[slikom] Priča
- From: "natalija mijic" <natali-igor@xxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 3 Jun 2005 00:21:07 +0200
Dragi prijatelji, znam da nije uobièajeno da se na listi naðu literarni
tekstovi, ali ovo je jedna prièa, mo¾da ne naroèito dobra, ali karakteristièna
po tome ¹to mi je kompjuter poslu¾io kao inspiracija da je napi¹em. Pomislila
sam da vam, mo¾da, neæe biti nezanimljivo da èitate o kompjuteru u jednom
kontekstu, drugaèijem od uobièajenog i zato sam bila slobodna da ovu svoju
kreaciju ponudim va¹oj pa¾nji.
Natalija Mijiæ
Jedna nesvakida¹nja ljubav
Zovem se Ana. Znam da vam moje ime ne govori ni¹ta - ni po èemu nisam osobito
poznata. Ja sam bibliofil, ali to nije ne¹to ¹to mo¾e da vas izvede iz
anonimnosti. ®ivim u svetu knjiga i ponekad pomislim da ne bih morala samo da
ih èitam. Tu i tamo dolazilo mi je da poènem da pi¹em, ali uvek bi mi se
uèinilo da su drugi veæ rekli ba¹ ono ¹to sam ja nameravala da ka¾em. I tako
sam pre¹la svoj zenit, a kad se èovek naðe na silaznoj putanji, onda je kasno
za umetnost, isto kao i za ljubav. Meðutim, ¾ivot me je iznenadio otkriæem da
nikad ni za ¹ta nije prekasno i zato sam napisala ovu svoju prvu i jedinu
prièu.
Ne pamtim kad sam se poslednji put zaljubila i verovala sam da mi se to vi¹e
nikad ne mo¾e dogoditi. Ovo je, dakle, ljubavna prièa, zaèinjena sa slabom
dozom nauène fantastike. Ipak, da poènem onako kako zapoèinju mnoge prièe:
svaka eventualna sliènost sa likovima, situacijama i pojavama sluèajna je.
Jedini stvaran lik je kompjuter, a on je ujedno i glavni junak. Moram odmah da
vam ka¾em da sam imala izra¾en otpor prema kompjuteru. Moj odnos sa tom èudnom
spravom, koja govori ravnim, bezizra¾ajnim glasom, podseæa na brak iz raèuna,
koji se sklapa na silu, a traje iz nu¾de. Nervira me, a ne mogu bez njega -
tako ja opisujem na¹ zajednièki ¾ivot, a tako i neke ¾ene ka¾u za svog
nezainteresovanog, ali solidnog i pouzdanog supruga. Znate one si¾ee iz
filmova i knjiga kako se, navodno, kompjuter zaljubi u svoju vlasnicu, pa jo¹ i
ona poène da mu uzvraæa. Èiste gluposti - mislila sam, sve dok mi se ovih
meseci nije desilo ne¹to neobièno i sasvim neoèekivano.
Mesto zbivanja, o kojima æu da vam prièam, jeste nevladina organizacija SSSS.
Ima vi¹e nevladinih organizacija sa nekoliko slova "S" u imenu, pa bi vas to
moglo navesti na pogre¹no lokalizovanje radnje. Da ne bi bilo zabune, otkriæu
vam pun naziv: posredi je, dakle, Savez sveznajuæih, svemoænih struènjaka, gde
na¾alost i sama pripadam. Najmoæniji meðu sveznajuæim struènjacima je
Generalni, inaèe moj novi ¹ef, a dojuèera¹nji kolega. Èim su ga imenovali na
visoku funkciju, poèeo je da se obraèunava sa mnom zbog neèega ¹to datira jo¹
iz na¹e mladosti. Ne mogu to da vam isprièam jer bih previ¹e pro¹irila temu.
Rekla sam da æu napisati prièu, a ne roman - bar za sada nisam spremna za
velike si¾ee. Dakle, Generalni, koga sam do pre nekoliko meseci oslovljavala po
imenu dok smo prièali viceve ili se jedno drugom ¾alili na biv¹eg ¹efa,
njegovog prethod nika, odu¹evljavao me je svojom odluèno¹æu da sprovede
temeljne promene u na¹em okru¾enju. Mo¾ete li zamisliti kako sam se oseæala kad
sam shvatila da su¹tinsku promenu treba da predstavlja moje uklanjanje iz
knji¾are, koju sam uspe¹no vodila od svog dolaska u SSSS. Ba¹ kao u nekom
trileru, on je mirno i strpljivo doèekao svojih pet minuta posle dve i po
decenije zlopamæenja. Nisam mogla da verujem da je taj tihi, tako bespomoæan
i nenametljiv èovek preko noæi postao preteæa figura, li¹ena bilo kakvih
kolegijalnih i ljudskih obzira. Na sednici Upravnog odbora samouvereno je
saop¹tio srdaènim i veoma uglaðenim tonom da lo¹e i nestruèno obavljam
poslove u knji¾ari. Optu¾io me je za nedisciplinu, doslovno rekav¹i da bih u
svakoj ozbiljnijoj firmi veæ dobila otkaz. Èlanovi Upravnog odbora mi nisu
naklonjeni, ali bili su pomalo zbunjeni time ¹to je novopeèeni ¹ef naprasno
ustanovio moju nesposobnost i nestruènost i to nakon dvadeset pet godina
rezultata, koji su mi obezbedili solidan reiting u na¹em poslovnom krugu.
Zanemela sam od èuda jer u liku tog superiornog bosa nisam mogla da prepoznam
onog skromnog, jedva èujnog i u svakom pogledu neupadljivog èoveka, u èijem
su pona¹anju prema meni uvek bili diskretno prisutni izrazi naklonosti.
Nisam bila spremna da, nakon toliko ostvarenih i javno potvrðenih priznanja,
koja su zbrisana jednim moænim potezom - ponudim jake argumente za svoju
struènost, po¹to u ovoj neobiènoj sredini fakultetska diploma profesora
svetske knji¾evnosti nema neku vrednost i ne va¾i kao argument. Izgubila sam
oseæaj sigurnosti jer - uprkos tome ¹to mi je sav ¾ivot protekao u uèenju -
ne mogu da tvrdim da sam sveznajuæi struènjak. Ovde su na ceni neke druge
ve¹tine - obrazovanje vam doðe vi¹e kao balast.
Zaziruæi od moguæeg javnog skandala, za mene se zauzeo Predsedavajuæi. On je,
inaèe, prilièno alergièan na mene, ali bilo je isuvi¹e oèigledno da je na
dnevnom redu stvar liène prirode, a kad se neki moænik ustremi na jednu
podèinjenu ¾enu, onda je najmudrije zatvarati oèi pred zloupotrebom polo¾aja i
izja¹njavati se ¹to je moguæe nejasnije. Predsedavajuæi je epizodni lik u mojoj
prièi i ne morate da ga pamtite. Na ¾alost, on je epizodni lik i u SSSS, iako
je formalno prvi èovek u toj populaciji. On je pomalo tragièan tip, zato ¹to se
za sve ¹to uradi, ili ¹to ne uradi, pravda izgovorom da ga niko ni o èemu ne
obave¹tava.
Predsedavajuæi ima manire politièara, ali mu ne polazi za rukom da ka¾e
odluèno "ne", ili odluèno "da". O bilo èemu da je reè, on se poziva na treæeg
èlana glavnog tima SSSS, Savetnika, magistra prava, koji veæ podu¾e èeka,
spreman da ga nasledi, pa je veæ krenuo da diktira sve najva¾nije odluke.
Predsedavajuæi je jedna bleda i tragièna figura, iako je dobrom retorikom
sebi prokrèio put politièkog uspona na ¹irem planu. Meðutim, veæ du¾e vreme mu
je bilo jasno da je kao Predsedavajuæi postao meta za odstrel i bio je na udaru
ne samo opozicije, nego i svojih najbli¾ih saradnika. Za razliku od Generalnog,
koji u¾iva u tome da izaziva probleme, Pretsedavajuæi nastoji da ih izbegne
ako veæ ne mo¾e da ih re¹i, i to je razlog ¹to nisam dobila otkaz po kratkom
postupku, veæ mi je ukazana milost da se re¹avanje mog sluèaja odlo¾i za
narednu sednicu.
Nezadovoljan ¹to je Predsedavajuæi odstupio od svoje uobièajene uloge, koja se
prete¾no svodi na to da odr¾i govor u cilju otvaranja ili zatvaranja nekog
skupa, Generalni je morao da se zadovolji samo sitnicom da mi smanji platu za
osamnaest posto. Taj procenat stvarno izgleda sasvim beznaèajan ako se uporedi
sa procentom od pedeset posto, za koliko je poveæao svoju zbog nekakvog
fantomskog prekovremenog rada.
I sada, najzad, na scenu stupa kompjuter, glavni junak moje prièe. Kad biste
seli za moj kompjuter, brzo biste zakljuèili da je kr¹, ali ja sam se emotivno
vezala za njega, kao ¹to mi se nekad dogaðalo da se ve¾em za nekog mu¹karca, za
koga su znali da je kr¹ svi osim mene. Elem, sela sam za kompjuter, sreæna ¹to
ga, uop¹te, imam kakav god da jeste i u jednom dahu napisala, jedan za drugim,
èitav niz prigovora, sve vreme svesna èinjenice da svemoæni i sveznajuæi
struènjaci ni¹ta ne mrze vi¹e nego da èitaju. Moj kr¹ od raèunara tu i tamo me
podseæa na æudljivog, kapricioznog i jogunastog klimakteriènog mu¾a koga - na
svoju sreæu, ili na ¾alost - nemam. On èesto blokira, gu¹i se, guta reèi, sam
se resetuje, izbri¹e mi veæ napisano i, uop¹te, postupa suvi¹e samovoljno za
jednu ma¹inu. Ali dok pi¹em Generalnom da æu obavestiti javnost kako on vr¹i
diskriminaciju nad jednom ¾enom, moj raèunar postaje emotivan i èini mi se da
saoseæa sa mnom jer besprekorno bele¾i moje izlive nemoænog protesta. A dok
pi¹em Predsedavajuæem, koji me u na¹im svakodnevnim razgovorima uverava da se
on ni¹ta ne pita, da od njega ni¹ta ne zavisi, da je nemoæan da obuzda
vlastoljubivost Generalnog, ve¹taèka inteligencija mog raèunara preobra¾ava se
na èudesan naèin u naklonost bliskog prijatelja, koji mi obeæava virtuelnu
podr¹ku u ovoj sajber prièi.
Ipak, nijedna sredina - pa ni SSSS - nije sasvim li¹ena demokratije.
Zahvaljujuæi tome, nadle¾ni su se upoznali barem sa predmetom mojih prigovora,
ako ne i sa celim sadr¾ajem i udelili mi malèice svog dragocenog vremena da u
lakonskoj formi ka¾em - ako, uop¹te, imam i¹ta da ka¾em - u svoju odbranu.
Evo me dakle, gde sedim na optu¾enièkoj klupi pred glavnim timom SSSS. Tandem
Generalni (èije je geslo "Ja imam pravo") i Predsedavajuæi, (koji se
zaklanja iza parole "ja ne mogu ni na ¹ta da utièem"), pojaèan je prisustvom
Savetnika, koji se po¹tapa frazom "Zakon izrièito ka¾e..." Na svim va¾nim
sastancima svemoænih struènjaka on je u ulozi poznavaoca i tumaèa zakona. U
mom sluèaju relevantan je Zakon o radu. Ne biste verovali da ljubav mo¾e da se
manifestuje na neèem tako prozaiènom kao ¹to je zakon. Kad mu dam komandu za
pretra¾ivanje, moj raèunar je èesto izvr¹ava lenjo, bezvoljno i aljkavo. Ali
sad, kad imam problem, izmenio se kao da mi svojim efikasnim ispunjavanjem
svega ¹to zatra¾im, reèito pokazuje da je uz mene u ozbiljnim i te¹kim
trenucima. Kao po nekoj velikoj skup¹tinskoj sali, ¹etao je po Zakonu o radu
od jednog do drugog èlana, strpljivo, analitièki ispitujuæi svaki od njih
da li mo¾e i ¹ta mo¾e da ka¾e meni u prilog. Pokazao se tako privr¾en, da sam
osetila kako izmeðu nas struji toplina, kao izmeðu dva bliska biæa. Ko zna
nije li me, mo¾da, istinski zavoleo iz dna svoje elektronske du¹e, koja se
neobja¹njivo zagrejala, kao ¹to to biva u nauèno-fantastiènim filmovima. Kao
zaljubljen pastir poljske ljiljane, pronalazio je za mene zakonske odredbe
da od njih napravim svoj ¹tit i zaklon od niskih udaraca moænih mu¹karaca,
kojima sve te¾e odolevam. Sve ¹to su èlanovi Zakona o radu imali da ka¾u,
poku¹avajuæi da me uzmu u svoju odbranu kao èasne i pravedne sudije,
ekspert za prava je - kao hladnim, o¹trim maèem - presekao uèenim i
visokostruènim tumaèenjem. Eh da mi je moj verni saradnik kompjuter bio pri
ruci da zapi¹e to odista briljantno tumaèenje, dostojno da se naðe u nekoj
enciklopediji. Ali moj raèunar nema dinamiènost jednog lap topa da bi mogao da
me prati u stopu. On je kr¹ èije su kosti stare, tako da nikad ne napu¹ta
moju sobu. Uzdahnula sam i maksimalno se koncentrisala da bi mi nekako po¹lo za
rukom da zapamtim to tumaèenje koje mora da vas fascinira svojom lucidno¹æu, a
ono glasi: Generalni je apsolutno upravu jer je i sam pravnik, pa je napravio
pravni akt, na osnovu koga ima pravo da odluèuje o tome da li je iko ikada
upravu - izuzev, razume se, njega samog, kome je Upravni odbor SSSS dao pravo
da to pravo defini¹e sa iskljuèivim pravom da ga primenjuje u procenjivanju
neèijih prava.
Ovo, oèigledno ekspertsko tumaèenje me je doslovno prosvetlilo - samo ¹to
mi je nakon tog prosvetljenja postalo nejasno i ono ¹to sam mislila da
mi je jasno. Dok poku¹avam da shvatim bar ne¹to, osim stra¹ne izvesnosti
da se na mene ustremila avet moæi, inkarnirana u liku napadaèa naoru¾anih
funkcijama, oseæam kako mi stra¹no nedostaje raèunar - moj jedini saveznik
u ovoj sme¹noj i ¾alosnoj borbi. Da mi je on sad ovde, dala bih mu
"delete" komandu i on bi energièno izbrisao sve pleonazme, sve
neistine, sve diskretne pretnje, sve ve¹to maskirane ucene - sve ono èime
nas ljudi oko nas, sa kojima smo se smejali, radili, ¹etali, pevali i
prijateljevali - podseæaju na robote kad obole od virusa vlasti, za koji
jo¹ dugo neæe biti pronaðen lek.
Sama sam - a na drugoj strani, nasuprot meni, sede moæni protagonisti ove
sajber prièe, krojaèi sudbine, tumaèi zakona i za¹titnici prava. Tvrdim,
hladnim, nadmoænim i nemilosrdnim tonom dobronamerno me uveravaju kako sam
neradna, nestruèna, nesposobna, neposlu¹na i, razume se, nepotrebna. Poku¹avam
da im oponiram, ali me nadglasavaju i moje slaba¹ne glasne ¾ice vibriraju sve
ti¹e. Onda zaronim u æutanje da se za¹titim od tog u¾asnog pritiska sile i
pitam se da li poneki ljudi umesto srca imaju mikroprocesor, ili matiènu
ploèu, ili neki slièan organ, ¹to im dopu¹ta da gaze sve pred sobom. Oseæam
pravu, duboku èe¾nju za dragim, sintetièkim glasom svog favorita
raèunara, u kome nema izmaglice alkohola, povreðene mu¹ke sujete i zluradog
osvetnièkog zadovoljstva.
Generalni, koji je govorio vi¹e nego svi ostali uèesnici sastanka zajedno,
umorio se, tako da se jedva razume ono ¹to skoro ¹apatom mrmlja sebi u nedra.
Optu¾be, upuæene na moj raèun, izgovara ne¾no i nekako setno, tako da u njima
podrhtava èudan prizvuk, nalik na onaj koji treperi u stidljivim izjavama
nepriznate ljubavi. Predsedavajuæi ni¹ta ne komentari¹e - jo¹ mnogo pre nego
¹to je dospeo na tu va¾nu funkciju otkrio je da je ¹tetno imati vlastito
mi¹ljenje. Izuzev ¹to daje reè onome ko se javi za diskusiju, on uglavnom æuti
- samo uzdahne s vremena na vreme, svestan da je tek instrument, koji daje
diskretnu pratnju duetu Generalnog i Savetnika. Savetnik ima zadnju reè.
Sveèanim i neprikosnovenim tonom on izjavljuje da se ¾alim, ako smatram da
imam kome da se ¾alim i patetièno progla¹ava da je sastanak zavr¹en.
j
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
