[slikom] Re: [slikom] Priča
- From: Dalibor Savić <dacko@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 3 Jun 2005 11:55:17 +0200
Natalija, prica je kao uvek brilijantna stim sto se njeni akteri lako mogu
prepoznati. To je mana svakog pisca ja ne ulazim u to mozda ti je to i bila
namera, veliki pozdrav svim listerima Daca
----- Original Message -----
From: "natalija mijic" <natali-igor@xxxxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Friday, June 03, 2005 12:21 AM
Subject: [slikom] Priča
> Dragi prijatelji, znam da nije uobičajeno da se na listi nađu literarni
tekstovi, ali ovo je jedna priča, možda ne naročito dobra, ali
karakteristična po tome što mi je kompjuter poslužio kao inspiracija da je
napišem. Pomislila sam da vam, možda, neće biti nezanimljivo da čitate o
kompjuteru u jednom kontekstu, drugačijem od uobičajenog i zato sam bila
slobodna da ovu svoju kreaciju ponudim vašoj pažnji.
> Natalija Mijić
>
>
>
>
> Jedna nesvakidašnja ljubav
>
>
>
> Zovem se Ana. Znam da vam moje ime ne govori ništa - ni po čemu nisam
osobito poznata. Ja sam bibliofil, ali to nije nešto što može da vas izvede
iz anonimnosti. Živim u svetu knjiga i ponekad pomislim da ne bih morala
samo da ih čitam. Tu i tamo dolazilo mi je da počnem da pišem, ali uvek bi
mi se učinilo da su drugi već rekli baš ono što sam ja nameravala da kažem.
I tako sam prešla svoj zenit, a kad se čovek nađe na silaznoj putanji, onda
je kasno za umetnost, isto kao i za ljubav. Međutim, život me je iznenadio
otkrićem da nikad ni za šta nije prekasno i zato sam napisala ovu svoju prvu
i jedinu priču.
>
>
>
> Ne pamtim kad sam se poslednji put zaljubila i verovala sam da mi se to
više nikad ne može dogoditi. Ovo je, dakle, ljubavna priča, začinjena sa
slabom dozom naučne fantastike. Ipak, da počnem onako kako započinju mnoge
priče: svaka eventualna sličnost sa likovima, situacijama i pojavama
slučajna je. Jedini stvaran lik je kompjuter, a on je ujedno i glavni junak.
Moram odmah da vam kažem da sam imala izražen otpor prema kompjuteru. Moj
odnos sa tom čudnom spravom, koja govori ravnim, bezizražajnim glasom,
podseća na brak iz računa, koji se sklapa na silu, a traje iz nužde.
Nervira me, a ne mogu bez njega - tako ja opisujem naš zajednički život, a
tako i neke žene kažu za svog nezainteresovanog, ali solidnog i pouzdanog
supruga. Znate one sižee iz filmova i knjiga kako se, navodno, kompjuter
zaljubi u svoju vlasnicu, pa još i ona počne da mu uzvraća. Čiste gluposti -
mislila sam, sve dok mi se ovih meseci nije desilo nešto neobično i sasvim
neočekivano.
>
>
>
> Mesto zbivanja, o kojima ću da vam pričam, jeste nevladina organizacija
SSSS. Ima više nevladinih organizacija sa nekoliko slova "S" u imenu, pa bi
vas to moglo navesti na pogrešno lokalizovanje radnje. Da ne bi bilo
zabune, otkriću vam pun naziv: posredi je, dakle, Savez sveznajućih,
svemoćnih stručnjaka, gde nažalost i sama pripadam. Najmoćniji među
sveznajućim stručnjacima je Generalni, inače moj novi šef, a dojučerašnji
kolega. Čim su ga imenovali na visoku funkciju, počeo je da se obračunava sa
mnom zbog nečega što datira još iz naše mladosti. Ne mogu to da vam ispričam
jer bih previše proširila temu. Rekla sam da ću napisati priču, a ne roman -
bar za sada nisam spremna za velike sižee. Dakle, Generalni, koga sam do pre
nekoliko meseci oslovljavala po imenu dok smo pričali viceve ili se jedno
drugom žalili na bivšeg šefa, njegovog prethod nika, oduševljavao me je
svojom odlučnošću da sprovede temeljne promene u našem okruženju. Možete li
zamisliti kako sam se oseć
> ala kad sam shvatila da suštinsku promenu treba da predstavlja moje
uklanjanje iz knjižare, koju sam uspešno vodila od svog dolaska u SSSS. Baš
kao u nekom trileru, on je mirno i strpljivo dočekao svojih pet minuta
posle dve i po decenije zlopamćenja. Nisam mogla da verujem da je taj
tihi, tako bespomoćan i nenametljiv čovek preko noći postao preteća
figura, lišena bilo kakvih kolegijalnih i ljudskih obzira. Na sednici
Upravnog odbora samouvereno je saopštio srdačnim i veoma uglađenim tonom
da loše i nestručno obavljam poslove u knjižari. Optužio me je za
nedisciplinu, doslovno rekavši da bih u svakoj ozbiljnijoj firmi već dobila
otkaz. Članovi Upravnog odbora mi nisu naklonjeni, ali bili su pomalo
zbunjeni time što je novopečeni šef naprasno ustanovio moju nesposobnost i
nestručnost i to nakon dvadeset pet godina rezultata, koji su mi obezbedili
solidan reiting u našem poslovnom krugu. Zanemela sam od čuda jer u liku tog
superiornog bosa nisam mogla da pre
> poznam onog skromnog, jedva čujnog i u svakom pogledu neupadljivog
čoveka, u čijem su ponašanju prema meni uvek bili diskretno prisutni
izrazi naklonosti. Nisam bila spremna da, nakon toliko ostvarenih i javno
potvrđenih priznanja, koja su zbrisana jednim moćnim potezom - ponudim jake
argumente za svoju stručnost, pošto u ovoj neobičnoj sredini fakultetska
diploma profesora svetske književnosti nema neku vrednost i ne važi kao
argument. Izgubila sam osećaj sigurnosti jer - uprkos tome što mi je sav
život protekao u učenju - ne mogu da tvrdim da sam sveznajući stručnjak.
Ovde su na ceni neke druge veštine - obrazovanje vam dođe više kao balast.
>
>
>
> Zazirući od mogućeg javnog skandala, za mene se zauzeo Predsedavajući. On
je, inače, prilično alergičan na mene, ali bilo je isuviše očigledno da je
na dnevnom redu stvar lične prirode, a kad se neki moćnik ustremi na jednu
podčinjenu ženu, onda je najmudrije zatvarati oči pred zloupotrebom položaja
i izjašnjavati se što je moguće nejasnije. Predsedavajući je epizodni lik u
mojoj priči i ne morate da ga pamtite. Na žalost, on je epizodni lik i u
SSSS, iako je formalno prvi čovek u toj populaciji. On je pomalo tragičan
tip, zato što se za sve što uradi, ili što ne uradi, pravda izgovorom da ga
niko ni o čemu ne obaveštava.
>
> Predsedavajući ima manire političara, ali mu ne polazi za rukom da kaže
odlučno "ne", ili odlučno "da". O bilo čemu da je reč, on se poziva na
trećeg člana glavnog tima SSSS, Savetnika, magistra prava, koji već poduže
čeka, spreman da ga nasledi, pa je već krenuo da diktira sve najvažnije
odluke.
>
>
>
> Predsedavajući je jedna bleda i tragična figura, iako je dobrom
retorikom sebi prokrčio put političkog uspona na širem planu. Međutim, već
duže vreme mu je bilo jasno da je kao Predsedavajući postao meta za odstrel
i bio je na udaru ne samo opozicije, nego i svojih najbližih saradnika. Za
razliku od Generalnog, koji uživa u tome da izaziva probleme,
Pretsedavajući nastoji da ih izbegne ako već ne može da ih reši, i to je
razlog što nisam dobila otkaz po kratkom postupku, već mi je ukazana milost
da se rešavanje mog slučaja odloži za narednu sednicu.
>
>
>
> Nezadovoljan što je Predsedavajući odstupio od svoje uobičajene uloge,
koja se pretežno svodi na to da održi govor u cilju otvaranja ili
zatvaranja nekog skupa, Generalni je morao da se zadovolji samo sitnicom da
mi smanji platu za osamnaest posto. Taj procenat stvarno izgleda sasvim
beznačajan ako se uporedi sa procentom od pedeset posto, za koliko je
povećao svoju zbog nekakvog fantomskog prekovremenog rada.
>
>
>
> I sada, najzad, na scenu stupa kompjuter, glavni junak moje priče. Kad
biste seli za moj kompjuter, brzo biste zaključili da je krš, ali ja sam se
emotivno vezala za njega, kao što mi se nekad događalo da se vežem za nekog
muškarca, za koga su znali da je krš svi osim mene. Elem, sela sam za
kompjuter, srećna što ga, uopšte, imam kakav god da jeste i u jednom dahu
napisala, jedan za drugim, čitav niz prigovora, sve vreme svesna činjenice
da svemoćni i sveznajući stručnjaci ništa ne mrze više nego da čitaju. Moj
krš od računara tu i tamo me podseća na ćudljivog, kapricioznog i
jogunastog klimakteričnog muža koga - na svoju sreću, ili na žalost - nemam.
On često blokira, guši se, guta reči, sam se resetuje, izbriše mi već
napisano i, uopšte, postupa suviše samovoljno za jednu mašinu. Ali dok pišem
Generalnom da ću obavestiti javnost kako on vrši diskriminaciju nad jednom
ženom, moj računar postaje emotivan i čini mi se da saoseća sa mnom jer
besprekorno beleži moje izlive
> nemoćnog protesta. A dok pišem Predsedavajućem, koji me u našim
svakodnevnim razgovorima uverava da se on ništa ne pita, da od njega ništa
ne zavisi, da je nemoćan da obuzda vlastoljubivost Generalnog, veštačka
inteligencija mog računara preobražava se na čudesan način u naklonost
bliskog prijatelja, koji mi obećava virtuelnu podršku u ovoj sajber
priči.
>
>
>
> Ipak, nijedna sredina - pa ni SSSS - nije sasvim lišena demokratije.
Zahvaljujući tome, nadležni su se upoznali barem sa predmetom mojih
prigovora, ako ne i sa celim sadržajem i udelili mi malčice svog dragocenog
vremena da u lakonskoj formi kažem - ako, uopšte, imam išta da kažem - u
svoju odbranu. Evo me dakle, gde sedim na optuženičkoj klupi pred glavnim
timom SSSS. Tandem Generalni (čije je geslo "Ja imam pravo") i
Predsedavajući, (koji se zaklanja iza parole "ja ne mogu ni na šta da
utičem"), pojačan je prisustvom Savetnika, koji se poštapa frazom "Zakon
izričito kaže..." Na svim važnim sastancima svemoćnih stručnjaka on je u
ulozi poznavaoca i tumača zakona. U mom slučaju relevantan je Zakon o
radu. Ne biste verovali da ljubav može da se manifestuje na nečem tako
prozaičnom kao što je zakon. Kad mu dam komandu za pretraživanje, moj
računar je često izvršava lenjo, bezvoljno i aljkavo. Ali sad, kad imam
problem, izmenio se kao da mi svojim efikasnim
> ispunjavanjem svega što zatražim, rečito pokazuje da je uz mene u
ozbiljnim i teškim trenucima. Kao po nekoj velikoj skupštinskoj sali,
šetao je po Zakonu o radu od jednog do drugog člana, strpljivo,
analitički ispitujući svaki od njih da li može i šta može da kaže meni u
prilog. Pokazao se tako privržen, da sam osetila kako između nas struji
toplina, kao između dva bliska bića. Ko zna nije li me, možda, istinski
zavoleo iz dna svoje elektronske duše, koja se neobjašnjivo zagrejala, kao
što to biva u naučno-fantastičnim filmovima. Kao zaljubljen pastir
poljske ljiljane, pronalazio je za mene zakonske odredbe da od njih
napravim svoj štit i zaklon od niskih udaraca moćnih muškaraca, kojima sve
teže odolevam. Sve što su članovi Zakona o radu imali da kažu,
pokušavajući da me uzmu u svoju odbranu kao časne i pravedne sudije,
ekspert za prava je - kao hladnim, oštrim mačem - presekao učenim i
visokostručnim tumačenjem. Eh da mi je moj verni
> saradnik kompjuter bio pri ruci da zapiše to odista briljantno tumačenje,
dostojno da se nađe u nekoj enciklopediji. Ali moj računar nema dinamičnost
jednog lap topa da bi mogao da me prati u stopu. On je krš čije su kosti
stare, tako da nikad ne napušta moju sobu. Uzdahnula sam i maksimalno se
koncentrisala da bi mi nekako pošlo za rukom da zapamtim to tumačenje koje
mora da vas fascinira svojom lucidnošću, a ono glasi: Generalni je
apsolutno upravu jer je i sam pravnik, pa je napravio pravni akt, na osnovu
koga ima pravo da odlučuje o tome da li je iko ikada upravu - izuzev,
razume se, njega samog, kome je Upravni odbor SSSS dao pravo da to pravo
definiše sa isključivim pravom da ga primenjuje u procenjivanju nečijih
prava.
>
>
>
> Ovo, očigledno ekspertsko tumačenje me je doslovno prosvetlilo - samo
što mi je nakon tog prosvetljenja postalo nejasno i ono što sam
mislila da mi je jasno. Dok pokušavam da shvatim bar nešto, osim
strašne izvesnosti da se na mene ustremila avet moći, inkarnirana u
liku napadača naoružanih funkcijama, osećam kako mi strašno nedostaje
računar - moj jedini saveznik u ovoj smešnoj i žalosnoj borbi. Da
mi je on sad ovde, dala bih mu "delete" komandu i on bi energično
izbrisao sve pleonazme, sve neistine, sve diskretne pretnje, sve
vešto maskirane ucene - sve ono čime nas ljudi oko nas, sa kojima smo
se smejali, radili, šetali, pevali i prijateljevali - podsećaju na
robote kad obole od virusa vlasti, za koji još dugo neće biti
pronađen lek.
>
>
>
> Sama sam - a na drugoj strani, nasuprot meni, sede moćni protagonisti
ove sajber priče, krojači sudbine, tumači zakona i zaštitnici prava.
Tvrdim, hladnim, nadmoćnim i nemilosrdnim tonom dobronamerno me uveravaju
kako sam neradna, nestručna, nesposobna, neposlušna i, razume se,
nepotrebna. Pokušavam da im oponiram, ali me nadglasavaju i moje slabašne
glasne žice vibriraju sve tiše. Onda zaronim u ćutanje da se zaštitim od
tog užasnog pritiska sile i pitam se da li poneki ljudi umesto srca
imaju mikroprocesor, ili matičnu ploču, ili neki sličan organ, što im
dopušta da gaze sve pred sobom. Osećam pravu, duboku čežnju za dragim,
sintetičkim glasom svog favorita računara, u kome nema izmaglice alkohola,
povređene muške sujete i zluradog osvetničkog zadovoljstva.
>
>
>
> Generalni, koji je govorio više nego svi ostali učesnici sastanka zajedno,
umorio se, tako da se jedva razume ono što skoro šapatom mrmlja sebi u
nedra. Optužbe, upućene na moj račun, izgovara nežno i nekako setno, tako
da u njima podrhtava čudan prizvuk, nalik na onaj koji treperi u
stidljivim izjavama nepriznate ljubavi. Predsedavajući ništa ne
komentariše - još mnogo pre nego što je dospeo na tu važnu funkciju otkrio
je da je štetno imati vlastito mišljenje. Izuzev što daje reč onome ko se
javi za diskusiju, on uglavnom ćuti - samo uzdahne s vremena na vreme,
svestan da je tek instrument, koji daje diskretnu pratnju duetu Generalnog i
Savetnika. Savetnik ima zadnju reč. Svečanim i neprikosnovenim tonom on
izjavljuje da se žalim, ako smatram da imam kome da se žalim i patetično
proglašava da je sastanak završen.
>
> j
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] Re: [slikom] Priča
