[slikom] Re: JAWS 5.10.350
- From: "m_mujovi" <m_mujovi@xxxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Tue, 31 Aug 2004 21:08:20 +0200
Puno pozdrava za sve na listi od cika muje ch
jer mislim da svi sa istim ciljem na ovu planetu....
PA2NJA PRI OPA2AJU
Karakteristike paznje
Drazi sabiramo i culima registrujemo samo ogranicen broj.
Ta upravljenost mentalne aktivnosti na ograniceni broj izmectu
velikog broja datih drazi naziva se paznjom.
Pri opazanju postoje dve glavne karakteristike paznje:
1. Podesavanje organizma za sto bolji prijem drazi (nape-
tost bubne opne, upravljenost ociju i tela prema predmetu koji
se opaza) i
2. Veca jasnoca dozivljaja onih prednieta i pojava na koje
je paznja usmerena.
Cinioci koji izazivaju paznju
Do paznje dovode dve grupe cinilaca:
1. Osobine drazi (velicina, intenzitet, kretanje, razlika
od
okolnih drazi).
2. Unutrasnji cinioci (potrebe, interesovanja,
ocekdvanja,
postavljeni zadatak) takode izazivaju paznju. Npr., ako je neko
gladan, on vécu paznju obraca na predmete kojima moze da
utoli glad.
Iskustvo, takode, utice na nasu paznju. Npr., cesto i pog-
resno odstampane reci citamo kao pravilno napisane. Medutim,
iskustvo nekad moze da dovede i do iluzija pri opazanju.
Obim paznje
Cesto se govori o obimu, dometu paznje, tj. na koliko
drazi i objekata mozemo usmeriti paznju. Da bi se utvrdio obim
paznje, potrebno je ograniciti vreme opazanja tako da za kratko
vreme ne mozemo prelaziti pogledom sa jednog dela predmeta
na drugi. To se postize pomocu tahistoskopa. Ovaj aparat je
PROCES RESAVANJA PROBLEMA
Pokusavanje pri resavanju problema
Kad imamo problem obicno nam je poznat cilj, ali ne i
put kojim cemo do njega doci. 2ivotinje se pri resavanju prob-
lema snalaze na osnovu instinkata. Ponekad i covek, u neoce-
kivanim situacijama, koristi urodene refleksne reakcije.
Pokusavanje je sastavni deo resavanja problema kod co-
veka i kad se on koristi misljenjem. U pocetku je pokusavanje
potpuno slepo, nasumice, a kasnije ono postaje usmereno na-
stojanje da se problem sto odredenije postavi, Javljaju se
i hipoteze - pretpostavke da se resenje ostvari na neki odre-
deni nacin.
Dunker kaze da covek kad naide na problem, vrsi najpre
uopstene pokusaje a zatim prelazi na sve odredenije. Ako ovi
specificni pokusaji ne uspeju, traze se drugaciji specificni po-
stupci, a ponekad i nova orijentacija.
Direkcija pri resavanju problema
Direkcija usmerava sve nase mentalne procese: ona odre-
duje na sta obratiti paznju, koja ce se znanja obnavljati, kako
ce se podaci povezivati.
Znacaj direkcije za uspeh u resavanju problema prikazan
je na sledecem primeru. Ispitanicima je dato sest stapica (npr.,
6 sibica) i postavljen zadatak da od njih konstruisu cetiri
trougla. Ispitamicima nije data druga orijentacija, nijedan od
ispitanika nije uspeo da resi zadatak. Ispitivac je onda napo-
. menuo da zadatak treba resavati tako da svaka sibica bude
istranica dva trougla. Sada je izvestan broj uspeo da resi zada-
tak jer je uputstvo sluzilo kao direkcija. Kad je jos preciznije
orijentisan zadatak i kad je ispitivac saopStio da reâenje treba
traziti u trodimenzionalnom prostoru a ne u dvodimenzionalnom,
svi su ispitanici uspeli da reäe taj zadatak, jer im je direkcija
bila jasna.
Faktor! koji utiëu na uspeh u resavanju problema
Razlikujemo dve grupe takvih faktora. Prvi su u vezi sä
samim problemom, a drugi u vezi sä licnoscu i osobinama lic-
nosti koja resava problem.
Za resavanje problema potreban je uvek odredeni broj
podataka. Ako ima suvise podataka koji nisu bitni za resa-
vanje problema, bice otezano njegovo resenje jer se obraca paz-
nja na nebitne podatke.
Uporno koriscenje naviknutih nacina resavanja u svim
situacijama je jedan öd glavnih uzroka sto ne nalazimo tacno
resenje problema. Öd licnih faktora su vazni: inteligencija,
osetljivost za probleme, otvorenost duha, upornost u radu,
istrajnost u trazenju. Isto tako, treba se osloboditi naviknutih
nacina resavanja kad oni ne dovode do uspeha i treba biti otvo-
ren za nove ideje.
Stvaralacko misljenje
O stvaralackom misljenju govorimo kad misaonom aktivno-
scu dolazimo do novih originalnih resenja koja imaju opstu dru-
stvenu vrednost. Umetnicka dela, naucna otkrica i tehnicki ,prona-
lasci rezultat su takvog stvaralackog misljenja.
U procesu stvaralackog misljenja moguce je razlikovati ce-
tiri faze:
Pripremna faza se sastoji u pripremamju za resenje prob-
lema, u upoznavanju sä problemom i podacima u vezi sä njim.
Inkubacija je faza kad se stvaraoci vise ne bave iskljucivo
postavljenim problemom. Posle ovog perioda ideja cesto odjed-
nom sine stvaraocu.
----- Original Message -----
From: "Mira" <mima18@xxxxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Tuesday, August 31, 2004 8:33 PM
Subject: [slikom] Re: JAWS 5.10.350
> Za gradimira
>
> Gospodine gradimire molim vas da me isclanite iz ove pricaonice jer
> stvarno tu ne vidim sebe pozdrav od mime
> Mija adresa je mima18@xxxxxxxx
>
> -----Original Message-----
> From: slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx [mailto:slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx]
> On Behalf Of Gradimir Kragic
> Sent: Friday, August 27, 2004 6:15 AM
> To: slikom@xxxxxxxxxxxxx
> Subject: [slikom] JAWS 5.10.350
>
>
>
> Pozdrav za sve!
>
> Jutros sam skinuo i instalirao ovu najnoviju verziju JAWS-a koja nosi
> oznaku 5.10.350. JAWS se instalira u poseban folder jaws510 sto bi se
> moglo reci da je nova verzija a ne update. Pri instalaciji nista se
> posebno nije primjetilo osim nova opcija a to je mogucnost da se jaws
> podesi prema nekoj od predhodnih verzija. Ovo je pojednostavilo
> podesavanja. Sada ostaje da to isprobam, procitam ponesto iz helpa i
> vidim sta je tu sve novo.
>
> Gradimir
>
>
>
>
>
>
>
>
> Posjetite web portal SliKom!
> http://www.slikom.rs.sr
>
>
Posjetite web portal SliKom!
http://www.slikom.rs.sr
Other related posts:
