?æena u novim BMWovim modelima.
Osnovna prednost Jave je ?to program pisan za jednu platformu bez problema radi
na drugoj platformi ukoliko je i ona Java kompatibilna. Meðutim, mnogi
kritièari ne vide svetlu buduænost za Javu u automobilskom svetu.
Podatakda Microsoftozbiljno radi na razvijanju platforme koja treba da uzme
najveæi deo tog kolaèa pokazuje kakav potencijal nudi automobilsko tr?i?te.
Microsoft je u automobilskom svetu jo? od 1998. sa navigacionim softverom
baziranim na Windowsu. Novi operativni sistem za kola nosi ime Windows
Automotive (www.microsoft.com/automotive/windowsautomotive/) i zasnovan je na
Windowsu CE. Na ovogodi?njoj konferenciji u Detroitu Microsoft je predstavio
svoj operativni sistem ugraðen u hummer H2 i volvo. Kompjutersko srce
predstavljenog hummera je PC na 400 MHz sa 32 MB
RAMa i 32 MB fle? memorije. Kuæi?te je sakriveno ispod zadnjeg sedi?ta i
opremljeno je GPS prijemnikom i bluetooth tehnologijom koja omoguæuje
povezivanje mobilnog telefona preko kojeg sistem pristupa Internetu.
Upravljanje sistemom vr?i se komandama glasom uz pomoæ mikrofona i zvuènika.
Nova tehnologija kontrole glasom naæi æe se opciono i u novim Fiatovim modelima
za 2005. godinu.
Postojanje PC sistema unutar kola nudi re?enje za mnoge multimedijalne
probleme. Dovoljnojeobezbediti USB prikljuèakza neki eksterni ureðaj ili slot
za memorijsku karticu. Pomenuti hummer, recimo, ima konektor na kontrolnoj
tabli. Meðutim, ovakav pristup nudi moguænost monopolizacije tr?i?ta, ?to je
pojam koji nije stran Microsoftu. U tom maniru je i izjava Microsoftovog
zvaniènika da je to da li æe iPod raditi na Windows Automotive sistemu ?pitanje
za Apple". Problem je u tome ?to iPod krije muzièke fajlo
ve kada je prikljuèen na kompjuter, a sve u cilju suzbijanja piraterije.
Osnovnu alternativu Windowsu uvek je predstavljao Linux, pa jetako i u
automobilskom svetu. IBM, koji jejedan od glavnih pristalica Linuxa, za
DaimlerChrysler je razvio softversku platformu zasnovanu na Linuxu, a sa BMWom
je 2003. potpisao ugovor o razvoju softvera. IBM snabdeva Hondu navigacionim
sistemima kojima se upravlja glasom i koji æe biti ugraðivani u pojedine modele
kao standardna ili opciona oprema.
Jo? jedan od igraèa je Texas Instruments koji je nedavno najavio kompletni
multimedijalni sistem za kola. Ovaj sistem æe se oslanjati na be?iène mre?e za
prebacivanje sadr?aja u kola, a ne na prenosne hard diskove. Nudiæe satelitski
radio, moguænost ripovanja CDova i pristup kuænim mre?ama.
Ono ?to je oèigledno jeste da ovi sistemi moraju da nude moguænost lakog
unapreðivanja. Èinjenica je da kupac automobila oèekuje da mu automobil traje
izmeðu pet i deset godina. Meðutim, isti taj kupac elektronsku opremu (kuæni
kompjuter, mobilni telefon) menja u periodu od jedne do tri godine. Zbog brzog
razvoja tehnologije neophodno je razviti naèin unapreðivanja sistema, a da ne
bude neophodno rasturiti ceo automobil, to jest odreðenu modularnost i
moguænost promene firmvera.
Telematics tr?i?te je mlado i ima neogranièene potencijale. Pobednik borbe za
osvajanje tih novih teritorija osiguraæe sebi ogromne prihode. Jedna od
futuristièkih, ali isto tako i realnih procena izjednaèava buduæe tr?i?te
automobila s dana?njim tr?i?tem mobilnih telefona. Proizvoðaèi æe svoje
automobile prodavati ispod cene ili æe èak davati besplatno slabije modele, a
prihod æe obezbeðivati prodajom softvera i naplaæivanjem kori?æenja usluga bez
kojih æe vo?nja biti nezamisliva. Vozaèima ne tako daleke buduænosti æe biti
sasvim normalno da plate nekoliko evra i da dovvnloaduju novi zvuk sirene za
svog èetvorotoèka?a.
Ivan ÈABRILO
RAJKO
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] Kompjuteri u automobilima
