[knjigofili] danijela stil
- From: "Tanja Djapic" <tdjapa@xxxxxxxx>
- To: <knjigofili@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Mon, 11 Sep 2006 11:55:35 +0200
Pozdrav svim knjigofilima,
saljem vam knjigu od Danijele Stil . Molim iskusnije knjigofile da pogledaju
ovaj tekst i ako znaju da mi objasne zasto kad cuvam tekst u doc. formatu mi
razvuce tekst na vise strana nego sto treba i okrene mi recenicu vertikalno
umesto horizonntalno i to samo jednu recenicu na celoj strani. Pokusali su da
mi nesto nameste cak i videci poznavaoci kom. i f.r. ali nisu uspeli da mi rese
problem . Da li neko od vas to zna? poz.t.
druga
Naslov originala:
Danielle Steel
JOURNEY
Prevod Ivana Lazic
Mojoj deci
Biati, Trevom, Todu, Sem,
Viktoriji, Vanesi, Maksu i Zari,
koji su me pratili na putu, s verom,
dobrim raspolozenjem i mnogo ljubavi.
I Niku, koji je siguran u Bozjim milostivim rukama.
S ljubavlju, D. S.
Copyright © 2000 by Danielle Steel
Translation copyright © za SCO KLUB CITALACA, 2004.
Za izdavaca Milicko Mijovic
Sva prava zadrzana
ISBN 86-331-1587-5
Ova knjiga se ne sme bez dozvole autora, ni u celini ni u delovima, umnozavati,
prestampavati
niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom. Ona se bez odobrenja
izdavaca ne sme
ni na koji drugi nacin niti ikakvim drugim sredstvom distribuirati nili pak
umnozavati. Sva prava
na objavljivanje ove knjige zadrzavaju autor i izdava£ prema odredbama Zakona o
autorskim i
srodnim pravima.
Moje putovanje bilo je dugo. Ne zalim. Ponekad je to bio mra-can, naporan
put. Ponekad srecan, prosaran suncevom svetloscu. Cesce je bilo tesko nego lako.
Put je za mene od pocetka bio prepun opasnosti, suma gusta, planine visoke,
tama zastrasujuca. A kroz sve, cak i u magli, nazi-rao se tracak svetlosti,
mala zvezda vodilja.
Bila sam i mudra i budalasta. Bila sam voljena i prevarena i na-pustena i,
na moju veliku zalost, nehotice sam povredila druge, pa ih ponizno molim za
oprostaj. Oprostila sam onima koji su me povredi-li i molim se da mi oproste
sto sam irn dopustila da me povrede. Mno-go sam volela i davala svoju dusu i
srce. Cak i kad sam bila jako po-vredena, nastavila sam tim putem, s verom,
nadom i slepim pouzda-njem, prema ljubavi i slobodi. Putovanje se nastavlja
lakse nego do sa-da.
Za sve vas koji ste i dalje izgubljeni u tami, neka se vasi sa-putnici lepo
odnose prema vama. Da pronadete sigurne luke, kad vam je to potrebno, i cistine
u sumi. Da pronadete hladne vode ko-je cete bezbedno modi da pijete, ugasite
zed i isperete rane. I da jednog dana pronadete isceljenje.
Kada se sretnemo, nase ruke ce se sjediniti i mi cemo se pre-poznati.
Svetlost je tamo i ceka na nas. Svako od nas, na svoj na-cin, mora da putuje
dalje, dok je ne pronade. A da je dosegnemo, potrebni su nam odlucnost, snaga i
hrabrost, zahvalnost i strpljenje. A povrh svega, mudrost. Na kraju puta naci
cemo sami sebe, naci cemo mir i ljubav o kakvoj smo do tada samo sanjali.
Neka vam Bog ubrza vase putovanje, i stiti vas.
D. S.
Putovanje
...Citavog zivota sam
Preko svog ramena spokojno gledala;
A sad bih rado lezala u visokoj travi
I zatvorila oci.
Edna Sent Vinsent Milej
L
Dugacka crna limuzina polako se priblizila i zaustavila u du-gom redu
identicnih automobila. Bilo je blago vece pocetkom juna i dva marinca
iskoracila su kada je Madlen Hanter izasla iz automobila ispred istocnog ulaza
u Belu kucu. Osvetljena zastava lepr-sala je na letnjem povetarcu, a Madlen se
nasmesila jednome od marinaca koji je salutirao. Bila je visoka i mrsava, u
beloj vecer-njoj haljini elegantno nabranoj na jednom ramenu. Kosa joj je bi-la
tamna i uredno stegnuta u francusku pundu koja je savrseno isti-cala njen dugi
vrat i golo rame.
Koza joj je bila mlecne boje, oci plave, i kretala se vrlo sigur-no i
skladno u srebrnim sandalama s visokom potpeticama. Oci su joj poigravale kada
se nasmesila i koraknula u stranu da bi je fo-tograf slikao. Zatim jos jednom
kada je iz automobila izasao njen suprug i stao pored nje. Dzek Hanter bio je
snazan muskarac od cetrdeset pet godina, koji se obogatio jos tokom
profesionalne fud-balske karijere, zatim je odlicno investirao, a vremenom je
poceo i da trguje. Prodavao je i kupovao. Najpre je kupio jednu radio-sta-nicu,
zatim joj pridodao televiziju, a u cetrdesetoj je bio vlasnik jedne od najvecih
kablovskih mreza. Dzek Hanter je svoju pocetnu srecu odavno pretvorio u unosan
posao. I to veoma unosan posao.
Fotograf ih je jos jednom snimio i zatim su brzo nestali unu-tar Bele kuce.
Bili su uocljiv par, i to vec sedam godina. Madlen je imala trideset cetiri
godine, a imala je dvadeset pet kad ju je on
12
Danijela Stil Putovanje
13
otkrio u Noksvilu. Njen tadasnji juznjacki naglasak odavno se vec izgubio, kao
i njegov. Dzek je dolazio iz Dalasa, govorio je ostro i kratko, odajuc'i utisak
coveka koji tacno zna sta radi. Imao je tam-ne oci koje su pratile plen u svim
coskovima prostorije i mogao je odjednom da slusa vise razgovora, ali
istovremeno je izgledalo da je usredsreden na osobu s kojom razgovara. Oni koji
su ga dobro poznavali govorili su kako ponekad imaju osjecaj da ih ocima
raz-dire, a ponekad mazi. Bilo je neceg snaznog i gotovo hipnotickog u njemu.
Sam pogled na njega, u svecanom odelu i savrseno ispe-glanoj kosulji, s uredno
zacesljanom tamnom kosom, odavao je osobu s kojom su se svi hteli da se
upoznaju i budu bliski.
Imao je isti efekat i na Madlen kada su se sreli dok je ona jos
bila mlada devojka u Noksvilu. Imala je tada jak juznjacki nagla-
sal^ dosla je u Noksvil iz Catanuge. Radila je na recepciji televi-
zijske stanice sve dok je strajk nije prisilio da pred kamerama naj-
pre cita vremensku prognozu, a zatim i vesti. Bila je nespretna i
sramezljiva, ali toliko lepa da su gledaoci bili ocarani njom. Izgle-
dala je poput modela ili filmske zvezde, ali imala je i kvalitet ,,de-
vojke iz komsiluka" koju su svi voleli i zapanjujucu sposobnost
prodiranja i samu srz neke price. I Dzek je ostao zapanjen kada ju
je prvi put ugledao. Njene reci i oci pamtile su se.
- Sta ovde radis, lepa devojko? Verovatno slamas muska srca
- rekao joj je zastavsi da porazgovara s njom nakon emitovanja.
Nije izgledala starije od dvadeset godina, iako je imala skoro pet
godina vise.
- Ne bas - nasmejala se.
On je bio u pregovorima oko preuzimanja stanice. A to je i ucinio dva
meseca posle. I cirri je to obavio, postavio ju je za jed-nu od voditelja vesti
i poslao u Njujork da nauci sve sto treba da
se zna o televizijskom novinarstvu, a zatim i kako da dotera kosu i nasminka
se. Kada je ponovo video u emisiji, efekat je bio zapa-njujuci. Za nekoliko
meseci karijera joj je bila u usponu.
Dzek joj je pomogao da se izvuce iz nocne more u kojoj je zivela sa suprugom
s kojim je bila u braku od svoje sedamnaeste i koji je zlostavljao na sve
moguce nacine. Medutim, taj brak nije se razlikovao od odnosa njenih roditelja
koji je kao dete iskusila u Catanugi. Bobi Dzo bio je njena ljubav iz srednje
skole i bili su u braku osam godina kada je Dzek Hanter kupio kablovsku mrezu u
Vasingtonu i dao joj neodoljivu ponudu. Zeleo je za voditeljku ve-cernjih
glavnih vesti, a ako prihvati ponudu obecao je da ce joj po-moci da sredi zivot
i da ce na njegovoj televiziji pokrivati sve naj-zanimljivije dogadaje.
Licno je limuzinom dosao u Noksvil. Docekala ga je na auto-buskoj stanici s
malim ,,samsonajt" koferom, prestravljena. Usla je u automobil bez reci i
odvezla se s njim do Vasingtona. Bobiju Dzou trebalo je nekoliko meseci da
otkrije gde se ona nalazi, ali do tada je vec bila podnela zahtev za razvod
braka, uz Dzekovu pomoc, a godinu kasnije bili su vencani. Bila je gospoda
Dzeka Hantera vec sedam godina, a Bobi Dzo i njegovo nasilje bili su iz-bledela
nocna mora. Sada je bila zvezda. Vodila je zivot iz bajke. Bila je poznata,
postovana i obozavana u celoj zemlji. A Dzek je s njom postupao kao s
princezom. Kada su se ruku podruku upu-tili ka Beloj kuci, u povorci zvanica,
delovala je opusteno i srec-no. Madlen Hanter nije imala briga. Bila je udata
za vaznog, uti-cajnog muskarca koji je voleo, i znala je to. Znala je da joj se
ni-sta lose vise nikada nece dogoditi. Dzek Hanter to nece dopustiti. Bila je
na sigurnom.
fMNMM**!
Predsednik i Prva dama rukovali su se s njima u Istocnoj so-bi, a
Predsednik je sapnuo Dzeku da zeli da se nasamo susretne s njim. Dzek je kimnuo
glavom i nasmesio se, dok je Madlen cavr-Ijala s Prvom damom. Dobro su se
poznavale. Madi je vise puta intervjuisala, a Hanterovi su cesto pozivani u
Belu kudu. Kada je Madlen podruku sa suprugom usla u prostoriju, Ijudi su se
osvrta-li i osmehujuci se pozdravljali je klimanjem glave, svi su je
pre-poznali. Posle Noksvila prevalila je dug, dug put. Nije znala gde se sada
nalazi Bobi Dzo i nije ni marila. Zivot koji je poznavala dok je bila s njim
cinio joj se sada nestvarnim. Ovo je bila njena stvarnost, svet mocnih i
poznatih Ijudi, a ona je medu njima bila sjajna zvezda.
Druzili su se s ostalim gostima, a francuski ambasador srdac-no je
r^govarao s Madlen i upoznao je sa svojom suprugom, dok se Dzek udaljio kako bi
porazgovarao sa senatorom koji je predse-davao Etickim odborom Senata. Odbor je
odlucivao o necemu o ce-mu je Dzek zeleo s njim da porazgovara.
Madlen ih je videla krajickom oka, dok joj je brazilski ambasador prilazio
s atraktivnom clanicom Kongresa iz Misisipija. Bilo je to, kao i uvek,
zanimljivo vece.
Kad su se preselili u svecanu prostoriju gde je posluzena ve-cera, partneri
za stolom bili su joj senator iz Ilinoisa i clan Kongresa iz Kalifornije.
Obojica su se, a i jednog i drugog poznavala je od ranije, citavo vece
takmicila za njenu paznju. Dzek je sedeo izmedu Prve dame i Barbare Volters.
Bilo je vec kasno uvece ka-da se ponovo pridruzio supruzi i odveo je do plesnog
podijuma.
- Kako je bilo? - upitao je uzgred, dok je plesuci posmatrao neke od
kljucnih igraca. Dzek je retko ispustao iz vida ljude oko sebe i obicno je
planirao s kojima zeli da se sretne i ostane u kon-
taktu, bilo da se radilo o nekoj prici ili poslu. Retko je propustao prilike, a
nije proveo nijedno vece, a da ga nije unapred isplanirao. Proveo je nekoliko
minuta nasamo s Predsednikom, a zatim ga je Predsednik Armstrong pozvao za
vikend na rucak u Kemp Dejvid kako bi nastavili razgovor. Ali Dzek se sada
usredsredio na svoju suprugu. - Pa kako je senator Smit? Sta prica?
- Nista novo. Razgovarali smo o novom poreskom zakonu -
osmehnula se svom zgodnom suprugu. Bila je svetska zena, veoma
sofisticirana i ugladena. Bila je, kako je Dzek to voleo da kaze,
stvorenje koje je on formirao. Pripisivao je sebi zasluge za njena
dostignuca i uspehe koje je imala na njegovoj televiziji, i voleo je
zbog toga da je zadirkuje.
- Zvuci prilicno seksi - rekao je, misled na poreski zakon. Re-
publikanci su besneli zbog toga, ali Dzek je bio uveren da ce de-
mokrate prevladati, pogotovo uz podrsku Predsednika koju je on
otvoreno i iskazivao. - A sta je s kongresmenom Vulijem?
- Bas je sladak - kazala je, smeseci se Dzeku. Jos joj se do-
gadalo da se smete u njegovoj prisutnosti. Bilo je necega u spolja-
snjosti njenog supruga, u njegovoj harizmi, u auri koja ga je okru-
zivala, sto je jos impresioniralo. - Govorio je o svom psu i unuci-
ma. Kao i uvek. - Svidalo joj se to kod kongresmena, a bio je i
ludo zaljubljen u zenu s kojom je vec skoro sezdeset godina u bra-
ku.
- Cudo je da jos pobeduje na izborima - rekao je Dzek kada
je muzika utihnula.
v - Mislim da ga svi vole. - Toplo srce devojke iz komsiluka iz Catanuge nije
je napustilo bez obzira na uspeh. Nikada nije zabo-ravila odakle police i jos
je imala dozu nevinosti, za razliku od su-Pruga koji je bio britak, a cesto
zajedljiv i agresivan. Volela je s
Putovanje
17
ljudima da prica o njihovoj deci. Ona nije imala dece, a Dzek je imao dva sina
koji su pohadali fakultet u Teksasu i retko ih je vi-dao, ali Madi im je bila
draga. Uprkos njegovom velikom uspehu, njihova majka nije imala lepih reci za
njihovog oca ili za Madi. Bili su razvedeni vec petnaest godina i rec koju je
najcesce upo-trebljavala da ga opise bila je okrutan,
- Spremna za odlazak? - upitao je Dzek, posto je osmotrio prostoriju i
zakljucio da je sa svim vaznim gostima kontaktirao, a zabava samo sto se nije
zavrsila. Predsednik i Prva dama upravo su otisli i njihovi gosti bili su
slobodni. Dzek nije video razlog da se duze zadrzava. Madi je bila srecna sto
moze da ode jer je sle-deceg jutra morala rano da bude u redakciji.
Tiho su napustili zabavu, a vozac ih je cekao nedaleko od iz-laza. Maijj
se udobno smestila u limuzinu pored supruga. Daleko je dogurala od Bobi Dzovog
starog kamiona, zabava u lokalnim ba-rovima i poseta prijateljima u
prikolicama. Ponekad joj je bilo te-sko da poveruje da su njena dva potpuno
razlicita zivotna razdo-blja bili deo istog zivotnog veka. Ovo je bilo u
potpunosti drukci-je. Kretala se u svetu predsednika, kraljeva i kraljica,
politicara i princeva i magnata poput njenog supruga.
- 0 cemu si pricao s Predsednikom? - upitala je savladavaju-
ci zevanje. Izgledala je ljupko i lepo kao i na pocetku veceri. I vi
se nego sto je mislila, bila je neprocenjivi dobitak za Dzeka. Nisu
ga vise gledali kao coveka koji ju je stvorio, vec kao supruga Ma-
dlen Hanter. Pa iako je on to dobro znao, nikada joj ne bi priznao.
- Raspravljali smo o necemu veoma zanimljivom - kazao je
Dzek neodredeno. - Reci cu ti vise kada budem mogao slobodno
da govorim o tome.
- Kada ce to biti? - upitala je s probudenim interesovanjem.
Nije bila samo njegova supruga vec i spretna novinarka i volela je
svoj posao, ljude s kojima je radila i redakciju. Imala je osecaj da
drzi prste na pulsu nacije.
- Nisam siguran. Rucacu s njim u subotu u Kemp Dejvidu.
- Mora da je nesto vazno. - Ali, sve je bilo vazno. Bilo sta,
a ticalo se Predsednika, bilo je potencijalno velika vest.
Odvezli su se do obliznje R ulice pricajuci o zabavi. Dzek ju je pitao da
li je videla Bila Aleksandera.
- Iz daljine. Nisam znala da se vratio u Vasington. - Aleksan-
der se povukao iz javnosti poslednjih sest meseci, posle smrti su-
pruge u Kolumbiji, prosle godine. Bila je to uzasna prica koje se
Madi i predobro secala. Oteli su je teroristi, a ambasador Aleksan-
der licno je vodio pregovore, cini se dosta nespretno. Nakon sto su
odneli otkupninu, teroristi su se uspanicili i ubili je. Ambasador je
nedugo zatim podneo ostavku.
- Budala - kazao je Dzek bez uvoda ili sazaljenja. - Nije smeo
da se uplice na svoju ruku. Svako je mogao da predvidi da ce se
to dogoditi.
- Ne verujem da je on tako mislio - rekla je Madi tiho, gle-
dajuci kroz prozor.
Trenutak kasnije bili su kod kuce i zajedno su se peli stepeni-cama dok je
Dzek skidao kravatu.
- Moram rano da budem u kancelariji - rekla je dok je otkop-
cavao kosulju u njihovoj spavacoj sobi, a ona je skinula haljinu i
stajala je pred njim samo u carapama i srebrnim sandalama s viso-
"m potpeticama. Imala je predivno, ocuvano telo, a takvo je bilo
* u njenom prethodnom zivotu. Muskarci za koje je bila udata bi-
1 su neverovatno razliciti. Jedan okrutan, neprijatan i grub, ravno-
18
Danijela Stil
Putovanje
19
dusan prema njenim osecanjima ili bolnim kricima kada bi je po-vredio, a drugi
nezan, pazljiv, pun postovanja prema njoj. Bobi Dzo joj je jednom prilikom
slomio ruke, a slomila je i nogu kad je gur-nuo niza stepenice.
To je bilo odmah nakon sto je upoznala Dzeka, pa je dobio napad Ijubomore.
Zaklela se da nije imala odnos sa Dzekom, sto je tada bila istina. Dzek je bio
njen poslodavac i bili su prijatelji, ostalo je doslo kasnije, kada je
napustila Noksvil i preselila se u Vasington kako bi radila za njega na
njegovoj kablovskoj mrezi. Mesec dana nakon dolaska u Vasington, ona i Dzek su
postali Iju-bavnici, ali tada je razvod vec bio u postupku.
- Zasto moras da budes ranije u kancelariji? - upitao je Dzek
f
sko ramena, ulazeci u svoje kupatilo od crnog mermera. Kupili kudu pre pet
godina od jednog bogatog arapskog diplomate. U prizemlju se nalazila potpuno
opremljena gimnasticka dvorana i ba-zen, predivne sobe za primanje u kojima je
Dzek voleo da zaba-vlja goste, a svih sest kupatila bila su oblozena mermerom.
Kuca je imala cetiri spavace sobe, jednu veliku spavacu sobu za vlasni-ke i tri
za goste.
Nisu planirali da ijednu od gostinskih soba pretvore u decju. Dzek joj je
jos na samom pocetku jasno dao do znanja da ne zeli decu. Buduci da nije uzivao
u svojoj deci dok su rasla, nije zeleo da ima jos dece, pa je na tome odlucno
insistirao. Nakon kratkog razdoblja zalosti za decom koju nikada nece imati, na
Dzekov nagovor, podvezala je jajovode. Na neki nacin mislila je da je bo-Ije
tako, jer je u godinama koje je prozivela s Bobijem Dzoom imala oko sest
pobacaja i vise nije bila sigurna da li bi mogla da ima normalno dete. Cinilo
se laksim popustiti Dzekovim zeljama nego rizikovati. Pruzio joj je mnogo i
planirao je za nju velike stvari, pa
je mogla da shvati njegovo uverenje da bi deca bila samo prepre-ka i teret za
njenu karijeru. Ali bilo je i perioda kada je zalila zbog svoje nepovratne
odluke.
U trideset cetvrtoj godini mnoge njene prijateljice jos su rada-le decu, a
ona je sada imala samo Dzeka. Pitala se hoce li jos vise zaliti kada ostari i
kada ne bude imala unuke, ili svoju decu. Ali bila je to mala cena za zivot
kakav je vodila s Dzekom Hanterom. A to mu je bilo tako vazno. Insistirao je na
tome.
Ponovo su se nasli u svom prostranom, udobnom krevetu i Dzek je privukao k
sebi. Ona se privila uz njega i prislonila glavu na njegovo rame. Cesto su tako
lezali pre nego sto bi utonuli u san, pricajuci o dnevnim dogadajima, o mestima
na kojima su bili, o Ijudima koje su sretali, o zabavama kojima su
prisustvovali. Upravo su to cinili i sada i Madi je pokusavala da otkrije
Predsed-nikove namere.
- Kazao sam da cu ti reci kad budem smeo, prestani da poga-
das.
- Tajne me izluduju - rekla je, kikocuci se.
- Ti mene izludujes - kazao je, nezno je okrecuci ka sebi, ose-
cajuci njenu barsunastu kozu ispod svilene spavacice. Nikada ga ni
je zamarala, nije mu dosadila, u krevetu ili van njega, i saznanje
da je bila njegova, dusom i srcem, ne samo na TV stanici vec i u
krevetu, pricinjavala mu je veliko zadovoljstvo. Posebno je u kre
vetu bio nezasitan i ponekad se osecala kao da ce je progutati. Vo
leo je sve na njoj, znao je sve sta radi, voleo je da zna gde se na-
lazi u svakom trenutku dana. I imao je veliki uticaj na nju. Ali sve
o cemu je sada mogao da razmislja bilo je telo kojeg nikada nije
mogao da se zasiti. I dok je ljubio i cvrsto uzimao, ona je nezno
zastenjala. Nikada mu nije prigovarala ili se usprotivila nacinu na
-
20
Danijela Stil
Putovanje
21
koji j'e uzimao, ill koliko cesto. Volela je cinjenicu da je toliko ze-li i
laskalo joj je sto zna da ga jos uvek tako snazno uzbuduje. Sve je bilo toliko
drukcije od zivota s Bobijem Dzoom. Bobi je zeleo samo da je iskoristi i
povredi. Ono sto je Dzeka uzbudivalo bila je lepota i mod. To sto je ,,stvorio"
Madi cinilo ga je mocnim, a ,,po-sedovati" je u krevetu gotovo ga je izludivalo.
Kao i uvek, Madi se probudila u sest sati i tiho se iskrala u kupatilo.
Istusirala se i obukla znajuci da ce joj, kao i svakog da-na, kosu i lice
srediti na mrezi. Kada se Dzek u sedam i trideset spustio u kuhinju, sveze
pocesljan i obrijan, u tamnosivom odelu i fpeglanoj beloj kosulji, zatekao je
sveza lica, u tamnoplavom ko-stimu s pantalonama, kako ispija kafu i cita
jutarnje novine.
Podigla je pogled kada ga je cula da dolazi i prokomentarisa-la poslednji
skandal na Kapitol hilu. Jedan kongresmen uhapsen je prethodne veceri zbog
druzenja s prostitutkom.
- Covek bi pomislio da su vec naucili lekciju - rekla je pru-zajuci mu Post
i posegnuvsi za Volstrit zurnalom. Volela je da cita novine pre nego sto ode u
redakciju. Obicno bi Njujork tajms citala na putu do posla i, ako bi imala
vremena, pregledala Herald tribjun.
Zajedno su krenuli na posao u osam sati i Dzek je pitao radi li na nekoj
prici, pa zato odlazi na posao tako rano. Ponekad ne bi odlazila pre deset
sati. Imala je obicaj da radi na novim pricama tokom celog dana, a intervjue bi
snimala u vreme rucka. Njen na-stup emitovao se u pet sati i zatim ponovo u
pola osam. Zavrsa-vala je u osam sati i kada bi uvece odlazila s televizije,
presvlaci-
la se u garderobi redakcije. Oboje su imali dug radni dan, ali su uzivali u
poslu.
- Greg i ja radimo na seriji intervjua sa zenama u Kongresu.
Moramo da se dogovorimo ko ce od nas s kojom razgovarati. Vec
imamo dogovor s pet zena. Mislim da ce to biti zanimljiva prica.
- Greg Moris je bio njen partner, mladi crni novinar iz Njujorka,
s kojim je radila poslednje dve godine i dobro su saradivali.
- Ne mislis li da bi trebalo sama da radis na toj prici? Zasto
ti je potreban Greg?
- Tako je zanimljivije - odgovorila je hladno. - Muska per-
spektiva. - Sto se tice nekih emisija, imala je svoje ideje koje su
se cesto razlikovale od suprugovih i ponekad nije zelela da mu pre
vise govori o onome sto radi. Nije zelela da se on uplice u njen
posao. Ponekad je bio pravi izazov biti udata za vlasnika TV mre-
ze.
- Da li ti je Prva dama sinoc spomenula da ces biti u njenom
Odboru protiv nasilja nad zenama? - uzgred je upitao Dzek, a Ma
di je odmahnula glavom. Cula je neodredene price o odboru koji
sastavlja Prva dama, ali joj nije nista spominjala.
- Ne, nije.
- Hoce - kazao je Dzek lezerno. - Rekao sam joj kako mi-
slim da bi ti se s video rad u Odboru.
- Bi, da imam vremena. Sve zavisi od toga koliko ce to tra-
ziti angazovanja.
- Rekao sam joj da ces prihvatiti - priznao je Dzek. - Dobro
Je za tvoj imidz.
Madi je cutala nekoliko trenutaka pogleda uprta kroz prozor. Na posao ih je
vozio Dzekov vozac koji je za njega radio vec go-dinama i oboje su mu potpuno
verovali.
22
Danijela Stil
Putovanje
23
- Zelela bin da sama donesem tu odluku - rekla je tiho. - Za
sto si joj rekao da cu prihvatiti? - Uvek kad bi tako postupao ose-
c'ala se poput deteta. Bio je samo jedanaest godina stariji od nje,
ali se ponekad prema njoj ponasao kao da je ona dete, a on otac.
- Rekao sam ti. Bic'e dobro za tebe. Smatraj to izvrsnom od-
lukom vlasnika TV mreze. - Kao i mnoge druge. Mrzela je kad bi
joj to uradio i on je to znao. Zaista je ljutilo. - Uostalom, upravo
si rekla da bi ti se svidalo.
- Ako budem imala vremena. Dopusti da ja to odlucim. - Ali
tada su vec stigli do TV stanice i Carls im je otvarao vrata auto-
mobila. Nije bilo vremena za nastavak razgovora. A Dzek nije imao
ni nameru. Bilo je ocigledno da je doneo odluku. Zurno je polju-
bio dok su se pozdravljali. On je usao u svoj privatan lift, a nakon
sto je prosla obezbedenje i detektor metala, Madi se liftom popela
do redakcije.
Imala je zastakljenu kancelariju, sekretaricu i pomocnika, a Greg Moris
manju kancelariju pored njene. Mahnuo joj je kad je ugledao kako zurno ulazi u
kancelariju i minut kasnije usetao je kod nje sa soljicom kafe.
- Dobro jutro... jesi li dobro? - Pazljivo je pogledao i cinilo
mu se da je zapazio nesto neobicno u nacinu na koji ga je pogle-
dala. lako je to bilo tesko primetiti ako je neko nije dobro pozna-
vao, iznutra je besnela. Madi nije volela da se Ijuti. U proslom zi-
votu ljutnja je znacila opasnost, i to nikada nije zaboravila.
- Moj muz je upravo doneo ,,izvrsnu odluku". - Pogledala je
ka Gregu s neskrivenom ljutnjom. Bio joj je poput brata.
- Uh-oh. Jesam li otpusten? - nasalio se. Njegova gledanost
bila je gotovo jednaka njenoj, ali s Dzekom nikada nisi mogao da
budes siguran. Bio je u situaciji da donosi iznenadne i naoko ne-
racionalne odluke o kojima se nije moglo raspravljati. Ali koliko je Greg znao,
Dzek ga je voleo.
- Nije tako dramaticno. - Madi ga je brzo smirila. - Rekao je
Prvoj dami da cu biti u njenom Odboru protiv nasilja nad zenama,
a da me nije ni pitao.
- Mislio sam da ti se svidaju takve stvari - kazao je Greg za-
valivsi se u stolicu preko puta njenog stola.
- Nije u tome stvar, Grege. Zelim da se pitam. Odrasla sam.
- Verovatno je pretpostavljao da bi ti to zelela. Znas kako su
muskarci glupi. Zaborave da produ sve tocke od A do Z i jedno-
stavno se zadovoljavaju pretpostavkama.
- Zna koliko to mrzim. - Ali oboje su znali da Dzek donosi
mnoge odluke umesto nje. Oduvek je bilo tako. Govorio je da on
zna sta je najbolje za nju.
- Mrzim sto ja moram da ti to saopstim, ali culi smo jos jed-
nu ,,izvrsnu odluku" koju je verovatno doneo juce. Upravo nam je
prosledenja sa Olimpa. - Greg nije izgledao bas zadovoljan dok je
to govorio. Bio je zgodan afroamericki crnac, neobaveznog stila i
dugih, vitkih nogu. Kao dete zeleo je da postane igrac, ali zavrsio
je kao novinar i obozavao je svoj posao.
- 0 cemu govoris? - upitala je Madi zabrinuto.
- Izbacio je ceo segment emisije. Nas politicki komentar u po-
la osam.
- Ucinio je stal Zasto? Ljudima se to svida. I mi to volimo
da radimo.
- U pola osam zeli vise konkretnih vesti. Rekli su da je odlu-
ka doneta na osnovu rezultata gledanosti. Zele da probamo na ovaj
nacin.
- Zasto nije s nama porazgovarao o tome?
-
24
Daniiela Stil
Putovanje
25
- Kada nas uopste bilo sta pita, Madi? Hajde, mala, poznajes
ga mnogo bolje nego ja. Dzek Hanter donosi odluke bez konsulta-
cija s talentima iz emisije. To i nije neka novost.
- Sranje. - Izgledala je Ijutito dok je sipala kafu u soljicu.
- Divno. Znaci, ostali smo bez uvodnika? To je cista glupost.
- I ja tako mislim, ali Tatica zna najbolje. Rekli su da bi mo-
gli da ga ubace u pet sati ako se gledaoci budu zalili. Ali ne za
sada.
- Divno. Boze, a covek bi pomislio da ce me upozoriti.
- Kao sto to uvek i cirri, zar ne, indijanska princezo? Daj, mo-
lim te. Suocicemo se s tim da mi ovde samo radimo.
- Da, valjda. - U sebi je besnela Jos nekoliko minuta, a zatim
se s Gregom bacila na posao. Odlucivali su koga ce prvo intervju-
isfti sa spiska clanica Kongresa koje su vec izabrali. Bilo je goto-
vo jedanaest sati kada su zavrsili i Madi je zatim izasla da obavi
neke stvari i usput pojede sendvic. U kancelariju se vratila u jedan
sat i nastavila da radi na intervjuima sa clanicama Kongresa. Osta-
la je u kancelariji celo poslepodne, a u cetiri sata otisla je u smin-
kernicu i tamo se nasla s Gregom, pa su pricali o novostima toga
popodneva. Za sada nije bilo niceg vaznog.
- Jesi li vec izribala Dzeka u vezi s nasim uvodnikom? - na-
smesio joj se.
- Nisam, ali hoc'u kasnije, kada ga vidim. - Nije ga vidala to-
kom dana, iako su zajedno odlazili s posla. Ako je on imao nekih
obaveza koje nisu ukljucivale i nju, tada je odlazila kuci sama i ta
mo ga cekala.
Vesti u pet dobro su prosle, pa su ona i Greg, razgovarajuci kao i uvek,
cekali emitovanje u pola osam. Zavrsili su u osam sati i Dzek se pojavio kada
je izasla iz studija. Pozelela je laku noc
Greeu, skinula mikrofon, pokupila torbicu i otisla s Dzekom minut kasnije.
Obecali su da navrate na jednu koktel zabavu u Dzordzta-unu.
- Sto se, do davola, dogodilo s nasim uvodnikom? - upitala
ga je dok su jurili ka Dzordztaunu.
- Gledanost je pokazala da su se gledaoci zamorili.
- Gluposti, Dzek, ljudi ga vole.
- To nije ono sto smo mi culi - rekao je odlucno, ne obazi-
ruci se na njen komentar.
- Zasto mi jutros to nisi rekao? - Jos je izgledala Ijutito kada
je govorila o tome.
- Moralo je da prode kroz kanale.
- Nikada me nisi ni pitao za misljenje. Bilo bi lepo znati. Mi-
slim da si zaista doneo pogresnu odluku.
- Videcemo sto ce gledanost pokazati.
Do tada su vec stigli na zabavu u Dzordztaun i na neko vre-me izgubili su
se u guzvi. Nije videla Dzeka sve dok je dva sata kasnije nije potrazio i
upitao da li je spremna za polazak. Oboje su bili umorni. Bio je to dug dan, a
prethodnu noc su se do kasno za-drzali u Beloj kuci.
Na putu kuci nisu mnogo razgovarali. Podsetio je da sledeceg jutra ide u
Kemp Dejvid na rucak s Predsednikom. - Posle rucka, naci cemo se kod aviona u
pola tri - rekao je odsutno. Svaki vi-kend odlazili su u Virdziniju. Dzek je
tamo kupio farmu godinu pre nego sto je sreo Madi i to mesto je obozavao, a ona
se navikla. Na farmi se nalazila udobna, prostrana kuca i kilometri zemlje oko
nJe. Posedovao je stale i nekoliko cistokrvnih konja. Ali uprkos pre-divnom
krajoliku, Madi se tamo uvek dosadivala.
26
Danijela Stil
Putovanje
27
- Zelis li da ostanemo u gradu ovog vikenda? - upitala ga je
puna nade, uputivsi se za njim u kudu nakon sto ih je Carls dove-
zao.
- Ne mozemo. Pozvao sam senatora Makacinsa i njegovu su-
prugu. - Ni to joj nije bio rekao.
- Je li i to bila tajna? - upitala je Madi uznemireno. Mrzela
je kada je nije pitao za takve stvari ili je barem upozorio.
- Izvini, Madi, bio sam zauzet. Mnogo toga mi je na pameti
ove nedelje. Resavam neke zamrsene stvari u kancelariji. - Pretpo-
stavljala je da je zaokupljen zbog sastanka u Kemp Dejvidu, ali je
isto tako mogao da joj napomene da Makacinsovi dolaze za vikend.
Blago joj se nasmesio i rekao: - Bilo je to bezobzirno s moje stra-
ne. Izvinjavam se, draga. - Bilo je tesko ljutiti se na njega kada bi
joj se tara obrac'ao. Bilo je neceg milog u njemu, pa nikada nije
uspevala da se naljuti.
- U redu je. Samo bi mi bilo drago da sam znala. - Nije uop-
ste zelela da mu kaze da ne podnosi Pola Makacinsa. Dzek je to
znao. Bio je debeo, drzak i arogantan, a njegova supruga, cinilo se,
kao da ga se nasmrt boji. Bila je previse nervozna da bi rekla vi
se od dve reci svaki put kad bi je Madi srela, a uvek se cinilo kao
da se boji i sopstvene senke. Cak su se i njihova deca cinila ner
vozna. - Dovode li i decu? - Imali su troje blede i cmizdrave de-
ce u cijem se drustvu Madi nikada nije zabavljala, iako je volela
decu. Samo ne Makacinsovu.
- Rekao sam im da ih ne dovode - nasmesio se Dzek. - Znam
da ih ne podnosis i potpuno te razumem. Osim toga, plase i konje.
- To je najmanje sto se moze reci - kazala je Madi. - Protekla
nedelja je bila naporna za oboje i bila je umorna. Zaspala je u Dze-
kovu narucju i nije ga ni cula kada je sledeceg jutra ustao. Digao se obukao i
citao je novine kada je ona sisla na dorucak.
Dzek je zurno poljubio i nekoliko minuta kasnije bio je na pu-tu za Belu
kudu gde ga je cekao predsednicki helikopter kako bi ga odveo do Kemp Dejvida.
- Zabavi se - nasmesila mu se dok je sipala sebi soljicu kafe.
Izgledao je jako raspolozeno. Nista ga nije uzbudivalo vise od mo
di. Bila je zarazna.
Kada ga je tog popodneva videla na aerodromu, sav je blistao. Cinilo se da
se lepo proveo s Dzimom Armstrongom.
- Dakle, jeste li resili sve probleme na Srednjem istoku ili is-
planirali negde neki mali rat? - upitala ga je nestasnog pogleda.
Gledajudi ga tako na junskom suncu, ponovo se zaljubila. Bio je
tako prokleto privlacan i zgodan.
- Tako nekako - zagonetno se nasmesio prateci je u avion ko-
ji je kupio te zime. Bio je to ,,galfstrim" i bio je zadovoljan njim.
Koristili su ga svakog vikenda i za njegova poslovna putovanja.
- Mozes li da mi pricas o tome? - Umirala je od znatizelje,
ali on je odmahnuo glavom i nasmejao se. Obozavao je da je za-
dirkuje necim sto je on znao, a ona nije.
- Ne jos, ali ubrzo.
Imali su dva pilota i poleteli su dvadeset minuta kasnije, uputivsi se ka
jugu na svoju farmu u Virdziniji. Tokom leta Dzek i Madi cavrljali su zavaljeni
u udobne fotelje u zadnjem delu avio-na. Na Madinu zalost, kad su stigli na
farmu, Makacinsovi su ih ved cekali tamo. Dovezli su se tog jutra iz Vasingtona.
Kao i obicno, Pol Makacins snazno je potapsao Dzeka po le-dima i prejako
stisnuo Madi u zagrljaj, a njegova supruga Dzenet Je samo cutala. Njene oci na
trenutak su susrele Madine. Kao da
28
Danijela Stil
Putovanje
29
se plasila da bi Madi, gledajuci joj duze u oci, mogla videti neku njenu mracnu
tajnu. Nesto je kod Dzenet pobudivalo u Madi nela-godnost, iako nikada nij'e
mogla da odredi sta, a nije dovoljno ni marila da bi o tome razmisljala.
Dzek je zeleo nasamo da poprica s Polom o zakonskom pred-logu koji je on
pripremao. Radilo se o kontroli oruzja, tema koja je uvek bila osetljiva, ali i
zanimljiva kao vest.
Dvojica muskaraca udaljila su se ka stalama odmah po dola-sku Dzeka i Madi,
a Madi je ostala sama sa Dzenet. Predlozila je da podu u kudu i ponudi je
svezom limunadom i keksima koje je kuvarica sama ispekla. Kuvarica je bila
sjajna, Italijanka koja je za njih radila vec godinama. Dzek ju je, u stvari,
zaposlio pre nego sto^e vencao s Madi. Farma je uvek bila vise njegova nego
njiho-va T on je u njoj uzivao mnogo vise nego ona. Bila jc u zabiti i
izolovana, a Madi nije nikada bila luda za konjima. Dzek ju je ce-sto koristio
za druzenje s ljudima koje je morao da vida zbog po-sla, kao Pola Makacinsa.
Kada su sele u dnevni boravak, Madi je upitala Dzenet o de-ci, a kada su
ispile limunadu predlozila joj je da se prosetaju vr-tom. Poput vecnosti se
oteglo iscekivanje da se Dzek i Pola vrate iz stala. Madi je povela beznacajan
razgovor o vremenu, o farmi, njenoj istoriji i o novim grmovima ruza koje je
bastovan zasadio. Iznenadila se kada je pogledala Dzenet i videla da ona place.
Nije bila privlacna zena, imala je visak kilograma, bila je bleda i bilo je
neceg neizmerno tuznog u njoj. Sada vise nego ikada. Dok su suze nekontrolisano
tekle niz njene obraze, izgledala je veoma jad-no.
- Jesi li dobro? - upitala je Madi nelagodno. Ali bilo je oci-
gledno da Dzenet nije dobro. - Mogu li nesto da ucinim? - Dze
net Makacins odmahnu glavom i zaplace jos jace.
- Zao mi je - bilo je sve sto je uspela da izusti.
- Nema zbog cega - kazala je Madi utesno i zaustavi se po
red bastenskih stolica kako bi Dzenet mogla da sedne i pribere se.
- Zelis li casu vode? - Dzenet odmahnu glavom, a Madi se trudi-
la da je ne gleda, Dzenet izduva nos i pogleda je. Kada su im se
oci srele bilo je u njoj odjednom neceg veoma snaznog.
- Ne znam sta da radim - rekla je drhtavim glasom, sto je dir-
nulo Madi.
- Mogu li nekako da pomognem? - Izgledala je tako izbezu-
mljeno i istinski nesrecno, da se pitala nije li zena bolesna, ili mo-
zda nesto nije bilo u redu s decom. Madi nije mogla ni da zami-
sli sta bi to moglo da bude.
- Niko ne moze nista da ucini. - Zvucala je ocajno i bezna-
dezno. - Ne znam sta da radim - ponovila je. - Pol me mrzi.
- Naravno da te ne mrzi, sigurna sam u to - kazala je Madi
osecajuci se glupo jer nije znala nista o njihovim odnosima. Koli-
ko je ona znala, on je zaista mrzi. - Zasto bi?
- Mrzi me godinama. Maltretira me. Morao je da se ozeni jer
sam zatrudnela.
- U danasnje vreme ne bi jos bio pored tebe da to ne zeli. -
Njihovo najstarije dete imalo je dvanaest godina, a posle su imali
jos dvoje dece. Mada je Madi morala da prizna da nikada nije vi
dela da je Pol ljubazan prema njoj. Bila je to jedna od stvari koje
Joj se kod njega nisu svidale.
- Ne mozemo da priustimo sebi razvod, jer Pol kaze da bi mu
to politicki naskodilo. - Postojala je ta mogucnost, ali i drugi po-
-
30
Daniiela Stil
Putovanje
31
liticari su to preziveli. A onda je Dzenet zapanjila sledec'om izja-vora: -
Tuce me. - Madi se sledila krv u zilama kada je cula te reci. Dzenet je zatim
polako zadigla rukav i Madi je mogla da vi-di modrice. Cula je mnoge ruzne
price o njegovoj nasilnoj cudi i arogantnom ponasanju, a ovo je bila potvrda.
- Tako mi je zao, Dzenet. - Nije znala sta bi rekla, ali saose-
cala je s njom i doslo joj je da je zagrli. - Nemoj da ostanes s
njim - rekla je Madi blago. - Ne dopusti mu da ti to radi. Bila
sam udata za takvog muskarca devet godina. - I predobro je zna
la kako je to, iako je poslednjih osam godina provela pokusavaju-
ci da ga zaboravi.
- Kako si se izvukla?
Odjednom su bile poput zarobljenica u istom ratu i dosaptava-le se u vrt^
- Pobegla sam - kazala Madi, a zvucala je hrabrije nego sto
je tada bila. Zelela je da bude iskrena s ovom zenom. - Uzasno
sam se bojala. Dzek mi je pomogao. - Ali ova zena nije imala
Dzeka Hantera. Nije bila ni mlada ni lepa, nije imala nadu, karije-
ru, nije imala izlaza, a imala je i troje dece. Bila je u sasvim druk-
cijoj situaciji.
- Govori da c'e me ubiti ako odem i povedem decu. A ako bi-
lo kome kazem da ce me strpati u ludnicu. To je jednom i uradio,
nakon sto sam rodila cerku. Podvrgli su me elektrosokovima. - Ma
di pomisli da je to trebalo da urade njemu i to na mestima gde bi
ga zaista bolelo, ali nije nista rekla. Sama pomisao na ono sto je
Dzenet prosla i sam pogled na njene modrice, za Madi su bili bol-
ni.
- Moras da potrazis pomoc. Zasto ne odes u neko prihvatiliste za
zlostavljane zene? - predlozila je Madi.
- Znam da bi me pronasao. Ubio bi me. - Dzenet je jecala
dok je to izgovarala.
- Ja cu ti pomoci. - Madi se dobrovoljno javi bez ustrucava-
nja. Morala je nesto da ucini za ovu zenu. Osecala je veliku krivi-
cu sto je nikada nije volela. Ali sada joj je bila potrebna pomoc,
a kako je vec prezivela istu agoniju, osecala je kao da je duzna po
moci joj. - Raspitacu se kuda bi mogla da odes s decom.
- Zavrsice u novinama - kazala je Dzenet jos placuci i oseca-
juc'i se bespomocno.
- Zavrsice u novinama ako te ubije - rekla je Madi ostro.
- Obecaj mi da ces preduzeti nesto. Je li ikada povredio de
cu?
Dzenet odmahnu glavom, ali Madi je znala da je situacija bila mnogo
slozenija. Cak ako ih i ne dira, on im pomucuje urn, pla-si ih, i jednog dana
devojcice ce se udati za muskarce poput nji-hovog oca, bas kao i Madi, a.njihov
sin ce jednog dana mozda mi-sliti da je dopusteno tuc'i zenu. Niko jos nije
izasao neobelezen iz doma u kojem je majka bila zlostavljana. To je odvelo Madi
pra-vo u narucje Bobiju Dzou i navelo je da veruje kako on ima pra-vo da to
cini.
Kada je Madi uhvatila Dzenet za ruku, zacule su kako se mu-skarci
priblizavaju i Dzenet je odmah povukla ruku i u trenu joj se lice skamenilo.
Kada su dvojica muskaraca krocila u vrt, njihovog razgovora kao da nikada nije
ni bilo.
Te veceri, kada su ostali sami, Madi je ispricala Dzeku sta se dogodilo.
- Tuce je - rekla je, a jos joj je bilo muka zbog toga.
- Pol? - Dzek je bio iznenaden. - Sumnjam. On je malo grub,
ali mislim da tako nesto ne bi cinio. Otkud znas?
-
- Dzenet mi je rekla - kazala je Madi, osecajuci se njenom
prijateljicom. Napokon su imale nesto zajednicko.
- Ne bih to uzimao previse ozbiljno - rekao je Dzek tiho. -
Pol mi je jos pre mnogo godina rekao da ona ima psihickih pro-
blema.
- Videla sam modrice - kazala je Madi ljutito. - Verujem joj,
Dzek. Prosla sam to.
- Znam da jesi. Ne znas kako je zadobila te modrice. Mozda
je sve izmislila kako bi ga prikazala u losem svetlu. Znam da se
on vida s nekom zenom vec neko vreme. Dzenet sigurno pokusa-
va da mu vrati tako sto govori ruzne stvari o njemu.
Madi je iz minuta u minut imala sve gore misljenje o njemu i nije ni na
tren posumnjala u Dzenetinu pricu. Mrzela je i samu po-misao na Pola.
- Zastdfjoj ne verujes? - upita Madi ljutito. - Ne razumem.
- Poznajem Pola. On to ne bi ucinio.
Madi je doslo da vristi dok je to slusala. Raspravljali su o tome sve dok
nisu otisli na spavanje, a ona je bila toliko ljuta na Dzeka sto joj ne veruje
da joj je laknulo kada te noc'i nisu vodili ljubav. Osecala se blize Dzenet
Makacins, i imala je vise toga za-jednickog s njom nego sa svojim muzem. Ali
on, izgleda, uopste nije primetio da mu je supruga uznemirena.
Pre nego sto su Makacinsovi sledecega dana otputovali, Madi podseti Dzenet
da c'e joj se javiti u vezi s informacijama koje je obec'ala da c'e joj
pribaviti. Ali ona je na to samo bezizrazajno po-gledala. Previse se plasila da
ce ih Pol cud. Samo je klimnula gla-vom, usla u automobil i nekoliko minuta
kasnije su se odvezli.
Dok su Madi i Dzek te veceri leteli nazad ka Vasingtonu, Madi je gledala
kroz prozor bez reel Sve o cemu je mogla da razmi-
L
slja bio je Bobi Dzo i ocaj koji je osecala u onim samotnim godi-nama u
Noksvilu. A onda je pomislila na Dzenet i modrice koje je pokazala. Dzenet je
bila poput zatvorenice koja nije imala hrabro-sti i snage da pobegne od
supruga. U sustini, bila je uverena da ne moze. Kada su sleteli u Vasington,
Madi se tiho zaklela da ce uci-niti sve sto je u njenoj moci da joj pomogne.
Kada je Madi otisla na posao u ponedeljak ujutru, naletela je na Grega cim
je usla u kancelariju. Posla je za njim u njegovu kancelariju i sipala sebi
soljicu kafe.
- Pa, kako je provela vikend najglamuroznija voditeljka vasing-
tonske televizije i dobitnica nagrada? - Voleo je da je zadirkuje
zbog zivota koji su vodili i zbog cinjenice da su ona i Dzek bili
cesti gosti Bele kuce. - Jesi li provela vikend s nasim Predsedni-
kom ili si samo isla u kupovinu s Prvom damom?
- Vrlo duhovito, pametnjakovic'u - rekla je i otpila gutljaj ka
fe. Jos je proproganjalo priznanje Dzenet Makacins.
- U stvari, Dzek je rucao s njim u subotu u Kemp Dejvidu.
- Hvala bogu, ti me nikada ne izneveris. Dotukla bi me pomi-
sao da i ti cekas u redu za pranje auta kao i mi ostali. Zivim kroz
tebe. Nadam se da to znas. Kao i svi mi.
- Veruj mi, nije uopste tako uzbudljivo. - Nije nikada oseca
la da je to bio njen zivot. Uvek joj se cinilo kao da zivi pod re-
nektorom koji je pozajmila od supruga. - Ugostili smo Makacin-
sove za vikend u Virdziniji. Boze, kako je on odvratan.
- Zgodan decko, senator. Vrlo otmen - nasmeja se Greg.
-
, l'i'4i f.*> . *
33
Putovanje
- Dzenet mi je rekla - kazala je Madi, osecajuc'i se njenom
prijateljicom. Napokon su imale nesto zajednicko.
- Ne bih to uzimao previse ozbiljno - rekao je Dzek tiho. -
Pol mi je jos pre mnogo godina rekao da ona ima psihickih pro-
blema.
- Videla sam modrice - kazala je Madi ljutito. - Verujem joj,
Dzek. Prosla sam to.
- Znam da jesi. Ne znas kako je zadobila te modrice. Mozda
je sve izmislila kako bi ga prikazala u losem svetlu. Znam da sc
on vida s nekom zenom vec' neko vreme. Dzenet sigurno pokusa-
va da mu vrati tako sto govori ruzne stvari o njemu.
Madi je iz minuta u minut imala sve gore misljenje o njemu i nije ni na
tren posumnjala u Dzenetinu pricu. Mrzela je i samu po-misao m Pola.
- Z^sto joj ne verujes? - upita Madi ljutito. - Ne razumem.
- Poznajem Pola. On to ne bi ucinio.
Madi je doslo da vristi dok je to slusala. Raspravljali su o tome sve dok
nisu otisli na spavanje, a ona je bila toliko ljuta na Dzeka sto joj ne veruje
da joj je laknulo kada te noci nisu vodili ljubav. Osec'ala se blize Dzenet
Makacins, i imala je vise toga za-jednickog s njom nego sa svojim muzem. Ali
on, izgleda, uopste nije primetio da mu je supruga uznemirena.
Pre nego sto su Makacinsovi sledec'ega dana otputovali, Madi podseti Dzenet
da ce joj se javiti u vezi s informacijama koje je obecala da ce joj pribaviti.
Ali ona je na to samo bezizrazajno po-gledala. Previse se plasila da ce ih Pol
cuti. Samo je klimnula gla-vom, usla u automobil i nekoliko minuta kasnije su
se odvezli.
Dok su Madi i Dzek te veceri leteli nazad ka Vasingtonu, Madi je gledala
kroz prozor bez reel Sve o cemu je mogla da razmi-
slja bio je Bobi Dzo i ocaj koji je osec'ala u onim sainotnim godi-nama u
Noksvilu. A onda je pomislila na Dzenet i modrice koje je pokazala. Dzenet je
bila poput zatvorenice koja nije imala hrabro-sti i snage da pobegne od
supruga. U sustini, bila je uverena da ne moze. Kada su sleteli u Vasington,
Madi se tiho zaklela da ce uci-niti sve sto je u njenoj mod da joj pomogne.
Kada je Madi otisla na posao u ponedeljak ujutru, naletela je na Grega cim
je usla u kancelariju. Posla je za njim u njegovu kancelariju i sipala sebi
soljicu kafe.
- Pa, kako je provela vikend najglamuroznija voditeljka vasing-
tonske televizije i dobitnica nagrada? - Voleo je da je zadirkuje
zbog zivota koji su vodili i zbog cinjenice da su ona i Dzek bili
cesti gosti Bele kuce. - Jesi li provela vikend s nasim Predsedni-
kom ili si samo isla u kupovinu s Prvom damom?
- Vrlo duhovito, pametnjakovicu - rekla je i otpila gutljaj ka
fe. Jos je proproganjalo priznanje Dzenet Makacins.
- U stvari, Dzek je rucao s njim u subotu u Kemp Dejvidu.
- Hvala bogu, ti me nikada ne izneveris. Dotukla bi me pomi-
sao da i ti cekas u redu za pranje auta kao i mi ostali. Zivim kroz
tebe. Nadam se da to znas. Kao i svi mi.
- Veruj mi, nije uopste tako uzbudljivo. - Nije nikada oseca-
la da je to bio njen zivot. Uvek joj se cinilo kao da zivi pod re-
nektorom koji je pozajmila od supruga. - Ugostili smo Makacin-
sove za vikend u Virdziniji. Boze, kako je on odvratan.
- Zgodan decko, senator. Vrlo otmen - nasmeja se Greg.
-
Putovanje
35
Madi je neko vreme cutala, a onda j'e odlucila da se poveri Gregu. Bili su
veoma bliski otkako su radili zaj'edno, poput brata i sestre. Nij'e imala mnogo
prijatelja u Vasingtonu. Nije nikada ima-la vremena da gradi prijateljstva, a
ona koja j'este, Dzeku se nisu svidala i uvek bi je prisilio da ih prekine.
Nij'e se nikada bunila, jer je Dzek drzao zaposlenom, neprestano je radila.
Ispocetka, ka-da bi srela zene koje su joj se svidale, Dzek je uvek imao neku
primedbu u vezi s njima, ili su bile debele, ili ruzne, ili nedolicne, ili
indiskretne ili je mislio da su ljubomorne na nju. Budno je mo-trio na Madlen i
neprimetno je drzao u izolaciji. Jedine osobe s ko-jima je imala priliku da se
zblizi, bile su one u kancelariji. Znala je da joj zeli dobro time sto je stiti
i nije joj smetalo, ali to je zna-cilo da joj je najbliza osoba bio Dzek, a
poslednjih godina i Greg Moris. -
- Nesto ruzno se dogodilo ovog vikenda - zapocela je opre-
zno jer se lose osecala sto govori o Dzenetinoj tajni. Madi je zna-
la da ona nije zelela da ljudi o tome pricaju.
- Slomila si nokat? - zadirkivao je i obicno bi se nasmejala
na takve primedbe, ali ovog puta je bila ozbiljna.
- Radi se o Dzenet.
- Ona mi izgleda prilicno bezbojno i neugledno. Video sam je
samo nekoliko puta na zabavama Senata.
Madi uzdahnu i odluci da progovori. Potpuno je verovala Gre-g"-
- Tuce je.
- Sta? Senator? Sigurna si? To su teske optuzbe.
- Vrlo teske. Verujem joj. Pokazala mi je modrice.
- Nije li ona imala psihickih smetnji? - upita je Greg skeptic-
no. Reagovao je isto kao i Dzek i to je ljutilo.
- Zasto muskarci uvek govore takve stvari o zlostavljanim ze-
nama? Sta bi bilo da sam ti rekla da ga je ona udarila palicom za
golf? Onda bi mi verovao? Ili bi rekao da taj debeli nitkov laze?
- Verovatno bih mu verovao, nazalost. Jer muskarci ne lazu o
takvim stvarima. Veoma je neobicno da muskarac bude zlostavljan
od zene.
- Ni zene ne lazu. Ali ljudi poput tebe i mog muza navode ih
da se osecaju kao da su one krive, pa to moraju da kriju. I da, bi
la je u ludnici, ali se meni ne cini ludom, a one modrice nisu bi
le plod njene maste. Boji ga se nasmrt. Cula sam da se kurvinjski
ponasa prema svojim zaposlenima, ali nisam pomisljala da bi mo-
gao da bude nasilnik. - S Gregom nikad nije otvoreno razgovara-
la o svojoj proslosti. Kao i druge zene u njenoj situaciji, smatrala
je da je ona kriva, pa je to cuvala kao mracnu tajnu. - Rekla sam
joj da cu joj pronaci sigurno utociste. Imas li ideje odakle da poc-
nem?
- Sta je s Koalicijom za zene? Jedna moja prijateljica je vodi.
Zao mi je zbog onoga sto sam rekao. Trebalo je da znam. - Izgle-
dao je pokajnicki dok je to govorio.
- Da, trebalo je. Hvala, nazvacu je. - On joj zapise ime i Ma
di ga procita. Fernanda Lopez. Prisecala se kroz maglu reportaze o
njoj koju je napravila kada je je tek dosla na stanicu. Bilo je to
pre nekih pet-sest godina, ali dobro se secala da je na nju ostavi-
la snazan utisak. Ali kada je Madi nazvala iz svoje kancelarije, re-
kli su joj da je gospodica Lopez na jednogodisnjem placenom od-
moru, a da je njena zamena upravo otisla na porodiljsko. Nova za-
mena ce doci tek za dve nedelje, i nazvace je cim stigne. Kada im
Je objasnila sta joj treba, dali su joj nekoliko imena za kontakt. Po-
kusala je da ih nazove, ali na svakom broju se javila automatska
-
Putovanje
37
sekretarica, a kada je nazvala Broj za zlostavljane zene - Vrucu li-niju, bila
je zauzeta. Morace da nazove kasnije. A onda se s Gre-gom zadubila u posao i
zaboravila na to sve do emisije u pet sa-ti, i samoj sebi je obecala da ce
ponovo pokusati ujutru. Ako je Dzenet zivela s tim toliko dugo, zasigurno ce
preziveti i do slede-ceg jutra, ali Madi je zaista zelela da nesto preduzme.
Bilo je oci-gledno da je Dzenet toliko paralizovana od straha da sama sebi
ni-je mogla da pomogne, sto nije bilo neobicno.
Greg i Madi su u emisiji u pet sati pokrili uobicajene lokalne, politicke,
drzavne i medunarodne vesti, dok je dnevnik u pola osam bio uglavnom posvecen
avionskoj nesreci na aerodromu ,,Kenedi". To vece je sama otisla kuci Dzekovim
automobilom; on je imao jos jedan sastanak s Predsednikom i ona se pitala sta
ih obo-jicu tolik^ zaokuplja. A kada je stigla kuci, ponovo je pocela da
razmislja o Dzenet i pitala se ne bi li trebalo da je nazove. Ali Madi se
bojala da Pol prisluskuje Dzenetine pozive, pa je odustala.
Madi je procitala gomilu clanaka koje je mislila da koristi u emisiji, i
prelistala novu knjigu o najmodernijim tehnologijama u vezi s rakom dojke kako
bi odlucila da li zeli da intervjuise auto-ra kao deo svoje price. Sredila je
nokte i otisla ranije na spavanje. Oko ponoci cula je Dzeka kako dolazi, ali
bila je previse umorna da bi razgovarala s njim, i ponovo je zaspala pre nego
sto joj se pridruzio. Probudila se ujutru i cula ga kako ulazi u svoje
kupati-lo i otvara tus.
Bio je u kuhinji i citao Volstrit zurnal kada je ona sisla. Po-gledao je sa
smeskom. Nosila je farmerke, crveni dzemper, a na nogama je imala jarkocrvene
,,guci" mokasine. Izgledala je sveze, mlado i pozeljno.
- Pozalicu sto te nisam sinoc probudio - rekao je uz smesak,
a ona mu se nasmeja dok je sipala sebi kafu u soljicu i uzimala
novine.
- Ti i Predsednik mora da smerate neko zlo, sa svim tim sa-
stancima ovih dana. Nadam se da ce biti nesto zanimljivije od pro-
mene ljudi u kabinetu.
- Mozda - kazao je nemarno dok su se oboje usredsredili na
novine. Odjednom zacu kako Madi tesko disc i pogleda je. - Sta
je?
Nije mogla da progovori nekoliko trenutaka, a oci su joj se is-punile
suzama dok je pokusavala da procita clanak do kraja. Kada se okrenula ka
suprugu bila je zaslepljena suzama.
- Dzenet Makacins izvrsila je samoubistvo sinoc. Prerezala je
vene na rukama u njihovoj kuci u Dzordztaunu. Pronaslo je jedno
od dece i pozvalo hitnu pomoc, ali bila je vec mrtva kada su sti-
gli. Kazu da je imala modrice po rukama i nogama, i u pocetku su
pomislili na neku podlost, ali suprug je objasnio da je vece pre to
ga pala niza stepenice zapevsi za skejtbord svoga sina. Kuckin sin...
on je ubio... - Glas joj je zapeo u grlu i ostala je bez vazduha, i
mogla je da oseti kako joj se celo telo zateze dok je mislila o to
me.
- Nije je on ubio, Madi - rekao je Dzek mirno. - Ona se sa
ma ubila. To si i rekla.
- Mislila je da nema drugog izlaza - kazala je Madi priguse-
mni glasom, prisecajuci se isuvise dobro tog osecanja dok je gle-
dala supruga. - I ja sam mogla da uradim istu stvar da me nisi od-
veo iz Noksvila.
L
- To su gluposti, znas i sama. Pre bi ti nj'ega ubila. Dzenet je
bila poremec'ena, vec dugo je imala psihicke smetnje. Postojalo je
verovatno i niz razloga za taj cin.
- Kako mozes to da kazes? Zasto ne zelis da verujes da je
onaj debeli gad zlostavljao? Da li je to toliko neverovatno? Izgle-
da li ti on tako pristojno? Zasto nije moguce da je govorila istinu?
Zato sto je zena? - Pobesnela je slusajuci ga, a cak je i Greg po-
sumnjao u tu pricu. - Zasto zena mora uvek da bude ta koja laze?
- Mozda i nije lagala. Ali cinjenica da se ubila govori u pri-
log tvrdnji da je bila poremec'ena.
- Govori u prilog tvrdnji da je mislila kako nema drugog iz-
laza i da je bila ocajna. Dovoljno ocajna da svoju decu lisi majke
i da se cak izlozi opasnosti da je neko od njih pronade. - Otvore-
no je plakala*ok je razgovarala s njim, a dah joj je bio ispreki-
dan od straha. Znala je sta znaci biti tako zlostavljan, toliko pre-
plasen, tako sateran u cosak da ti se cini kako nema izlaza. Da ni
je bila mlada i lepa i da je Dzek nije zeleo za svoju stanicu, mo-
gla je da je snade ista sudbina kao i Dzenet Makacins. I nije bila
sigurna da je Dzek bio u pravu kada je govorio da bi pre ona ubi
la Bobija Dzoa. I ona je vise puta pomisljala na samoubistvo, u
tamnim nocima kada je on bio pijan, a njene usne i oci natecene
od njegovih osvetnickih udaraca. Bilo je jednostavno shvatiti sta je
Dzenet osecala. I onda se setila poziva koje je radi nje obavila dan
ranije iz kancelarije. - Me sam nazvala Koaliciju za zene i Vru-
cu liniju. Sranje, da sam je barem sinoc nazvala. Bilo me strah,
strah da ce Pol uhvatiti razgovor i da cu joj stvoriti neprilike.
- Nisi mogla da joj pomognes, Mad. Nemoj da krivis sebe. Ovo ti je dokaz.
- To nista ne dokazuje, do davola, Dzek. Ona nije bila luda.
Bila je prestravljena. I kako ti znas gde je on bio ili sta joj je uci-
nio pre nego sto je ona to uradila?
- On je nistarija, a ne ubica. Kladio bih se zivotom u to - re-
kao je smireno, dok je Madi postajala sve uznemirenija.
- I otkad ste vas dvojica takvi prijatelji? Otkud ti znas sto je
on njoj cinio? Ti nemas predstavu kako je to. - Tresla se od jeca-
ja dok je sedela za kuhinjskim stolom i plakala za zenom koju je
jedva poznavala. Ali i sama je prosla isti put i znala je da je jed-
na od srecno prezivelih. Dzenet nije imala toliko srece.
- Znam kako je to - rekao je mirno. - Kada sam se ozenio
tobom imala si strasne nocne more i spavala si u polozaju fetusa s
rukama iznad glave. Znam, duso, znam... Ja sam te spasio...
- Znam da jesi - kazala je izduvavsi nos i gledajuci ga tuzno
- necu to nikada zaboraviti... Ali, tako mi je zao zbog nje... Kad
pomislim kako je morala da se oseca kada je to uradila. Njen zi-
vot je sigurno bio pun patnje i straha.
- Pretpostavljam da jeste - rekao je hladno - i zao mi je Po-
la i dece. Bice tesko za sve. Samo se nadam da mediji nece liko-
vati zbog toga.
- Nadam se da ce neki nadobudni novinar istraziti pricu i raz-
otkriti sta joj je radio. Ne samo zbog nje vec i zbog svih drugih
zena koje su jos zive i nalaze se u istoj situaciji.
- Tesko je razumeti zasto nije otisla od njega ako je bilo ta
ko grozno. Mogla je da ode. Nije morala da se ubije.
- Mozda je mislila da mora - rekla je Madi saosecajno, ali to
nije dirnulo Dzeka.
- Ti si se izvukla, Madi. Mogla je i ona! - kazao je odlucno.
-
- Bilo mi j'e potrebno osam godina i ti si mi pomogao. Nisu
svi te srec'e. A izvukla sam se bozjom miloscu i za dlaku. Mozda
bi me za godinu dana ubio.
- Ne bi dopustila da ti se to dogodi. - Dzek je bio uveren u
to, ali Madi nije.
- Dopustila sam da se to dogada prokleto dugo vremena, sve
dok ti nisi naisao. A moj'a majka je dopustala ocu da je maltretira
sve dok nij'e umro. I tako mi j'e svega, njoj j'e to nedostajalo, kao
i on, sve dok nij'e umrla. Takve veze su mnogo bolesnij'e nego sto
ljudi misle, i za one koji su zlostavljani i za zlostavljace.
- To je zanimljivo glediste - rekao je skepticno. - MisJim da
neki ljudi to jednostavno traze, ili ocekuju ili dopustaju, jer su pre
vise slabi da bi ucinili bilo sta drugo.
- Ti ne znas nista o tome, Dzek - kazala je napetim glasom,
odlazeS iz kuhinje na sprat po torbu i jaknu. Sisla je odevena u
lep mornarskoplav blejzer, a stavila je i male dijamantske mindu-
se. Bila je uvek besprekorno doterana i odevena, kod kuce ili u
kancelariji, jer nikad nije znala na koga moze da naide, a i ljudi
su je prepoznavali gde god da je isla.
Toga jutra su otisli zajedno na posao i vozili se u tisini. Bila je ljuta
zbog nekih stvari koje je Dzek rekao, a nije zelela da s njim raspravlja o
tome. Ali Greg je cekao na poslu. Procitao je cla-nak i delovao je uznemireno.
- Zao mi je, Madi, mora da se grozno osecas. Znam da si ze
lela da joj pomognes. Mozda nisi ni mogla. - Zeleo je da je ute-
si, ali se okrenula i odbrusila mu cim je zavrsio.
- Zasto? Jer je bila podlozna psihozama kao i sve druge zlo-
stavljane zene i zelela je da prereze sebi vene? To mislis?
- Mislio sam samo to da je mozda bila suvise uplasena da se
izvuce, kao neko ko je u soku od eksplozije u ratnom podrucju. -
Nije mogao a da ne doda: - Zasto mislis da je to ucinila? Samo
zato sto je zlostavljao ili i ti mislis da je bila podlozna psihozama?
Madi je pobesnela zbog tog pitanja.
- To je ono sto i Dzek misli, to vecina ljudi misli, da su ze
ne u takvim situacijama ionako lude, bez obzira sta im muzevi ra-
de. Niko ne moze da razume zasto zene ne odu. Pa, neke od njih
jednostavno ne mogu... ne mogu... - rece i zajeca, a Greg je zagr-
li.
- Znam, duso, znam... Zao mi je.. mozda ovu nisi mogla da
spasis. - Govorio je utesno i bila mu je zahvalna na zagrljaju.
- Zelela.. sam.. da... joj... pomognem. - Slomili su je jecaji kad
je pomislila na bol koju Dzenet mora da je osecala kad se odluci-
la na to i na patnju kroz koju sada prolaze njena deca koja su iz-
gubila majku.
- Kako cemo izvestiti o tome? - upitao je Greg kada se sa-
brala.
- Zelela bih da napravim uvodnik o zlostavljanim zenama -
kazala je dok joj je Greg pruzao soljicu kafe.
- To vise ne radimo. Secas se?
- Rec'i cu Dzeku da bih ipak volela to da uradim - rece od-
lucno, a Greg odmahnu glavom. - Kad bih barem mogla dotuc'i tog
gada Makacinsa.
- Ne bih to cinio na tvom mestu. A Dzek ti nece dopustiti da
napravis uvodnik. Nije me briga ako s njim spavas svake noci, ali
tako nam je poruceno sa vrha. Bez uvodnika, bez specijalnih ili po-
litickih komentara. Govorimo samo da se nesto dogodilo, bez na-
sih komentara.
-
42
Danijela Stil
- Sta ce da uradi? Da me otpusti? Uostalom, ovo i jeste pra-
va vest. Senatorova zena pocinila je samoubistvo posle suprugovog
zlostavljanja.
- Koliko ga ja poznajem, Dzek ti nece dopustiti da to kazes,
ili uradis uvodnik, osim ako oruzjem ne preuzmes celu stanicu. I
iskreno mislim da mu se to ne bi svidelo, Madi.
- Stvarno. Ali ja cu to ipak uciniti. Idemo uzivo, pobogu, ne
mogu da me skinu a da ne izazovu skandal. Tako demo uraditi jos
jedan uvodnik i posle se izviniti. Ako se naljuti, mogu da zivim s
tim.
- Hrabra si zena - rece Greg sa sirokim osmehom koji je op-
cinjavao zene s kojima je izlazio. Bio je jedan od najtrazenijih ne-
zenja u Vasingtonu, i to s razlogom. Bio je pametan, lep, ljubazan
i uspesan.T'etka i vrlo pozeljna kombinacija i Madi je bila luda za
njim, u pravom smislu te reci, volela je da radi s njim. - Nisam
siguran da bih zeleo da izazovem Dzeka Hantera i ucinim nesto
suprotno njegovoj odluci.
- Imam vezu - rekla je osmehnuvsi se prvi put posto je pro-
citala vest o Dzenet Makacins.
- Da, i najbolje noge na televiziji. Ni to ne skodi - zadirkivao
je-
U pet popodne, kada su ona i Greg prvi put nastupili tog da-na, Madi je
bila nervozna. Izgledala je mirno i besprekorno, kao i uvek, u crvenom
dzemperu, sa savrseno ocesljanom kosom i jed-nostavnim dijamantskim mindusama.
Ali Greg je dobro poznavao i znao da prikriva napetost za vreme odbrojavanja.
- Hoces li to uciniti? - dosapnuo joj je. Klimnula je glavom,
a zatim se nasmesila kada je kamera kadrirala, pa je predstavila se-
be i kolegu voditelja. Zajednicki su prelazili vesti kao i uvek, sa-
vrseno su funkcionisali, izmenjivali price, a onda je Greg odgurnuo svoju
stolicu znajuci sta sledi. Madino lice se uzbiljilo dok je gle-
dala u kameru.
- U danasnjim novostima je jedna prica koja se tice svih nas, nekih vise nego
drugih. To je vest o samoubistvu Dzenet Skarbrou Makacins, u njenoj kuci u
Dzordztaunu, koja je za sobom ostavila troje dece. To je zasigurno tragedija i
ko moze reci kakve su ne-volje navele gospodu Makacins da oduzme sebi zivot,
ali postoje pitanja koja se ne smeju ignorisati, a na koja mozda nikad necemo
dobiti odgovor. Zasto je to ucinila? U kakvom strasnom bolu je bila u torn
trenutku, i pre toga? I zasto je niko nije saslusao ili video njen ocaj? U
nedavnom razgovoru Dzenet Makacins mi je rekla da je jednom bila nakratko
hospitalizovana zbog depresije. Ali izvor blizak gospcxli Makacins rekao mi je
da je ovde mozda po-sredi problem zlostavljanja koji je naveo na samoubistvo.
Ako je to tacno, Dzenet Makacins nije prva zena koja je izabrala samoubistvo
umesto da pobegne od zlostavljanja. Ovakve tragedije se isu-vise cesto
dogadaju. Moguce je da je Dzenet Makacins imala drugih razloga da oduzme sebi
zivot. Mozda njena porodica to zna, ili njen suprug, ili njeni najblizi
prijatelji, ili deca. Ali to za sve nas aktuelizuje probleme nekih zena koje su
suocene s patnjom, stra-hom i ocajanjem. Ne mogu vam reci zasto je umrla Dzenet
Makacins. Nije na meni da pogadam. Receno nam je da je ostavila pi-smo deci i
sigurna sam da ga nikad necemo videti.
- Ali, ne mozemo da se ne zapitamo zasto se, kad zena zapla-ce, svet pravi
da to ne primjecuje, a veliki broj nas kaze: ,,Mora da nesto nije u redu s
njom... mozda je luda." Ali sta ako nije? Zene umiru svakodnevno, od sopstvene
ruke i od ruku njihovih zlo-stavljaca. I cesto im ne verujemo kada nam govore o
bolu koji pre-
mat-
44
Daniiela Stil
Putovanje
45
zivljavaju ill ih j'ednostavno ignorisemo. Mozda nam je suvise bol-no da ih
slusamo.
- Vecina zena koje to cine nisu lude, nisu poremecene, nisu
bile suvise lenje ili glupe da odu. Bilo ih je strah. Nisu to mogle
da urade. Ponekad te zene radije umiru od sopstvene ruke. Ili osta-
nu predugo i dozvole da ih muzevi ubiju. To se dogada. To je
stvarnost. Ne mozemo okrenuti leda tim zenama. Moramo im po-
moc'i da pronadu izlaz.
- Trazim od vas da zapamtite Dzenet Makacins. Sledeci put
kada budete culi za slicnu smrt, upitajte se zasto. I kada to ucini-
te, budite tihi i slusajte odgovor bez obzira koliko strasan on bio.
- Laku noc. Ja sam Madi Hanter. - Odmah su presli na rekla-
me, a svi u studiju su poludeli. Niko se nije usudio da je prekine
i opcinjeni onki sto je govorila nisu na vreme reagovali da ume-
sto nje ubace reklame. Greg je stajao pored Madi, nasmesen, i plje-
snuo je dlanom o njen dlan. - Kako je bilo? - upitala ga je prigu-
senim sapatom.
- Eksplozivno. Mislim da ce nas tvoj suprug posetiti za otpri-
like cetiri sekunde.
Prosle su dve kada je banuo u studio poput tornada i tresao se od besa dok
joj je prilazio.
- Da li si poludela? Pol Makacins ce me izbaciti iz posla! -
Stajao je nekoliko centimetara od nje i vikao joj je pravo u lice.
Madi je prebledela, ali nije ustuknula. Zadrzala je svoj polozaj, ia-
ko se i ona tresla. Plasilo je kada bi on, ili bilo ko drugi, bio ljut,
ali ovog puta mislila je da je vredno toga.
- Rekla sam da je izvor blizak njoj izjavio da bi se moglo ra-
diti o zlostavljanju. Do davola, Dzek, videla sam njene modrice.
Ona mi je rekla da je on luce. Kakav zakljucak izvlacis iz toga ka-
da je ona dan kasnije izvrsila samoubistvo? Sve sto sam ucinila je-ste to da
sam zamolila ljude da razmisljaju o zenama koje pocine samoubistvo. Ne moze nam
pravno nista. Mogu svedociti o tome sta mi je rekla, ako budem morala.
- Verovatno ces i morati. Jesi li ti gluva, zar ne znas da ci-
tas? Rekao sam bez jebenih uvodnika, a to sam i mislio!
- Izvini, Dzek. Morala sam, dugovala sam njoj i drugim zena
ma u njenom polozaju.
- Oh, pobogu... - Nervozno je rukom prosao kroz kosu ne mo-
gavsi da poveruje sta mu je ucinila i sta su joj ovi u studiju do-
pustili. Mogli su da je iseku, ali nisu. Svidalo im se sto je govo
rila o zlostavljanim zenama. A Pol Makacins imao je reputaciju
verbalno naprasite osobe i poslodavca, a kao mladic ucestvovao je
nebrojenim barskim tucnjavama. Bio je jedan od najomrazenijih se-
natora u Vasingtonu, koji je cesto iskazivao svoju nasilnu cud. Ni
ko se nije trudio da ga brani i cinilo im se vrlo mogucim da je
zlostavljao, iako to Madi nije otvoreno rekla. Dzek je jos jurio po
studiju galameci na sve oko sebe kada je Ref Tompson, producent,
dosao da ga obavesti kako ga senator Makacins trazi telefonom. -
Sranje! - povikao je na svoju suprugu - na koliko si spremna da
se kladis da ce me tuziti?
- Zao mi je, Dzek - rekla je tiho, ali bez grize savesti. U torn
trenutku prisao joj je pomocnik producenta i rekao joj da je zove
Prva dama. Oboje se nestali ka odvojenim telefonima, ka vrlo raz-
licitim razgovorima. Madi je odmah prepoznala glas Filis
Armstrong i bila je puna strepnje dok je slusala.
- Tako sam ponosna na tebe, Madlen - zacula je topao glas
starije zene. - Bilo je to vrlo hrabro i veoma potrebno. Predivna
emisija, Madi.
-
Putovanje
47
- Hvala vam, gospodo Armstrong - rekla je Madi, zvucala je
mirnije nego sto je bila. Nije joj rekla da je Dzek bio van sebe od
besa.
- Nameravala sam da te nazovem u vezi s Odborom o nasilju
nad zenama. U stvari, zamolila sam Dzeka da te o tome obavesti.
- Rekao mi je i jako sam zainteresovana.
- Naravno, rekao mi je da ces biti odusevljena, ali ja sam hte-
la to da cujem od tebe licno. Nasi muzevi prijavljuju nas kao do-
brovoljce za neke stvari koje nikada ne bi radile. Moj nije izuze-
tak.
Madi se nasmesila dok je slusala i odmah se bolje osecala, jer je Dzek tako
slobodno raspolagao njenim slobodnim vremenom. Bio je cesto nadmocan i
proizvoljno izricao njena misljenja i odlu-ke. Ponakad je to stvaralo utisak da
je ne postuje dovoljno.
- U ovom slucaju je bio u pravu. Stvarno bih volela da uce-
stvujem.
- Drago mi je da to cujem. Sastajemo se prvi put u petak.
Ovog puta u Beloj kuci, u mojoj privatnoj kancelariji. Kasnije de
mo pronaci prikladnije mesto. Jos nas je malo, oko dvanaestak. Po-
kusavamo da nademo pravi nacin kako da uticemo na javnost u ve
zi s nasiljem nad zenama. Mislim da si ti upravo zapocela nasu ak-
ciju. Cestitam!
- Hvala vam jos jednom, gospodo Armstrong - rekla je Madi
bez daha i nasmejala se ka Gregu kada je spustila slusalicu.
- Cini se da si na prvom mestu po slusanosti kod Armstron-
govih - kazao je ponosno. Mnogo mu se svideo nacin na koji je
to uradila. Trebalo je dosta hrabrosti, iako je predsednik mreze bio
njen suprug. Sada c'e morati da ode kuci i zivi s tim. A, kao sto
su svi znali, Dzek Hanter nije uvek bio umiljat, pogotovo ako bi ga neko
presao. Madi nije bila izuzetak.
I dok se Madi spremala da preprica Gregu sta joj je gospoda Armstrong
rekla, Dzek im je prisao besan. Bio je van sebe.
- Jesi li znao za to? - Dzek povika na Grega, ocajnicki zele-
ci da okrivi nekoga, bilo koga, svakoga. Cinilo se da bi najradije
zeleo da zadavi Madi.
- Ne bas, ali otprilike. Znao sam da ce nesto red - kazao je
Greg iskreno. Nije se bojao Dzeka i, iako je to dobro krio i nije
nikada nista rekao ni Madi, nije voleo Dzeka Hantera. Mislio je da
je arogantan i bahat, a nije mu se svidao ni nacin na koji postupa
s Madi, iako joj to nije nikada rekao. Imala je dosta problema, jos
joj je samo trebalo da mora da brani i supruga.
- Mogao si da je zaustavis - optuzio ga je Dzek - mogao si
da pocnes da govoris i zavrsis pre nego sto je ona pocela.
- Imam previse postovanja prema njoj da bih joj to uradio, go-
spodine Hanter. Osim toga, slazem se s onim sto je rekla. Nisam
joj verovao kada mi je u ponedeljak ispricala o Dzenet Makacins.
Ovo je bio poziv na budenje svima nama koji ne zelimo da razmi-
sljamo o tome koliko su neke zene ocajne u takvim situacijama. To
se svakodnevno dogada svuda oko nas. Mi jednostavno to ne zeli
mo da vidimo ili cujemo. Ali zbog cinjenice za koga je bila uda-
ta, Dzenet Makacins nas je probudila. Ako je dovoljno ljudi vece-
ras culo Madi, mozda c'e smrt Dzenet Makacins nesto znaciti i po-
moci nekome. S duznim postovanjem, mislim da je Madi ispravno
postupila. - Glas mu je zadrhtao dok je izgovarao poslednje reci,
a Dzek Hanter ga je posmatrao.
- Siguran sam da ce sponzori biti odusevljeni ako bude podig-
nuta tuzba.
-
Daniiela Stil
Putovanje
49
- Je li to Makacins rekao preko telefona? - Madi upita zabri-nuto. Nij'e
joj bilo zao, ali mrzela je da Dzeka uvaljuje u neprili-ke. Ali jos uvek je
mislila da se to morale uciniti. Videla je svo-jim ocima sta je Makacins ucinio
supruzi i bila je spremna da sve-doci, ako bude potrebno. U emisiji je uzela
stvari u svoje ruke, bez obzira na potencijalnu cenu za nju ili za mrezu. Madi
se to cinilo vrednim.
- Prikriveno je pretio, ali je bio vrlo tanak. Rekao je da ce po-
zvati svoje advokate cim zavrsi razgovor sa mnom - rekao joj je
Dzek ostro.
- Mislim da nece daleko stic'i - kazao je Greg. - Dokazi su
navodno bili vrlo osudujuci, a Dzenet Makacins razgovarala je di-
rektno s Madi. To bi trebalo da nam zastiti zadnjice.
\- Zadnjice, kako velikodusno od tebe, Greg - odbrusi mu Dzek. - Koliko
znam, jedino ja rizikujem zadnjicu. Bila je to pro-kleto glupa, neodgovorna
stvar. - S tim je zavrsio i uputio se kroz studio ka svojoj kancelariji.
- Jesi li dobro? - Greg pogleda Madi zabrinuto, a ona mu
klimnu glavom.
- Znala sam da ce se uznemiriti, ali nadam se da nas nece tu-
ziti. - Izgledala je zabrinuto dok je to govorila. Nadala se da se
Makacins nece usuditi da ih tuzi i tako rizikuje da se razotkrije.
- Da li si mu rekla o pozivu Filis Armstrong?
- Nisam imala vremena - priznala je. - Red cu mu kad stig-
nemo kuci.
Ali Madi je te veceri otisla sama kuci. Dzek je pozvao svoje advokate kako
bi pregledali snimak i razmotrili situaciju. Bio je je-dan sat ujutru kada je
stigao kuci u Dzordztaun. Madi je jos bila
budna, ali nije joj uputio ni rec dok je prelazio preko sobe ka ku-
patilu.
- Kako je bilo? - upitala je oprezno, a on se okrenu besno pi-
Ijeci u nju.
- Ne mogu da verujem da si mi to uradila. Bila je to tako je-
beno glupa stvar. - Mogao je i da je osamari, ali Dzek je udarao
Ijutitim pogledima i recima. Bilo je ocigledno da se osecao preva-
renim.
- Prva dama je nazvala odmah posle cmisije. Bila je vrlo uz-
budena i smatra da je to bilo veoma hrabro. Idem na sastanak nje-
nog Odbora ove nedelje - rekla je pravdajuci se. Nije bila sigurna
kako ce ovo da mu nadoknadi, ali morace da se potrudi. Nije ze-
lela da je mrzi zbog poslovnih problema.
- Vec sam to odlucio uinesto tebe - rekao je prostrelivsi je
pogledom kada je spomenula Odbor o nasilju nad zenama.
- Odlucila sam sama za sebe - kazala je tiho. - Imam pravo
na to, Dzek.
- Lobiras li sada za zenska prava, kao i za zlostavljanje? Mo
gu li da ocekujem urednicki prilog i o tome? Zasto ne organizuje-
mo emisiju samo za tebe, moci ces da govoris po ceo dan do iz-
nemoglosti, a vesti cemo zaboraviti.
- Ako se svidelo Prvoj dami, zar moze biti tako lose?
- Jako lose, ako Makacinsov advokat tako bude rekao.
- Mozda ce se sve smiriti za nekoliko dana - rekla je s na-
dom dok se polako priblizavao krevetu i zaustavio se kako bi je
pogledao s blago prikrivenom ljutnjom. Njegov bes se nije stisao
ili nestao.
- Ako to ikada ponovo uradis, nije me briga sto si mi zena,
otpusticu te na lieu mesta. Je li ti jasno?
-
Daniiela Stil
tame
51
Tiho j'e klimnula glavorn, odjednom se osecajuci kao da nije ucinila pravu
stvar vec ga izneverila. Nikada za devet zajednickih godina nij'e bio toliko
ljut na nju i ona se pitala hoce li joj ikada oprostiti, pogotovo ako bude
podignuta tuzba.
- Mislila sam da je bilo vazno to uciniti.
- Nije me nimalo briga sta ti mislis. Ne placam te da razmi-
sljas. Placam te da dobro izgledas i da citas vesti. To je sve sto
zelim od tebe. - Otisao je u kupatilo i zalupio za sobom vrata, a
ona je briznula u plac. Bilo je to stresno vece za oboje. Ali dubo-
ko u srcu, jos uvek je verovala da je ispravno postupila bez obzi-
ra na to koliko c'e je to kostati. A trenutno je izgledalo da ce je
skupo kostati.
Kada je Dzek izasao iz kupatila, uvukao se u krevet ne obra-Avsi joj se.
Ugasio je svetlo, okrenuo joj leda i nije se nista culo sve dok nije zaspao i
poceo da hrce. Po prvi put, nakon mnogo godina, osetila je kako je prozima
strah. Njegova ljutnja, bez obzira koliko prikrivena, vracala je stare uspomene
i bila joj je zastrasu-juca. I te noc'i, posle dugo vremena, imala je noc'ne
more.
Dzek joj se nije obratio ni za dorucakom sledeceg jutra i oti-sao je na
posao sam sa svojim vozacem.
- A kako cu ja na posao? - upitala je zabezeknuta kada je ostavio na
trotoaru.
Pogledao je pravo u oci, zalupio vratima automobila i dobacio joj kao
strancu. - Pozovi taksi.
4.
Sahrana Dzenet Makacins bila je u petak ujutru i Dzek je po svojoj
sekretarici poslao Madi poruku kako planira da pode s njom.
Otisli su iz kancelarije u njegovom automobilu. Obukao je tamno odelo i crnu
prugastu kravatu, a ona crno laneno ,,sanel" odelo i tamne naocare. Vozili su
se ka crkvi Svetog Jovana s druge strane parka Lafajet, nasuprot Bele kuce.
Obred je bio dug i mucan, odr-zana je cela misa, a hor je pevao Ave Mariju.
Prednja klupa bila je puna Dzenetinih necaka i dece. Cak je i senator plakao, a
dosli su svi vazni politicari iz grada. Madi je s nevericom zurila u sena-tora,
gledala ga kako place, a srce joj je saosecalo s decom. Na kraju sluzbe, bez
razmisljanja, uhvatila je Dzeka podruku. Bio je jos besan na nju i gotovo da i
nije razgovarao s njom od utorka uvece.
Pridruzili su se ostalima na stepenicama crkve dok su kovceg nosili do
mrtvackih kola, a porodica je ulazila u limuzine koje je trebalo da ih odvezu
do groblja. Hanterovi su znali da je nakon toga zakuska u kuci Makacinsovih,
all na nju nisu zeleli da idu jer nisu bili toliko bliski s njima. Odvezli su
se natrag do kancelarije, jedan pored drugoga u mrtvackoj tisini.
- Koliko ce ovo jos trajati, Dzek? - upitala je naposletku, ne
mogavsi to vise da izdrzi.
- Dokle god se budem tako osecao - rekao je bezobzimo. -
Izdala si me, Madi. Ne, da budem precizan, zajebala si me.
- Bilo je jako vazno, Dzek. Zlostavljana zena se ubila, a bila
bi zabelezena u istoriji kao luda. Trebalo je njqj, i deci, dati jed-
naku sansu. Pa makar na trenutak uperiti reflektor prema zlostavlja-
cu.
- I usput zajebati i mene. Nista sto si ucinila nece promeniti
cmjemcu da ce je svi smatrati ludom. Cinjenice su tu. Bila je u
ludnici sest meseci i podvrgnuta elektrosokovima. Koliko je bila
-
uamjela Stil
normalna, Madi? I da li je bila vredna toga da mene ucinis lakom metom tuzbe?
- Zao mi je, Dzek. Morala sam to da ucinim. - I dalje je ve-
rovala da je bila u pravu.
- Luda si kao sto je i ona bila - kazao je s pogledom punim
prezira i okrenuo se ka prozoru. Bilo je ruzno to sto je rekao, a
njegov ton je boleo kao i poslednja tri dana.
- Mozemo li da potpisemo primirje tokom vikenda? - Bice su-morno u
Virdziniji ako ovako nastavi, i ona je pomisljala da ni ne ode s njim.
- Ne verujem - rekao je hladno. - Osim toga, moram ovde da obavim neke
stvari. Imam neke sastanke u Pentagonu. Ti mozes da radis sta te volja. Necu
imati vremena da budem s tobom.
- Ovo je smesno, Dzek. Ono je bio posao. Ovo je nas zivot.
- To dvoje je u nasem slucaju dosta isprepletano. Trebalo je
da raanisljas o tome pre nego sto si otvorila usta.
-Dobro. Kazni me, ali ovo postaje vrlo detinjasto.
- Ako me Makacins bude tuzio, veruj mi da svota nec'e biti
,,detinjasta".
- Nisam sigurna da ce to da ucini, pogotovo sto je Prva dama
pohvalila emisiju. Osim toga, ne moze da se brani. Ako se pokre-
ne istraga, u izvestaju patologa videce se modrice.
- On mozda nije toliko impresioniran Prvom damom kao sto
si ti.
- Zasto ne popustis malo, Dzek? Ne mogu da vratim vreme, a
i ne zelim. Pa zasto onda ne pokusamo da sve zaboravimo?
Ali dok je to govorila, okrenuo se prema njoj stisnutih ociju, a pogled mu
je bio leden, - Mozda da ti osvezim pamcenje, Jo-vanko Orleanko, i podsetim te
da si, pre nego sto si zapocela kr-
53
Putovanje
staski rat za obespravljene, bila niko i nista kada sam te ja nasao.
Bila si nista, Mad. Nula. Bila si devojka niotkuda, devojka koju je
cekao zivot s limenkama piva i zlostavljanje u prikolici. Sta god,
do davola, mislila da si sada, nemoj zaboraviti da sam te ja stvo-
rio. I dugujes mi. Dosta mi je tog idealistickog sranja i cviljenja i
jecanja oko debelog, neprivlacnog govanceta kao sto je bila Dze-
net Makacins. Nije bila vredna toga da dovedes u pitanje moju, tvo-
ju ili zadnjicu mreze.
Pogledala je supruga kao da je odjednom stranac, a mozda je i bio, a ona to
nije primetila. - Gadis mi se - rekla je i potapsa-la vozaca po ramenu. -
Zaustavite auto. Izlazim.
Dzek je bio zatecen. - Mislio sam da ides nazad u kancelari-ju-
- Idem, ali cu radije da hodam, nego da sedim ovde i slusam te. Shvatila
sam poruku, Dzek. Ti si me stvorio i dugujem ti. Sta zapravo? Svoj zivot? Svoje
principe? Svoj ponos? Koja je cena ako nekoga spasis da celoga zivota ne bude
jadno belo smece? Javi mi kada izracunas. Zelim da budem sigurna da cu ti
vratiti tacan ku-sur. - I rekavsi to, izasla je iz auta i zaputila se brzim
korakom ka kancelariji. Dzek nije nista rekao i u tisini je podigao prozor.
Kada se vratio u kancelariju, nije je nazvao. Bila je udaljena pet spra-tova i
jela je send vie s Gregom.
- Kako je bilo na sahrani? - upitao je zabrinut za nju. Cinila
mu se napetom i umornom.
- Depresivno. Ono govno je plakalo tokom celog obreda.
- Senator? - Ona klimnu glavom jer je imala puna usta. - Mo
zda se osec'a krivim.
-
Putovanie
55
I trebalo bi. Mogao je i ubiti. Dzek j'e i dalj'e uveren da je bila
poremecena. - A terao je i da se ona tako oseca zbog nacina na koji se pcmasao.
- Da li j'e Dzek jos ljut? - upita je Greg pazljivo, pruzajuci
joj kiseli krastavac koji je obozavala.
- U najmanju ruku. Uveren je da sam to ucinila kako bih mu
napakostila.
- Prebolece - rece Greg opustajuci se u svojoj stolici i gleda-
juci je. Bila je toliko prokleto pametna i postena i neverovatno
zgodna. Gregu se svidala cinjenica sto je bila spremna da se bori
za ono u sta veruje, ali delovala je zabrinuto i nesrec'no. Mrzela je
kada se Dzek ljutio na nju, a za sedam godina braka nikada nije
bio ovako ljut.
- Zasto mislis da ce preboleti? - Ona vise nije bila toliko si-
gurna i prvi put je osecala da joj je brak u krizi, a to je, iskreno
govoreci, strahovito plasilo. j
- Prebolec'e to jer te voli - kazao je Greg odlucno. - I potreb-
na si mu te. Ti si jedna od najboljih voditeljki u zemlji, ako ne i
najbolja. Nije on lud.
- Nisam sigurna da je to valjan razlog da me voli. Mogla bih
da smislim razloge koji bi mi vise znacili.
- Budi zahvalna na tome sto imas, malena. Smirice se. Vero-
vatno preko vikenda.
- Za vikend ima sastanke u Pentagonu.
- Mora da se nesto vazno kuva - rece Greg zainteresovano.
- Da, vec neko vreme, mislim. Nije nista rekao, ali se nekoli-
ko puta sastao s Predsednikom.
- Mozda cemo da bacimo bombu na Rusiju - kazao je Greg
sa smeskom, jer ipak nisu u to verovali.
- Mislim da je to vec pomalo demode, zar ne? - Madi mu uz-
vrati smesak. - Pretpostavljam da ce nam pre ili kasnije reci. - Po-
gleda na sat i ustade. - Moram na sastanak Odbora Prve dame. U
dva sata je. Vraticu se na vreme za sminku pre vesti u pet.
- Bices dobra i bez toga - rekao je - zabavi se. Pozdravi mi
Prvu damu. - Madi mu se nasmesi i mahnu izlazeci iz kancelarije
i pcxle dole kako bi zaustavila taksi. Bilo je pet minuta voznje do
Bele kuce, a Prva dama je upravo stigla u konvoju iz kuce Maka-
cinsovih kada se Madi pojavila, pa su zajedno usle okruzene pri-
padnicima tajnih sluzbi. Gospoda Armstrong je pitala da li je bila
na sahrani, a zatim je komentarisala kako je bilo tuzno videti de-
cu.
- I Pol je izgledao vrlo uznemireno - saosecajno rece Prva da-
ma dok su se uspinjale liftom do njenih privatnih odaja, a onda je
tiho upitala Madi: - Zaista verujes da ju je zlostavljao? - Nije se
raspitivala o njenim izvorima za tu emisiju.
Madi je bila neodlucna, ali od ranije je znala da se moze po-uzdati u njenu
diskreciju. - Da, verujem. Sama mi je rekla da je tukao i da ga se boji.
Proslog vikenda mi je pokazala modrice na rukama. Prema onom sto mi je rekla,
znam da je govorila istinu, a mislim i da Pol Makacins zna da mi se poverila.
Zbog toga on je-dino zeli da svi zaborave ono sto sam rekla. - Bio je to razlog
za-sto je verovala da nece da tuzi mrezu. Prva dama je s nevericom odmahnula
glavom i uzdahnula dok su izlazile iz lifta, a tamo ih je cekala njena
sekretarica i ljudi iz obezbedenja.
- Zao mi je sto to cujem. - Nije ni za trenutak sumnjala u
ono sto joj je Madi rekla, za razliku od Grega i Dzeka. Kao zena,
bila je spremna da to prihvati. I nikada joj se nije svidao Pol Ma
kacins; izgledao joj je kao nasilnik. - Pretpostavljam da smo zbog
toga ovde danas, zar ne? Kakav izuzetan primer nekaznjenog nasi-Ija nad zenama.
Bas mi je drago sto si napravila taj prilog, Madi. Da li je bilo mnogo reakcija
na njega? - Madi se nasmesila na to pitanje.
- Dobili smo hiljade pisama od gledateljki koje su nas podr-
zale. Skoro nijedno od muskaraca. A moj suprug je spreman da se
razvede od mene.
- Dzek? Kako ograniceno s njegove strane. Iznenadena sam sto
to cujem. - Filis Armstrong izgledala je iskreno iznenadena. Kao i
njen suprug, i ona je oduvek volela Dzeka Hantera.
- Boji se da ce ga senator tuziti - objasni joj Madi.
- Mislim da se nec'e usuditi ako je to istina - prakticno zaklju-
ci Filis Armstrong dok su ulazile u prostoriju gde su ih cekali osta-
ij clanovi novoosnovanog Odbora. - Pogotovo ako je istina. Nece
nzikovati da mu to dokazujete. Da li je ostavila ikakvu poruku?
- Navodno je ostavila pismo za decu, ali ne znam ko ga je, ili
ako ga je iko, procitao. Policija ga je dala Polu kada ga je nasla.
- Kladim se da se nista vise nec'e iz toga izroditi. Reci Dze-
ku da se opusti. Bio je to dobar potez. Bacio je jaku svetlost na
tamu zlostavljanja i nasilja nad zenama.
- Reci c'u mu da ste to rekli - kazala je Madi sa smeskom dok
je pogledom prelazila po sobi. Bilo je tu osam zena i cetiri mu-
skarca, a ona je bila osma. Medu muskarcima je prepoznala dvoji-
cu saveznih sudija, a medu zenama sudiju Apelacionog suda i jos
jednu novinarku. Prva dama je predstavila ostale zene i objasnila
da su dve od njih uciteljice, jedna advokat, jedna psihijatar i jedna
lekar. Trec'i muskarac je takode bio lekar, a poslednji muskarac s
kojim su je upoznali bio je Bil Aleksander, bivsi ambasador u Ko-
lumbiji, kome su teroristi ubili zenu. Prva dama je rekla da je on
trenutno na odmoru, nakon sto je napustio Ministarstvo spoljnih po-slova i sada
pise knjigu. Bili su zanimljiva, eklekticna grupa, Azi-jati, Afroamerikanci,
belci, neki mladi, neki stari, svi su bili profe-sionalci. Neki i vrlo poznati,
a Madi je bila sigurno najmlada medu njima, a verovatno i najpoznatija ako se
izuzme Prva dama.
Filis Armstrong zapocela je sastanak zustro i njeno izlaganje bilo je
jezgrovito, a njena sekretarica sedela je u prostoriji kako bi hvatala beleske.
Tajnu sluzbu je ostavila ispred vrata i clanovi Odbora sedeli su u udobnom
dnevnom boravku, a na stilskom engle-skom stocicu bili su posluzeni kafa, caj i
kolacici. Obracala se svi-ma po imenu i nadgledala prostoriju majcinskim
pogledom. Spome-nula im je i Madin hrabri prilog od utorka uvece, o Dzenet
Maka-cins, iako ga je nekolicina gledala i zdusno podrzala.
- Znate li pouzdano da je bila zlostavljana? - upitala je jedna
od zena, a Madi je bila neodlucna pre nego sto je odgovorila.
- Nisam sigurna kako na to da odgovorim. Verujem da jeste,
iako to na sudu ne bih mogla da dokazem. Bilo je to sve rekla-ka-
zala. Ona mi je rekla. - Madi se okrenu ka Prvoj dami upitnim po
gledom. - Pretpostavljam da je ono o cemu ovde razgovaramo pri-
vilegovano i poverljivo. - To je cesto bio slucaj s predsednickim
odborima.
- Da, jeste - uverila je Filis Armstrong.
- Verovala sam joj, iako mi prve dve osobe kojima sam to re
kla nisu verovale. Obojica su bili muskarci, jedan je moj partner u
emisiji, drugi je moj suprug, a obojici je to trebalo da bude sasvim
jasno.
- Danas smo ovde da bismo raspravili sto mozemo da ucini-
mo u vezi s problemom nasilja nad zenama - rekla je gospoda
Armstrong. - Da li je duznost sudstva da javnost upozori na zlo-
58
Daniiela Stil
Putovanje
59
stavljanj'e? Kako mozemo da se s tim najefikasnije nosimo? Osim toga, zelela
bih da vidim sta mi mozemo da ucinimo u vezi s tim. Verujem da bismo to svi
zeleli. - Svi su se slozili. - Htela bih da danas ucinimo nesto neobicno. Htela
bih da svako od nas kaze za-sto je ovde, bilo iz profesionalnih ili iz
privatnih razloga, ako se osecate komotno da pricate o tome. Moja sekretarica
to nece bele-ziti, a ako ne zelite da govorite, ne morale. Ali mislim da bi to
bilo zanimljivo za sve nas - i iako to nije rekla, znala j'e da bih i to odmah
povezalo. - Spremna sam da prva to pocnem, ako zelite. -Svi su s postovanjem
pricekali da ona pocne i ispricala im je nesto sto niko od njih nije znao o
njoj.
- Moj otac je bio alkoholicar i bez izuzetka svakog vikenda je tukao moju
majku kad bi u petak dobio platu. Bili su u braku ce-trdeset devet godina, dok
ona naposletku nije umrla od raka. Pre-mlacivanje majke bilo je svima nama
poput nekog obreda, imala sam tri brata i sestru. I svi smo to prihvatali kao
nesto neizbezno, kao odlazak u crkvu nedeljom. Imala sam obicaj da se krijem u
svojoj sobi kako ne bih morala da slusam to, ali uprkos tome je-sam. A kasnije
bih slusala njeno jecanje u spavacoj sobi. Ali, nije ga nikada napustila,
nikada zaustavila, nikada mu nije uzvratila uda-rac. Svi smo to mrzeli, a kada
su dovoljno odrasli i moja brac'a su odlazila da se napiju. Jedan od njih
zlostavljao je sopstvenu supru-gu kada se ozenio, on je bio najstariji, drugi
brat je bio trezvenjak i postao je svestenik, dok je najmladi umro kao
alkoholicar u tri-desetoj. Ja licno nemam problema s alkoholom, ako se to
pitate. Ne volim ga bas i pijem vrlo malo, i nikad s njim nisam imala problema.
Ono sto mi je celog zivota bio problem jeste saznanje da zene zlostavljaju
sirom sveta, da to cine uglavnom njihovi mu-zevi i da niko ne preduzima nista u
vezi s tim. Obecala sam sebi
da cu jednog dana da se angazujem oko toga i htela bih da ucinim nesto, bilo
sta, da zapocnem promene. Svakoga dana zene bivaju pokradene na ulici,
seksualno napastvovane i uznemiravane, silo vane na ljubavnim sastancima,
premlac'ivane i ubijane od svojih part-nera i supruga, i iz nekog razloga mi to
prihvatamo. Ne svida nam se, ne odobravamo, placemo kad cujemo o tome, pogotovo
ako po-znajemo zrtvu. Ali ne zaustavljamo to, ne posezemo da bismo od-uzeli
pistolj ili noz, ili zaustavili ruku, bas kao sto ni ja nikada nisam zaustavila
oca. Mozda ne znamo kako, mozda nam nije dovoljno stalo. Ali, mislim da nam je
stalo. Mislim da samo ne vo-limo o tome da razmisljamo. Ali ja zelim da Ijudi
pocnu da raz-misljaju, da se pokrenu i ucine nesto. Mislim da je vreme, da je
vec odavno bilo vreme. Zelim da mi pomognete da zaustavim na-silje nad zenama,
za moje dobro, za vase dobro, za dobro moje majke, za nase cerke i sestre i
prijateljice. Zelim svima da se za-hvalim sto ste dosli i sto toliko brinete i
sto ste voljni da mi pomognete. - Oci su joj bile ispunjene suzama kada je
zavrsila i na trenutak su svi zurili u nju. Nije to bila neuobicajena prica.
Ali Fi-lis Armstrong im je sada bila mnogo stvarnija.
Psihijatar, koja je odrasla u Detroitu, ispricala je slicnu pricu, osim sto
je njen otac ubio njenu majku i zavrsio zbog toga u za-tvoru. Rekla je da je
ona lezbijka, i da je s petnaest godina bila si-lovana i pretucena od decaka s
kojim je odrasla. Zivi sa istom ze-nom poslednjih cetmaest godina, i oseca kako
se oporavila od zlo-stavljanja iz rane mladosti, ali je zabrinjava porast
nasilnih zlocina nad zenama, cak i u homoseksualnoj zajednici, i to sto smo u
sta-nju da okrenemo glavu dok se to dogada.
Neki od prisutnih nisu imali licnog iskustva s nasiljem, ali obo-Jica
saveznih sudija rekli su da su imali napasne oceve koji su sa-
60
Putovanje
61
marali majke. Sve dok nisu odrasli, i uvideli suprotno, mislili su da je to
normalno. A onda je dosao red na Madi i ona je na tre-nutak bila neodlucna.
Nikada ranije nije ispricala svoju pricu u jav-nosti i sada se osecala golom
pri samoj pomisli na to.
- Pretpostavljam da moja prica nije toliko razlicita od drugih - zapocela
je. - Odrasla sam u Catanugi, u Tenesiju, i moj otac je uvek tukao moju majku.
Ponekad bi mu uzvratila, ali u vecini slucajeva nije. Ponekad je bio pijan kada
je to cinio, ponekad je to cinio samo zato sto je bio ljut na nju, ili na nekog
drugog, ili zbog necega sto se tog dana dogodilo. Bili smo jako siromasni i on
nikada nije uspevao da zadrzi posao, pa je i zbog toga tukao. Sve sto mu se
dogadalo uvek je bila njena greska. A kada nje nije bilo, tukao bi mene, ali ne
cesto. Njihove svade bile su muzic-ka podloga mog deknjstva, melodija s kojom
sam odrasla. - Po-nestalo joj je daha aok je to izgovarala i prvi put nakon
mnogo godina u glasu joj se osetio ostatak juznjackog naglaska. - Sve sto sam
zelela bilo je da pobegnem od svega. Mrzela sam svoju kucu i roditelje i nacin
na koji su se ponasali jedno prema dru-gom. Tako sam se udala za skolsku ljubav
kada sam imala se-damnaest godina i cim smo se vencali poceo je da me tuce.
Previse je pio i nije mnogo radio. Zvao se Bobi Dzo i verovala sam mu kada je
govorio da sam ja kriva za sve i da ne bi ,,morao" da me tuce da nisam takav
davez i tako losa supruga, i tako glu-pa i nemarna. Ali, morao je. Jednom mi je
slomio obe ruke, a drugi put me je gurnuo niza stepenice i slomila sam nogu.
Tada sam radila za televizijsku stanicu u Noksvilu koja je prodata co-veku iz
Teksasa, koji je kasnije kupio kablovsku mrezu u Vasing-tonu i poveo me sa
sobom. Mislim da vec'ina vas zna taj deo. Bio je to Dzek Hanter. Ostavila sam
burmu i poruku na kuhinjskom
stolu u Noksvilu, sastala se s Dzekom na autobuskoj stanici s ko-ferom u kojem
su bile dve haljine i pobegla sve do Vasingtona kako bih radila za njega.
Razvela sam se i godinu kasnije se udala za Dzeka i otad me niko nije dotakao.
Ne bih mu dopustila. Sada znam. Ako me neko samo popreko pogleda, pobegnem
gla-vom bez obzira. Ne znam zasto mi se posrecilo, ali jeste. Dzek mi je spasio
zivot. Ucinio me onim sto sam danas. Bez njega bih mozda vec bila i mrtva.
Mislim da bi me Bobi Dzo jedne noci ubio, ili gurao niza stepenice dok ne bih
slomila vrat, ili me no-gom udarao u stomak. Ili mozda samo zato sto bih
naposletku i sama zelela da umrem. Nikada nisam pricala o tome jer me je bilo
sramota, ali sada zelim da pomognem zenama poput mene, zenama koje nisu toliko
srecne kao sto sam ja bila, zenama koje misle da su u zamci i nemaju Dzeka
Hantera koji ih ceka u li-muzini kako bi ih odveo u neki drugi grad. Zelim da
pruzim ru-ku tim zenama i pomognem im. Potrebni smo im - rece dok su joj se oci
punile suzama - mi im to dugujemo.
- Hvala ti, Madi - kazala je Filis Armstrong blago. Svi su bi-li povezani,
ili vecina njih, advokati i lekari i sudije, cak i Prva da-ma. Povezivale su ih
price o nasilju i zlostavljanju, i samo su sre-com i srcanoscu preziveli. I svi
su bili vrlo svesni da ima nebro-jeno mnogo zena koje nisu toliko srecne i
kojima je potrebna nji-hova pomoc. Grupa koja je sedela u privatnim odajama
Prve dame bila je nestrpljiva u zelji da im pomogne.
Bil Aleksander je govorio poslednji i njegova prica je bila najneobicnija,
kao sto je Madi i slutila. Odrastao je u dobroj po-rodici u Novoj Engleskoj, s
roditeljima koji su se voleli i koji su voleli njega. Sreo je devojku i ozenio
se dok je ona studirala na Velzliju, a on na Harvardu. On je doktorirao na
spoljnoj politici
62
Danijela Stil
i politickim naukama i nekoliko godina je predavao na Dartmau-tu, zatim na
Prinstonu, a bio je predavac na Harvardu kada je u pedesetoj godini postavljen
za ambasadora u Keniji. Sledeca slu-zba mu je bila u Madridu, a odande je
poslat u Kolumbiju. Imao je troje odrasle dece: lekara, advokata i bankara. Sve
vrlo cenje-no i akademski upecatljivo. Imao je miran, ,,normalan" zivot, u
stvari, rekao je sa smeskom, prilicno dosadna, ali zadovoljavaju-ca
egzistencija.
Kolumbija je bila zanimljiv izazov, politicka situacija je bila delikatna,
a trgovina narkoticima prozimala je svaki vid zivota. Bila je prisutna u svakom
poslu, kvarila je politiku, a korupcija je cvetala. Bio je fasciniran svojim
zadatkom i smatrao se doraslim sve dok mu zena nije oteta. Glas mu je zadrhtao
kada je to izgo-vorio. Bilaje u zatocenistvu sedam meseci, rekao je, bored se
sa suzama i napokon im se prepustio kada mu je psihijatar, koja je sedela pored
njega, stavila ruku na rame da ga smiri, a on joj se zahvalno nasmesio. Sada su
svi bili prijatelji i znali su najintimni-je i najskrivenije tajne onog drugog.
- Pokusali smo sve kako bismo je vratili - objasnio je dubo-kim,
uznemirenim glasom. Prema vremenu provedenom u diploma-tiji, Madi je izracunala
da bi mogao da ima sezdesetak godina. Imao je sedu kosu i plave oci, mladalacko
lice i bio je atletske grade. - Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je
posebne pregovarace za razgovor s predstavnikom teroristicke grupe koja ju je
drzala kao taoca. Hteli su razmenu zarobljenika, da je zamene za stotinu
po-litickih zatvorenika, a Ministarstvo se nije slozilo s tim. Razumeo sam
njihove razloge, ali nisam zeleo da je izgubim. I CIA je po-kusala, pokusali su
da je otmu, ali pokusaj nije uspeo. Premestili su je u planine i nismo vise
mogli da joj udemo u trag. Naposlet-
ku sam ja licno platio otkupninu koju su trazili, a onda sam uci-nio vrlo glupu
stvar. - Glas mu je ponovo zadrhtao dok je nasta-vljao pricu, a Madi je
saosecala s njim, kao i svi ostali sto su ga ditke slusali. - Pokusao sam sam
da pregovaram s njima. Ucinio sam sve sto sam mogao. Skoro sam poludeo
pokusavajuci da je vratim. Ali oni su bili previse pametni, brzi i opaki da bih
ih po-bedio. Platili smo otkupninu i tri dana kasnije su je ubili. Izbacili su
njeno telo na stepeniste ambasade - kazao je guseci se recima i popustajuci
suzama - i odrezali su joj ruke. - Sedeo je tako je-cajuci nekoliko trenutaka i
niko se nije pomakao, a onda ga je Fills Armstrong dotakla, a on je duboko
uzdahnuo dok su ostali mr-mljali reel utehe. Bila je to zastrasujuca prica i
takva trauma da su se svi pitali kako je uopste preziveo. - Osecao sam se
potpuno od-govornim sto sam sve pokvario. Nikada nije trebalo da pokusam sam da
pregovaram s njima, to ih je, cini se, samo jos vise razbe-snelo. Mislio sam da
mogu da pomognem, ali da se nisam mesao i da sam pustio strucnjake da to vode,
verovatno bi je drzali godi-nu ili dve, kao i ostale, a onda je pustili. Moze
se reel da sam je sam ubio.
- To su gluposti, Bile - rece Filis odlucno. - Nadam se da to
shvatas. Ne mozes da nagadas sta bi se dogodilo. Ti Ijudi su bes-
postedni i nemoralni, zivot im nista ne znaci. Mogli su i ovako i
onako da je ubiju. U sustini, sigurna sam da bi to ucinili.
- Mislim da cu se uvek osecati kao da sam ja to ucinio - ka
zao je Bil tuzno. - I mediji su to tako prikazali. I odjednom, slu-
sajuci ga, Madi se prisetila kako joj je Dzek rekao da je Bil Alek-
sander budala, pa se pitala, sada kad je cula celu pricu, kako je
mogao da bude tako bezobziran.
-
64
Daniiela Sril
Putovanje
65
- Mediji vole da prave senzacije. U vecini slucajeva ni ne zna-ju o cemu
govore - dodala je Madi, a on j'e pogledao ocima pu-nim tuge. Nikada u zivotu
nije videla toliko bola. Htela je da po-segne i dotakne ga, ali sedela j'e
suvise daleko od nj'ega. - Oni ze-le samo da ispricaju pricu. Mogu vam to reci
iz svog iskustva, am-basadore. Zao mi je sto se sve to vama dogodilo - rece
Madi Iju-bazno.
- I mcni je. Hvala vam, gospocto Hanter - kazao je i izduvao
nos u cistu maramicu koju je izvadio iz dzepa.
- Svi mi imamo teske price. Zato i jesmo ovde. To nije raz-
log zasto sam vas pozvala. - Reci Filis Armstrong privukle su pa-
znju prisutnih. - Ranije nisam znala vecinu ovih zivotnih prica. Po
zvala sam vas jer ste inteligentni, brizni ljudi. Zato ste dosli i za-
to zeJjte da pomognete Odboru. Svi smo ucili iz iskustva, na tezi
nacin, ili barem vecina nas. Znamo o cemu govorimo i kako se co-
vek tada oseca. Ono sto sada treba da preduzmemo jeste da smi-
slimo nacin sta da ucinimo, kako da pomognemo ljudima koji jos
uvek to prozivljavaju. Mi smo preziveli, svi mi, ali oni mozda ne-
c'e. Moramo brzo da im se obratimo, i medijima, i javnosti. Sat ot-
kucava i moramo ih pronaci, pre nego sto bude suvise kasno. Zene
umiru svakoga dana, bivaju ubijene od supruga, silovane na ulici,
otete i zlostavljane od stranaca, ali vecinu zena ubijaju muskarci,
muskarci koje one poznaju, a u najvise slucajeva to su njihovi mu-
zevi ili muskarci s kojima su u vezi. Moramo informisati javnost i
pokazati zenama gde da se obrate pre nego sto bude prekasno. Mo
ramo da promenimo zakone i da ih poostrimo. Presude moraju da
budu primerene pocinjenom zlocinu, moraju da budu takve da ni-
kome ne padne na pamet da pocini nasilje nad zenom ili bilo kim.
To je neka vrsta rata, i mi se moramo boriti i pobediti. I zelim da
svako od vas kada pode kuci razmisli sta mozemo da ucinimo kako bismo promenili
stvari. Predlazem da se ponovo sastanemo za dve nedelje, pre nego sto vecina
vas ode na letovanje, i pronade-mo neka resenja. Danas sam zelela da se
upoznate. Ja poznajem svakoga od vas, neke i vrlo dobro, ali sada znate s kim
cete da ra-dite i zasto smo ovde. Ovde smo svi radi istog cilja, i neki od nas
su mozda patili, ali svi mi zelimo da promenimo stvari i mi to mozemo. Kao
pojedinci svi smo sposobni za to, zajedno imamo sna-gu kojoj ne moze da se
odupre. Imam puno poverenje u vas i ja sama zelim dobro o ovome da razmislim
pre nego sto se ponovo sastanemo. - Zatim je ustala i sve obuhvatila toplim
osmehom. -Hvala vam sto ste dosli. Slobodno ostanite i razgovarajte. Nazalost,
ja zurim na sledec'i sastanak.
Bilo je skoro cetiri sata i Madi nije mogla da veruje koliko je toga cula u
ova dva sata. Bilo je toliko emocija da se osecala kao da je s ovim ljudima
provela dva dana. Htela je da ode do Bila Aleksandera i porazgovara s njim pre
nego sto ode. Bio je vrlo Iju-bazan, a njegova prica bila je tako tragicna.
Cinilo se kao da se jos nije oporavio, sto je nije iznenadilo, uzevsi u obzir
kroz kakvu je traumu prosao, a sve se to dogodilo pre samo sedam meseci. Bila
je iznenadena sto je priseban.
- Tako mi je zao, ambasadore - kazala je nezno. - Secam se
dogadaja, ali je sasvim drugacije cuti to od vas. Kakva nocna mo-ra.
- Nisam siguran da cu se ikada oporaviti - rekao je iskreno.
- Jos sanjam o tome. - Rekao joj je da cesto ima nocne more, a
P^sihijatar ga je upitala da li ide na terapiju. Odgovorio joj je da je
isao nekoliko meseci, ali da se sada sam snalazi. Izgledao je zdra-
v» i normalno, i ocigledno je bio vrlo inteligentan, ali Madi se pi-
66
Danijela Stil
tala kako je mogao da prezivi takvo iskustvo i da jos normalno funkcionise i
bude tako smiren. Ocigledno je bio izvanredna oso-ba. - Radujem se saradnji s
vama - kazala je Madi sa smeskom.
- Hvala vam, gospcxlo Hanter - rekao je uzvrativsi joj osme-
hom.
- Zovite me Madi, molim vas.
- Ja sam Bil i video sam pre neko vece vas komentar o Dze-
net Makacins. Bio je vrlo uznemirujuci, kako i treba.
Zalosno se nasmesila zbog komplimenta i zahvalila mu. - Moj suprug tek
treba da mi oprosti. Bio je vrlo uznemiren zbog mogu-cih implikacija za mrezu.
- Morale biti hrabri i ponekad jednostavno uciniti pravu stvar.
Znate to dobro, kao i ja. Morale da slusate srce koliko i vase sa-
vetnike. S^uran sam da on to razume. Bila je to ispravna stvar i
vi ste je ucinili.
- Mislim da se ne bi slozio s vama, ali drago mi je sto sam
to ucinila - priznala je.
- Ljudi treba to da cuju - kazao je odlucno, a u glasu mu se
ponovo osetila snaga. Izgledao je mlade dok je pricao s njom. Bi
la je impresionirana njime, i njegovom pojavom i nacinom na ko-
ji se poneo tokom njihovog prvog susreta. Mogla je da razume za-
sto ga je Filis pozvala.
- I ja mislim da treba - rece Madi, a zatim pogleda na sat.
Vec je proslo cetiri sata i morala je da se vrati u studio na smin-
kanje i friziranje. - Nazalost, moram da idem, imam emisiju u pet
sati. Videcemo se na sledecem susretu. - Madi se rukovala s ne-
kolicinom ljudi pre nego sto je napustila prostoriju, a onda je oti-
sla iz Bele kuce sto je brze mogla i uhvatila taksi natrag do stani-
ce.
Putovanje_
Greg je vec bio na sminkanju kada je stigla. - I kako je bilo? - upita je.
Bio je zaintrigiran Odborom koji je okupila Prva dama i mislio je da ce to biti
izvrsna prica.
- Vrlo zanimljivo. Svidelo mi se. Srela sam Bila Aleksandera,
bivseg ambasadora, ciju su suprugu ubili teroristi u Kolumbiji. Ka-
kva uzasna prica.
- Neceg se jos secam. Video sam ga na snimku, grozno je iz-
gledao kada su njeno telo doneli u ambasadu, a nije ni cudo. Jad-
nik, kako je?
- Izgleda u redu, iako mislim da je jos potresen. Pise knjigu
o tome.
- Zvuci kao dobra prica. Ko je jos bio? - Otkrila mu je neka
imena, ali mu nije rekla nista o licnim pricama. Znala je da ima
obavezu da ih ne odaje i to je postovala. Cim je zavrsila sa smin-
kanjem, usla je u studio i pregledala vesti koje su pokrivali. Nije
bilo niceg iznenadujuceg ili zastrasujuceg, bilo je sve dosta uobi-
cajeno i emisija je protekla bez problema. Nakon emitovanja vrati-
la se u svoju kancelariju. Zelela je jos nesto da procita i pretrazi
pre sledecih vesti. U osam sati bila je gotova. Dan je bio dosta
dug. Kada je bila spremna za odlazak, iz kancelarije je nazvala
Dzeka. Bio je jos gore, zavrsavao je s jednim sastankom.
- Hocu li dobiti prevoz do kuce ili da idem pesice? - upitala
ga je, a on se nasmejao na pitanje protiv svoje volje. Jos je bio
ljut na nju, ali znao je da to ne moze vecno da traje.
- Sledecih sest meseci trcaces za autom kako bi se iskupila za
grehe i moguce troskove.
- Filis Armstrong ne misli da ce nas tuziti.
- Nadam se da je u pravu. U protivnom, hoce li Predsednik
da Plati racun? Bice prilicno visok.
- Nadajmo se da se to nece dogoditi - rekla je tiho. - Na Od-
boru je bilo odlicno. Ima jako zanimljivih ljudi u njemu. - Bio je
to njihov prvi normalan razgovor od utorka i bilo joj je drago sto
on napokon malo popusta.
- Naci cemo se dole za deset minuta - kazao je brzo. - Mo-
ram da dovrsim neke stvari.
Kada je nakon deset minuta dosao u predvorje, nije izgledao srec'an sto je
vidi, ali izgledao je manje agresivno nego poslednja tri dana posle njenog
,,prestupa". A oboje su dobro pazili da to ne spomenu na putu do kuc'e.
Zaustavili su se da pojedu picu, a ona mu je pricala o sastanku Odbora. Ali
nije mu ispricala licne price, samo u grubim crtama ono sto su se nadali da ce
postici. Osecala se zastitnicki prema ljudima koje je upoznala.
- Mate li nesto zajednicko ili ste svi samo pametni i zainte-
resovani za tu temu?
-1 jedno i drugo. Neverovatno kako nasilje dotakne svaciji zi-vot. Svi su
bili vrlo iskreni u vezi s tim. - Bilo je to sve sto je mogla, ili zelela da mu
kaze.
- Nisi im ispricala svoju pricu? - Izgledao je zabrinut dok je
posmatrao.
- Jesam. Svi smo bili vrlo iskreni.
- To je glupo, Mad - kazao je otvoreno. Bio je i dalje ljut na
nju. - Sta ako neko to kaze medijima? Je li to imidz kakav zelis?
Kako te Bobi Dzo mlati i gura po stepanicama? - Zvucao je kao
da je kritikuje i to joj se nije svidalo, ali nije nista komentarisala.
- Mozda je to dobro ako pomogne nekome da shvati da se na
silje dogada i ljudima poput mene. Mozda je i vredno ako spasi
neciji zivot ili im pruzi nadu da i oni mogu pobec'i.
69
Putovanje
- To ce da ti zada samo glavobolju i imidz propalice u koji
sam ulozio bogastvo da ga se resis. Ne razumem kako si mogla da
budes tako glupa.
- Bila sam iskrena. Kao i svi. Neke price su bile mnogo gore
od mojih. - Prica Prve dame sigurno nije bila lepa, a ni ona se ni
je ustrucavala. Svi su bili vrlo otvoreni, sto je bila car onoga sto
su medusobno podelili. - I Bil Aleksander je u Odboru. Ispricao
nam je kako su mu oteli zenu. - Bilo je to opste poznato i mogla
je to da kaze Dzeku, ali on je samo slegnuo ramenima i ocigled-
no nije saosec'ao.
- Mogao je i sam da je ubije. Bilo je to prokleto glupo, po-
kusati da sam vodi pregovore. Celo ministarstvo mu je to govori-
lo, ali on nije hteo da slusa.
- Bio je ocajan i verovatno ne toliko racionalan. Ona je bila
talac sedam meseci pre nego sto su je ubili. Verovatno je vec bio
izludeo od cekanja. - Jos ga je zalila, ali Dzek nije bio dirnut, a
to je nerviralo. Nije uopste mario za njegova osecanja i za ono
sto je proziveo. - Sta imas protiv njega? Imam osecaj da ga ne
volis.
- Bio je jedan od Predsednikovih savetnika, kratko vreme, na
kon sto je predavao na Harvardu. Ima srednjovekovne ideje i jako
mu je stalo do principa i morala. Iskonski puritanac. - Bio je to
neljubazan opis i Madi je zabolelo dok ga je slusala.
- Mislim da je on vise od toga. Izgleda vrlo osecajno i inteli-
gentno, i veoma posteno.
- Valjda mi se jednostavno ne svida. Nema dovoljno zivosti u
njemu, ili privlacnosti ili necega. - Bilo je neobicno sto je to re-
kao, jer je Bil bio vrlo zgodan muskarac, a bilo je necega vrlo po-
stenog i iskrenog u njemu. Bio je susta suprotnost zivahnim ljudi-
-
70
Danijela Stil
Putovanje
71
ma s kojima je Dzek Hanter voleo da se druzi, ali Madi nije sme-tao Bilov stil
i stavovi. lako se njenom suprugu nije cinio dovolj-no glamuroznim.
Dosli su kuci do deset sati i, po navici, ukljucila je vesti i ska-menila
se kada je videla da su americke snage ponovo napale Irak. Okrenula sc ka Dzeku
i videla nesto cudno u njegovim ocima dok je gledao prenos.
- Znao si za ovo, zar ne? - upita ga.
- Ne savetujem Predsednika o njegovim ratovima, Mad. Samo
o odnosima s medijima.
-fSranje. Znao si. Zato si isao u Kemp Dejvid prosle nedelje, zar ne? I
zato ides u Pentagon ovog vikenda. Zasto mi nisi rekao? - Nekada joj je
poveravao tajne informacije, ali ovog puta nije. Pr-vi put je osetila da joj ne
veruje i to ju je povredilo.
- Ovo je bilo preosetljivo i previse znacajno.
- Izgubicemo mnogo mladica tamo, Dzek - rekla je zabrinuto.
Misli su joj se kovitlale. Bic'e to vazna vest i za nju u ponedeljak.
- Ponekad je to zrtva koju moras prineti - kazao je hladno.
Mislio je da je Predsednik ispravno odlucio. On i Madi ni pre se
nisu slagali na tu temu i ona nije bila toliko uverena u ispravnost
te odluke kao njen suprug.
Pogledali su i poslednje vesti, a voditelj je objavio podatak da je
devetnaest marinaca poginulo tog jutra u razmeni vatre s irac-kim vojnicima.
Zatim je Dzek ugasio televizor i ona se uputila za njim u spavacu sobu.
- Zanimljivo je da te predsednik Amstrong upoznao sa svim
- Zasto ne bi? Veruje mi.
- Veruje ti ili si mu ti strucnjak za ,,friziranje" informacija, ka-
ko bi americka javnost progutala ovo bez stela po njegov imidz?
- Ima pravo da se posavetuje kako da se odnosi prema medi
jima. Nije to zlocin.
- Nije zlocin, ali nije ni vrlo iskreno prodati javnosti nesto sto
u dugorocnom smislu moze biti vrlo stetno.
- Postedi me tvojih politickih ocena, Mad. Predsednik zna sta
radi. - Otkacio je na brzinu, sto ju je zivciralo, ali je intrigirao na-
cin na koji Dzek preuzima tako vaznu ulogu u drzavnoj administra-
ciji. Pitala se nije li to razlog zasto je bio toliko ljut na njenu pri-
cu o Dzenet Makacins. Mozda ga je bilo strah neugodnosti koja bi
mogla da poljulja odnos snaga. Dzek je uvek kontrolisao loptu i
vodio racuna o tome koliko bi sta moglo da ga kosta. Procenjivao
je sve cega se doticao, a jos vise one stvari koje su se doticale nje-
ga. Ali kada je te noci legao u krevet pored nje, bio je topao pre
ma njoj, a kada je privukao sebi osetila je da ju je zeleo.
- Zao mi je sto je ovo bila tako losa nedelja za nas - rekla je
nezno dok ju je drzao u zagrljaju.
- Nemoj to vise da ponovis, Mad. Sledeci put nec'u ti oprosti-
ti, a znas sta bi se dogodilo da ti dam otkaz? - Glas mu je bio
grub i hladan. - Bila bi mrtva sledeceg dana. Bila bi gotova, Mad.
Tvoja karijera zavisi od mene i nemoj to nikada da zaboravis. Ne
zajebavaj se sa mnom, Madi. Mogu da ugasim tvoju karijeru po-
put svece. Nisi zvezda, kao sto zamisljas. Sve je to zato sto si uda-
ta za mene.
Bilo joj je muka i bila je tuzna zbog nacina na koji je to rekao, ali ne
zbog toga sto bi mogla da izgubi. Nije nista odeovori-
bez reci zgrabio i pokazao joj ko ima kontrolu. Nije to nikada bi-la Madi, uvek
Dzek. Pocela je da razmislja da su mod i kontrola jedine stvari koje su mu
vazne.
U subotu, kada je Madi ustala, Dzek je vec bio obucen i spre-man da krone.
Rekao joj je da c'e u Pentagonu biti ceo dan i da ga ne ocekuje pre vecere. -
Zasto ides tamo? - upita, gledajuc'i ga s kreveta. Bio je zgodan i lepo obucen
u pantalonama, blejzeru i sivoj dukserici. Napolju je bilo topic, ali znao je
da ce ceo dan da provede u sobi s klima-uredajem i da ce mu biti prijatno u
topli-joj %leci.
- Zele da me ukljuce u neke od svojih sastanaka. To nam po-maze da
dobijemo bolji uvid o tome sta se tamo dogada. Ne mo-zemo objavljivati ono sto
cujemo, ali to su sve korisne informaci-je, a Predsednik zeli savet kako te
dogadaje preneti medijima. Mi-slim da mu mogu pomoc'i u tome. - Bilo je to
upravo ono sto je jos juce naslutila. Dzek je postao Predsednikov strucnjak za
,,frizi-ranje" informacija.
- Bilo bi zanimljivo reci istinu americkom narodu. Bilo bi to zasigurno
novo i drugacije - kazala je gledajuci supruga. Ponekad joj se nije svidala
njegova spremnost na izvrtanje istine kako bi se stvari usmerile zeljenim
tokom. Nacin na koji je to cinio strasno je nervirao. Madi je bila osoba kojoj
je sve bilo crno ili belo. Prema njenom misljenju, nesto je bilo istinito ili
nije. Ali Dzek je video celu dugu mogucnosti i suptilnih nijansi. Za njega je
istina imala hiljadu boja i znacenja.
73
Putovanje
- Postoje razlicite verzije istine, Mad. Mi samo zelimo da pro-
nademo onu koja ce ljudima najvise odgovarati.
- To su gluposti i ti to znas. Ovo nisu odnosi sa javnoscu, ov
de se radi o istini.
- Verovatno sam zbog toga ja danas tamo, a ne ti. Sta ces ti
danas da radis? - Olako je presao preko onoga sto joj je upravo
rekao i mogucih implikacija.
- Ne znam. Verovatno cu se zadrzati ovde. Opustiti se. Mozda
cu da odem u kupovinu. - Volela bi da ode u kupovinu s prijate-
Ijicom, ali to nije radila godinama. Nije imala vremena da odrzava
prijateljstva. Dzek je manipulisao njenim slobodnim vremenom i dr-
zao je stalno previse zaposlenom, pa je skoro ceo dan provodila na
poslu. I svi ljudi s kojima se druzila bili su nekako povezani s po-
slom, kao ugoscavanje Makacinsovih za vikend u Virdziniji.
- Zasto ne uzmes avion i odes u Njujork na jedan dan? Mo-
zes tamo da kupujes. Svidelo bi ti se.
Klimnula je glavom razmisljajuci o predlogu.
- To bi moglo da bude zabavno. Volela bih da pogledam iz-
lozbu u ,,Vitniju". Mozda mogu i to da obavim. Stvarno ti ne sme-
ta ako uzmem avion? - Bio je to zivot iz bajke i nije to nikada
zaboravljala. On joj pruza luksuz i mogucnosti za koje nikad nije
m verovala da se mogu ostvariti dok je zivela u Noksvilu. To je
podsetilo na ono sto joj je rekao prethodne veceri, kako ne bi ostva-
nla karijeru da nije bilo njega. Bilo je bolno to cuti, ali nije mo-
gla poreci. Sve sto joj se dobro dogodilo, u to je bila sigurna, mo-
g!a je da zahvali Dzeku.
^Nazvao je njihovog pilota pre nego sto je otisao. Rekao mu je da ce Madlen
stici do deset sati i da zatrazi dozvolu za let do ,,La (jvardije" s povratkom
u Vasington iste veceri. - Uzivaj - rece joj
Daniiela Stil
Putovanje
75
sa smeskom na izlasku, a ona mu zahvali. Ponovo je shvatila da cini male zrtve
za njega, ali u zamenu on joj je tako mnogo pru-zao. Bilo je tesko opravdati
ljutnju prema njemu.
Stigla je na aerodrom u deset i petnaest. Kosa joj je bila ured-no
povezana maramom, a na sebi je imala belo laneno odelo. Pilot je cekao, i pola
sata kasnije poleteli su ka Njujorku. Sleteli su na ,,La Gvardiju" u pola
dvanaest i u podne je bila u gradu. Oti-sla je u ,,Bergdorf, Gudman i Saks",
zatim se prosetala Medison avenijom zaustavljajuci se u omiljenim prodavnicama.
Preskocila je rucak i stigla u muzej ,,Vitni" u pola cetiri. Bio je to zivot iz
sno-va i volela ga je. Dzek je vodio i u Los Andeles, Nju Orleans, San
Francisko, Majami i, povremeno, na vikende u Las Vegas. Znala je da je
razmazena, ali bila mu je zahvalna zbog toga. Nikada nije za-boravila mnoge
prednosti svoga zivota s Dzekom ili na karijeru ko-ju joj je on podario. I
znala je da je ono sto je govorio istina, da je to sve zato sto je gospoda
Dzeka Hantera. Doslovce je verova-la u ono sto je govorio, bez njega bi bila
niko i nista. Verovanje u to cinilo je neobicno poniznom, sto su drugi smatrali
nevinim i privlacnim. Nista nije uzimala zdravo za gotovo i nije imala ose-c'aj
sopstvene vaznosti, vazan je bio samo on. Cak je uverio da su nagrade koje je
osvojila - njegova zasluga.
Vratila se na ,,La Gvardiju" u pet sati. Poleteli su u sest, a kadi je
stigla u pola osam. Bio je savrsen dan i lepo se provela. Kupila je nekoliko
odela, nekoliko kupacih kostima i divan novi se-sir. Bila je dobre volje kada
je usla sa svojim trofejima i videla Dzeka kako sedi na kaucu s casern vina i
gleda vesti u pola osam. Bilo je mnogo vesti o Iraku, a Dzek je izgledao
skoncentrisan na ono sto je gledao.
- Zdravo, duso - kazala je samopouzdano, buduci da je nape-
tost medu njima od prosle nedelje izgleda nestala, pa joj se vrati-
lo i bolje raspolozenje. Bila je srecna sto vidi Dzeka, i on joj se
kod prvog prekida u vestima obrati sa smeskom.
- Kakav ti je bio dan, Mad? - upitao je sipavsi sebi jos jed-
nu casu vina.
- Zabavan. Mnogo sam kupovala i bila sam do ,,Vitnija". Ka
kav je bio tvoj? - Bilo je uzbudljivo za njega sto je Predsednikov
savetnik i ona je to znala.
- Izvanredan. Mislim da nadziremo stvari. - Izgledao je zado-
voljno i kao da se osecao veoma vaznim, sto je i bio. Svi koji su
ga poznavali bili su toga svesni, a svakako i Madi.
- Mozes li nesto da mi kazes ili je sve drzavna tajna?
- Skoro sve. - Znace prema onom sto joj budu dali da proci-
ta u vestima. Ono sto nikada nece znati, ona ili bilo ko drugi, je-
ste stvarnost, ,,nefrizirana" verzija. - Sta cemo za veceru? - upitao
je kada je ugasio televizor.
- Mogu nesto da spremim ako zelis - rekla je odlazuci kese.
Jos uvek je izgledala savrseno i lepo nakon celog dana provedenog
u kupovini. - Hi mogu da narucim nesto?
- Zasto ne bismo izasli? Ceo dan sam bio zakljucan s nekim.
Bilo bi lepo videti prave ljude. - Podigao je telefonsku slusalicu i
rezervisao im sto za devet sati u restoranu u Vasingtonu. - Obuci
nesto lepo.
- Da, gospodine. - Nasmejala mu se i nestala u spavacu sobu
na spratu sa svim stvarima koje je kupila u Njujorku. Vratila se za
sat vremena, okupana, ocesljana, namirisana, u jednostavnoj crnoj
ktel nalJini i sandalama s visokim potpeticama; imala je i svoje dijamantske
mmduse i bisernu ogrlicu. Dzek joj je s vremena na
76
Danijela Stil
Putovanje
77
vreme kupovao lepe stvari i s njima je izgledala prelepo. Dijamant-ske minduse
i osmokaratna dijamantska burma bili su joj najvred-nije sto je posedovala.
Nije lose za devojku koje je odrasla u pri-kolici u Catanugi, cesto mu je
priznavala, a on je zvao ,,siroma-snim belim smecem" kada bi je zadirkivao.
Nije joj se svidalo, ali to je bila istina. Nije to raogla da porekne, iako je
od tada daleko dogurala i prerasla sve to. Bilo je ocigledno da mu je to bilo
sme-sno, iako se uvek, kada bi cula te reci, stresla od same pomisli na sliku
koje su prizivale.
- Znas da se doteras - rekao je kao kompliment, a ona mu se nasmesi. Volela
je da izlazi s njim, bude njegova, i da to ceo svet vidi. Uzbudenje sto se
udala za njega nije je nikada napustilo, cak i sada kada je i sama bila zvezda.
Sada je vise ljudi poznavalo nju *ego njega, ili mozda podjednako. On je bio
magnat iza scene, co-vek s kojim se Predsednik savetovao u vezi s medijima, ali
ona je bila uzor drugim zenama i devojkama i lice koje su mnogi muskar-ci
sanjali. Ona je bila prisutna u njihovim dnevnim sobama, bila je glas kome su
verovali, zena koja im je govorila istinu o teskim stvarima, sto je bolje
mogla, kao u slucaju Dzenet Makacins i bez-broj drugih zena poput nje. Madi je
bila vrlo postena i to se vide-lo. A sve je dolazilo u vrlo privlacnom paketu.
Kao sto joj je Greg uvek govorio, bila je ,,predivna". Tako je i sada izgledala.
Dzek je sam vozio, sto je bila retkost, i usput su razgovarali o Njujorku.
Bilo je ocigledno da ne moze nista da govori o svojim sastancima. Kada su
stigli u ,,Sitronel", glavni konobar ih je poveo prema stolu na vrlo istaknutom
mestu. Glave su se okretale i ljudi su komentirisali kako je ona lepa. Zene su
gledale Dzeka, bio je privlacan muskarac, privlacnog osmeha, ociju koje su sve
upijale, osoba koju ste morali da primetite. Sve oko njih odisalo je uspe-
hom i mod, a u Vasingtonu je to bilo vrlo vazno. Desetine ljudi zaustavilo se
pored njihovog stola da bi razgovarali, uglavnom po-liticari i jedan od
Predsednikovih savetnika. A svakih nekoliko mi-nuta neko bi im neodlucno prisao
kako bi upitao Madi za auto-gram, a ona bi se toplo osmehnula, dala autogram i
popricala nekoliko minuta.
- Zar ti ne dosadi to, Mad? - upita je Dzek dok joj je sipao
jos jednu casu vina. Konobar je ostavio da se boca hladi pored nji
hovog stola. Bilo je to Chateau Cheval Blanc iz 1959. Dzek je bio
strucnjak za vrhunska vina, a ovo je bilo jedno od njih.
- Ne bas. Mislim da je upravo divno sto me prepoznaju i sto
im je dovoljno stalo da mi se obracaju. - Bila je uvek vrlo ljupka
i ljudi su imali utisak, nakon sto su je upoznali, da su stekli no-
vog prijatelja i vise im se svidala uzivo nego na ekranima. Pribli-
ziti se Dzeku bilo je malo izazovnije, jer nije bio tako prijateljski
raspolozen.
Bila je skoro ponoc kada su napustili restoran, a u nedelju su odleteli do
Virdzinije. Dzek nije voleo da propusti ni minut koji je mogao da provede tamo.
Jahao je neko vreme i rucali su napolju. Bio je topao dan, a on je primetio da
c'e leto biti prelepo.
- Hocemo li negde da odemo? - upitala je Madi na povratku.
Znala je da on mrzi da planira i voleo je da odluci u poslednji tren
i samo je obavesti. Organizovao bi joj zamenu u emisiji i onda bi
je odveo. Ali, ona je vise volela kada bi je unapred obavestio. Po-
nekad bi joj rekao dan pre ili cak istog jutra. I nikada nije mogla
da kaze da joj treba vremena. Nisu imali dece i on je bio njen sef,
pa ako je on odlucio da ona ide s njim, niko nije mogao da mu
Protivreci. Uvek mu je bila na raspolaganju.
- Nisam jos nista odlucio za leto - rekao je neodredeno. Nij'e je nikada
pitao kuda bi zelela da ide, ali uvek bi odabrao mesta koja bi joj se na kraju
svidela. Zivot s Dzekom bio je pun iznena-denja. A ko je bila ona da bi se
zalila? Da nije bilo njega, nikada ne bi isla na ta mesta. - Mislim da cemo
otici u Evropu. - Znala je da je to sve sto ce joj reci i sto je trebalo da zna.
- Obavesti me kada da se spakujem - nasalila se, kao da ne-
ma obaveza i kao da moze sve da napusti u trenu. Ali, to je ne-
kada bilo upravo ono sto je od nje ocekivao.
- Hocu - potvrdio je, a zatim uzeo neke papire iz aktovke sto
je bio znak da nema vise nista da joj kaze.
Ostatak puta provela je citajuci knjigu o nasilju nad zenama koju joj je
preporucila Prva dama, a koja je bila prepuna depresiv-nih, ali zanimljivih
statistickih podataka.
- Sta je to? -^upitao je pokazujuc'i na knjigu dok su sletali.
- Filis mi je dala. 0 zlocinima nasilja nad zenama.
- Kao na primer? Prerezati im kreditnu karticu? - kazao je sa
smeskom, a u Madinim ocima se pojavio bol dok je to izgovarao.
Mrzela je kada je umanjivao stvari koje su njoj bile vazne. - Ne-
moj se previse uziveti u taj Odbor, Mad. To je odlicno za tvoj
imidz, zato sam to i predlozio, ali nemojmo poludeti zbog toga. Ne
treba da postanes vodeci borac za zlostavljane zene.
- Svida mi se sta rade i sta zele da postignu. To je nesto do
cega mi je zaista stalo, i ti to znas. - Obratila mu se tihim, ose-
cajnim glasom.
- Znam te kakva si. Mozes uzasno da preteras sa stvarima. Ov-
de se radi o imidzu, Mad, ne treba da postanes Jovanka Orleanka.
Zadrzi fokus. Mnogo toga sto govore o zlostavljanim zenama je
jednostavno smece.
79
Putovanje
- Kao sta, na primer? - upitala je, osetivsi kako joj zmarci pro-
laze kicmom, pitajuci se sta u stvari zeli da joj saopsti.
- Sva ta smeca o silovanju na Ijubavnom sastanku ili seksual-
nom uznemiravanju su upravo to, a verovatno polovina zena koje
muzevi tuku ili navodno ubijaju, to su i zasluzile - rekao je samo-
uvereno dok je ona zurila u njega.
- Ti to ozbiljno? Ne mogu da verujem da to mislis. Sta je sa
mnom? Mislis li da sam zasluzila ono sto mi je Bobi Dzo cinio?
To mislis?
- On je bio drugorazredni siledzija i pijanica, a sam bog zna
sto si mu mozda govorila da ga izazoves. Mnogo Ijudi se svada,
Mad, neki se udaraju, neki stradaju, ali to ne opravdava krstaski rat
i nije pitanje od drzavne vaznosti. Veruj mi, da je pitas nasamo,
siguran sam da i Filis to cini iz istog razloga zbog kojeg sam i ja
zeleo da se ti ukljucis. Ostavlja dobar utisak. - Madi je bilo zlo
dok ga je slusala.
- Ne mogu da verujem u to sto cujem - kazala je sapatom. -
Njenu majku je otac zlostavljao celog zivota i Filis je s tim odra-
sla. Kao i ja. Kao i mnogi Ijudi, Dzek. A u nekim slucajevima pre-
mlacivanja nisu dovoljna, oni moraju da ubiju zenu samo da bi do-
kazali kako su snazni, a one bezvredne. Kako tebi to zvuci, kao
obicna svada? Kada si ti poslednji put bacio zenu niza stepenice ili
je udario stolicom, ili vrucom peglom, ili joj sasuo izbeljivac u oci,
HI je opekao cigaretom? Imas li uopste predstavu sta te zene pre-
zivljavaju?
- Preterujes, Mad. To su izuzeci, a ne pravilo. Sigurno, ima nekoliko
ludaka tamo napolju, ali oni ubijaju i muskarce. Niko ne tvrdi da svet nije pun
ludaka.
Danijela Stil
... .,j ^i-vt utll
- Razlika j'e u tome sto neke od ovih zena zive sa svojim zlo-stavljacima,
ili potencij'ainim ubicama, deset ili dvadeset ili pedeset godina i dopustaju
im da ih zlostavljaju, a mozda i ubijaju.
- Onda su te zene bolesne, zar ne? Uvek to mogu da zausta-ve tako sto ce
da odu, ali one to ne cine. Do davola, mozda im se svida. - Nikada u zivotu se
nij'e osecala tako frustrirano kao sada dok ga j'e slusala, ali on nij'e bio
samo glas neznanj'a, vec i glas vecine ljudi na svetu. Pitala se hoc'e li ikada
modi da dopre do nje-ga. Osecala se bespomocno.
- Uglavnom su te zene previse uplasene da bi otisle. Vec'i-na muskaraca
koja preti da ce ubiti zenu, to i ucini. Statistike su porazavajuc'e, a te zene
to nagonski osecaju. Previse su uplasene da bi se odselile, da bi pobegle.
Imaju decu, nemaju kuda da odu, mnoge od njih nemaju posao, vecina nema novae.
Njihov zivot je slepa ulica, a imaju tipa koji im govori da ce ubiti njih ili
decu ako se pomere. Sta bi ti ucinio u takvom slucaju? Zvao advo-kata?
- Ne, izvukao bin zadnjicu, bas kao sto si ti ucinila. A onda je pokusala da mu
objasni na drugi nacin. - Takva vr-sta zlostavljanja je navika. Uobicajena.
Postaje ti normalna. Odra-stas s tim, vidis je sve vreme, govore ti da si trula
i losa i da to zasluzujes, i ti verujes. To je opcinjavajuce, osecas se
paralizova-no. Izolovana si, sama i uplasena i nemas gde da odes, mozda cak
zelis i da umres jer je to jedini izlaz. - Oci su joj bile pune suza kada je to
rekla. - Zasto mislis da sam dopustila da me Bobi Dzo sutira okolo? Jer sam to
volela? Mislila sam da nemam drugog iz-bora i verovala sam da to zasluzujem.
Moji roditelji su mi govori-li da sam losa, Bobi Dzo mi je govorio da sam za
sve ja kriva, i
81
Putovanje
nisam znala za drugo dok nisam srela tebe, Dzek. - Nije je nika-da dotakao, a u
njenoj glavi je to sto je nije tukao bilo dovoljno da bude dobar suprug.
- Zapamti to drugi put kad mi budes stvarala nevolje, Mad.
Nisam te nikada udario i nikada ne bih. Srecnica si, gospodo Han-
ter. - Nasmesio joj se i ustao, stigli su na terminal i on je izgubio
interesovanje za temu koja je njoj bila tako vazna.
- Mozda zato imam osecaj da dugujem pomoc drugima, oni-
ma koje nisu tako srecne - rekla je pitajuci se zasto se osecala ta
ko nelagodno u vezi s onim sto je on upravo rekao. Ali on je oci-
gledno bio umoran od te teme i nisu je vise spominjali celim pu-
tem do kuce.
Proveli su mirno vece. Ona je skuvala testeninu, zatim su obo-je citali, pa
vodili ljubav, a Madi nije znala zasto, ali znala je da nije pri torn
ucestvovala celim srcem. Osecala se dalekom i stra-nom, deprimiranom, i posle
je, lezec'i u krevetu, razmisljala o ono-me sto je on rekao o zlostavljanim
zenama. Znala je samo to da je povredilo nesto sto je rekao, ili nacin na koji
je to rekao. I kada je te noci zaspala, sanjala je Bobija Dzoa i probudila se
usred noci vristeci. Skoro da je mogla da vidi ispred sebe, njegove oci pune
mrznje, sakama je tukao, a u torn snu Dzek je stajao pored njih, odmahivao
glavom i gledao je, a ona je znala da je za sve ona kriva i Bobi Dzo je ponovo
nastavio da je tuce.
Zap°Sleni " kancelanJj sledeceg dana. Trebalo je kom vk
m.n°80vstvari ° borbama u Ifaku i americkim zrtvama to-nda. Jo§ Petoro marinaca
je ubijeno i srusen je jedan avion
tsunijKM on/
i u koj'em su poginula dva mlada pilota. Bez obzira sta j'e Dzek ci-
nio kako bi pomogao Predsedniku da ulepsa sliku, nij'e bilo nacina da promeni
cinjenicu ili deprimirajucu istinu da Ijudi ginu na obe strane.
Bila je na poslu do osam sati kada se emisija zavrsila. Vece-ras su isli na
sluzbenu veceru kod brazilskog ambasadora, pa je sa sobom ponela vecernju
haljinu kako bi mogla da se presvuce u kan-ceJariji. Dok se presvlacila,
zazvonio je interfon u njenoj gardero-bi. Bio je to njen suprug.
- Bicu spremna za pet minuta.
- Moraces da ides bez mene. Upravo je sazvan sastanak ko-
jem moram da prisustvujem. - Ali, ovog puta je znala zasto. Bila
je sigurna da je Predsednik zabrinut zbog reakcija javnosti na po-
gibije u Iraku od pocetka sukoba.
- Sa^anak je u Beloj kuc'i, pretpostavljam.
- Tako nesto.
- Modes li doci kasnije? - Navikla je da odlazi sama na zaba-
ve, ali vise joj se svidalo kada je Dzek bio s njom.
- Sumnjam. Moramo da resimo neke stvari. Vidimo se kod ku-
ce. Ako ranije zavrsim, doci cu na veceru, ali vec sam ih nazvao
da necu mod Izvini, Madi.
- U redu je. Ne izgleda dobro ovo u Iraku, zar ne?
- Bice u redu. Morac'emo da zivimo s tim. - Ako dobro oba-
vi svoj posao, u to c'e uveriti i javnost. Ali Madi nije padala na to.
Kao ni Greg, koji je bio istog misljenja kada su o tome pricali. Ali
vise nisu imali pravo da komentarisu zbivanja, pa njihova mislje
nja nisu bila deo emisije. - Vidimo se kasnije.
Obukla je svetloruzicastu haljinu, koja je odlicno pristajala nje-nom tenu
i tamnoj kosi, i stavila svetloruzicaste minduse od topa-
83
Putovanje
za koje su svetlucale dok se ogrtala ruzicastim satenskim salom i napustila
kancelariju. Dzek joj je ostavio automobil, a on je uzeo sluzbeni auto i vozaca
do Bele kuce.
Ambasada se nalazila u aveniji Masacusets i izgledalo je kao da je vec oko
stotinu Ijudi tamo. Govorili su spanski, portugalski i francuski, a u pozadini
se cula samba. Brazilski ambasador i nje-gova supruga zabavljali su zvanice s
mnogo elegancije i dara, i svi su ih u Vasingtonu voleli. Dok se osvrtala
uokolo, Madi je bilo drago kada je ugledala Bila Aleksandera.
- Zdravo, Madi - rekao je s toplim osmehom kada joj je pri-
sao. - Kako si?
- Dobro. Kako si proveo vikend? - upitala ga je. Smatrala ga
je prijateljem nakon svega sto su znali jedno o drugome.
- Nista posebno. Otisao sam u Vermont da posetim decu.
Moj sin ima kucu tamo. Ono je bio zanimljiv sastanak pre neki
dan, zar ne? Neverovatno koliko nas je na ovaj ili onaj nacin bi
lo u dodiru s kucnim nasiljem ili nasilnim zlocinima. A nevero-
vatno je to sto svi mislimo da oni drugi imaju tako normalan zi-
vot, a to uopste nije istina, zar ne? - Oci su mu bile tamnopla-
ve. Gotovo iste kao i njene, ali tamnije, seda kosa bila mu je
uredno zacesljana i bio je privlacan u svecanom odelu. Bio je vi-
sok oko metar i devedeset, a Madi je izgledala kao lutkica po
red njega.
- Naucila sam to pre mnogo godina. - Cak ni Prva dama ni
je bila postedena nasilja u detinjstvu. - Znala sam da se osec'am
strasno krivom zbog mog detinjstva, i jos se tako osec'am, ali ba-
rem shvatam da se to dogada i drugim ljudima. Ali, na neki nacin
se osecas kao da si ti kriv.
Putovanje
85
- Mislim da je tajna u torn da se shvati da nij'e tako. Pogoto-
vo ne u tvom slucaju. Kada sam se iz Kolumbije vratio u Vasing-
ton, u pocetku sam, kad god bi me neko pogledao, osecao kao da
mi govore ili misle da sam ja ubio Margaret. - Bila je iznenadena
time sto je rekao i blago ga je pogledala.
- Zasto si tako mislio?
- Zato jer sam ja tako mislio. Sada suvise dobro shvatam da
je ono sto sam ucinio bilo vrlo glupo.
- lonako je moglo jednako da se zavrsi, verovatno i bi. Tero-
risti ne igraju posteno, Bil. Znas to.
- To je tesko shvatiti kada je cena neko koga volis. Ne znam
hocu li to ikada u potpunosti razumeti ili prihvatiti. - Bio je tako
otvoren i iskren s njom, i zbog toga joj se jos vise svidao. A sve
na njgmu govorilo je da je vrlo blaga osoba.
- Mislim da se nasilje ne moze razumeti - kazala je Madi ti-
ho. - Ono cime sam se ja nosila bilo je mnogo jednostavnije, i mi-
slim da ni ja to nisam nikada u potpunosti razumela. Zasto bi ne
ko to cinio nekoj drugoj osobi? I zasto sam mu dopustala?
- Nisi imala opcija, izbora, izlaza, nikoga da ti pomogne, ni-
koga kome bi se obratila. Zvuci li ti ista od toga poznato? - upi-
ta je, a ona klimnu glavom. Cinilo se da odlicno shvata situaciju.
Mnogo bolje nego njen suprug, ili vecina ljudi.
- Mislim da si dobro shvatio - nasmesila mu se. - Sta mislis
o Iraku? - upitala je menjajuci temu razgovora.
- Da je sramota sto smo morali ponovo da udemo tamo. Mi-
slim da je to situacija u kojoj nema pobednika i da ce javnost po-
stavljati neka vrlo teska pitanja. Pogotovo ako nastavimo da gubi-
mo momke tempom kojim smo ih gubili ovog vikenda. - U pot
punosti se slagala s njim, uprkos Dzekovu uverenju da ce on to
moci pozitivno da prikaze i da ce ljudi da progutaju i nastave da podupiru
Predsednika. Dzek je bio mnogo veci optimista nego ona u vezi s tim. - Mrzim
sto smo to ucinili - nastavio je Bil. - Mi-slim da je ljude strah da se moguci
dobici ne mogu meriti s gubi-cima. - Htela je da mu kaze da na tome moze da
zahvali Dzeku, ali nije. Madi je bilo drago sto se Bil slaze s njom i jos neko
vre-me su pricali, a on je pitao kakvi su joj pianovi za leto.
- Nisam jos sigurna. Moram da zavrsim jednu pricu. A moj
suprug mrzi da planira. On mi samo kaze kada da se spakujem,
obicno onog dana kada i putujemo.
- Pa, tako je zivot zanimljiviji - kazao je Bil sa smeskom, pi-
tajuci se kako joj to uspeva. Vecinu ljudi potrebno je unapred oba-
vestiti da se pripreme za put. Nije mogao a da se ne zapita kako
se deca osecaju zbog toga. - Imas li dece?
- Ne, nemam. - Ali to ga u sustini nije iznenadilo. Bila je mla-
da i imala je zahtevnu karijeru, Imala je jos vremena za decu. Ni
je bila bas prilika da mu kaze kako ne moze da ima decu, da je
Dzekov uslov pre vencanja bio da podveze jajnike.
- U tvojim godinama imas jos mnogo vremena za razmisljanje
o deci. - A znajuci ono sto je znao, pitao se nije li je traumatic-
no detinjstvo navelo na to da ne zuri s decom. U njenom slucaju,
to bi bilo razumljivo.
- Sta ti radis ovog leta, Bil? - upita ga menjajuci temu.
- Obicno smo odlazili na ostrvo Martas Vinjard. Ali, mislio
sam da ce mi to sada biti tesko. Dao sam kucu na koriscenje cer-
ki preko leta. Ona ima troje dece i oni obozavaju da budu tamo, a
ako zelim da odem uvek imam gostinsku sobu na raspolaganju. -
Izgledao je kao simpatican covek i bilo je ocigledno da je bio bli-
zak s decom.
Daniiela Stil
Putovanje
87
Nastavili su da razgovaraju Jos neko vreme, a pridruzio im se zanimljiv par
iz Francuske. Bili su diplomate i prilicno mladi, a ne-koliko minuta kasnije
ambasador Argentine zaustavio se kako bi pozdravio Bila. Razgovarali su na
spanskom koji je Bil izvrsno go-vorio. Nekoliko trenutaka kasnije Madi je bila
iznenadena kada je saznala da joj je Bil partner za vecerom, pa mu se izvinila
sto mu je pre toga oduzela toliko vremena.
- Nisam mislila da demo sedeti zajedno.
- Voleo bih da ti kazem da sam ja to sve sredio - nasmejao
se - ali nisam toliko uticajan. Valjda sam imao srece.
- I ja - kazala je i uhvatila ga pod ruku dok su odlazili ka
stolu.
Vecera je bila predivna. Sedela je pored starijeg demokratskog senatora iz
Nebraska kojeg nikada nije srela, a kojem se uvek di-vila. A Bil je zabavljao
svojim pricama o godinama kada je preda-vao na Prinstonu i Harvardu. Ocigledno
da je uzivao u tome, a i kratka diplomatska karijera bila mu je zanimljiva i
uspesna, sve do tragicnog zavrsetka.
- A sta ces sada da radis? - upita ga Madi kad su bili kod
dezerta. Znala je da pise knjigu, a on je rekao da je pri kraju.
- Da budem iskren, Madi, ne znam. Mislio sam ponovo da pre-
dajem, ali to sam vec radio. Bilo je zanimljivo pisati knjigu. Ali,
nakon toga nisam siguran kojim putem da krenem. Imao sam ne-
koliko ponuda akademskih institucija, medu njima i Harvarda. U is-
kusenju sam da odem malo na Zapad, mozda da predajem na Sten-
fordu, ili da provedem godinu u Evropi. Margaret i ja smo uvek
voleli Firencu. Ili Sijenu. Dobio sam i ponudu da godinu dana na
Oksfordu predajem americku spoljnu politiku, ali nisam siguran da
to zelim, a zime su tamo malo surove. Kolumbija me razmazila, barem sto se tice
vremenskih prilika.
- Imas mnogo izbora - kazala je s divljenjem, ali mogla je i
da shvati zasto su ga svi zeleli. Bio je inteligentan i topao i otvo-
ren za nove ideje i nepoznate koncepte. - A sta je s Madridom,
govoris tako dobro spanski?
- Eto opcije o kojoj nisam razmisljao. Mozda bi trebalo da na-
ucim kako da se borim s bikovima. - Oboje su se nasmejali, a Ma
di je bilo gotovo zao kada su ustali od stola. Bio je divan partner,
a na kraju veceri ponudio se da je odvede kuci, ali rekla mu je da
ima auto i vozaca.
- Radujem se sledecem sastanku s tobom na Odboru. Bas je
intrigantna, eklekticna grupa, zar ne? Mislim da nemam sta da po-
nudim. Nisam bas upucen u tu tematiku, barem sto se tice zlosta-
vljanja ili kucnog nasilja. Bojim se da je moje iskustvo s nasiljem
dosta neuobicajeno, ali sam polaskan sto me Filis pozvala.
- Ona zna sta radi. Mislim da cemo biti odlican tim kada se
usredsredimo na cilj. Nadam se da cemo privuci paznju medija.
Ljudima treba otvoriti oci sto se tice nasilja i zena.
- Bices nam odlican portparol - kazao je, a ona mu se nasme-
sila. Jos malo su pricali, a zatim je otisla kuci gde je zatekla Dze-
ka kako cita u krevetu. Izgledao je opusteno i mirno.
- Propustio si dobru zabavu - rekla je dok je skidala mindu-
se i cipele, i poljubila ga.
- Kada smo zavrsili, mislio sam da je vecera vec pri kraju. Je
h bio neko zanimljiv?
- Mnogo ljudi. Srela sam i Bila Aleksandera. Simpatican co-
vek.
Danijela Stil
\ - Uvek sam mislio da je prilicao dosadan. - Dzek ga je igno-
risao. Zatvorio je knjigu i s odobravanjem pogledao zenu. Cak i bez mindusa i
cipela, izgledala je zanosno. - Odlicno izgledas, Mad. - Cinilo se da to
stvarno i misli, a ona se nagla da ga po-novo poljubi.
- Hvala.
- Dodi u krevet. - U ocima je imao poznati sjaj koji je od-
mah prepoznala i nekoliko trenutaka kasnije, kada mu se pridruzi-
la, bio je vise nego voljan da joj to dokaze. Bilo je i prednosti u
tome sto nemaju decu. Nisu mkada morali da obrac'aju paznju ni
na koga drugog, pa su u slobodnim trenucima mogli da se posve-
te sebi samima.
Nakon sto su vodili ljubav, Madi je lezala u njegovom zagr-Ijaju i privila se
uz njega; osec'ala se udobno i zadovoljno. -^Kako je bilo u Beloj kuc'i? -
upita ga zevajuci. -Dosta dobro. Mislim da smo doneli neke pametne odluke, to
jest Predsednik. h mu samo govorim sta mislim, a onda on to upo-redi s onim sto
svi ostali govore i odluci sta da ucini u vezi s tim. Ali, on je pametan tip i
u vec'ini slucajeva postupa ispravno. Teska je to uloga.
- Najgori posao na svetu, ako mene pitas. Ni za sav novae na
svetu ne bih ga radila.
- Bila bi odlicna - zadirkivao je. - Svi u Beloj kuc'i bili bi le-
po obuceni, bili bi zgodni, saloni bi predivno izgledali i svi bi bi
li uljudni, samilosni i pazljivi, a svi clanovi tvog kabineta bili bi
velikog srca. Savrsen svet, Mad. - Ali, iako je naizgled delovalo
kao kompliment, njoj je zazvucalo nekako omalovazavajuce i nije
mu nista odgovorila. Kada je zaspala, zaboravila je na to i sledece
Putovanje
cega je bila svesna bilo je da je vec jutro i da oboje moraju rani-je na posao.
Bili su u kancelariji pre osam sati, a ona i Greg seli su zajed-no i radili
na posebnom prilogu o americkim plesacima. Obecala je da ce mu pomoci oko toga
i jos je bila u njegovoj kancelariji kada su u podne postali svesni strke po
hodnicima.
- Sto se dogada? - upita Greg podigavsi pogled, pitajuci se sta
se desilo.
- Sranje. Mozda se stvari pogorsavaju u Iraku. Dzek je bio si-
noc s Predsednikom. Mora da nesto kuvaju. - Oboje su izasli na
hodnik kako bi culi sta ljudi govore. Madi je zaustavila jednog od
pomocnika producenta. - Nesto vazno?
- Avion za Pariz upravo je raznet u komadic'e dvadeset minu-
ta nakon sto je poletio s aerodroma ,,Kenedi". Tvrde da se eksplo-
zija mogla cuti na celom Long Ajlendu. Nema prezivelih. - Bila je
to skrac'ena verzija onoga sto se dogodilo, a kad su Greg i Madi
pregledali vesti saznali su ostatak. Niko nije preuzeo odgovornost
za eksploziju, ali Madi je bila sigurna da postoji jos nesto u poza-
dini, iako jos nisu znali pojedinosti.
- Primili smo anoniman poziv od nekog ko je zvucao kao da
zna o cemu govori - kazao im je producent. - Rekao je da ja va-
zduhoplovna kompanija znala za pretnju pre nego sto je ukrcala
putnike. Mozda su znali cak i juce u podne i nisu obustavili let.
Greg i Madi se pogledase. To je bila ludost. Niko nije mogao do-
pustiti da se tako nesto dogodi. Bila je to americka kompanija.
- Ko vam je izvor? - upita Greg mrstec'i se.
- Ne znamo. Ali oni znaju. Dali su nam dosta pojedinosti ko-
je se mogu potvrditi. Sve sto znamo jeste da je Nacionalna kontro-
-
Putovanje
91
la leta primila neko upozorenje juce i cini se da nisu nista ucinili u vezi s
tim.
- Ko to proverava? - upita Greg sa zanimanj'em.
- Ti, ako nodes. Neko ima listu ljudi koj'e treba zvati. Isti iz-
vor nam je dao neka imena i smemice. - Greg podignu obrvu i
pogleda Madi.
- Racunaj i na mene - rekla je i oboje se uputise ka pomoc-
niku producenta koji je navodno imao listu, a ona je usput komen-
tarisala: - Ne mogu da verujem. Ne pustaju se putnici u avion ako
postoji pretnja boinbom.
- Mozda da, samo mi ne znamo nista o tome - promrmlja
Greg.
Dobili su listu imena koje treba zvati i dva sata kasnije sede-
li su natf uprotnim stranama Madina stola zureci jedan u drugoga s
nevericom. Prica se slagala kod svih s kojima su pricali. Postojalo
je upozorenje, ali ne odredeno. Nacionalnoj kontroli leta receno je
da ce u jednom od aviona koji polece s ,,Kenedija" biti postavlje-
na bomba u sledec'a tri dana. To je bilo sve sto im je receno, sve
sto su znali, a na najvisem nivou doneta je odluka da se poostre
mere sigurnosti, ali da se ne zaustave letovi u odlasku osim ako se
ne pronadu dokazi o bombi ili dobiju daljne informacije. Ali, dalj-
nih upozorenja nije bilo.
- To je dosta neodredeno - priznala je Madi njima u odbranu.
- Mozda su mislili da je pretnja lazna. - Ali su isto tako sumnja-
li da pretnja verovatno dolazi od jedne do dve teroristicke grupe
koje su vec' pre cinile slicne strahote, stoga su imali razloga da ve-
ruju.
- Tu ima jos necega - rece Greg sumnjicavo. - Nesto mi tu
smrdi. Koju vazniju osobu u Nacionalnoj kontroli leta mozemo da
upitamo za izvor? - Iscrpili su sve svoje izvore i dok su sedeli raz-misljajuci
o tome, Madi sinu ideja i ustade.
- Sta imas?
- Mozda nista. Vraticu se za pet minuta. - Nije nista rekla
Gregu, ali je otisla gore privatnim liftom da vidi supruga. Bio je u
Beloj kuci prethodno vece, a s obzirom na pretnju ovakvih razme-
ra mozda je nesto cuo i zelela je ga to pita.
Bio je na sastanku kada je stigla pa je zamolila njegovu sekre-taricu da ga
pozove da izade na minut, bilo je vrlo vazno. Izasao je za sekretaricom iz sale
za sastanke zabrinutog pogleda.
- Jesi li u redu?
- Jesam. Radim na srusenom avionu. Dobili smo dojavu da je
postojalo uopsteno upozorenje u vezi s bombom, ali da je avion
ipak poletio. Kao i svi ostali. Pretpostavljam da niko nije znao na
kojem letu ce biti bomba. - Na brzinu mu je objasnila, ali nije iz-
gledao previse uznemiren ili iznenaden.
- To se ponekad dogada, Mad. Niko nije mogao mnogo da uci-
ni. Upozorenje je zvucali prilicno neodredeno i moglo je biti bez
osnova.
- Mozemo reci istinu, ako ima nesto iza toga. Da li si nesto
cuo sinoc? - Pazljivo ga je posmatrala. Nesto u njegovim ocima
govorili joj je da mu prica nije bila nepoznata.
- Ne bas - rekao je neodredeno.
- To nije odgovor, Dzek, ovo je vazno. Ako su bili upozore-
m, trebalo je da zaustave letove. Ko je doneo odluku?
- Necu ti reci da znam ista o tome. Ali, ako su bili upozore-
ni, uopsteno, sta mislis da su mogli uraditi? Zaustaviti sve letove u
odlasku s ,,Kenedija" na tri dana? Pobogu, mogli su onda da za-
vore ceh vazdusni prostor. To nisu mogli da ucme.
r
..jvtu OM
- Otkud znas da su bili letovi ,,u odlasku" i da j'e pretnja po-krivala
razdoblj'e od tri dana? Znao si, zar ne? - A onda se zapi-tala nij'e li zato
pozvan u Belu kuc'u, tako na brzinu, da in savetu-j'e sta da kazu americkom
narodu, ili ne kazu, ili mozda sta da uci-ne u vezi s tim. I kako da pokriju
sebi guzice ako koji avion ipak padne. Pa cak ako odluka i nij'e bila njegova,
sto je raoglo biti, mo-
gao je da ima vazan glas u odluci da se javnost upozori ili ne. - Madi, ne mogu
se na tri dana zabraniti svi letovi u odlasku
s ,,Kenedija". Znas li sta to znaci? Onda bi morali da zabrane i sve
letove u dolasku. Cela zemlja bi se poremetila, i nasa ekonomija
zajedno s njom.
- Ne mogu da verujem - rekla je obuzeta besom. - Ti i bog zna ko jos
odlucili ste da nastavite poslovanje kao i obicno i ni-kog ne "pozorite, jer bi
nasa ekonomija bila poremec'ena? I pore-metili biste raspored letenja? Reci mi
da se to nije dogodilo ona-ko kako ja mislim. Reci mi da cetiri stotine
dvanaestoro ljudi nije umrlo kako bi se nasa vazduhoplovna industrija postedela
neprili-ka. To zelis da mi kazes? Da je to bila poslovna odluka? Ko je, do
davola, to odlucio?
- Nas Predsednik, budalo. Sta ti mislis? Da ja donosim takve odluke? Bilo
je to vazno pitanje, ali pretnja nije bila dovoljno pre-cizna. Nisu mogli nista
da odluce, osim da procesljaju svaki avion pre poletanja. A ako me budes
citirala, Mad, ubicu te.
- Nije me briga sta ces uciniti. Ovde se radi o ljudima i zivo-tima, o
deci, nevinim ljudima koji su se ukrcali u avion u kojem je bila bomba jer niko
nije imao muda da zatvori ,,Kenedi" na tri dana. Ali, do davola, Dzek, trebalo
je!
93
Putovanje
- Ne znas sta govoris. Ne zatvara se vazan medunarodni aero-
drom na tri dana zbog pretnje bombom. Ne moze se ocekivati da
ce onda i dalje poslovati.
- Zatvarali su ga zbog snijega, pobogu, i ekonomija je prezi-
vela. Zasto ne zbog pretnje bombom?
- Jer bi ispali budale i svi bi se uspanicili.
- Oh, dobro, pretpostavljam da je cetiri stotine zivota mala ce-
na kako bi se izbegla panika. Boze, ne mogu da verujem u ovo sto
cujem. Ne mogu da verujem da si znao i da nisi jebeno nista pred-
uzeo.
- Sta si ocekivala od mene? Da odem na ,,Kenedi" i delim let-
ke?
- Ne, govno jedno, vlasnik si televizijske mreze. Mogao si da
dunes u zvizdaljku, anonimno ako si zeleo, i prisilis ih da zatvore
aerodrom.
- A Bela kuca bi mi zauvek zalupila vrata u lice. Mislis da ne
bi znali odakle je procurelo tako nesto? Ne budi smesna i ... - cvr-
sto je uhvati za ruku i snazno protrese - da me nikad vise nisi na-
zvala govnom. Znao sam sta radim.
- Ti i momci s kojima si se sinoc igrao, ubili ste danas u pod-
ne cetiri stotine i dvanaestoro ljudi - gotovo da mu je pljunula te
red u lice, a glas joj je podrhtavao. Nije mogla da veruje da je on
ucestvovao u tome. - Zasto jednostavno ne kupis pistolj i ne poc-
nes^da ubijas ljude? To je mnogo cistije i iskrenije. Znas li sta to
znaci? Da su poslovi vazniji od ljudi. Znaci da su svaki put kada
se neka zena s decom ukrca u avion, a pri torn ne zna da li je ne-
ko upozoren da je postavljena bomba, ona i njena deca hodajuc'e
zrtve, jer niko ne misli da su dovoljno vazni da bi se zbog njih ri-
zikovao ,,poremecaj".
-
- Otkud znas da su bili letovi ,,u odlasku" i da j'e pretnja po-krivala
razdoblje od tri dana? Znao si, zar ne? - A onda se zapi-tala nije li zato
pozvan u Belu kuc'u, tako na brzinu, da ih savetu-j'e sta da kazu americkom
narodu, ili ne kazu, ili mozda sta da uci-ne u vezi s tim. I kako da pokriju
sebi guzice ako kqji avion ipak padne. Pa cak ako odluka i nij'e bila njegova,
sto je moglo bid, rao-gao je da ima vazan glas u odluci da se javnost upozori
ili ne.
- Madi, ne mogu se na tri dana zabraniti svi letovi u odlasku s
,,Kenedija". Znas li sta to znaci? Onda bi morali da zabrane i sve letove u
dolasku. Cela zemlj'a bi se poremetila, i nasa ekonoraija zaj'edno s njora.
- Ne mogu da verujem - rekla j'e obuzeta besom. - Ti i bog zna ko ips
odlucili ste da nastavite poslovanje kao i obicno i ni-kog ne Ipozorite, j'er
bi nasa ekonomija bila poremecena? I pore-metili biste raspored letenja? Reci
mi da se to nij'e dogodilo ona-ko kako ja mislim. Reci mi da cetiri stotine
dvanaestoro ljudi nij'e umrlo kako bi se nasa vazduhoplovna industrija
postedela neprili-ka. To zelis da mi kazes? Da je to bila poslovna odluka? Ko
je, do davola, to odlucio?
- Nas Predsednik, budalo. Sta ti mislis? Da ja donosim takve odluke? Bilo
je to vazno pitanje, ali pretnja nije bila dovoljno pre-cizna. Nisu mogli nista
da odluce, osim da procesljaju svaki avion pre poletanja. A ako me budes
citirala, Mad, ubicu te.
- Nije me briga sta c'es uciniti. Ovde se radi o ljudima i zivo-tima, o
deci, nevinim ljudima koji su se ukrcali u avion u kojem je bila bomba jer niko
nije imao muda da zatvori ,,Kenedi" na tri dana. Ali, do davola, Dzek, trebalo
je!
93
Putovanje
- Ne znas sta govoris. Ne zatvara se vazan medunarodni aero-
drom na tri dana zbog pretnje bombom. Ne moze se ocekivati da
ce onda i dalje poslovati.
- Zatvarali su ga zbog snijega, pobogu, i ekonomija je prezi-
vela. Zasto ne zbog pretnje bombom?
- Jer bi ispali budale i svi bi se uspanicili.
- Oh, dobro, pretpostavljam da je cetiri stotine zivota mala ce-
na kako bi se izbegla panika. Boze, ne mogu da verujem u ovo sto
cujem. Ne mogu da verujem da si znao i da nisi jebeno nista pred-
uzeo.
- Sta si ocekivala od mene? Da odem na ,,Kenedi" i delim let-
ke?
- Ne, govno jedno, vlasnik si televizijske mreze. Mogao si da
dunes u zvizdaljku, anonimno ako si zeleo, i prisilis ih da zatvore
aerodrom.
- A Bela kuca bi mi zauvek zalupila vrata u lice. Mislis da ne
bi znali odakle je procurelo tako nesto? Ne budi smesna i ... - cvr-
sto je uhvati za ruku i snazno protrese - da me nikad vise nisi na-
zvala govnom. Znao sam sta radim.
- Ti i momci s kojima si se sinoc igrao, ubili ste danas u pod-
ne cetiri stotine i dvanaestoro ljudi - gotovo da mu je pljunula te
reci u lice, a glas joj je podrhtavao. Nije mogla da veruje da je on
ucestvovao u tome. - Zasto jednostavno ne kupis pistol) i ne poc-
nes^da ubijas ljude? To je mnogo cistije i iskrenije. Znas li sta to
znaci? Da su poslovi vazniji od ljudi. Znaci da su svaki put kada
se neka zena s decom ukrca u avion, a pri torn ne zna da li je ne-
KO upozoren da je postavljena bomba, ona i njena deca hodajuce
zrtve, jer niko ne misli da su dovoljno vazni da bi se zbog njih ri-
zikovao ,,poremecaj".
-
- I nisu, u velikom poretku stvari. Naivna si. Ne razumes. Po-nekad se ljudi
moraju zrtvovati za vise interese. - Osecala je kao da c'e povratiti dok ga je
slusala. - I reci cu ti jos nesto. Ako sa-mo zucnes o ovome, ja cu te licno
odvuci natrag u Noksvil i osta-viti na kuc'nom pragu Bobija Dzoa. Ako kazes
samo jednu rec, mo-races da odgovaras predsedniku Sjedinjenih Drzava i nadam se
da ce te strpati u zatvor zbog izdaje. Ovo je bilo pitanje drzavne si-gurnosti
i resavali su ga ljudi koji znaju sta cine i koji imaju naj-visa ovlascenja.
Ovde se ne radi o nekoj maloj cmizdravoj, psiho-ticnoj domac'ici ili o nekom
debelorn slinavom senatoru. Ako otvo-ris ovu kutiju s crvima, imaces
Predsednika za vratom, i FBI, i Na-cionalnu kontrolu leta, i sve vece sluzbe u
drzavi, a ja c'u te gle-dati kako izgaras. Ovo neces dirati. Ne znas nista o
svemu, u pro-tivnomffe se oni okomiti na tebe takvom brzinom da ces za pet
minuta biti pokopana. Njih nec'es nikada pobediti.
Znala je da ima istine u onome sto joj je govorio. Svi bi la-gali, i biJo
bi to najvece prikrivanje od Votergejta, a vrlo verovat-no joj javnost nikada
ne bi poverovala. Ona je bila mali glas u mo-ru velikih glasova, koji je ne bi
samo nadglasali, vec bi se pobri-nuli da je diskredituju zauvek. Mogli bi je
cak i ubiti. Pomisao na to bila je zastrasujuc'a, ali pomisao da izneveri
javnost i da se ne kaze istina navodila ju je da se osec'a kao izdajica. Imali
su pravo da znaju da su ljudi na letu 263 zrtvovani iz ekonomskih razloga. I da
nisu nista znacili ljudima koji su doneli tu odluku. - Jesi li cula sta sam ti
upravo rekao? - upita je Dzek i preteci je pogleda. Poceo je da je plasi. On bi
je prvo napao, pre svih ostalih, kada bi ugrozila mrezu.
- Cula sam te - rekla je tupo. - I mrzim te zbog toga.
- Nije me nimalo briga sta ti mislis ili osecas i vezi sa ovim.
Briga me jedino sta ces da uradis i bolje bi ti bilo da ovog puta
odlucis ispravno ili je s tobom gotovo. Sa mnom i sa mrezom. Je
li jasno, Mad? - Dugo ga je gledala, a zatim se okrenula i zurno
posla stepenicama natrag na svoj sprat. Nije cekala lift i kada se
vratila bila je bleda i tresla se.
- I sta se dogodilo? Je 1' znao nesto? - upita Greg. Odmah je
shvatio kuda je otisla i jos je nikada nije video ovakvu. Bila je ble
da kao smrt i izgledala je bolesno, ali nije nista govorila.
- Ne, nije - bilo je sve sto je rekla i popila je tri aspirina s
pola soljice kafe. Deset minuta kasnije, sto ih nije iznenadilo, glav-
ni je producent dosao i prekorno ih pogledao pre nego sto ih je
upozorio.
- Moram da odobrim vase tekstove pre vecerasnje emusije.
Ako se nesto ne bude slagalo s odobrenom verzijom, odmah vas
prekidamo i prebacujemo na reklame. Jeste li razumeli?
- Jesmo - rece Greg tiho znajuci odakle to dolazi. Bas kao i
Madi. Greg nije znao sto je bilo izreceno izmedu njih, ali znao je
da nije moglo biti nista lepo. Sam pogled na Madino lice govorio
je sve. Sacekao je da producent ode, a onda upitno pogledao Ma-
dl-/vPretPostavljam da je znao - rekao je blago. - Ne treba da mi
kazes ako ne zelis. - Dugo je gledala u Grega i klimnula mu gla-
vom.
- Ne mogu to da dokazem. I ne mozemo nista da kazemo. Svi
koji su bili ukljuceni, poricace.
- Mislim da je bolje da ovo ne diramo, Mad. Ovo je jako ve-
IIK, vruc krompir. Prevelik za nas, cmi se. Ako su znali, mozes bi
ti sigurna da su svi pokrili guzice. Ovo su vodili veliki momci. -
mpresiomralo ga je da je i Dzek Hanter sada jedan od njih. Cuo
~,^,iVc.m Jilt
je pre nekog vremena da j'e Dzek postao Predsednikov strucnjak za ,,friziranje"
informacij'a. Ocigledno da igra u glavnoj ligi.
- Rekao j'e da ce me izbaciti iz programa ako se dotaknem
ovoga. - To j'e se raanje dojmilo nego sto j'e Gerg mislio. - To me
nije briga. Mrzim da lazem javnost.
- Ponekad moramo - rece Greg obzirno - iako ni ja to ne vo-
lim. Ali veliki momci bi nas obesili zbog ovoga.
- Dzek je rekao da bin zavrsila u zatvoru, ili tako nesto.
- Ne postaje li on malo zagrizljiv? - upita Greg kiselo se
osmehnuvsi. Madi se nasmejala protiv svoje volje, a zatim se seti-
la kako ju je zgrabio za ruku i tresao. Nije ga nikada videla tako
Ijutitog ili uplasenog. Ali ovo je bilo znacajno.
Napisali su tekst za emisiju i producent ga je pomno pregle-dao.-Pola sata
kasnije vratili su im ga s prepravkama. Deo o avi-onskoj nesrcci bio je vrlo
neutralan, a TV mocnici zelelu su da u prenosenju price naglasak bude na
snimcima.
- Pazi sta radis, Mad - dosapnu joj Greg dok su sedeli za sto-lom u studiju
cekajuci na pocetak emisije, odbrojavanje je vec' za-pocelo. A ona je samo
klimnula glavom. Znao je kakav je ona kr-stas i purista. Bilo bi tipicno za nju
da se poput kamikaze obrusi u opasnu zonu, da otkrije istinu, ali ovog puta je
bio siguran da nece.
Procitala je deo o nesrec'i leta 263, a glas ju je zamalo izdao. Zvucala
je ozbiljno i smireno dok je govorila o ljudima u avionu, o broju dece. A
snimci koje su pokazali naglasile su tragediju. Upravo su pokazali poslednje
snimke, neke video-snimke eksplozi-je koje je snimio neko na Long Ajiendu, i
Madi se spremala da odjavi emisiju kada je Greg video da je prekrstila ruke i
skrenula pogled sa telepromtera, i sve sto je mogao jeste da je posmatrao s
uzasom. Uspeo je da izgovori reci: - Madi, nemoj... - Na monito-ru je mogao da
vidi da on nije u kadru, pa nije mogla da primeti njegovu reakciju. Gledala je
pravo u kameru, pravo u lica i srca i domove americke javnosti.
- Postoje mnoge glasine o danasnjoj nesreci - pocela je opre-
zno - neke od njih su vrlo uznemirujuce. - Greg je video da je
producent ustao, a panika mu se ocrtavala na lieu. Ali, nisu presli
na reklame. - Bilo je glasina kako je Nacionalna kontrola leta bi-
la unapred upozorena da ce tokom ove sedmice u avionu, na ,,ne-
kom" tajanstvenom, nepoznatom letu u odlasku s ,,Kenedija", biti
postavljena bomba. Ali nema dokaza koji bi poduprli glasine. Tre-
nutno ne znamo nista osim da je izgubljeno cetiri stotine i dvana-
est zivota, i mozemo samo pretpostavljati da bi Nacionalna kontro
la leta podelila tu informaciju s javnoscu da je bila upozorena. -
Priblizila se granici, ali je nije presla, a Greg je zadrzao dah i gle-
dao je kako nastavlja. - Svi mi ovde na TV VBT zeleli bismo da
izrazimo saucesce prijateljima i porodicama onih koji su poginuli
na letu 263. Velika je to tragedija. Laku noc, ja sam Madi Hanter.
- Nakon te odjave ubacili su reklame. Greg je bio bled, a Madi
sedela smrknutog lica i skidala mikrofon.
- Sranje, uplasila si me. Mislio sam da ces odati. Zamalo i je-
si, zar ne? - Postavila je pitanje, ali nije dala odgovor. A mogla
je.
- Rekla sam sta sam mogla - sto i nije bilo mnogo, oboje su
to znah. A kad je ustala, nakon sto su iskljucili kamere, videla je
kako producent na vratima prica s njenim suprugom. Dzek je do-
sao do nje.
-^Balansirala si blizu ivice, zar ne, Madi? Bili smo spremni da te isecemo
u svakom trenutku. - Nije izgledao zadovoljan, ali ni
99
ljut. Nije ga izdala, a mogla je. Hi je raogla makar da pokusa, ia-ko joj ne bi
dopustili da daleko stigne.
- Znam da jeste - rekla je hladno, a oci su joj izgledale po-put
svetloplavog kamenja kada su se susrele s njegovima. Nesto strasno se dogodilo
medu njima tog poslepodneva i ona to nikada nece zaboraviti. - Jesi li
zadovoljan? - upita ga sto je mogla hlad-nijim glasom.
- Spasila si vlastitu guzicu, a ne moju - rece joj tako da ni-
ko drug) nije mogao da cuje. Producent je otisao, a Greg je vec
bio u svojoj kancelariji. - Ovde si ti bila u pitanju.
- Javnost je prevarena.
- Bili bi strasno ljuti da su svi letovi s ,,Kenedija" bili zausta-
vljeni na tri dana.
- Pa, drago mi je da ih nismo razljutili, zar ne? Kladim se da
k je i ljudima s leta 263 isto bilo drago. Mnogo je bolje ubiti ljude,
nego razljutiti ih - rekla je mrko.
- Ne iskusavaj srecu, Madi - upozori je i mogla je ad prime-
ti pretnju u njegovom glasu. Nije nista odgovorila vec je pored nje-
ga prosla do svoje kancelarije. Greg je upravo odlazio kada je sti-
gla.
- Jesi li dobro? - dosapnu jer nije znao gde je Dzek; ostao je
u studiju da razgovara s producentom.
- Ne bas - kazala je iskreno. - Ne znam kako se osecam. Slo-
mljena srca. Prodala sam se, Greg - rekla je, borec'i se sa suzama.
Mrzela je samu sebe zbog toga.
- Nisi imala izbora. Preboli to. Ovo je bilo previse krupno za
tebe. Kako je on? - upita misleci na njenog supruga. - Ljut? Ne
bi trebalo da bude. Lepo si mu to zamotala, a sigurno si odagnala
krivicu i s Nacionalne kontrole leta, kao i sa svih ostalih.
Putovanje
- Mislim da sam ga uplasila - rekla je smeseci se kroz suze.
- Koga briga za njega, mene si uplasila. Mislio sam da cu mo-
rati da prebacim jaknu preko tvog lica da te ucutkam pre nego sto
te neko ubije. Mogli bi, znas to. Rekli bi da si imala nervni slom,
da si mesecima bila nestabilna, pod psihijatrijskom prismotrom, si-
zofrena, da su ucinili sve sto su mogli. Drago mi je da nisi ucini-
la nista glupo. - Upravo je htela nesto da kaze, ali je Dzek usao
u kancelariju.
- Pokupi stvari, odlazimo. - Nije ni pokazao da je primetio
Grega. Dzek je bio zadovoljan njegovom gledanoscu, ali nije ga ni
kada voleo i nije nikada glumio suprotno. Madi se obratio kao slu-
zavki, kao nekome kome se moze naredivati i ko ce to poslusno
izvrsavati. Uzela je tasnu i izasla iz kancelarije bez reci. Nije bila
sigurna kako, ali znala je da nakon danasnjeg dana situacija medu
njima nece biti vise ista. Oboje su se osecali kao da su jedno dru-
go izdali.
Dzek ju je pratio do lifta i spustili su se u tisini, a tek kad su seli u
auto ponovo joj se obratio. - Danas si bila blizu zavrsetka karijere. Nadam se
da to znas.
- Ti i tvoji ljudi ubili ste cetiri stotine i dvanaestoro ljudi. Ne
mogu ni da zamislim kako se osecate. U poredenju s tim, moja ka-
rijera i nije tako znacajna.
- Drago mi je da tako mislis. Igrala si se s vatrom. Bilo ti je
receno da samo procitas odobrenu verziju.
- Mislila sam da smrt vise od cetiri stotine ljudi zavreduje ma
kar mali komentar. Nisam rekla nista na sta bi mogao da se zalis.
Ponovo su sedeli u tisini dok nisu stigli kuci, a onda ju je pre-zirno
pogledao kao da je zeleo da je podseti koliko je nebitna. -Spakuj stvari, Mad.
Sutra odlazimo.
1L
- Kuda? - upitala je nezainteresovano.
- U Evropu. - Kao i obicno nije joj rekao pojedinosti i nije
je ni pitao.
- Ne idem - rekla je cvrsto, odlucna da mu se ovog puta su-
protstavi.
- Nisam te pitao hoces li da ides. Rekao sam ti. Nece te biti
na TV dve nedelje, zelim da se ohladis i prisetis pravila igre pre
nego sto se vratis u emisiju. Elizabet Vots ce te zameniti. Moze to
da radi i za stalno, ako zelis. - Nije se salio. Elizabet Vots bila je
voditeljka cije je mesto zauzela Madi kada je stigla na stanicu. Jos
uvek je zamenjivala Madi tokom praznika. Bilo je to u njenom ugo-
voru, iako je i dalje bila ogorcena sto ju je Madi izbacila.
- Uopste me nije briga, Dzek - rece Madi smireno. - Ako zelis da*me
otpustis, samo napred. - Reci su joj bile hrabre, iako su je prozimali zmarci
od straha dok ga je gledala. Na neki ju je na-cin uvek plasio, iako nikada nije
bio fizicki nasilan prema njoj. Snaga koja mu je izbijala iz svake pore nije
bila usmerena samo prema drugima vec i prema njoj.
- Ako te otpustim, morac'es negde da peres sudove. Bolje raz-
misli o tome pre nego sto otvoris usta. I o tome ides li sa mnom.
Idem na jug Francuske, u Pariz i London. I ako ti ne spakujes svo-
je stvari, ja cu. Zelim da odes iz zemlje. Neces davati bilo kakve
komentare, intervjue ili uvodnike. Sada si sluzbeno na odmoru.
- Je li to bila Predsednikova zamisao ili tvoja?
- Moja. Ja ovde vodim predstavu. Ti radis za mene. Udata si
za mene. Ja te posedujem - rekao je to s uverenjem od kojeg joj
je zastao dah dok ga je slusala.
101
Putovanje
- Ne posedujes me, Dzek. Ja radim za tebe i udata sam za te-
be, ali me ne posedujes. - Rekla je to blago i odlucno, ali bila je
preplasena. Od detinjstva je mrzela svade i sukobe.
- Da te ja spakujem ili ces sama? - upitao je bez daljnih ko-
mentara.
Oklevala je nekoliko trenutaka, a onda je posla ka garderobi i izvadila
kofer. Oci su joj bile suzne dok je to radila, a zaplakala je dok je bacala
kupace kostime, sortseve, majice i cipele u kofer. Sve o cemu je mogla da
razmislja bilo je to da se stvari nikada mnogo ne menjaju. Bobi Dzo je gurnuo
niza stepenice, ali i Dzek je danas dobro obavio posao a da je nije ni dotako.
Sta to muskar-ce poput njih navodi na pomisao da te poseduju? Jesu li to
mu-skarci koje je ona odabirala ili je sama to trazila? Nije joj to bilo sasvim
jasno dok je u kofer stavljala cetiri lanene haljine i tri para sandala s
visokom potpeticom. Zavrsila je dvadeset minuta ka-snije i otisla da se
istusira. Dzek je bio u svom kupatilu i pakovao se.
- Kada sutra odlazimo? - upitala ga je kada ga je ponovo vi-
dela u spavacoj sobi.
- Odlazimo u sedam ujutru. Letimo za Pariz. - Bilo je to sve
sto je saznala o putovanju, ali zapravo je nije ni bilo briga. On je
bio sasvim jasan, a ona je to prihvatila. Iako je bila kabra na re-
cima, dokazala je sebi i njemu da je on gospodar.
Pretpostavljam da postoji jedna prednost kod posedovanja sopstvenog
aviona - rekla je dok je ulazila u krevet.
sve-
- Koja? - upita on mislec'i da ona zeli da cavrlja.
- Barem znamo da nece biti bombe. To je definitivno pozitiv-
no - rekla je i okrenula mu leda. Nije joj odgovorio, ugasio je
tla i nije je ni dotakao.
Putovanje
W3_
samo zato da me drzis podalje od televizijskih kamera, ili postoji bolji razlog?
- Mislio sam da nam je potreban odmor - rekao je jednostav-no i sav bes
prethodnog dana kao da je nestao dok je ona uzima-la od njega casu sampanjca.
Nije bila zeljna sampanjca, ali bilo joj je potrebno nesto da je umrtvi. - Znam
koliko volis Pariz i mislio sam da bismo mogli da se zabavimo.
- Nakon svega sto si mi rekao u protekla dva dana, kako mo-
zes to da kazes? - Pretpostavka da joj ista moze bid ,,zabavno" s
njim bila joj je nezamisliva.
- Jer ono je bio posao, a ovo nije - rekao je mirno. - Htela
si da uletis u nesto sto je bilo pitanje nacionalne sigurnosti. Madi,
samo sam zeleo da te zastitim.
- Gluposti - kazala je, ispijajuci sampanjac. Nije jos bila
spremna da mu oprosti zbog njegovih pretnji, njegovih reci ili iz-
jave da je poseduje. Ali nije htela ni da se svada s njim. Bila je
umorna i utucena.
- Zasto to ne ostavimo iza nas i ne uzivamo u Parizu? Obo-ma nam je
potreban odmor. - Osecala je kao da joj je potrebna lo-botomija ili novi
suprug. Nikada se nije osecala tako izdanom za ovih godina njihovog braka. I
nije mogla a da se ne zapita kako ce se, ili hoc'e li se njihovi odnosi uopste
popraviti. - Volim te, Mad - rekao je, priblizivsi joj se i nezno je dotaknuvsi
prstima po ruci koju je dan ranije nemilo tresao. Jos joj je taj dogadaj bio ziv
u secanju i znala je da ga nikada nece zaboraviti.
- Ne znam sta da ti kazem - rekla je iskreno. - Ljuta sam i
povredena i mozda cak i malo prestrasena. Zlo mi je zbog svega
sto se dogodilo. - Bila je uvek previse iskrena prema njemu, mno-
go vise nego sto je on bio prema njoj.
_ «y VtLl Utli
- Zato i jesmo ovde, Mad. Tako da mozemo zaboraviti nas po-sao, nas rad,
nase probleme i razlike u misljenjima. Dosli smo ovde - kazao je, primaknuvsi
se i odlozivsi casu na stocic u stilu Lu-ja XV - da budemo ljubavnici. - Ali
ona za to nije bila raspolo-zena. Htela je samo da se sakrije i lize svoje
rane, zelela je da bu-de sama neko vreme dok ne shvati svoja osecanja. Ali on
joj to nije dopustio. Poceo je da je Ijubi i otkopcava joj haljinu, i pre ne-go
sto je mogla da ga zaustavi skinuo joj je grudnjak.
- Dzek, nemoj... Potrebno mi je vreme... Ne mogu.
- Mozes - prekinuo je u reci prekrivajuci joj usne svojima i
gotovo je progutavsi. A onda su njegova usta presla na njene gru-
di i haljina joj je nestala zajedno s donjim rubljem. Polegao ju je
na pod i ljubio i mazio, a jezik mu je bio tako moc'an i delotvo-
ran, daJe htela da sakupi svu snagu da mu se odupre, ali nije mo
gla. I rra njenu zalost, nakon nekoliko trenutaka vise i nije zelela
da prestane. Uzeo ju je tamo, na podu, dok su se uzdizali i pada-
li jedan drugome u narucju, a vrhunac im je bio tako brz i snazan
da ga nije ocekivala. Bila je ponovo njegova i lezala je bez daha,
drzeci se za njega, pitajuci se, kako se to dogodilo i zasto.
- Pa, ovo je jedan od nacina da se zapocne odmor - rekla je, osecajuci se
glupo. Vodenje ljubavi bilo im je vrlo puteno i moo-no, poput talasa plime koji
se obrusio na nju, ali tu nije bilo ljubavi. Ako nista drugo, dokazao je Jos
jednom da je poseduje. Ali, nije imala snage da se bori protiv toga. - Ne znam
kako se to dogodilo - kazala je, gledajuci ga dok je nag lezao na podu pored
nje.
- Mogu ti pokazati ako zelis. Mozda ce Jos malo sampanjca pomoc'i. -
Pridigao se na lakat i nasmesio joj se. Nije bila sigurna mrzi li ga ili ne,
ali jedna stvar je bila sigurna kod Dzeka, bio je
105
Putovanje
fatalno privlacan i nikada nije mogla da mu se odupre. Nije joj da-vao izbora.
Podigla se i tuzno ga posmatrala kako joj pruza jos jednu casu sampanjca.
Nije ga bas zelela, ali ga je uzela i polako ispijala.
- Mrzela sam te juce. Bilo je to prvi put da sam tako nesto
osecala prema tebi - priznala je, a on nije izgledao iznenaden.
- Znam da jesi. Bila je to opasna igra. Nadam se da si nauci-
la lekciju. - Bilo je to priguseno upozorenje, ali cula ga je.
- Koju lekciju je trebalo da naucim?
- Ne zabadati nos tamo gde mu nije mesto. Drzi se onoga sto
najbolje znas, Mad. Sve sto treba da radis jeste da citas vesti. Ni
je tvoje da donosis sudove.
- Tako znaci? - osecala se malo pripito i nije joj smetalo.
- Tako treba da bude. Tvoj posao je da izgledas lepo i citas
tekst s monitora. Neka se drugi brinu kako ce vesti tamo stici i sta
ce govoriti.
- To zvuci prilicno jednostavno - zakikotala se, ali joj jecaj
zapnu u grlu. Osecala se ne samo kao da je degradirana vec i uma-
njena kao osoba.
- Jednostavno je, Madi. I jednostavno je i medu nama. Volim
te.^Zena si mi. Nije dobro da se svadamo ili da me ti tako izazi-
vas. Zehm da mi obecas da to vise nec'es ciniti.
- Ne mogu, Dzek - rekla je iskreno. Nije htela da ga laze, bez
obzrra na to koliko je mrzela sukobe. - Juce, to je bila stvar pro-
fesionalne etike i morala. Imam odgovornost prema ljudima koji me
gledaju.
- Imas odgovornost prema meni - rekao joj je ublazenim to-
nom i na^trenutak se ponovo osetila uplasenom, ali nije bila sigur-
a zoog cega. Sada u njemu nije bilo nicega preteceg, ponovo je
106
107
mazio na nacin koji ju je izludivao. - Rekao sam ti sta zelim... Zelim da mi
obecas da ces biti dobra devojcica. - Jezikom je obi-lazio najosetljivije
delove njenog tela, usput joj govoreci stvari ko-je su je zbunjivale.
- Ja sam dobra devojcica, zar ne? - nekontrolisano se kikota-
la dok je to govorila.
- Ne, nisi, Mad... juce si bila nevaljala devojcica, jako neva-
Ijala, i ako to ponovo uradis morac'u da te kaznim zbog toga... mo
zda cu te sada kazniti - rekao je salec'i se, ali nije zvucao pretece
vec zavodnicki. - Ne zelim da te kaznim, Mad... zelim da te za-
dovoljim. - I to je i cinio, mozda i previse. Nije imala snage da
ga zaustavi, bila je previse umorna i zbunjena, a od sampanjca joj
se vrtelo u glavi. Nije joj smetalo sto je pijana. To je pomagalo.
- Zadovoljavas me - kazala je prigusenim glasom, trenutno za-
boravivsi koliko je bila ljuta na njega. Ali to je bilo onda, a ovo
je bilo sada, i ovo je bio Pariz. Bilo je tesko prisetiti se kako je
bila ljuta na njega, kako se osecala izdanom i preplasenom. I dok
je pokusavala da se priseti, uvidela je da ne moze jer je on pono
vo poceo da vodi ljubav s njom i celo telo joj je gorelo.
- Modes li biti dobra devojcica? - upitao je, izazivajuc'i kod
nje sve vece uzbudenje. - Obecavas?
- Obecavam - rekla je bez daha.
- Obecaj ponovo, Mad... - Bio je strucnjak u onome sto je ra
dio, bile su to godine iskustva. - Obecaj ponovo...
- Obecavam... obec'avam... obecavam... bic'u dobra. Kunem se.
- Sve sto je sada zelela bilo je da ga zadovolji i znala je da ce
mrzeti samu sebe zbog toga. Ponovo mu se podala, ponovo mu se
predala, ali bio je previse snazan da bi mu se oduprla.
Danijela Stil
Putovanje
- Ko te poseduje, Mad... ko te voli?... Ja te posedujem... Ja te
volim... reci, Madi...
- Ja te volim... ti me posedujes... - Izludivao ju je, i kada je
izgovorila te reci uzeo ju je tako snazno da je pocelo da je boli.
Blago je vrisnula od boli i pokusala da se odmakne, ali on je pri-
tisnuo o pod svom snagom i nastavio da ulazi u nju dok je ona
mrmljala od bola. Ali, nije se zaustavio, samo je jace gurao. Poku
sala je da mu nesto kaze, ali on ju je ucutkao usnama i pritisnuo
sto je jace mogao, a onda je svrsio zadrhtavsi i ugrizao je za bra
davicu. Krvarila je kada se napokon zaustavio, a ona je bila previ
se sokirana da bi mogla da place. Nije bila sigurna sta se dogodi-
lo. Da li je bio ljut ili je to ucinio iz strasti? Da li je kaznjavao ili
ju je toliko zeleo da nije shvatao da je povreduje? Nije bila vise
sigurna oseca li prema njemu ljubav, pozudu ili mrznju.
- Jesam li te povredio? - upitao je nevino i zabrinuto. - Oh,
boze, Mad, ti krvaris. Tako mi je zao... - Krv je kapala iz leve
dojke gde ju je ugrizao za bradavicu i osecala se kao da joj je utro-
ba izudarana. Mozda je mislio ono sto je rekao i kaznio je, ali oci
su mu bile pune Ijubavi dok je uzimao vlaznu krpu sa sampanjca
i stavljao joj na bradavicu. - Zao mi je, duso. Tako snazno sam te
zeleo da sam poludeo.
- U redu je - rekla je jos zbunjena i pomalo osecajuci vrto-
glavicu. Pomogao joj je da ustane, pa su ostavili odecu na podu i
otisli u spavacu sobu. Sve sto je htela bilo je da legne. Nije ima
la snage ni da se istusira. A znala je, da je pokusala, onesvestila
bi se.
Dzek ju je spustio na krevet, a ona mu se nasmesila dok se soba vrtela oko
njega.
108
Daniiela Stil
Putovanje
109
- Volim te, Madi. - Gledao ju je, a ona je pokusala da se
usredsredi, ali soba se prebrzo vrtela.
- I ja tebe volirn, Dzek - kazala je gutajuci slova i trenutak
kasnije utonula je u san dok je on stajao pored nje i gledao je.
Ugasio je svetlo i vratio se u dnevni boravak i sipao sebi casu vi-
skija. Pio ga je gledajuci na trg Vandom i izgledao je zadovoljan
samim sobom. Dao joj je lekciju. Naucila je.
Dzek je vodio Madi u cuvene pariske restorane. Vecerali su na otmenim
mestima, a rucali na levoj obali Sene u malira bistro-ima. Obilazili su
trgovine antikvitetima i umetnicke galerije. U ,,Kartjeu" joj^ kupio smaragdnu
narukvicu. Bilo je to poput dru-gog medenog Tneseca, a njoj je bilo zao sto je
prvo vece dopu-stila da je savlada sampanjac. Jos je imala pomesana secanja na
to vece. Bilo je na trenutak vrlo uzbudljivo, ali nije mogla da se otme utisku
da je sve bilo obojeno aurom neceg zlokobnog, za-strasujuceg i tuznog. Nakon
toga malo je pila. Nije joj bilo po-trebno, Dzek ju je obasipao paznjom i
darovima, bila je opijena romantikom. Cinio je sve sto je mogao da je zavede. I
kada su otisli na jug Francuske, bila je ponovo u njegovoj vlasti. Bio je
strucnjak za takve igre.
Odseli su u ,,Hotel du Kap"'u Kap d'Antibu, u fantasticnom apartmanu s
pogledom na more. Imali su i privatnu kabinu na pla-zi u kojoj su provodili
dane i bila je dovoljno izdvojena da su mo-gli da vode ljubav, sto su
neprestano i cinili. Voleo ju je vise no ikada. I ponekad se Madi vrtelo u
glavi od toga. Kao da su Ijut-nja, bes, izdaja, koje je ranije osecala, bile
neka vrsta zablude, a
ovo je bila jedina stvarnost koju je poznavala. Bili su tamo pet da-na i mrzela
je sto moraju da krenu za London. Iznajmili su brod i otisli do Sen Tropea,
kupovali u Kanu i vecerali u Zuan Les Pin-su, a kada su se te veceri vratili u
hotel poveo ju je na pies. Bilo je veselo i romanticno. Nikada nije vodila
ljubav s njim tako ce-sto. Vec je jedva sedela kada su stigli u London.
London je bio vise poslovan, ali Dzek se jos trudio da provo-di vreme s
njom. Odveo ju je u kupovinu i na veceru u ,,Harijev bar". Otisli su na pies u
,,Anabelu" i kupio joj je malu smaragdnu ogrlicu u ,,Grafu", koja je pristajala
uz narukvicu iz Pariza.
- Zasto me tako mazis? - upitala je smejuci se dok su izlazi-
li iz ,,Grafa" na ulicu Nju Bond.
- Zato sto te volim i sto si ti moja najbolja voditeljka - na-
smesio joj se.
- Aha! To je mito umesto povisice? - Bila je dobro raspolo-
zena, a ipak je negde u sebi bila zbunjena. Bio je pun ljubavi, a
pre putovanja bio je tako okrutan.
- To je to. Poslao me revizor da te zavedem - rekao je pra-
veci se ozbiljan, a ona se nasmejala odgovoru. Zelela je da ga vo-
li i zelela je da i on nju voli.
- Sigumo zelis nesto, Dzek - nasalila se. I jeste. Zeleo je nje-
no telo dan i noc. Pocela je da se oseca kao seks masina i jednom
ili dvaput, dok su vodili ljubav, podsetio je da je ,,poseduje". Nije
joj se svidala ta rec, ali izgleda da ga je uzbudivalo da joj to go-
vori, pa mu nista nije rekla. Ako mu je toliko znacilo, moze to da
mu dopusti, iako se se tu i tamo zapitala veruje li on zaista u to.
Nije je posedovao, voleli su jedno drugo i on joj je bio suprug. -
Pocinjem da se osecam kao ledi Ceterli - rekla je smejuci se ka-
-
no
Danijda Stil
Ill
da je poceo da joj skida odecu cim su usli u hotelsku sobu. - Ka-kve vitamine
uzimas? Mozda ih uzimas previse.
- Seksa nikada nije previse, Mad. To je dobro za nas. Volim da vodim Ijubav
s tobom kada smo na odmoru.
Ali nije bilo lose ni kad su bili kod kuce. Izgleda da nije mo-gao da se
zasiti Madi. I uglavnom joj se to svidalo, osim kad je znao da bude previse
grub ili kad bi se zaneo kao u Parizu.
Ali, ucinio je to ponovo njihove poslednje nodi u ,,Kleridzisu". Bili su na
plesu u ,,Anabeli" i cim su se vratili u apartman i za-tvorili vrata, prikovao
ju je uza zid, skinuo pantalone i gotovo je silovao. Pokusala je da mu kaze da
saceka da odu u spavac'u sobu, ali gurnuo ju je uza zid i nije hteo da stane, a
zatim je odvu-kao u kupatilo i uzeo je na mermernom podu dok ga je ona
pre-klinjaB da stane. Ponovo je povredio, ali bio je toliko uzbuden da je nije
cuo. Nakon toga se izvinjavao i nezno je podigao i polozio u kadu punu vode.
- Ne znam sta mi radis, Mad. Ti si kriva za sve - rekao je dok joj je
trljao leda i trenutak kasnije uronio u vodu s njom. Sum-njicavo ga je
pogledala zabrinuvsi se da je ponovo zeli, ali ovog puta kada je poceo da je
mazi uzeo ju je vrlo nezno. Zivot s njim bio je vrteska uzivanja i bola, straha
i strasti, izvanredne neznosti i mrvice neceg zastrasujuce brutalnog i
okrutnog. Bilo bi tesko ne-kome to objasniti, a bilo bi joj i neprijatno.
Navodio ju je da cini neke stvari zbog kojih bi se posle cudno osecala. Ali
uvek je uve-ravao da nema niceg loseg u tome, bili su vencani i on je voleo, a
kada bi je povredio govorio joj je da ga je tako izludivala i da je za to ona
kriva. Bilo je to laskavo, ali ponekad i vrlo bolno. A ona se neprestano
osecala zbunjenom.
Kada su odleteli kuci, dve nedelje izgledale su vise kao inesec dana odmora.
Osecala mu se blizom i zabavili su se. Dve nedelje potpuno se posvetio njoj.
Nije je napustao ni minut, razmazio je na sve moguce nacine i vodio Ijubav s
njom toliko puta da vise nije mogla da broji sta su radili ili koliko puta.
Te veceri kada su se vratili kuci u Dzordztaun, Madi se osecala kao da je
bila na medenom mesecu, a Dzek ju je poljubio kada su usli u predvorje. Nosio
je njihove torbe na sprat zajedno s novim koferima koje je kupila kako bi joj
stale sve stvari kuplje-ne u Londonu i Parizu. Preslusala je poruke na
automatskoj sekre-tarici, dok je Dzek sisao po postu. Bila je iznenadena kada
je cu-la cetiri poruke svog kolege voditelja Grega Morisa. Zvucao je ozbiljno i
pogledala je na sat, ali bilo je vec kasno da ga nazove.
U posti nije bilo niceg zanimljivog i nakon sto su nesto pre-zalogajili,
oboje su se istusirali i legli u krevet, i sledeceg jutra su rano ustali.
Cavrljali su na putu do posla i Madi je ostavila Dzeka u pre-dvorju i
otisla gore u svoju kancelariju. S nestrpljenjem je isceki-vala da vidi Grega i
isprica mu o putovanju pa je bila iznenadena kada ga nije zatekla u redakciji.
Otisla je u svoju kancelariju i pro-citala sve poruke, pregledala postu i vec
uobicajenu hrpu pisama obozavalaca. U deset sati Grega Jos nije bilo, pa se
zabrinula. Otisla je do sekretarice i upitala da li je Greg bolestan, a Debi je
cud-no pogledala, ocigledno joj je bilo neprijatno.
- Pa... uh... ocigledno vam niko nije rekao - rekla je naposlet-
- Rekao sta? - upitala je Madi u panici. - Nesto mu se dogo-
~ Mozda Je doziveo nesrecu i niko nije hteo da je uznemiri-
va dok je bila na odmoru.
772
Danijela Stil
- Otisao je - kazala je bez uvijanja.
- Gde? - Madi nije razumela sta je ova govorila.
- Ne radi vise ovde, gospodo Hanter. Mislila sam da vam je
neko rekao. Vas novi kolega voditelj zapocinje s radom u ponede-
Ijak. Mislim da ste danas sami. Greg je otisao dan nakon sto ste
otisli na odmor.
- On je stcf! - Nije mogla da veruje u ono sto je cula. - Da
li se posvadao s nekim i otisao sa snimanja?
- Ne znam pojedinosti - lagala je, ali nije zelela da bude ta
koja ce joj red. I nije ni zavrsila, a Madi je vec jurila niz hodnik
ka kancelariji producenta.
- Sta se, do davola, dogodilo Gregu? - upitala je, a producent
podize pogled. Ref Tompson bio je visok muskarac umornog izgle-
ol, kao da je imao teret sveta na ramenima, a ponekad je i imao.
- Otisao je - bilo je sve sto je odgovorio.
- To znam. Kuda? I kada? I zasto? Zelim odgovore na ova pi-
tanja - upitala je dok su joj oci plamtele.
- Doslo je do promena u koncepciji emisije. Nije se uklapao.
Mislim da ce prenositi sport na NBC-u. Ne znam pojedinosti.
- Sranje. To mi je i Debi rekla. Ko zna pojedinosti? - Ali, vec
je znala odgovor na to pitanje i otisla je do Dzekove kancelarije.
Usetala je u njegovu kancelariju bez najave i pogledala ga preko
stola. Bas je bio spustio slusalicu, a sto mu je bio prekriven papi-
rima, cena dvonedeljnog odmora. - Jesu li ti otpustio Grega? - upi-
ta ga bez uvoda, a on je dugo posmatrao.
- Doneli smo izvrsnu odluku - rekao je mirno.
- Sta to znaci, i zasto mi nisi rekao dok smo bili u Evropi? -
Osecala se prevarenom.
113
- Nisam zeleo da te uznemiravam, Mad. Mislio sam da zaslu-
zujes pravi odmor.
Tmaia sam oravo da znam da si otpustio mog kolegu. - To
s**-
?udo - ZaL st ga otpustio? Odlican je. A takva mu je bila i gle-
tako mislfli - rece Dzek. - Nije dobar tako kao ti, duso. Potreban
nam je neko snazmji kao tvoja protivteza.
- Kako mislis ..snaMji"? - Nije razumela sta govon i bila je
uzbudena zbog te odluke i nacina na koji je doneta.
- Previse je mekan, femimziran, ti ga gazis i mnogo si prole-
sionalmja od njega. Zao mi je. Potrebna ti je neka snazmja hcnost
s mnogo vise iskustva. v .
- I koga si zaposlio? - upitala je zabrinuto. Jos je bila uzne-
mirena zbog Grega, volela je da radi s njim, a bio je i njen naj-
bliskiji prijatelj.
- Breda Njuberija. Ne znam secas li ga se. Izvestavao je sa
Srednjeg istoka za CNN. Izvrstan je. Mislim da ce ti se svidati da
radis s njim - rekao je Dzek odlucno.
- Bred Njuberi? - Madi je bila zaprepascena. - On ne moze
ni ratno podrucje da prikaze uzbudljivim. Cija je to bila zamisao.
- Bila je to zajednicka odluka. Profesionalac je i iskusan izve-
stac. Mislimo da ti je izvrsna protivteza.
Madi je mrzela njegov stil i nije ga nikad volela. A nekoliko puta kad su
se sreli, bio je arogantan i snishodljiv prema njoj.
- Suvoparan je i dosadan, nema can za televiziju - kazala je.
- Pobogu, sve ce ih uspavati. Kad je on izvestavao, problemi na
Srednjem istoku zvucali su dosadno.
Danijela Stil
114
- Iskusan j'e izvestac.
- Kao i Greg. Nasa gledanost nikad nij'e bila visa.
- Tvoja gledanost nikad nije bila visa, Mad. Njegova j'e poce-
la da opada. Nisam hteo da se brines, ali povukao bi te za sobom.
- Jednostavno ne razumem - kazala j'e - i ne znam zasto mi
nisi rekao.
- Jer nisam hteo da te uznetniravam. Ovo je posao, Madi. In-
dustrija zabave. Ne smemo ispustiti loptu iz vida.
Ali ona je jos bila utucena kada se vratila u kancelariju i na-zvala Grega.
- Ne mogu da verujem, Greg. Niko mi nije rekao. Mislila sam
da si bolestan kada nisi dosao do deset sati. Sta se, do davola, do-
godilo nakon sto sam otisla? Jesi li nekoga razljutio?
^- Koliko znam, nisam - rekao je i jos se osecalo da je povre-derr. Voleo je
da radi s njom i oboje su znali da im je emisija hit. Ali on je razumeo vise
nego ona. - Jutro nakon sto si otisla, Tom Helmzli - koji je bio izvrsni
producent emisije - pozvao me i rekao da sam Slobodan, da mi daju otkaz, da
budemo precizniji. Rekao je da smo previse neformalni, da smo se previse
zblizili, i da upravu podsecamo na Abota i Kostela.
- Otkud je sad to doslo? Kad smo poslednji put ispricali salu
tokom emisije?
- Ne u poslednje vreme, ali mislim da je ovde kljucna rec zbli-
iavanje. Mislim da neko oseca da smo previse prijatelji, previse bli-
ski. Do davola, Madi, ti si mi najbolja prijateljica. Mislim da se
nekome u tvom zivotu to ne svida. - Nije zeleo da joj doslovce
govori, ali mogao je.
- Mislis na Dzeka? Greg, to je ludo. - Nije mogla da veruje.
To nije bio razlog da mu se da otkaz, a Dzek nikada ne bi ugro-
zio gledanost emisije zbog licnih razloga. Ali, Bred Njuberi je za-sigurno bio
cudan izbor. Pitala se ne misli li Greg da je Dzek Iju-bomoran na njega, ali
ona to nije mislila.
- Mozda ce ti zvucati ludo, Mad. Ali to se zove izolacija. Je
si li ikada na to pomislila? Koliko prijatelja imas? Koliko cesto ti
dopusta da se s bilo kim vidas? Sa mnom nije imao izbora, radili
smo zajedno. Ali i za to se pobrinuo, zar ne? Razmisli o tome.
- Zasto bi zeleo da me izoluje? - Zvucala je zbunjeno i Greg
se zapitao koliko bi toga trebalo da joj kaze. On je to zapazio vec
odavno, ali ocigledno da ona nije, i pretpostavljao je da ce to i po
red.
- Zeli da te izoluje, Mad, jer zeli da te kontrolise. On upra-
vlja tvojim zivotom, donosi sve odluke za tebe, nikad te ne kon-
sultuje u vezi s emisijom. Kaze ti tek vece pre da idete u Evropu.
Ponasa se prema tebi kao prema lutkici od papira, a kad mu se ne
svida sta radis, govori ti da si dosla iz siromasnog belog smeca i
da ces bez njega ponovo zavrsiti u prikolici. Koliko cesto ti je re
kao da ces bez njega biti niko i nista? Znas li kakve su to glupo-
sti? On bi bez tebe imao najmanje gledane vesti na bilo kojoj mre-
zi. Ako ikada napustis TV VBT, zgrabila bi te bilo koja velika mre-
za. I kako ti to sve zvuci, Mad? Ljubljeni suprug ili nesto pozna-
tije? - Nije nikada ranije sebi dopustila da poveze sve konce, ali
slusajuci ga, odjednom je bila' prestravljena. Sta ako je zaista zeleo
da je izoluje? I odjednom se setila koliko joj je puta u poslednje
vreme rekao da je ,,poseduje". Stresla se od same pomisli.
- Zvuci kao zlostavljacko ponasanje, zar ne? - rekla je goto-
vo necujno.
- E, i to ti je neka novost. Ima li jos sta novo? - odgovori
Greg. - Hoces reci da ti ovo nikada nije zazvucalo poznato? Jedi-
-
116
Daniiela Stil
no sto on ne radi, j'este da te ne tuce subotom uvece, ali to i ne treba,
kontrolise te u svakom drugom pogledu. Kada se ne ponasas dobro i nj'emu se ne
svida sta radis, odvuce te u Evropu, skine te na dve nedelje s ekrana, a meni
da otkaz. Rekao bih da si udata za manijaka koji voli da sve drzi pod
kontrolom. - Nije zeleo da kaze ,,zlostavljaca", ali imalo je isto znacenje.
- Mozda, Greg - rekla je razapeta izmedu potrebe da brani
Dzeka i da saoseca sa svojim kolegom. Nije joj ulepsao situaciju,
a ona se slagala s njim. Samo nije znala sta joj je ciniti.
- Zao mi je, Mad - rekao je tiho. Mnogo mu je znacila i vec
dugo vremena mrzeo je ono sto joj je Dzek radio. A ono sto mu
je slomilo srce bila je cinjenica da Madi to, izgleda, nije primec'i-
vala. Ali Greg jeste. I bio je siguran da je to razlog zasto su ga
otpustili. Bilo je previse opasno drzati ga blizu Madi. - Ono sto ti
radi jeste'lostavljanje.
- Tako zvuci - priznala je tuzno. - Ali nisam sigurna. Mozda
preuvelicavamo, Greg. On me ne tuce. - To sto joj je Greg govo-
rio naslucivala je i sama, ali to nije zelela ni da vidi ni da cuje.
Ali bilo je neizbezno.
- Mislis da te postuje?
- Mislim da me voli - bio je njen brzopleti odgovor, pogoto-
vo nakon putovanja u Evropu. - Mislim da mi zeli najbolje, cak
iako ne bira uvek pravi nacin na koji to cini.
Greg se nije slagao s njom i samo je zeleo da ona razmisli i pazljivije
osmotri zivot koji je vodila s Dzekom.
- Mislim da i muskarci nasilnici vole zene koje zlostavljaju.
Mislis da te Bobi Dzo voleo?
- Ne, ne mislim. - Nije mogla da veruje da Greg poredi Dzeka s njim. Bila
je to zastrasujuca pomisao i nije zelela da je cuje.
Jedna stvar je bila misliti da je Dzek zlostavljac, a druga slusati Grega sta
joj sve govori. To joj je cinilo strahotu zlostavljanja previse stvarnom.
- Dobro, mozda te Bobi Dzo nije voleo. Ali raamisli o nekim
stvarima koje ti Dzek radi. On te pomera okolo kao stvar, kao pred-
met koji je kupio i platio. Koliko ljubavi ima u to«me kad ti kaze
da bi bez njega bila niko i nista? I on zeli da u to» verujes. - Sto
je bilo jos gore, ona je u to verovala, i Greg je to znao. - Madi,
on zeli da ti mislis da te on poseduje.
Kada je izgovorio te reci trnci su joj prosli ni^ kicmu. To su bile Dzekove
reci u Evropi.
- Sta te navodi da to govoris?
- Ne zlostavlja i ne poseduje mene. Madi, zeliam da ucinis ne-
sto meni za ljubav.
Mislila je da ce je zamoliti da razgovara s Dze kom da ga vra-ti na posao i
bila je spremna to da ucini, iako nije mislila da ce je Dzek poslusati.
- Ucinicu sta god zelis - obecala mu je.
- Drzim te za rec. Zelim da odes na sastanak grupe zlostavlja-
nih zena.
- To je smesno. Ne treba mi to. - Bila je iznrenadena predlo-
gom.
- Zelim da odlucis nakon sto odes tamo. Mislim da nemas poj-
ma sta ti se dogada, ili ko ti to radi. Zelim da mi obecas da ces
to da uradis. Naci cu grupu za tebe. - Bilo je to upravo ono sto
je ona pokusala da ucini za Dzenet Makacins, ali ona je bila puna
modnca, a Madi nije. - Mislim da ce ti to otvoriti oci, Mad. Oti-
C1 cu s tobom.
- U redu... mozda... ako nades. Sta ako me neko prepozna?
Danijela Stil
- Mozes reci da si dosla da im pruzis podrsku. Madi. Moja je
sestra to prosla. Pokusala je dva puta samoubistvo pre nego sto je
shvatila sta joj se dogada. Bio sam i s njom. Bilo je poput repri-
ze Gaslighta, a imala je cetvoro dece s njim.
- Sta je bilo s njom?
- Razvela se od njega i sada je udata za fantasticnog tipa, ali
bile su joj potrebne godine terapije da je dovedu do toga. Mislila
je da je heroj samo zato sto je ne luce, kao sto je nas tata tukao
mamu. Ne ostavljaju svi oblici zlostavljanja modrice.
Znala je to, ali deo nje jos uvek je zeleo da veruje da je ono sto Dzek
cini drugacije. Niti je sama zelela da se oseca poput zr-tve, niti da Dzeka
smatra zlostavljacem.
- Mislim da si lud, ali te volim. Sta ces sada da radis, Greg?
- BJa je zabrinuta za njega i pokusala je da misli na ono sto je
upravo rekao o Dzeku. Bilo je to vise nego pretec'e. Vec' je poce-
la da uverava samu sebe da Dzek u sustini nije zlostavljac. Greg
je bio uznemiren i zbunjen, rekla je samoj sebi.
- Radicu u sportskoj redakciji na NBC-u. Dali su mi izvrsnu
ponudu i pocinjem za dve nedelje. Znas li vec koga imaju za te-
be?
- Breda Njuberija - rekla je izgledajuci potisteno zbog toga.
Nedostajace joj Greg vise nego sto je mogla da mu kaze. I mozda
bi bilo dobro da ide s njim na sastanke grupe zlostavljenih, samo
da bi mogla da ga vida. Bila je sigurna da joj Dzek nec'e dopusti-
ti da se druzi s njim. Naci ce nacin da u potpunosti izbaci Grega
iz njenog zivota, ,,za njeno dobro", i onemoguciti joj da ga vida.
Toliko je poznavala svoga supruga.
- Tip s CNN-a? - rece Greg s nevericom kada je spomenula
Bredovo ime. - Salis se, pa on je grozan.
119
- Mislim da ce nam gledanost potonuti bez tebe.
- Nece. Imaju tebe. Bice sve u redu, mala. Samo razmisli o
onome sto sam ti rekao. Samo to zelim. Razmisli. - Voditi vesti s
Bredom bio je njen najmanji problem.
- Hocu - kazala je, ali nije bila uverljiva. Ostatak jutra oseca
la bi se teskobno, svaki put kad bi pomislila na Grega. Stvari ko-
je joj je rekao dirnule su je u neku zicu i cinila je sve kako bi ih
smetnula s uma. Kada je Dzek rekao da je ,,poseduje", time je sa
mo mislio da kaze da je strasno voli. Ali, sada kada je o tome raz-
misljala, cak je i njihovo vodenje ljubavi u poslednje vreme bilo
cudno. Povredio ju je vise puta, a u Parizu dosta jako. Bilo je po-
trebno nedelju dana da joj bradavica zaraste, a kada je vodio Iju-
bav s njom na mermernom podu u ,,Kleridzisu", povredio joj je le-
da i jos uvek je osecala bolove. Ali to nije bilo namerno, bio je
samo nezasit i jako uzbuden, smatrao ju je pozeljnom. I nije voleo
da planira. Koliko je bilo nasilja u tome sto je odveo u Pariz, sto
su odseli u ,,Ricu", a ni u jednom trenutku je nije upitao sta ona
misli o tome? Pa ipak, kupio joj je narukvicu kod ,,Kartjea" i ogr-
licu kod ,,Grafa". Greg je bio lud i verovatno samo uznemiren zbog
otkaza, sto je bilo razumljivo. A najluda stvar bilo je porediti Dze-
te s Bobijem Dzoom. Nisu imali apsolutno nista zajednicko, a
Dzek ju je spasio od njega. All, jednu stvar nije mogla sebi da ob-
jasm, zasto se uvek osecala mucno kad bi pomislila na ono sto joj
je ureg rekao. Ucinio ju je strasno nervoznom. Ali sama pomisao
na zlostavljanje uznemiravala je.
TV J
.v os uvek su je proganjale Gregove reci kada je u ponedeljak otisla na
sastanak Odbora Prve dame. Sedela je pored Bila Alek-sandera. Bio je preplanuo
i rekao joj je da je posetio sina u Ver-montu i cerku na ostrvu Martas Vinjard.
Putovanje
121
- Kako napreduje knjiga? - dosapnula mu je kad je sastanak
poceo.
- Polako, ali dobro - nasmesio se divec'i joj se, kao i svi osta-
li. Imala je na sebi musku pamucnu plavu kosulju i bele lanene
pantalone. Odisala je letom i lepotom.
Prva dama pozvala je predavacicu da im govori na temu zlo-stavljanja.
Zvala se Judzinija Flauverz. Bila je psihijatar, a specija-lizovala se za zrtve
zlostavljanja i podrzavala je mnoga zenska pitanja. Madi je cula za nju, ali je
nikad nije srela. Doktorka Flauverz porazgovarala je sa svakim u prostoriji.
Bila je prisna i topla i izgledala je poput bake, ali oci su joj bile ostre i
cinilo se kao da zna sta svakome treba reel. Pitala je svakoga od njih sta oni
mi-sle o nasilnickom ponasanju. Vecina ih je isto odgovorila, da to znaci
%larati, tuc'i ili zlostavljati zrtvu.
- Pa, to je istina - slozila se ljubazno - to su ocigledni obli-ci. - A
onda je navela jos neke, toliko perverzne i mucne da su se svi tresli od same
pomisli. - Ali sta je s drugim oblicima? Sta mi-slite koji su? Zlostavljaci
imaju mnoga lica. Sta mislite o nekome ko drugu osobu nadzire, svaki njen
pokret, svaku misao? Unistava joj samopouzdanje, izoluje je, zastrasuje je?
Mozda samo prebrzo u nekoj situaciji da se ona prestrasi? Ili joj preti? Hi je
ne postu-je? Ili je uverava da je belo crno, a crno belo, sve dok je potpu-no
ne zbuni ili joj uzima novae, ili joj govori da je bezvredna bez njega, da je
on ,,poseduje"? Oduzima joj slobodnu volju ili je pri-siljava, kad je u pitanju
reprodukcija, da odabere ono sto ne zeli, bilo da rada decu jedno za drugim,
bilo da neprekidno ide na po-bacaje i da joj uopste ne dopusta da ima decu?
Zvuci li vam ista od ovoga kao zlostavljanje? Pa, to jesu u sustini klasicne
forme zlo-
stavljanja, a one su podjednako bolne, opasne, pogibeljne, kao i one koje
ostavljaju modrice.
Madi nije mogla da dise dok ju je slusala. Smrtno je proble-dela i Bil
Aleksander je to primetio, ali joj nije nista rekao.
- Postoje mnoge vrste nasilja nad zenama - nastavila je govor-
nica - neke su ocite, sve su opasne, neke podmuklije od drugih.
Najpodmuklije su one suptilne, jer zrtve ne samo da im veruju vec
okrivljuju same sebe zbog toga. Ako je zlostavljac dovoljno pame-
tan, moze upotrebiti sve oblike i uveriti zrtvu da je on/ona kriv/kri-
va. Zlostavljanje moze zrtvu dovesti do samoubistva, do uzivanja
opojnih droga, do teske depresije ili cak ubistva. Nasilje bilo koje
vrste, u bilo koje doba, moze biti pogubno za zrtvu. Ali suptilne
forme se najteze zaustavljaju, jer ih je teze primetiti. A sto je naj-
gore, zrtva je u vecinu slucajeva toliko uverena da je ona sama kri-
va, da se vraca po jos i pomaze zlostavljacu da to cini jer osec'a
da mu to duguje, a ona se oseca toliko krivom, toliko losom i bez-
vrednom da je uverena kako je on u pravu i da ona to zasluzuje.
Veruje da bi bez njega bila niko i nista.
Madi se osecala lose jer je zena do tancina opisivala njen brak
s Dzekom. Nije je nikad dotakao, osim onaj put kada ju je zgra-
0 za ruku, ali cinio je sve sto je ova zena opisala i Madi je ze-
lela da izjuri iz prostorije i vristi. Umesto toga sedela je paralizo-
vana^na svojoj stolici.
Zena je govorila jos pola sata, a onda je Prva dama zamolila pnsutne
dajostavljaju pitanja. Vecina pitanja odnosila se na to sta se moze uciniti da
se zene zastite, ne samo od zlostavljaca vec i od njih samih, i kako sve
zaustaviti.
- U prvom redu treba prepoznati zlostavljanje. Moraju da bu-
sprernne. Ali kao i zlostavljana deca, vecina tih zena stiti svo-
722
Danijela Stil
Putovanje
123
je zlostavljace poricuci sve i kriveci sebe. U vecini slucajeva previse j'e
bolno priznati sam sebi sta se dogada i priznati to i svetu. Ono sto osecaju
jeste sram, jer veruju svemu onome sto ira zlosta-vljac govori. Stoga im prvo
morale pomoci da to uvide, a onda im pomoci da se maknu iz nasilnickog
okruzenja, a to nije uvek lako. Imaju svoj zivot, imaju decu, imaju domove.
Govorite im da dig-nu sidro i pobegnu od opasnosti koju one ne mogu da vide, a
ni-su ni sigurne da j'e opasnost stvarna. Problem je u tome sto je to jednako
stvarno i jednako opasno kao da ira je uperen pistolj u gla-vu, ali vecina njih
to ne zna. Neke znaju, ali cesto su pojednako prestrasene kao i ove druge. A ja
govorim o pametnim, obrazova-nim, neretko i poslovnim zenama, za koje bismo
pomislili da bi trebalo da znaju. Ali nema te osobe koja ne bi mogla da postane
zrt\A nasilja. Moze se dogoditi svakome, s visokim ili niskim pri-manjima.
Ponekad se to dogada predivnim, pametnim zenama za koje bismo rekli da nece
pasti u tu zamku. Ponekad su one najlak-sa meta. Zene koje imaju vise iskustva
u borbi za zivot teze ce progutati takve gluposti. Upravo te zene zlostavljaci
obicno tuku. Druge zlostavljaju suptilnije. Nasilje ne poznaje boju, ne poznaje
rasu, ne poznaje cetvrti ili drustveno-ekonomska pravila. Dotice sve. Moze se
dogoditi svakome od nas, pogotovo ako nam je poreklo stvorilo predispozicije za
to.
- Na primer, zena koja je bila svedok kucnog nasilja u detinj-stvu, koja
je, recimo, imala fizicki nasilnog oca, moze misliti da je muskarac koji je
fizicki ne zlostavlja sjajan. Ali on moze biti de-set puta nasilniji od njenog
oca, mnogo suptilniji i mnogo opasni-ji. On je moze nadzirati, izolovati,
pretiti joj, terorisati je, vredati, omalavazavati, ponizavati, ne postovati,
uskratiti joj ljubav ili no-vac. Napustiti je ili joj pretiti da ce joj oduzeti
decu, ali ona nece
imati traga na sebi, a on ce joj i dalje govoriti da je srecnica i, sto je
najgore, ona mu veruje. I nikada necete moci da ga strpate u za-tvor, jer kada
ga optuzite za ono sto joj je ucinio, on ce vam reci da je ona luda, glupa,
neiskrena, psihicki nestabilna i da laze. I sto je jos gore, ona u to veruje.
Te zene morale bi polako da se izvla-ce iz takvih veza i smestaju na sigurno.
Ali opirace vam se sve vreme, branice ga do posljednjeg daha, jer se njihove
oci jako spo-ro otvaraju. - Madi se osecala kao da ce zaplakati pre nego sto se
sastanak zavrsi i cinila je sve kako bi spolja ostala mirna, ali ko-lena su joj
se tresla kada je naposletku ustala. Bil Aleksander ju je gledao i pitao se ne
skodi li joj vrucina. Primetio je kako je pre pola sata prebledela, a do kraja
sastanka bila je gotovo zelena.
- Zelis li casu vode? - upitao je ljubazno. - Sastanak je bio
zanimljiv, zar ne? lako nisam siguran sta nam je ciniti kako bismo
pomogli zenama u takvoj situaciji, osim mozda da ih obrazujemo i
pruzamo im podrsku. - Madi je ponovo sela i klimnula glavom.
Soba je pocela da se okrece dok ga je slusala i, na srecu, niko dru-
gi nije primetio da se lose oseca, a on je otisao po casu vode.
Jos uvek je sedela, cekala ga, kad joj je prisla dr Flauverz.
- Vasa sam velika obozavateljka, gospodo Hanter - rekla je
smeseci se Madi koja nije mogla da ustane i jedva joj je uzvratila
osmeh. - Gledam vasu emisiju svako vece. To je jedini nacin da
saznam sto se dogada u svetu. Mnogo mi se svideo vas prilog o
Dzenet Makacins.
- Hvala vam - kazala je Madi suvih usana. A Bil se pojavio s casom vode i
nije mogao a da se ne zapita nije li mozda trud-na. Predavacica je pazljivo
posmatrala kako otpija gutljaj vode, a oci su joj bile prijatne i pune topline.
Madi je ustala i nije nikom
Putovanje
125
htela da prizna kako su joj noge mlitave. Pitala se kako ce otic'i do taksija,
a cinilo se da je Bil osetio njenu zabrinutost.
- Treba ti prevoz? - upitao je dzentlmenski. Madi klimnu gla-
vom.
- Moram natrag u kancelariju. - Nije bila sigurna ni hoce li
mod da snimi emisiju i na trenutak je pomislila da nije mozda ne-
sto lose pojela. Ali znala je da nije. Problem je bio u onom za ko-
ga se udala.
- Volela bih da se nadem s vama - rece joj dr Flauverz dok
je Madi pozdravljala nju i Prvu damu. Pruzila joj je svoju posetni-
cu, a Madi se zahvalila i otisla, a posetnicu sklonila u dzep. Uz
ono sto joj je Greg rekao, cinilo joj se da je dobila dvostruku do-
zu i nije bila sigurna da li je to Java ili nocna mora. Ali, sta god
bilo, pogodilo je poput teretnog voza. A tako je i izgledala dok se
s Bilom*pustala liftom. Ona ga je sledila u tisini do parkiranog
automobila.
Otvorio joj je vrata, usla je, zatim je on seo za volan i zabri-nuto je
pogledao. Grozno je izgledala. - Jesi li dobro? Mislio sam da ces pasti u
nesvest. - Bez reci je klimnula glavom. Mislila je da mu slaze i kaze da ima
grip, ali odjednom nije mogla. Osecala se izgubljenom i potpuno usamljenom, kao
da joj je oduzeto sve u sta je verovala i osec'ala se poput siroceta. Nije se
nikada osec'ala toliko prestrasenom i toliko ranjivom kao u torn trenutku. Suze
su pocele da joj se slivaju niz obraze, a on joj je nezno dotakao ra-me. Mimo
volje pocela je da jeca i nije mogla da se zaustavi.
- Covek se uznemiri kad cuje ovako nesto - kazao je blago, a onda je
nagonski zagrli. Nije znao sta bi drugo uradio, ali to su drugi cinili njemu
onda kada je bio skrhan zbog supruge, a to bi on ucinio i svojoj deci u slicnoj
situaciji. Nije bilo niceg senzual-
nog ili nedolicnog u onome sto je uradio. Samo je drzao dok je plakala. Jecaji
su se napokon utisali i ona podignu pogled ka njemu. Ono sto je video u njenim
ocima bio je uzas. - Ovde sam, Madi. Nista ti se lose nece dogoditi. Sve je u
redu.
Ali ona je odmahnula glavom i ponovo pocela da place. Nista nije bilo u
redu, nije bilo godinama, i mozda nikada nece ni biti. Odjednom je shvatila u
kakvoj je opasnosti bila, koliko ponizena i kako izolovana od svih onih koji su
to mogli da primete ili joj po-mognu. Dzek je sistematski eliminisao sve njene
prijateljice, cak i Grega, a ona je bila njegov usamljeni, nezasticeni plen.
Odjednom je sve sto je on radio ili rekao tokom godina, cak i nedavno,
po-primilo novo i zlokobno znacenje. - Sta mogu da ucinim da ti po-mognem? -
upita je Bil dok se ona drzala za njega i plakala, plakala kako nikada u zivotu
nije plakala ni pred jednim muskarcem, ukljucujuci i oca.
. Mela Clmo g°dinama. Bilo
r rf6 a ivr a 10. Mishm da
- Moj suprug radi sve ono o cemu je ona zena danas govori-
la. Neko mi je to isto rekao pre nekoliko dana, a ja to dosad ni-
sam uvidela. Ali kada je dr Flauverz pocela da govori o tome, zna
la sam... on me sasvim izolovao i zlostavljao me poslednjih sedam
godina, a ja sam mislila da je heroj zato sto me ne tuce. - Naslo-
mla se na sediste i zurila u Bila sokirana, a on je izgledao vrlo
zbrinuto.
- Sigurna si?
- basvim. - Cak je i seksualno zlostavljao, shvatila je sada.
Nije bio grub slucajno ili zbog strasti. Bio je to jos jedan nacin da
je ponizi i nadzire. Bio je to naoko prihvatljiv nacin da je povredi
joj je neverovatno da to nikad nije raz-em da li Pricam o tome sta mi je sve
ona nije nista propustila. - Usna joj se tresla dok
726
Danijela Stil
Putovanje
127
ga je gledala. - Sta cu sada? On govori da bih bez nj'ega bila ni-ko i nista.
Ponekad me naziva siromasnim belim smecem i da cu bez njega ponovo zavrsiti u
prikolici. - Bilo je to tacno ono sto im je Judzinija Flauverz upravo opisala i
Bil je gledao zacudeno.
- On mora da se sail. Ti si najvece ime u celoj zemlji. Mo
zes da dobijes posao gde god pozelis. Jedini nacin da ponovo do-
spes u prikolicu jeste da je sama sebi kupis. - Nasmejala se na
ovaj komentar, a onda je dugo gledala kroz prozor. Osecala se kao
da joj je kuca izgorela i nije imala pojma gde da nastavi da zivi.
Nije ni mogla da zamisli da se vrati kuci Dzeku, da se suoci s
njim, sada kad je imala jasniju sliku o onome kako je s njom po-
stupao. Ali jos uvek joj je bilo tesko da poveruje. Tiho je govori-
la sebi da mozda to nije nameravao, mozda ona nije bila u pravu.
- Ne ^nam sta da radim - rekla je tiho. - Hi sta da mu ka-
zem. Samo zelim da ga pitam zasto se tako ponasa.
- Mozda ne zna drugacije - kazao je Bil iskreno - ali to nije
opravdanje za zlostavljanje. Sta mogu da ucinim da ti pomognem?
- Zeleo je, ali bio je izgubljen kao i ona.
- Moram da razmislis sta cu uciniti - rekla je, a on pokrenu
automobil i pogleda je.
- Zelis li da odemo na kafu? - Bilo je to sve sto je mogao da
smisli da bi je smirio.
- Volela bih. - Bio joj je pravi prijatelj i bila mu je zahvalna
zbog toga. Mogla je da oseti njegovu toplinu i iskrenost i osecala
se sigurnom dok je sedela pored njega. Bila je spokojna i sigurna
kada je zagrlio. Nagonski je znala da je on muskarac koji je nika-
da ne bi povredio. I kad bi pomislila na Dzeka, mogla je da vidi
razliku. S njim je uvek postojala neka napetost, govorio je stvari
koje bi je ponizavale i zbog kojih bi se osecala manje vrednom od
njega, i to na nacin kao da joj cini veliku uslugu, Bil Aleksander ponasao se
kao da je zahvalan sto moze da joj pomogne i tacno je procenila da s njim moze
otvoreno da razgovara.
Zaustavili su se u maloj kafani i jos je bila bleda kada su se-li za sto u
uglu. Bil je narucio caj, a ona kapucino.
- Zao mi je - kazala je, izvinjavajuci se. - Nisam namerava-
la da te uvucem u svoju licnu dramu. Ne znam sta mi se dogodi-
lo. Ono sto je ona zena rekla jednostavno me slomilo.
- Mozda je tako moralo da bude. Sudbina je htela da bude ta
mo. Madi, sto ces sad uciniti? Ne mozes nastaviti da zivis s mu-
skarcem koji te zlostavlja. Cula si sta je rekla dr Flauverz, to je
kao da imas pistolj uperen u glavu. Mozda to jos jasno ne vidis,
ali u velikoj si opasnosti.
- Mislim da pocinjem da shvatam. Ali ne mogu tek tako da
odem.
- Zasto ne mozes? - Njemu se cinilo jednostavnim. Morala je
da ode, tako joj Dzek vise ne bi nanosio bol. Njemu je to bilo ja
sno, ako vec nije i Madi.
- Dugujem mu sve sto jesam i sto imam. On me ucinio ovim
sto jesam. Osim toga gde bih otisla? Sta bih radila? Ako ga napu-
stim, moracu da napustim i svoj posao. Ne bih znala gde da odem
HI sta da radim. Osim toga - rece, dok su joj oci ponovo zasuzile
- on me voli.
- Nisam toliko siguran u to kao ti - kazao je Bil odlucno. -
io nije ljubav, ponasati se prema nekom na nacin kakav nam je
opisala dr Flauverz. Zaista mislis da te voli?
- Ne znam - rekla je preplavljena oprecnim osecanjima straha
i kajanja. Osec'ala je krivicu zbog onoga sto je govorila i mislila o
-
njemu. Sta ako nije bila u pravu? Sta ako je u Dzekovom slucaju bilo drukcije?
- Mislim da si uplasena i opet sve porices. A sta je s tobom,
Madi, volis li ti njega?
- Mislim da ga volim. Moj bivsi suprug slomio mi je obe ru-
ke i nogu. Mucio me, gurao me niza stepenice. Jednom je ugasio
cigaretu na mojim ledima. - Jos uvek je imala oziljak. - I Dzek
me spasio od njega. Odveo me limuzinom u Vasington i dao mi
posao, zivot. Ozenio me. Kako mogu da ga napustim?
- Zato jer nije dobar, prema onome sto si rekla. Samo postu-
pa suptilnije i manje ocigledno od onoga sto ti je cinio prvi su
prug, ali cul^si dr Flauverz, podjednako pogibeljno. I nije ti uci-
nio uslugu time sto te ozenio. Ti si najbolje sto mu se ikada do-
godilo i najveci ulog u njegovom poslu. On ne voli ljude, on je
poslovan covek, i tacno zna sta radi. Cula si doktorku. On te kon-
trolise.
- A ako odem?
- Moze da te zameni nekim drugim u emisiji i nastavi da mu-
ci nekog drugog. Ne mozes da ga izlecis, Madi. Moras da se spa-
sis. Ako zeli da se promeni, nek potrazi profesionalnu pomoc. Ali
prvo ti moras da se izvuces, pre nego sto pronade neki drugi na-
cin kako da te povredi ili ti postanes previse malodusna. Sada si
uvidela. Znas sta se dogada. Moras spasiti sebe i ne misliti ni na
koga drugog. Rizikujes svoj zivot i svoje blagostanje. Ovaj put mo
zda nemas modrice, ali ako cini sve sto govoris, ne mozes dopu-
stiti da izgubis ni minut vise. Pobegni od njega.
- Ubice me ako ga napustim. - Poslednji put je to rekla pre
devet godina, ali odjednom je shvatila da je to i ovog puta tacno.
Dzek je mnogo ulozio u nju i nece mirno primiti to sto ce ona oti-
ci ili nestati.
- Moras otici negde na sigurno. Imas li porodicu? - Odmah-
nula je glavom. Roditelji su joj umrli pre mnogo godina i izgubi-
la je kontakt s rodbinom u Catanugi. Mogla je da bude kod Gre-
ga, ali verovatno bi to bilo prvo mesto gde bi je Dzek potrazio, i
onda bi okrivio Grega sto ga je napustila, a ona nije zelela da ga
dovodi u opasnost. A drugih pravih prijatelja nije imala. Dzek se
pobrinuo za to. A cinilo se smesnim da neko poznat kao ona od-
seda u prihvatilistu za zlostavljane zene. Ali mozda ce i to morati
da ucini. - Sta kazes na to da odes kod moje cerke i njene poro-
dice u Vinjard? Ona je tvojih godina i ima mesta za tebe. Ima i
predivnu decu. - To sto je cula navelo je na razmisljanje o onom
sto joj je Dzek ucinio, i Bobi Dzo pre njega. Imala je sest poba-
caja dok je bila udata za Bobija Dzoa, prva dva jer je on rekao da
nije spreman za decu, a ostale zato sto ona nije htela njegovu de
cu niti je htela da deca odrastaju u teskom okruzenju. A Dzek je
insistirao da podveze jajovode kada su se vencali. Njih dvojica po-
brinula su se da ona vise ne moze da ima decu. Obojica su je uve-
nli da je to najbolje za nju, i ona im je poverovala. Odjednom se
nije osecala samo unistenom vec i neverovatno glupom sto in je
poslusala. Obojica su je lisili mogucnosti da postane majka.
- Ne znam sta da mislim, Bil, ili gde da odem. Moram da raz-
rnislim.
- Mozda nemas vremena - kazao je razmisljajuci o svemu sto
je rekla dr Flauverz. Ako je bila u pravu, Madi je morala brzo da
eaguje. Nije imalo smisla vise cekati. - Mislim da ne bi trebalo a previ^e dugo
razmisljas. Ako on potrazi pomoc, ako se stvarno
130
Danijela Stil
Putovanje
131
promeni, ako uspes to da resis, uvek mozes da mu se vratis kasni-je-
- Sta ako mi ne dozvoli?
- Onda to znaci da se nije promenio, a takvog ne zelis. - Bi-
lo je to upravo ono sto bi rekao i svojoj cerki i zeleo je da ucini
sve sto je u njegovoj modi da je zastiti i da joj pomogne, a ona
mu je bila zahvalna zbog toga. - Zelim da razmislis o tome i da
brzo nesto preduzmes. I on moze da uoci da se nesto promenilo i
da si svesnija. Ako to oseti, moze pomisliti da je u opasnosti i po-
gorsati tvoju situaciju. To ne bi bilo dobro za tebe. - Nista od to
ga nije bilo dobro, znala je to, a kada je pogledala na sat videla je
da za deset minuta mora da bude u sminkernici i sa zaljenjem je
to rekla Bilu.
Izasli su i uputili se ka njegovom automobilu i odvezao je do kancelarije.
Ali pre nego sto je ostavio, okrenuo se prema njoj za-brinutog izraza lica. -
Strasno cu se brinuti za tebe, sve dok nesto ne preduzmes. Obecaj mi da neces
pokusati da se pravis kao da se nista nije dogodilo. Osvestila si se, i sada
moras da ucinis nesto konstruktivno.
- Obecavam - kazala je sa smeskom, iako jos nije znala sta
ce preduzeti.
- Nazvac'u te sutra - rekao je - i zelim da cujem nekakav na-
predak. Hi cu licno da te otmem i odvedem kod svoje cerke.
- To zvuci dobro. Kako da ti se zahvalim? - kazala je sa za-
hvalnoscu. Bio joj je poput oca, a ona je osecala da su prijatelji.
U potpunosti mu je verovala i ni na trenutak nije pomislila da bi
mogao da razglasi ono sto je cuo.
- Jedini nacin na koji mozes da mi zahvalis, Madi, jeste da
ucinis nesto. Racunam na tebe. I na raspolaganju sam ti ako ti za-
trebas - rekao joj je pre nego sto je izasla iz auta. Na komadic pa-pira
zapisao joj je broj telefona. Stavila ga je u tasnu, ponovo mu zahvalila,
poljubila ga u obraz i zurno otrcala u zgradu. Trebalo je da prvi put nastupi u
emisiji s Bredom Njuberijem i morala je da se presvuce, napravi frizuru i
nasminka se. I kada je nestala u zgra-di, Bil je ostao da gleda za njom zatecen
svim sto mu je rekla. Bilo je tesko zamisliti da zenu poput nje neko moze da
zastrasi ili je navede da poveruje kako bi ostala bez prijatelja, bez posla i
da bi morala ziveti u prikolici ako ikada napusti supruga. Bilo je to da-leko
od istine, samo sto Madi to nije znala. Bila je dokaz svega sto je Judzinija
Flauverz ispricala o psiholoskom zlostavljanju i to ga je fasciniralo. I dok se
on udaljavao automobilom, Madi je oti-sla na sminkanje.
Tamo je srela Breda Njuberija i zurila je u njega dok su ga cesljali i
sminkali. Izgledao joj je neverovatno pompezno i jos uvek nije mogla da veruje
da ga je Dzek zaposlio da radi s njom. Ali potrudio se i bio je ljubazan,
cavrljali su dok je gledao kako joj prave frizuru. Rekao je da mu je drago sto
ce raditi s njom, ali po-nasao se kao da joj time cini uslugu. Ona je ljubazno
odgovorila da se i ona raduje. Ucini joj se da joj Greg sada jos vise
nedosta-je, pa je razmisljala o njemu, kao i o Bilu Aleksanderu. Nije znala sto
da ucini u vezi s Dzekom. Nije imala ni vremena da o tome sada razmislja.
Morala je da obuce haljinu i pojavi se pred ka-rnerom za manje od tri minuta.
Stigla je do stola u studiju na vre-
nie i samo sto je uspela da dode do vazduha, pocelo je odbrojava-nje.
Odmah na pocetku emisije najavila je Breda. Imao je suvopa-ran, tehnicki
stil i morala je da prizna da je pametan i obrazovan, an se njegov nacin
ponasanja toliko razlikovao od njenog da su bi-
132
Danijela Stil
Putovanje
133
li susta suprotnost, pa su izgledali neuskladeno. Ona je bila topla, privlacna
i cvrsto na zemlji, dok je on bio rezervisan i hladan. Nije bilo sklada i
lakoce koju je delila s Gregom i nije mogla a da ne razmislja o tome kako ce se
to odraziti na gledanost.
Druzili su se i razgovarali sve dok nisu morali ponovo da na-stupe. Nastup
im je bio nesto uskladeniji, ali i dalje los. Njoj se emisija cinila
nezanimljivom, a producent se mrstio kada je napu-stala scenu. Dobila je poruku
od Dzeka da ima sastanke do ka-sno i da joj ostavlja auto. Ali na kraju je
odlucila da malo pro-seta i onda uzme taksi. Vece je bilo toplo i napolju je
jos bio dan. Imala je cudan osecaj da je neko posmatra, ali odbacila je sumnje
pomislivsi da je paranoicna. Dan joj je bio tako uznemi-rujuc i masta joj je
proradila. A mozda je imalo veze i s Dze-kom. Pocela j<rda dovodi u pitanje
zakljucke koje je donela i po-misli kako se nelojalno ponela prema njemu zbog
onog sto je re-kla Bilu. Mozda je Dzeka nepravedno optuzila, postojalo je
hilja-du objasnjenja za njegovo ponasanje.
Kada je izasla iz taksija, videla je dva policajca kako stoje u blizini
njene kuce i neobelezeni automobil s druge strane ulice, pa se pitala da se
nije nesto dogodilo. Na putu ka kuci zaustavila se i upitala ih.
- Samo cuvamo komsiluk - nasmesili su se, a ona je usla u
kucu. Ali dva sata kasnije videla je da su jos tamo i spomenula je
to Dzeku kada je dosao kuci oko ponoci.
- I ja sam ih video. Navodno neko od komsija ima problema
s bezbednoscu. Rekli su da ce biti ovde neko vreme i da se ne bri-
nemo. Mozda su pretili smrcu sudiji Vrhovnog suda. Ali sada je
komsiluk sigurniji i za sve nas ostale. - Ali onda je prekorio sto
nije uzela vozaca vec je isla taksijem. Rekao joj je da zeli da upo-trebljava
njihov auto i vozaca svaki put kad izlazi.
- Nista strasno, samo sam htela da prosetam - kazala je, ali
se odjednom osetila nelagodno pored njega. Ako je istina ono sto
je mislila o njemu, nije znala sta bi mu rekla. I ponovo je osetila
krivicu. Bio je tako ljubazan i zabrinut zbog nje.
- Kakav je Bred bio veceras? - upitao je kada je legao. A ona
se iznenada skoro stresla pitajuci se ne zeli li on mozda da vodi
Ijubav. Znala je da ona ne zeli.
- Prilicno bezlicno, po mom misljenju - rekla je o svom no-
vom kolegi. - On je u redu, ali nije ga bas uzbudljivo gledati. Po-
gledala sam snimak prvih vesti i nema zivosti u emisiji.
- Onda ti dodaj malo - kazao je prebacujuci odgovornost na
njena leda. A ona je zatekla sebe kako zuri u njega kao da je pot-
puni stranac. Nije znala sta je istina. Da li je bio nasilan prema
njoj ili je samo voleo da ima kontrolu nad stvarima, i da upravlja
njenim zivotom jer mu je stalo do nje? Sta je, u stvari, ucinio ta
ko strasno? Omogucio joj fantasticnu karijeru, dao joj lepu kucu,
auto i vozaca koji je vozi na posao, ili lepu odecu i nakit, putova-
nja po Evropi i avion koji je mogla da koristi za odlazak u kupo-
vinu u Njujork kad god pozeli? Je li bila luda i zasto je uopste
umislila da je on zlostavlja? Upravo je govorila sebi da je sve umi-
slila, i da je bilo nepravedno od nje samo i misliti o tome, kada je
on ugasio svetlo i okrenuo se ka njoj cudnog izraza lica. Smesio
joj se, pruzio ruke i nezno joj dotakao grudi, a onda pre nego sto
je mogla da ga zaustavi, snazno ju je zgrabio da je ostala bez da-
ha i molila ga da prestane.
- Zasto? - kazao je s prizvukom grubosti, a onda je poceo da
j°j se smeje. - Zasto, duso? Reci mi zasto? Zar me ne volis?
-
134
Danijela Stil
- Volim te, ali boli me... - Oci su joj bile pune suza dok je
to govorila, a on je razmaknuo njenu spavacicu i razgolitio je, za-
tim je zaronio medu njene noge i naveo je da stenje od uzivanja.
Bila je to igra koju je vec igrao s njom, izmenjivao je bol i uzi-
tak. - Ne zelim da vodim Ijubav veceras - pokusala je da kaze, ali
nije je slusao, vec je sakom zgrabio njenu kosu i povukao je una-
zad, ljubio joj vrat tako senzualno da joj je celo telo uzdrhtalo, a
onda je usao u nju takvom snagom da je pomislila da c'e je raspo-
riti. Snazno je udarao, a ona je zapomagala i hvatala se za njega
da ga zaustavi. Onda je odjednom postao nezan i ona je lezala u
njegovom narucju i ocajno plakala dok je on svrsavao.
- Volim te, duso - sapnuo je, a ona se pitala sta mu to zna-
ci i kako ce uopste pobec'i od njega. Bilo je neceg nasilnog i za-
strasujuceg irnjihovom vodenju ljubavi. Bio je to suptilan nacin za-
strasivanja koji je od ranije poznavala, ali nije nikad prepoznala.
Sada kad je znala sta je, u njegovoj ljubavi najvise od svega ose-
cala je opasnost. - Volim te - rekao je pospano.
- I ja tebe - uzvratila mu je sapatom dok su joj suze tekle iz
ociju, a najgore od svega bilo je to sto je bila sigurna da ga voli.
Kada su Dzek i Madi sledecega jutra odlazili na posao, dva policajca su jos
bila ispred njihove hide, a obezbedenje u kancela-riji cinilo se strozim nego
inace. Svima su trazili propusnice, a ona je morala da prode kroz detektor
metala tri puta dok se nisu uve-rili da se uredaj oglasava samo zbog njene
narukvice.
- Sta se dogada? - upita Dzeka.
Putovanje
- Samo rutinska provera, pretpostavljam. Neko se mozda po-
zalio da smo postali nemarni. - Nije vise razmisljala o tome i oti-
sla je gore kako bi se sastala s Bredom. Dogovorili su se da pro-
vedu malo vremena zajedno kako bi poboljsali zajednicki nastup.
Njihovi stilovi bili su toliko razliciti da je Madi zatrazila nekoliko
proba kako bi se uskladili. Vesti se nisu sastojale samo u citanju s
monitora, bez obzira sto je Dzek tako mislio.
Posle toga nazvala je Grega da mu isprica o susretu s dr Fla-uverz, ali
nije bio kod kuce. Odlucila je da izade po sendvic. Po-slepodne je bilo
predivno i duvao je lagan povetarac koji je cinio da se lakse podnesu sparine
toliko tipicne za vasingtonska leta. I ponovo, kada je izasla, imala je osecaj
da je neko prati. Ali kada se okrenula nije videla nista sumnjivo. Sve sto je
videla bila su dva muskarca koja su hodala iza nje, smejali se i cavrljali. Cim
se vra-tila u kancelariju, Bil ju je nazvao.
Zeleo je da zna kako je i da li je donela ikakvu odluku.
- Ne znam - priznala je - mozda gresim. Mozda je samo te-
ska osoba. Znam da ovo zvuci ludo, ali ja ga volim i znam da i
on mene voli.
- Ti najbolje znas - rece Bil tiho - ali posto sam juce cuo dr
Flauverz, ne mogu da se otmem utisku da ponovo porices. Mozda
bi trebalo da je nazoves i cujes sta ona misli.
- Dala mi je podsetnicu i razmisljala sam o tome.
- Nazovi je.
- Hocu. Obecavam. - Zahvalila mu je ponovo na jucerasnjem
danu i obecala da ce ga sutradan nazvati samo da ga umiri. Bio je
simpatican covek i bila mu je zahvalna na prijateljstvu i brizi.
Ostatak popodneva pripremala je svoje priloge i vesti u pet pro-tekle su
malo lezernije. Bila je iznervirana Bredovom nespretnoscu.
136
Danijela Stil
137
Ono sto je govorio bilo je pametno, all zbog nacina na koji je to govorio
izgledao je kao pocetnik. Nikada ranije nije s nekim vodio emisiju, i uprkos
inteligenciji, nije imao nimalo sarma, karizme ili stila.
Jos uvek je bila iznervirana time kada je otisla s posla. Dzek je isao u
Belu kucu na sastanak. Rekao joj da uzme auto i da za-kljuca vrata kada dode
kuci, sto joj je zvucalo smesno. Nikad ih nije ostavljala otvorena. A s
policajcima u blizini kuce, bili su bcz-bedniji nego ikad. Bilo je tako lepo
vece da je zaustavila vozaca pre nego sto su stigli kuci i prosetala se
nekoliko ulica po Dzordz-taunu. Vec je bio sumrak, a ona je bila srecnija i
opustenija nego sto je bila dan ranije. Razmisljala je o Dzeku kada je dosla do
po-slednjeg ugla i tada se niotkud stvorila neka muska ruka, i pre nego sto je
moja da pobegne neko je dohvatio i odvukao u grmlje. Nikada je niko nije drzao
takvom snagom. Ona nije mogla da mu vidi lice jer je zgrabio otpozadi i drzao
joj ruke cvrsto na lectima. Pocela je da vristi, ali rukom joj je zatvorio
usta, a ona se borila poput tigrice i snazno ga je jednom nogom udarila u
slabine dok je drugom odrzavaia ravnotezu. Dok je nastavljala da se bori s
njim, osetila je kako je obuzima panika. Rvuci se s muskarcem, oboje su
izgubili ravnotezu i pali. U trenutku je bio na njoj, poku-savao je da joj
zadigne suknju jednom rukom, a drugom skida ga-cice. Ali bile su mu potrebne
obe ruke da bi to ucinio i tako da su joj usta bila ponovo slobodna, pa je
vrisnula sto je jace mogla. Odjednom je nastala strka oko njih i bas kad je
uspeo da joj strg-ne gac'ice i poceo da otkopcava svoje pantalone, neko ga je
odgur-nuo s nje. Gotovo je poleteo, a Madi je ostala da lezi, zadihana.
Policajci su bili svuda oko njih, svetla su bleskala, neko joj je po-mogao da
ustane i ona je podigla odecu i uhvatila vazduh. Kosa
joj je bila razbarusena, a zadnja strana suknje umrljana, all nije bila
ozledena, samo se tresla dok ju je jedan policajac drzao.
- Jeste li dobro, gospodo Hanter?
- Dobro sam, mislim. - Napadaca su gurali u zadnji deo kom-
bija, a ona se tresla celim telom dok ih je gledala. - Sta se dogo-
dilo?
- Uhvatili smo ga. Bio sam siguran da hocemo. Bilo je samo
pitanje vremena da se pojavi. Bolesnik, ali za ovo ce nazad u za-
tvor. Nista nismo mogli uciniti sve dok vas nije zgrabio.
- Pratili ste ga? - Bila je zatecena, mislila je da je slucajni na-
padac.
- Otkako je poceo da vam salje pisma.
- Pisma? Kakva pisma?
- Jednom dnevno poslednjih nedelju dana, mislim. Vas suprug
se sastao s porucnikom. - Klimnula jc glavom ne zeleci da ispad-
ne glupava onoliko koliko se osecala i pitajuci se zasto joj Dzek
nije nista spomenuo. Najmanje sto je mogao da ucini bilo je da je
upozori. A onda se setila stvari koje joj je govorio, kako zeli da
uzme automobil i da zakljuca vrata kad dode kuci. Ali joj nije re-
kao zasto, pa je osecala da moze slobodno da odseta poslednjih ne
koliko ulica do kuce, tacno u ruke manijaka koji ju je pratio.
Jos je uvek bila potresena kada je Dzek stigao kuci i vec je znao sta se
dogodilo. Policija ga je nazvala u Belu kucu da ga oba-vesti da je manijak
uhvacen.
- Jesi li dobro? - upitao je zabrinuto. Cak je i napustio sasta
nak malo ranije, na insistiranje Predsednika. Predsednik je bio za-
brinut zbog poziva iz policije i laknulo mu je sto Madi nije bila
ozbiljno povredena.
- Zasto mi nisi rekao? - Madi je bila bleda.
-
138
Daniiela Stil
Putovanje
139
- Nisam hteo da te uplasim - jednostavno je odgovorio.
- Ne mislis li da sam imala pravo da znam? - Veceras sam
isla pesice kuci i zato me uhvatio.
- Rekao sam ti da umes auto - odgovorio je nervozno.
- Nisam znala da me prate. Dzek, ja nisam dete. Trebalo je da
mi kazes.
- Nisam video svrhu. Policija te nadzirala ovde, a na poslu su
pojacali sigurnosne mere. - To je objasnilo osecaj koji je imala u
poslednja dva dana, osecaj da je neko prati. I bila je pracena.
- Ne zelim da umesto mene donosis odluke.
- Zasto ne? - upitao je. - Ne bi mogla sama da ih donosis da
ti to dopustim. Treba te stititi.
- Cenim to - rekla je pokusavajuci da zvuci zahvalno, ali ose-
c'ala se kao*a se gusi - ali ja sam odrasla zena, imam pravo da
sama donosim svoje odluke i biram prijatelje. A cak da ti se mo-
je odluke i ne svidaju, imam pravo da ih donosim.
- Ne ako su pogresne. Zasto bi se opterec'ivala time? Donosim
odluke za tebe poslednjih devet godina. Sta se promenilo?
- Mozda sam odrasla. To ne znaci da te ne volim.
- I ja tebe volim i zato te stitim od sopstvenih gluposti. - Ni-je kteo da
joj prizna da ima pravo na malo nezavisnosti. Pokusala je dla razgovara s njim,
dokaze da ono sto sumnja nije istina, ali nije bio spreman da preda ni najmanji
delic nadzora koji je imao nad njom, cak i kad se ticalo njenog sopstvenog
zivota. - Ti si le-pa devojka, Mad, ali to je sve, srce. Pusti da ja mislim za
tebe. Sve sto treba da radis jeste da citas vesti i izgledas lepo.
- Nisam debil, Dzek. - Zazvucala je ljutito kada je to rekla, a Jos uvek je
bila potresena zbog dogadaja te veceri. - Mogu da ra-
dim vise od toga da se sama cesljam i citam vesti. Gospode, koli-ko mislis da
sam glupa?
- To je dvosmisleno pitanje - podrugljivo joj se nasmejao i pr-
vi put u zivotu pozelela je da ga pljusne.
- To je uvredljivo!
- Istina je. Koliko se secam, Mad, nikad nisi pohadala fakul-
tet. U sustini, nisam ni siguran da si zavrsila srednju skolu. - Bi-
lo je krajnje ponizavajuce podmetati joj kako je previse glupa i neo-
brazovana da bi razmisljala. Rekao je to kako bi je ponizio, ali
ovog puta je samo razljutio. I ranije joj je govorio takve stvari, ali-
ona mu nikada nije uzvratila.
- To te nije sprecilo da me zaprosis? Hi da ti pribavim najbo-
Iju gledanost u zemlji.
- Rekao sam ti. Ljudi padaju na lepa lica. Ali, hocemo li sa-
da ici u krevet?
- Sto to znaci? Da si napaljen i da se ponovo osecas ,,strastve-
no"? Vec su me jednom zlostavljali veceras.
- Pazi se, Madi. - Primakao joj se i u ocima je mogla da mu
vidi bes. Tresla se, ali nije ustuknula. Bilo joj je dosta njegovog
zlostavljanja, bez obzira na njegova opravdanja. Ali strast joj vise
nije bio uverljiv izgovor. - Preterala si - prosikta joj besno u lice.
- Kao i ti kad mi nanosis bol.
- Ne nanosim ti bol. Ti to zelis i volis.
- Ja volim tebe, ali ne volim nacin na koji se ponasas prema
meni.
- S kim si razgovarala? S malim crnim smecem s kojim si ra-
dila? Znas li da je bio biseksualac ili te to ne iznenaduje? - Poku-
savao je da obezvredi Grega i sokira je, all umesto toga ona je bi
la ogorcena.
-
140
Danijela Stil
Putovanje
141
- Da, znala sam, ako te bas zanima. I to nije moj problem,
kao ni tvoj. Zato si ga otpustio? Ako jeste, nadam se da ce te tu-
ziti za diskriminaciju jer to zasluzujes.
- Dao sam mu otkaz jer je grozno uticao na tebe. Bilo je gla-
sina o vama dvoma. Postedio sam te neugodnosti i nisam s tobom
hteo o tome da raspravljam vec sam ga sutnuo, kako je i zasluzio.
- To je odvratno. Znas da te nikad nisam prevarila.
- To ti kazes. Ali za svaki slucaj, odstranio sam napast.
- Zato si zaposlio onu nadutu mumiju koja ne zna ni da pro-
cita vesti? Monitor mu je velicine reklamnog panoa. I unistice ti
gledanost.
- Ako padne gledanost, duso, i ti padas. Zato se nadaj da ce
uskoro uneti malo zivosti u svoj nastup. Bolje bi ti bilo da mu po-
mognes, kao stAsi pomagala i svom malom crnom decku. Jer ako
gledanost padne, mogla bi da izgubis posao i onda dodes kuci i ri-
bas podove jer ne znas nista drugo da radis, zar ne? - Govorio joj
je odvratne stvari i svi njegovi izgovori da je voli padali su u vo-
du. Slusajuci ga, doslo joj je da ga udari.
- Zasto to radis, Dzek? - Oci su joj bile pune suza dok je to
pitala, ali on nije mario, vec joj je prisao, zgrabio za kosu i povu-
kao kako bi bio siguran da ce ozbiljno shvatiti ono sto joj govori.
- Cinim to, ti cmizdravo deriste, jer moras da se prisetis ko je
ovde glavni. Cini se da si zaboravila. Ne zelim vise da slusam tvo-
je pretnje ili zahteve. Ja cu ti reci sta zelim, kada zelim, i ako ze
lim. I ako ti nista ne kazem, to te se ne tice. Sve sto moras da Si
ms jeste da radis svoj posao, citas vesti, ponekad napravis poseban
prilog, uvece legnes u krevet i ne zalis se ako te povredim. Ti ni
ne znas kako je biti povrcden i bolje ti je da se molis da to nikad
ne saznas. Imas srece sto te uopste i jebem.
- Odvratan si - rekla je, osecajuci mucninu dok g^ je slusala.
Nije imao nikakvog postovanja prema njoj, a zasigurno. ni ljubavi.
Htela je da mu kaze da odlazi, ali bilo je strah. A policija je oti
sla sada kad su uhvatili manijaka. Odjednom se bojala Dzeka i zna
la je da i on to vidi.
- Umoran sam od tebe, Mad. Idi u krevet i ostani tamo. Javi-
cu ti sta nameravam da ucinim u vezi s tobom. - StajaJa je ispred
njega i tresla se nekoliko trenutaka. Pomislila je da odbije da ode
u krevet s njim, ali mislila je da bi to bilo jos gore. Ono sto se
nekad moglo smatrati malo grubljim nacinom vodenja ljubavi, po-
stajalo je sve nasilnije otkako mu se suprostavila s pric^om o Dze-
net Makacins. Kaznjavao ju je.
Otisla je na sprat, legla u krevet bez reci i molila se da ne vo-di ljubav
s njim. I nekim cudom, kada je on napokon dosao u krevet, okrenuo se bez reci.
Madi je laknulo.
Id),
Madi sledeceg dana nije otisla na posao s Dzekom. On je mo-rao ranije da
ode, a ona je rekla da mora da obavi neks pozive, pa on nije postavljao
pitanja. Nisu spominjali prethodno vece. On joj se nije ni izvinio, a ona nije
nista rekla. Ali cim je otisao, Madi je nazvala kancelariju Judzinije Flauverz
i zakazala sastariak. Pristala je da se nade s Madi sutradan, a Madi se pitala
kako ce preziveti jos jednu noc s Dzekom. Bilo joj je jasno da mora nesto da
pre-duzme pre nego sto je ozbiljno povredi. Cini se da rnu vise nije bilo
dovoljno ponizavati je i nazivati siromasnim belim smecem, poceo je otvoreno da
je zlostavlja, pa ju je to navelo na pomisao da on prema njoj oseca samo mrznju
i prezir.
143
Cim j'e dosla u stanicu, Bil ju je nazvao.
- Kako si?
- Ne has dobro - rekla je iskreno. - Postaje sve grublji.
- Bice i gore ako se ne izvuces, Madi. Cula si sto je rekla dr
Flauverz.
- Videc'u se s njom sutra. - A onda mu je rekla za manija-ka koji ju je
pratio. Znala je da ce vest osvanuti tog popodneva u novinama, a ona je morala
da ode da identifikuje osumnjicenog.
- 0, moj boze, Madi, mogao je da te ubije.
- Pokusao je da me siluje. Navodno je Dzek znao sve o tome,
ali mi nije rekao. Ne misli da sam dovoljno bistra i sposobna da
sama donosim odluke, s obzirom da nikada nisam pohadala fakul-
tet.
- Ti si jedna od najpametnijih zena koje poznajem, Madi, sta
ti je? *
- Ne znam. Bojim se - priznala mu je. - Bojim se sta ce se
dogoditi ako odem.
- Ja se bojim onoga sto ce se dogoditi ako ne odes. Moze da
te ubije.
- Nece to uciniti. Sta ako nikada vise ne dobijem neki drugi
posao? Sta ako budem morala da se vratim u Noksvil? - Zvucala
je uspaniceno. Sve joj se to motalo po glavi.
- To se nece dogoditi. Dobices bolji posao. Noksvil za tebe
vise ne postoji, Madi. Moras to da uvidis.
- Sta ako je on u pravu? Sta ako sam previse glupa da me bi-
lo ko drugi zaposli? U pravu je, nikad nisam pohadala fakultet. -
Naveo ju je da se osec'a kao varalica.
- Pa sta? - Nije mogao da slusa sta govori. Cinilo se da ne-
ma nacina da joj se pomogne. - Lepa si, mlada i talentovana. Po-
Putovanje
stigla si veliku gledanost emisije. Madi, cak i da je on u pravu i da moras da
ribas podove, sto se nikada nece dogoditi, jos uvek bi ti to bilo bolje. Ponasa
se prema tebi kao prema smecu i mogao bi da te povredi.
- Nije nikada do sada. - Ali ni to nije bilo sasvim tacno. Ni
je je povredio tako jako kao Bobi Dzo, ali imala je oziljak na bra-
davici tamo gde je ugrizao u Parizu. On ju je zlostavljao suptilni-
je i perverznije od bivseg supruga, ali podjednako stetno po njenu
psihu.
- Mislim da ce ti dr Flauverz red isto sto i ja. - Razgovara-
li su jos nekoliko minuta i on je pozvao na rucak, ali morala je da
ide na identifikaciju za vreme rucka.
Kad je Greg nazvao kasno tog poslepodneva, rekao joj je isto sto i Bil. -
Igras se s vatrom, Mad. Taj kurvin sin je lud na svoj nacin i jednog od ovih
dana ce te uhvatiti. Nemoj da ga cekas. Pothitno izvuci zadnjicu odatle. - Ali
zbog necega je bila parali-zovana od straha i nije mogla to da ucini. Sta ako
se stvarno na-Ijuti na nju? I sta ako je zaista voli? Nakon svega sto je ucinio
za nju, nije mogla da ga napusti. Bio je to klasican portret zlo-stavljaca i
zrtve, kao sto joj je dr Flauverz rekla preko telefona, ali isto tako je
razumela da je Madi paralizovana od straha. Dok-torka Flauverz je nije gurala
kao Bil i Greg. Znala je da Madi mora da ceka dok ne bude spremna. I Madi je
osetila olaksanje nakon sto je popricala s njom. Odlazeci na rucak, razmisljala
je o njihovom razgovoru i o dogovorenom sastanku. Madi je bila ra-strojena kada
se vracala s rucka. I dok je ulazila u zgradu, nije pnmetila mladu zenu koja je
gledala s druge strane ulice. Bila je lepa i mlada, imala je crnu mini suknju i
visoke potpetice i nije skidala pogled s Madi.
144
Daniiela Stil
Putovanje
145
Bila je tamo i sledeceg dana kad je Madi izasla na rucak s Bilom. Nasla se
s njim u predvorju i otisli su u restoran ,,701" na Pensilvanija aveniji i nisu
to krili. Nisu imali sta da kriju. Zajedno su radili u Odboru Prve dame i Madi
je znala da cak ni Dzek ne moze da se buni.
Proveli su prijatno vreme za ruckom i razgovarali o raznim te-mama. A ona
mu je prepricala razgovor s dr Flauverz, napomenuv-si kako je ova bila puna
razumevanja.
- Nadam se da ce ti pomoci - kazao je Bil zabrinuto. Koliko
je mogao da vidi, bila je u vrlo opasnoj situaciji i bojao se za nju.
- I ja se nadam. Nesto se promenilo izmedu Dzeka i mene -
objasnila je Bilu, kao da je i samoj sebi pokusavala da objasni, ali
jos uvek nije uspevala. A sada je u njenom odnosu s Dzekom bi-
lo toliko zestine. Doktorka Flauverz joj je rekla da je to zato sto
*n oseca da se ona udaljava od njega, a on c'e uciniti sve sto je u njegovoj
moc'i da je ponovo dovede pod svoj nadzor. Sto se vise bude osamostaljivala, i
sto je vise postajala samosvesnija, to c'e mu se manje svidati. Doktorka
Flauverz je upozorila da bude oprezna. Cak i nenasilni zlostavljaci mogu u
svakom trenutku da promene taktiku, a Madi je to vec povremeno osetila kod
Dzeka.
Ona i Bil razgovarali su o tome dugo vremena i on joj je re-kao da sledece
nedelje ide na Vinjard, ali da mu je mrsko da je ostavi.
- Ostavicu ti moj broj pre nego sto odem. I ako se nesto do-
godi, mogu uvek da se vratim. - Kao da se osecao odgovornim za
nju, pogotovo sto je znao da uopste nema prijatelja koji bi je po-
drzali, osim Grega, koji je otisao u Njujork na novi posao.
- Bicu dobro - rekla je neuverljivo, ali nije zelela da ga op-
terecuje svojim problemima.
- Voleo bih da mogu da poverujem u to. - Ostac'e dve sedmi-
ce i nadao se da ce tamo zavrsiti knjigu. Isto se tako radovao je-
drenju s decom. Bio je zaljubljenik u jedrenje. - Jos uvek se na
dam da c'es doc'i tamo. Mislim da bi uzivala. Vinjard je predivan.
- Volela bih. Trebalo je da odemo na farmu u Virdziniju na
nekoliko dana, ali Dzek je u poslednje vreme toliko zauzet s Pred-
sednikom da nikuda ne idemo, ako izuzmem putovanje u Evropu.
Dok je slusao, Bil se cudio kako muskarac koji je bio vlasnik televizijske
mreze, i toliko je blizak s Predsednikom, moze da bude zlostavljac. I kako
zena, koja je bila zvezda, uspesna u poslu, dobro placena, prelepa i
inteligentna, moze to da mu dopusta. Bila je to zaista bolest koja nije birala
zrtve prema drustvenom slo-ju, novcu, moci ili obrazovanju, bas kako je dr
Flauverz rekla.
- Nadam se da ces preduzeti nesto i otic'i od njega pre nego
sto se vratim. Brinucu se za tebe sve dok to ne ucinis - kazao je
i onda je ozbiljno pogledao. Bila je tako ljupka, tako fina, i imala
je toliko topline, sarma i integriteta, da nije mogao da razume ka
ko je neko to mogao da joj radi. Uzivao je u njenom drustvu i na
dao se svakodnevnim razgovorima s njom. Prijateljstvo im se na-
glo pretvaralo u cvrstu medusobnu povezanost.
- Ako cerka dode da te poseti u Vasington, volela bih da je
upoznam - rekla je Madi.
- Mislim da c'e ti se svideti - kazao je sa smeskom. Bilo mu
je cudno da shvati da su Madi i njegova cerka istih godina, a nje-
gova osecanja prema Madi polako su se pretvarala u nesto drugo.
Video je u njoj zenu, a ne dete, i na mnogo nacina je bila razum-
nija i sofisticiranija od njegove cerke. Madi je bila izlozena mno-
gim stvarima, neke od njih nisu bas bile prijatne. A dozivljavao je
vise kao prijateljicu i drugaricu nego kao vrsnjakinju svoje cerke.
-
146
Damnijela
Putovanje
147
U tri sata napustili su restoran i Madi se vratila na poaosao, ai predvorju
je stajala lepa devojka duge erne kose u mini sukuknji. Git-dala je pravo u
Madi, a Madi je imala cudan osecaj da jajoj je » kako poznata, ali nije znala
odakle. Devojka je pogledala, ,i, a zatin se okrenula, kao da je htela da je
vidi ali nije zelela da je«; ona pit, pozna. I cim je Madi otisla, devojka
upita strazara na koirom sprau se nalazi kancelarija gospode Hanter, ali umesto
da joj t to kaa, uputio je u Dzekovu kancelariju. Takva uputstva je imao. .
Upiti a gospodu Hanter bili su preusmeravani njenom suprugu i o on ih jt
proveravao, iako Madi to nije znala. Niko joj to nikad nijfje reka, I to nije
cudilo nikoga ko je pitao za nju. Ipak, bio je to i razumi postupak.
Devojka u mini suknji odvezla se liftom i sekretarica ^ je upiti-la moze
li"oj pomoci.
- Zelela bih da vidim gospodu Hanter - rekla je razjsgovetno.
Bila je u ranim dvadesetim godinama.
- Licno ili poslovno? - upitala je zena. Ime devojkee bilo jt
Elizabet Tamer.
- Licno - kazala je, oklevajuci na tren pre nego sto jje odgo
vorila.
- Gospoda Hanter danas ne prima nikoga, veoma je zauzeta
Mozda mozete da mi objasnite razlog vase posete ili ostajvite po-
ruku, i pobrinucu se da je ona dobije. - Devojka klimnu glavom
ali cinilo se da je razocarana. Ali uzela je komadic papira koji joj
je pruzila sekretarica, napisala poruku i vratila joj papir. S>ekretari-
ca ga je otvorila, pogledala, onda ponovo odmerila devojlcu, a za-
tim je ustala i nervozno rekla: - Hocete li sacekati trenupk, mo-
lim vas, gospodice... hm... Tarner. - Devojka je samo klimrwla gla-
vora. Sekretarica je nestala i trenutak kasnije predala je poruku Dzeku.
Pogledao je poruku, a zatim besno sekretaricu.
- Gde je? Sta, do davola, radi ovde?
- Kod prijemnog stola, gospodine Hanter.
- Uvedite je. - Misli su mu jurile dok je pokusavao da odlu-
ci sta da ucini, i nadao se da je Madi nije videla. A ionako je ne
bi prepoznala, tako da mozda i nije bilo vazno.
Devojka je usla trenutak kasnije i Dzek je odmerio pogledom. Pogled mu je
bio hladan i cvrst, ali osmeh je govorio hiljadu reci. Madi nije imala pojma da
ta devojka uopste postoji.
Madi se tiho iskrala kada je trebalo da pode na sastanak s dr Flauverz.
Jedini koji je znao kuda ide bio je Bil Aleksander. A kada je Madi usla u njenu
kancelariju, lekarka je izgledala dobrona-merno i smireno kao i onog dana kada
su se srele u Beloj kuci.
- Kako ste, duso? - rekla je toplo. Madi joj je telefonom na
brzinu i jezgrovito opisala svoju situaciju s Dzekom, ali tada nije
imala vremena za pojedinosti.
- Pre neki dan sam od vas mnogo naucila - kazala je Madi
cim je sela u jednu od udobnih koznih fotelja. Kancelarija joj je
la PnJatna i izgledalo je kao da je sve kupila na nekoj rasproda-Ji stanh
stvari. Nista se nije slagalo, fotelje su bile pohabane, a sve slike izgledale
su kao delo njene dece. Ali bilo je cisto i toplo i Madi se na svoje
iznenadenje osecala kao kod kuce. - Dolazim iz nasilnicke porodice. Moj otac je
tukao majku svakog vikenda kada se napio. I ja sam se sa sedamnaest godina
udala za muskarca
149
koji mi je cinio istu stvar - rekla je kao odgovor na pitanj'e o svo-joj
proslosti.
- Zao mi je sto to cujem, duso. - Doktorka Flauverz je izgle-
dala sazaljivo i zabrinuto, ali utisak bake koji je ostavljala bio je
u u kontrastu s njenim ocima koje kao da su sve razumele i vide-
le, - Znam koliko to moze biti bolno, ne samo fizicki vec kakve
oziljke moze ostaviti. Koliko ste dugo bili u braku?
- Devet godina. Nisam ga napustiia dok mi nije slomio nogu,
obe ruke i dok nisam imala sest pobacaja.
- Pretpostavljam da ste se razveli od njega. - Sveznajuc'e oci
zurile su u Madi.
Madi zamisljeno klimnu glavom. Samo pricati o tome priziva-lo je bolna
secanja. U mislima je mogla da vidi Bobija Dzoa, bas kako je izgledao onog dana
kad ga je napustiia. - Pobegla sam. Ziveli smw u Noksvilu. Dzek Hanter me je
spasio. Kupio je TV stanicu na kojoj sam radila i ponudio mi posao. Dosao je
limuzi-nom po mene u Noksvil. I cim sam dosla u Vasington, razvela sam se. Dzek
i ja vencali smo se dve godine kasnije, godinu dana na-kon sto sam se zvanicno
razvela.
Doktorku Flauverz nisu zanimale samo reci i uvek je cula vise od onoga sto
su joj ljudi govorili. Cetrdeset godina vodila je or-dinaciju za pomoc
zlostavljanim zenama i poznavala je sve znake, ponekad pre nego sto su ih i
same pacijentkinje prepoznavale. Na-stupila je duga tisina dok je netremice
gledala Madine oci.
- Recite mi nesto o vasem sadasnjem suprugu - rekla je dr
Flauverz tiho.
- Dzek i ja sedam godina smo u braku i bio je dobar prema
meni. Jako dobar. On mi je stvorio karijeru i omoguc'io raskosan
zivot. Imamo kudu, avion, ja imam izvrstan posao, zahvaljujuci nje-
Putovanje
mu, farmu u Virdziniji, koja je u sustini njegova... - nastavila je dok je dr
Flauverz posmatrala. Vec je znala odgovore na neizrece-na pitanja.
- Imate li dece?
- On ima dva sina iz prethodnog braka i nije zeleo vise dece
kada smo se vencali. Pricali smo o tome i on je odlucio... mi smo
odlucili da bi trebalo da podvezem jajovode.
- Jeste li zadovoljni torn odlukom ill zbog toga zalite?
Bilo je to posteno pitanje i zasluzilo je iskren odgovor. - Ponekad. Kada
vidim malu decu... pozelim da i ja imam jedno. - Oci su joj se odjednom
ispunile suzama kada je to izgovorila. - Ali Dzek je bio u pravu,
pretpostavljam. Mi stvarno nemamo vremena za decu.
- To nema veze s vremenom - kazala je dr Flauverz tiho. -
To je stvar zelje i potrcbe. Osccatc li da vam nedostaje dete, Ma
di.
- Ponekad da. Ali sada je vec kasno. Odstranili su mi jajovode, kako bih
bila sigurna. Nema povratka. - Osecala se tuga u Madinom glasu.
- Mogli biste da ga usvojite, ako je suprug spreman na to. Da
li je?
- Ne znam da li bi to bilo dobro - rece Madi priguseno. Nji-
hovi problemi bili su mnogo slozeniji od toga. Samo ih je ukratko
objasnila dr Flauverz preko telefona.
- Mislite na usvajanje? - dr Flauverz je bila iznenadena omm
sto joj je Madi upravo rekla. Nije to ocekivala.
- Ne, mislim na supruga. I na ono o cemu ste neki dan govo-
r"i- Usledilo je to nakon razgovora koji sam imala s kolegom. Ja...
on je mislio... ja mislim... - Suze su joj se slivale niz obraze ka-
-
750
Danijela Stil
Putovanje
151
da je napokon kazala: - Moj suprug me zlostavlja. Ne bije me kao bivsi. Nije me
nikad rukom dotakao, ne doslovno. Nedavno me pro-tresao i on je... seksualno...
dosta grub prema meni, ponekad, ali ne mislim da to cini namerno, samo je jako
strastan... - A onda je stala i pogledala dr Flauverz u oci. Morala joj je
reci. - Nekad sam mislila da je grub, ali nije... on je okrutan i napasan i
nanosi mi povrede. Namerno, mislim. Kontrolise me. Stalno. Donosi sve od-luke
umesto mene. Naziva me siromasnim belim smecem, podseca me da sam neobrazovana
i govori mi, da cu potonuti ako me ot-pusti i da me niko vise nece zaposliti.
Stalno me podseca da me je on spasio. Ne dozvoljava mi da imam prijatelje,
izoluje me. Na-vodi me da se osecam kao smece. Laze me i omalovazava me i zbog
njeja se osecam jadno. Ponizava me, a u poslednje vreme me i zastrasuje. U
krevetu postaje sve grublji i preti mi. Ranije nisam dozvoljavala sebi da
razmisljam o tome, ali cini gotovo sve o ce-mu ste vi neki dan pricali. - Suze
su nastavile da se kotrljaju niz obraze dok je to govorila.
- A vi mu to dozvoljavate - rekla je Judzinija Flauverz tiho.
- Jer mislite da je on u pravu i da vi to zasluzujete. Mislite da no-
site sa sobom mracnu tajnu, to jest da ste losi kako on tvrdi i, ako
ne cinite tacno ono sto kaze, da ce svako to da sazna. - Madi je
klimnula glavom. Bilo je olaksanje cuti te reci, jer su bile tacno
ono sto je osecala. - I sada kada ste svesni toga, Madi, sta cete
uciniti? Zelite li da ostanete s njim? - Bilo je to iskreno pitanje i
nije se bojala reci istinu, bez obzira koliko ludo zvucala.
- Ponekad. Volim ga. I mislim da i on mene voli. Stalno raz
misljam o tome da on to vise ne bi cinio kad bi shvatio sta mi ra-
di. Mozda da ga vise volim, ili da mu pomognem da shvati koli-
ko me boli, mozda bi prestao. Mislim da u sustini ne zeli da me
povredi.
- To je moguce, ali malo verovatno - kazala je gledajuci pra-
vo u Madi. Ali nije je ocenjivala. Otvarala joj je vrata i prozore.
Ono sto je najvise od svega zelela da joj pruzi bila je perspektiva.
- Sta ako vas povredi, sta kada biste znali da to cini s namerom?
Da li biste zeleli i dalje da ostanete s njim?
- Ne znam... mozda. Bojim se da ga napustim. Sta ako je u
pravu? Sta ako ne budem mogla da nadem posao i ako me niko
ne bude zeleo? - Doktorka Flauverz se u tisini cudila kako ova le-
pa zena moze da misli da je niko ne bi voleo ili zaposlio. Ali ni
ko je nikada nije voleo, ni prvi suprug, ni roditelji, niti Dzek Han-
ter. Sto se toga tice, dr Flauverz je bila sigurna. Nije to bila Ma-
dina krivica. Ali izabrala je muskarce kojima je jedini cilj da je po
vrede.
Ali to je tek trebalo da uvidi i dr Flauverz je to znala. - Mislila sam da
je sve tako jednostavno. Mislila sam da kad napustim Bobija Dzoa da vise nikada
necu dopustiti da me zlostavljaju. Za-klela sam se da me niko vise nikada nece
udariti. I Dzek me ne udara. Barem ne rukama.
- Ali nije tako jednostavno, zar ne? Postoje drugi oblici zlo-
stavljanja koji su cak destruktivniji, kao oni sto ih on sprovodi nad
varna, kada udara vasu dusu i vase samopouzdanje. Ako mu do-
zvolite, Madi, unistice vas. To zeli, to ste mu dozvolili da radi pro-
teklih sedam godina. I mozete mu dozvoliti da nastavi, ako zelite.
e treba da ga napustite. Niko vas nece na to naterati.
- Jedina dva prijatelja koja imam govore mi da moram otici
ili ce me unistiti.
Putovanje
Danijela Stil
152
- Mogao bi. Skoro sigurno hoc'e, na ovaj ili onaj nacin. Nc
treba on to cak da ucini licno, Na kraju cete vi to uciniti umesto
njega. - Bila je to zastrasujuca perspektiva. - Ili cete samo izumrc-
ti iznutra. Ono sto vara prijatelji govore vrlo je moguce. Volite li
ga dovoljno da biste to rizikovali?
- Ne verujem... Ne zelim... ali bojim se da ga napustim i... -
progutala je jecaj dok je to govorila - nedostajao bi mi. Imali smo
tako dobar zivot. Volim da budem s njim.
~ Kako se osecate dok ste s njim?
- Vazno. Pa... ne... nije istina. On cini da se osecam glupo, ali
Srecnom sto sam s njim.
- Jeste li glupi?
- Ne - Madi se nasmeja - samo onda kad su u pitanju mu-
j?karci u koje s^zaljubim.
- Postoji li jos neko u vasem zivotu?
- Ne, ne bas... ovaj, ne u romanticnom smislu. Bil Aleksander
tni je dobar prijatelj... sve sam mu ispricala onog dana kad ste bi
ll na sastanku Odbora.
- I sta on misli?
- Da moram da spakujem stvari sto je moguce pre i odem pre
rjego sto mi Dzek ucini nesto nazao.
- Vec je to ucinio, Madi. A sta je s Bilom? Jeste li zaljublje-
fli u njega?
- Ne verujem. Samo smo dobri prijatelji.
- Zna li vas suprug za to? - dr Flauverz je bila zabrinuta.
- Ne... ne zna. - Madi je bila uplasena kad je odgovorila, a
doktorka je dugo posmatrala.
- Dug put je pred vama, Madi, dok ne dostignete sigurnost.
C"ak i kada je postignete, ponekad cete hteti da se vratite. Nedosta-
jace vam nacin na koji se
vec ono lepo. Zloslavljaci smrlo pametni, i. never«'
vrste otrova. Navodi zene dazele jos, jer suzsu lepi^ucl ako slat'
ki. Ali losi irenuci su prilioiouzasni. To jejje
nje od droge, ili pusenja, ili kilo koje vrsteMe 3
nje, koliko god grozno bilo,Jeste zavisnostjst.
da to"
St° mu to Zl ne
° aje od vas' ' PO drogu
dru"
- Verujem. Toliko sarn mviknuta na nj[njeg
slim da zivim bez njega. Aonda ima tremimuta^a
da pobegnem negde gde nemoze da me dotdodij^g
- Ono sto morale posticla znam da zs zvuc^j ^
liko ojacate da vas ne mozeimuti, gde g'Sgod ^
necete dozvoliti. To mora didode od vas,«s, jer vis
moze zastititi. Prijatelji vasiiogu kriti i dritirzati g»|
Je POmognete.
a ako vi to dovoljno zelite, vi cete se iskrasrastj j ^ J koju vam daje. Ali
ona je opisna, opasnija a cakt i $ ge droge. Mislite li da ste dovoljno snazni
ii da je»' Madi zamisljeno klimnejlavom. To jesLJ6 on0 $ to. Sada joj je samo
bila potrebna hrabrost.jst. - ^ - Oci su joj bile pune suza
- uimicu to. Dice narnpoireono neivu ? viemg,' , ^
pljivi sami sa sobom. A kadi budete sprenemni otic> cee- Znacete
? ? , snaztli. U me-
ne
- Ucinicu to. Bice nampotrebno neko no vreme,f
. >
kada, kada vam bude dostaikada budete o dovoij,,t s
duvremenu morale uciniti sve da budete sijisigurnj -^
da vas zloslavlja vise negostoje dosad cii)cinio. Ql C° °,Setitl OVO)
znale. Zlostavljaci su kao zivotinje iz dzurnangle, -^f vrl° iz°stre-
na cula i lukavu odbranu. Ono sto mi morairamo da ^ Jeste da
izoslrimo vasa. Ali ako onoicti da mu pklolen ,2mj^' P°kusace da
vas zatvori u obor i lako vasiavede da se « osecaK^rCStra§eno' lu"
do i beznadezno. Uverice vas da nemale ia Ste bez
niko i nista. I deo vas c'e zeleti da mu to poveruje, a ostatak ce znati bolje.
Drzite se toga koliko god mozete. To ce vas spasiti, deo vas koji ne zeli vise
da bude zlostavljan ili iskoriscavan, po-vredivan ili ponizavan. Slusajte taj
glas i pokusajte da ne slusate onaj drugi. - Ni na trenutak nije posumnjala da
Dzek nij'e zlosta-vljac. Prema svemu sto je cula tog dana, bila je sigurna u
to, a u Madinim ocima mogla je da vidi koliko je tesko povredena. Ali slucaj
nije bio beznadezan, mnogo toga je islo njoj u korist i dr Flauverz je znala da
ce naci izlaz pre ili kasnije, kada bude spremna. Morala je sama da nade izlaz,
u protivnom sve ostalo bi-lo bi besmisleno.
- Koliko mislite da ce nam biti potrebno vremena? - Madi upi-
ta zabrinuto. Bil Aleksander zeleo je da ona napusti Dzeka onog
dana kada mu je sve ispricala. Ali ona to nije mogla.
- T»rje tesko izmeriti ili predvideti. Znacete kada budete
spremni, mozda ce vam biti potrebno nekoliko dana ili meseci ili
godina. Zavisi od toga koliko vas on plasi i koliki deo vas zeli da
mu poveruje. Dace vam mnoga obecanja, pretiti vam, pokusace sve
da vas zadrzi, poput dilera nudice vam drogu po izboru. Ta droga
je za vas trenutno nasilnicko ponasanje. I kad pokusate da odusta-
nete od zavisnosti, to ce ga uplasiti i uciniti ga jos vise nasilnim.
- To zvuci strasno - rekla je Madi, a bilo joj je pomalo nela-
godno zbog te zavisnosti od zlostavljanja, ali znala je da u tome
ima istine. Zvucalo joj je ispravno i dotaklo je poznatu zicu.
- Nemojte se stideti. Mnogi od nas su to prosli. Hrabri to pri-
znaju. Tesko je za druge da poveruju da mozete voleti muskarca
koji vam to cini. Ali to ima duboke korene u proslosti, do onoga
sto su Ijudi govorili o vama kad ste bili dete. Ako su vam govo
rili da ne vredite, da ste krivi, da ste grozni i da vas je nemoguce
voleti, to je snazna poruka za mracnu stranu psihe. Ono sto mora-mo sada da
ucinimo jeste da vas napunimo svetlom i uverimo vas da ste izvanredna osoba. I
mogu vam reci jedno, ne samo da cete naci posao u prvih pet minuta kada budete
slobodni, vec ce biti i muskaraca, dobrih muskaraca sa zdravim pogledima, koji
ce vas sa-letati cim budu saznali da su vrata otvorena. Ali to se nece
ostva-riti sve dok vi u to ne poverujete.
Madi se nasmejala. Bila je to zaista privlacna slika i vrlo ute-sna. Vec se
bolje osecala. Pouzdala se u sposobnost dr Flauverz da je izvuce iz neprilika u
kojima se nalazila. I bila joj je zahvalna sto je voljna da pomogne. Madi je
znala koliko je zauzeta.
- Volela bih da dodete do mene za nekoliko dana i ispricate
mi kako se osecate. Vi, on. I dacu vam poseban broj na koji me
mozete nazvati, nocu i danju. Ako se dogodi ista sto bi vas upla-
silo, Madi, ili ako mislite da ste u opasnosti, ili cak ako ste uzne-
mireni, nazovite me. Nosim svoj mobilni telefon uvek sa sobom,
mozete me uvek dobiti. - Imala je svoju sopstvenu Vrucu liniju za
zlostavljane zene. I Madi je laknulo kada je to saznala i bila je za
hvalna na njenoj pomoci.
- Zelim da znate, Madi, da niste sami. Ima mnogo Ijudi koji
zele da^vam pomognu i vi to mozete ako zelite.
- Zelim. - Rekla je to malo glasnije od sapata i s manje si-
gurnosti nego sto bi zeleli oni koji je podrzavaju. Ali kao i uvek,
Madi je bila iskrena. - Zato sam i dosla. Samo ne znam kako da
to ucinim. Ne znam kako da ga se oslobodim. Deo mene veruje da
nemam nikakvu buducnost bez njega.
- To on i zeli da verujete. U torn slucaju ce vam biti potre-
oan i moze da vam radi sve sto zeli. Ljudi u zdravim odnosima ne
donose odluke umesto svojih partnera, ne skrivaju informacije, ne
156
157
Danijela Stil
govore j'edan drugome da su bezvredni ili da su siromasno belo smec'e i da c'e
zavrsiti u smecu ako ga napuste. To je zlostavljanje, Madi. Ne treba da vam
baci izbeljivac u lice, ili da baci na vas peglu da bi to dokazao. Ne treba.
Cini dovoljno stete svojim reci-ma i umom, nisu mu potrebne ruke da vam naudi.
Ono sto on ci-ni vrlo je efikasno. - Madi cutke klimnu glavom.
Pola sata kasnije vratila se u kancelariju. I kada je usla u zgra-du nije
primetila devojku duge erne kose kako stoji pored ulaza i posmatra je. A bila
je tamo jos u osam uvece, s druge strane uli-ce, kad je Madi usla u auto i
uputila se kuci. Kao da je nesto ce-kala. Ali Madi je nije videla. A kada je
Dzek nesto kasnije izasao i pozvao taksi, devojka je otisla zaklanjajuc'i lice
kako je ne bi pre-poznao. Vec su rekli sve sto su imali i znala je da s njim
nece ni-sta postiji.
us.
Sledeceg dana dok je Madi s Bredom istrazivala nesto u vezi s prilogom o
Etickom odboru Senata, zazvonio je telefon. Kad se Madi javila, neko je duze
vremena drzao podignutu slusalicu bez reci. Na trenutak se uplasila. Pitala se
da li je to jos jedan mani-jak ili neki cudan poziv, ali s druge strane veza je
ubrzo prekinu-ta. Kada je nastavila s poslom, Madi je zaboravila na to.
Ista stvar se dogodila i te veceri kod kuc'e. Ovog puta je rekla Dzeku, a
on je samo slegnuo ramenima i rekao joj da je verovat-no pogresan broj.
Zadirkivao je da se boji sopstvene senke samo zato sto je jedan jadan ludak
pratio. Uzimajuci u obzir njenu veli-ku gledanost, nije bilo ni cudo da je
pratio manijak. Vecini zvezda se to dogadalo. - To dolazi sa slavom, Mad -
kazao je mirno. -
Putovanje
Ti citas vesti. Ti bi to trebalo da znas. - Stvari su se smirile iz-mectu njih,
ali je jos bila iznervirana sto je nije bio upozorio na raanijaka. Rekao joj je
da treba da razmislja o pametnijim stvari-ma, a pitanja bezbednosti TV zvezda
su njegov problem. Ali ona je i dalje mislila da je trebalo da je upozori.
U ponedeljak je razgovarala s licnom sekretaricom Prve dame, u vezi s
promenama datuma sledeceg sastanka Odbora. Prva dama morala je da se pridruzi
Predsedniku na svecanoj veceri u Bakin-gamskoj palati i pokusala je da uskladi
raspored s Madi i drugih jedanaest osoba u Odboru. Madi se blago mrstila dok je
pregleda-la slobodne datume i u torn casu u njenu kancelariju je usla mla-da
zena. Imala je dugu, ravnu crnu kosu, a na sebi je imala far-merke i belu
majicu kratkih rukava. Izgledala je uredno i cisto, ali odeca joj nije bila
skupa. Bila je vrlo nervozna, a Madi je podigla pogled i pitala se ko je ona i
sta node. Nije je nikad pre videla i pomislila je da je mozda poslao neko s
drugog odeljenja ili mozda samo zeli autogram. Madi je primetila da nema bedz,
a nosila je kutiju s krofnama. I odjednom se upitala nije li zbog krofni
devojka usla u zgradu.
- Ne, hvala. - Madi se osmehnula i rukom joj odmahnula, ali
devojka se nije pomakla, samo je gledala i na tren, Madi je obu-
zela panika. Sta ako je ona bila jos jedan manijak? Mozda je ima
la pistolj, ili noz, ili je bila mentalno bolesna. Shvatila je da je sve
moguce i pomislila je da pritisne prekidac za slucaj uzbune ispod
stola, ali nije. - Sta je? - upitala je poklopivsi rukom slusalicu.
- Moram da razgovaram s vama - kazala je devojka i Madi je
sumnjicavo pogleda. Nesto je kod nje u Madi izazivalo nervozu.
- Mozes li da sacekas napolju? - upita je Madi i devojka je
nevoljno napustila kancelariju nosed sa sobom kutiju s krofnama.
-
158
Danijela Stil
159
Madi je dala sekretarici Fills Armstrong tri moguca datuma, a ona joj je
obecala da ce se javiti. Cim je spustila slusalicu, Madi pritisnu interfon i
obrati se recepcionerki u prijemnoj kancelariji.
- Neko me ceka napolju. Ne znam sta zeli. Mozete li vi da
popricate s njom i onda me pozovete? - Mozda je pratila poznate
osobe ili je zelela autogram, ili posao. Ali Madi je bila uznemire-
na sto joj je usetala tako lezerno u kancelariju. S obzirom na ono
sto se nedavno dogodilo, nije joj bilo prijatno.
Interfon je zazvonio nekoliko minuta kasnije i Madi ga je br-zo podigla. -
Kaze da mora da razgovara s vama. Da je licne pri-rode.
- Kao sta? Zeli da me ubije? Mora da vam kaze o cemu se
radi ili je nec'u primiti. - Ali dok je izgovarala poslednje reci, po
digla ie pogled, a devojka je stajala na vratima odlucnog pogleda.
- Cujrmi ovde ne funkcionisemo tako. Ne znam sta zelis, ali mo-
races da razgovaras s nekim drugim pre nego sto budes mogla da
razgovaras sa mnom. - Rekla je to odlucno i smireno, a prstima je
dodirivala prekidac za slucaju opasnosti. Srce joj je snazno tuklo.
- Sta zelis od mene?
- Samo zelim da razgovaram s vama nekoliko minuta - kaza-
la je, a Madi je videla da je devojka bila na ivici suza i da su krof-
ne nestale.
- Ne znam mogu li da ti pomognem - rekla je Madi neodluc-
no, a onda pomisli da nema ovo veze s njenim clanstvom u Od-
boru o nasilju nad zenama ili s nekim njenim prilogom. Mozda je
ova devojka znala da ce je saslusati s razumevanjem. - 0 cemu se
radi? - upitala je Madi malo blaze.
- 0 vama - kazala je glasom koji je podrhtavao, a kada je
Madi bolje pogledala, videla je da joj se ruke tresu.
- Sta o meni? - upitala je Madi oprezno. Sta je ova devojka
dosla da joj kaze? Ali dok je gledala, obuzeo je neki cudan ose-
caj.
- Mislim da ste vi moja majka - rekla je sapatom, tako da ih
niko drugi u prolazu nije mogao cuti, a Madi je izgledala kao da
je osamarila.
- Tvoja sta1. 0 cemu pricas? - Madi je prebledela, a sada su
se njene ruke tresle oslonjene na prekidac. Odmah se zabrinula da
devojka nije neki mentalni bolesnik. - Ja nemam dece.
- Jeste li nekad imali? - devojcine usne su podrhtavale, a oci
su joj se vec punile razocaranjem. Za nju je ovo bilo trogodisnja
potraga za majkom i imala je osecaj da ce opet da zavrsi u slepoj
ulici. Vec je nekoliko puta to prosla. - Jeste li ikad imali dete?
Moje ime je Elizabet Tarner, imam devetnaest godina, rodena sam
petnaestog maja u Getlinbergu, u Tenesiju, u Smoki planinama. Mi-
slim da je moja majka bila iz Catanuge. Razgovarala sam sa svi-
ma s kojima sam mogla i sve sto znam jeste da je imala petnaest
godina kad sam se rodila. Mislim da se zvala Madlen Bomont, ali
nisam sigurna. A jedna osoba s kojom sam razgovarala rekla mi je
da dosta licim na nju. - Madi je zurila u nju s nevericom, a ruku
Je s prekidaca premestila na sto.
- Sta te navodi na pomisao da sam ja ta osoba? - Glasom ni
je odavala nista.
- Ne znam. Znam da ste iz Tenesija. To sam jednom procita-
la u nekom intervjuu i vase ime je Madi, i... Ne znam... Mislim da
mal° liSlm na vas i... znam da ovo mozda ludo zvuci. - Suze su
J se^slivale niz obraze zbog stresa sto je ipak uspela da joj se P izi i
straha da ce se ponovo razocarati. - Mozda sam samo ze-ela da vi budete prava
osoba. Cesto sam vas gledala na TV-u i
160
Danijela Stil
Putovanje
161
svidate mi se. - Usledila je duga, zaglusujuca tisina, dok je Madi
procenjivala situaciju i pokusavala da smisli sta da uradi. Oci su joj stalno
pocivale na devojci, i dok je gledala osetila j'e da se ruse zidovi koji su
opkoljavali mesta koja godinama nij'e dotakla i o kojima nij'e dozvoljavala
sebi da razmislja. Nije zelela da se ovo dogodi, ali dogadalo se i nije mogla
nista da ucini kako bi to pro-menila. Mogla j'e lako da zavrsi s tim. Mogla je
da joj kaze da ona nije ona ista Madlen Bomont, da ih u Tenesiju ima mnogo,
iako joj je Bomont devojacko prezime. Mogla je da joj kaze da nikad nije bila u
Getlinbergu, i da joj je zao i da joj zeli srecu. Mogla je red sve sto je htela
i resiti je se, ne videti je nikad vise, ali dok je gledala znala je da to ne
moze da joj ucini.
Bez reci je ustala i zatvorila vrata kancelarije i onda je ostala da stoji
i dalje je gledala devojku koja je tvrdila da je dete kojeg se odrekla kad je
imala petnaest i za koje je mislila da ga nikada vise nece videti. Dete za
kojim je plakala i tugovala godinama i o kojem nije dozvoljavala sebi da
razmislja. Dete za koje Dzeku nikada nije rekla. On je znao samo za pobacaje.
- Kako mogu da znam da si to zaista ti? - upitala je Madi
glasom hrapavim od tuge i straha kad se prisetila bola odvajanja
od deteta. Nije je nikada videla nakon porodaja i samo je jednom
drzala u rukama. Ali ova devojka mogla je da bude bilo ko, dete
medicinske sestrc koja je bila tamo, dete komsije koje je htelo da
je ucenjuje i zaradi novae. Bilo je jako malo ljudi koji su znali i
Madi je bila zahvalna sto se niko od njih nikada nije pojavio. Bri-
nula se zbog toga godinama.
- Imam izvod iz maticne knjige rodenih - kazala je devojka
nespretno izvlaceci iz torbice presavijeni list papira. Bio je pun usi-
ju i sitno smotan i pruzila ga je Madi. A s njim joj je pruzila i
malu sliku detenceta, a Madi je zurila u fotografiju tiho pateci. Bila je
jednaka onoj koju su i njoj dali, slikana u bolnici, novoroden-ce crvenog lica
zamotano u ruzicasto cebence. Madi je godinama drzala u novcaniku i naposletku
je bacila od straha da je Dzek ne pronade. Bobi Dzo je znao, ali nije nikad
puno mario. Mnogo de-vojaka koje su oni znali zatrudnelo bi i dalo dete na
usvajanje. Ne-ke devojke imale su decu i mnogo mladu nego sto je bila ona. A u
godinama koje su usledile to je postala njena najmracnija tajna.
- Ovo bi mogla da bude bilo koja beba - rekla je Madi hlad-
no - ill si od nekoga mogla da dobijes ovu fotografiju, cak i iz
bolnice. To nista ne dokazuje.
- Mozemo dati krv na analizu ako mislite da bih ja mogla da
budem vasa cerka - kazala je devojka oprezno, a Madino srce po-
skoci. Ucinila je hrabru stvar, a Madi joj nije nimalo olaksavala si
tuaciju. Ali ono sto je ova devojka zelela da uciniti jeste, u susti-
m, da joj unisti zivot i zauzme mesto nekoga koga je konacno za-
boravila i o kome nije htela da razmislja. A kako ce reci Dzeku?
- Zasto ne sednes na trenutak - rekla je Madi i sama sedaju-
ci u stolicu pored nje i dalje zureci u nju. Devojcin otac bio je ma-
turant u Madinoj srednjoj skoli, nisu se dobro ni poznavali, ali svi-
<iao joj se, i izasla je nekoliko puta s njim tokom jednog razdoblja
prekida s Bobijem Dzoom. Poginuo je u saobracajnoj nesreci tri ne-
delje posto se dete rodilo, a ona se vec bila odrekla deteta. Nije
nikada rekla Bobiju Dzou ko je otac, a njega nije bilo ni briga, ia-
0 je nekoliko puta zbog toga prebio, ali to mu je bio samo jedan 0 lzgovora.
- Kako si dosla ovamo, Elizabet? - Pazljivo je izgo-v°rna njeno ime kao da ce
je vec i to obavezati na nesto sto jos mje bila spremna da ucini. - Gde zivis?
H.^||||H& nitt^^iJIIii^lHI
162
Danijela Stil
Putovanje
163
- U Memfisu. Dosla sam autobusom. Radim od svoje dvanae-
ste godine kako bih ustedela za ovo. Uvek sam zelela da nadem
svoju pravu majku. Pokusala sam da nadem i oca, ali nisam mo-
gla nista da saznam o njemu. - I dalje nije znala Madin odgovor
i bila je jako nervozna.
- Tvoj otac je umro - rekla je Madi tiho - tri nedelje posto
si rodena. Bio je simpatican momak i malo licis na njega. - All
mnogo je vise licila na majku, ten i crte lica bili su im isti, cak je
i Madi to mogla da vidi. Bilo bi joj tesko da porekne, cak i da je
htela. I pitala se kako ce cela prica izgledati u zutoj stampi.
- Kako znas za njega? - Elizabet je bila zbunjena dok je gle-
dala^nije bila sigurna sta to znaci. Bila je bistra devojka, ali bila
je svladana onim sto je cinila, kao i Madi, i nijedna od njih nije
mogla ispravno da razmislja.
Madi je dugo gledala, njena najskrivenija zelja se upravo ostva-rila, i jos
nije bila sigurna hoce li se ta zelja pretvoriti u nocnu mom, hoce li biti
prevarena ili ce ova devojka ispasti lazljivica. Ali sve se to cinilo malo
verovatnim. Madi je otvorila usta kako bi ne-sto rekla i jecaj joj je dosao pre
reci, a onda je ispruzila ruke i za-grlila devojku u stolici do nje. Dugo joj
je trebalo da smogne sna-ge i izrekne reci za koje je mislila da in nikada u
zivotu nece iz-govoriti. - Ja sam tvoja majka. - Elizabet duboko uzdahnu, ruka
joj poleti na usta, a oci joj se napunise suzama, zatim je pogleda-la Madi i
cvrsto je stisla. I tako su sedele neko vreme drzeci jed-na drugu u namcju i
placuci.
- 0 moj boze... 0 moj boze... Nisam mislila da si ti... Samo
sam htela da te pitam... 0 moj boze... - Sedele su tako zagrljene,
njihale se, a onda su se drzale za ruke i samo se gledale. Elizabet
? "^.ft^iia kroz suze> a Madi je jos bila previse potresena da bi
znala o cemu razmislja. Jedino sto je znala, uprkos vremenu i sple-tu
okolnosti, da su nasle jedan drugu. I Madi nije znala sto bi uci-nila. Ovo je
bio pocetak nakon mnogo godina.
- Gde su tvoji usvojitelji? - upitala je Madi naposletku. Sve
sto su joj dozvolili da zna jeste da zive u Tenesiju, da nemaju dru-
ge dece, i da su zaposleni. Nista drugo nije znala o njima. U tim
danima svi su se podaci pecatili i informacije date obema strana-
ma bile su oskudne, tako da se nisu mogli pronaci. To je i bila
svrha. A tokom godina, kada su se s pravne strane okolnosti pro-
menile u pogledu starih zapecacenih usvojenja, Madi nikada nije
pozelela da je nade. Mislila je da je prekasno i da od toga jedno-
stavno mora da odustane i ne misli na cerku. Ali sada je bila ov-
de.
- Nisam ih nikad upoznala - objasnila je Elizabet brisuci su-
ze i drzeci majku za ruku. - Poginuli su u zeleznickoj nesreci kad
sam imala godinu dana i drzava me do pete godine smestila u dom
za sirocad u Noksvilu. - Madi se smucilo kada je shvatila da je i
ona u to vreme zivela u Noksvilu i da je bila udata za Bobija Dzoa,
1 da je mogla da je uzme natrag. Ali nije mogla da zna gde se de-
te nalazilo. - Posle toga sam odrastala u raznim porodicama. Ne-
ke od njih bile su u redu, neke prilicno grozne. Selila sam se po
celoj drzavi, nikada nisam ostajala u nekoj porodici vise od sest
meseci, a nisam ni zelela. Uvek sam se osecala kao pridoslica, a
od njih bili su zli prema meni, tako da sam bila srecna sto se kod sledecih.
- 1 niko te vise nije usvojio? - Madi je bila zaprepascena kad 3°J je
Elizabet to potvrdila.
- Pretpostavljam da sam zbog toga zelela da te pronadem. Go-
ovo su me usvojili jednom ili dvaput, ali usvojitelji bi se predo-
164
Danijela Stil
765
mislili jer je to previse skupo. Imali su svoju decu i nisu mogli da priuste
sebi jos jedno. Ostala sam u kontaktu s nekima od njih, po-gotovo s
poslednjima. Imali su petoricu sinova i bili su vrlo dobri preraa meni. Gotovo
sam se udala za njihovog najstarijeg sina, all onda sam pomislila da bi bilo
previse neuobicajeno, pa nisam. Sa-da zivim sama u Memfisu, studiram i radim
kao konobarica. Kad diplomiram, preselicu se u Nesvil i pokusacu da se zaposlim
kao pevacica u nocnom klubu. - Imala je duha za prezivljavanje, kao i majka.
- Znas li da pevas? - upita Madi iznenadeno i odjednom je
zelela da zna sve o njoj. Srce ju je bolelo kada je pomislila na si-
rotista i sve porodice kod kojih je bila i da nikada nije imala pra-
ve roditelje*Ali cini se da je sve uspesno prezivela, prema onome
sto je Madi mogla na brzinu da vidi. Bila je ljupka devojka i kad
ju je pogledala shvatila je da su obe prekrstile noge u isto vreme
i na isti nacin.
- Volim da pevam. Mislim da imam i dosta dobar glas. Tako
mi ljudi govore.
- Onda nisi moja cerka - nasmeja se Madi i oci joj ponovo
zasuzise. Bila je preplavljena osecanjima dok su se i dalje drzale
za ruke i sedele u Madinoj kancelariji. I zacudo ih niko nije ome-
tao. Bilo je to retko tiho jutro. - Sta jos volis da radis?
- Volim konje. Mogu da jasem sve sto ima cetiri noge. Ali
mrzim krave. Jedna od porodica koja me udomila imala je farmu i
proizvodila mleko. Zaklela sam se da se nikada necu udati za far-
mera. - Obe su se nasmejale. - Volim decu. Pisem svim mojim
sestrama i braci, osim nekolicine. Vecina njih bili su dobri. Svida
mi se Vasington. - Zatim se nasmejala Madi. - Svidas mi se ti na
TV-u... volim odecu... volim mladice... volim plazu...
- Ja volim tebe - izlete Madi iako ju je jedva poznavala. - I
tada sam te volela. Samo nisam mogla da se brinem o tebi, imala
sam petnaest godina i roditelji mi nisu dopustili da te zadrzim. Go-
dinama sam zbog toga plakala. Uvek sam se pitala gde si i kako
ti je, i jesu li ljudi dobri prema tebi. Uveravala sam samu sebe da
su te usvojili divni ljudi koji te vole. - Slomilo joj se srce kada je
shvatila da joj je zivot bio sasvim drugaciji, i da je odrasla izme-
du sirotista i hraniteljskih porodica.
- Imas li dece? - Elizabet je zelela da zna. Bilo je to normal-
no pitanje. A Madi odmahnu glavom i tuzno je pogleda. Ali sada
je imala. Imala je cerku. I ovog puta je nece izgubiti. To je vec
bila odlucila.
- Ne, nemam. Nisam nikad imala dece, a sada vise i ne mo-
gu. - Elizabet je nije pitala zasto, postovala je cinjenicu da se ni
su dobro poznavale. A imajuci na umu kakav joj je zivot bio, Ma
di je bila impresionirana kako je ugladena i pristojna, i kako je zvu-
cala obrazovano. - Volis li da citas? - upita je Madi znatizeljno.
- Obozavam - potvrdi Elizabet, jos jedna osobina koju je na-
sledila od majke, uz upornost i istrajnost u ostvarivanju ciljeva. Ni
kada nije odustala od potrage za majkom. Bilo je to sve sto je ikad
zelela.
- Koliko imas godina? - upita je Elizabet samo da bi se uve-
rila kako je pogodila Madine godine. Nije bila sigurna da li je Ma
di imala petnaest ili sesnaest godina kada se odrekla deteta.
- Trideset cetiri. - Izgledale su vise kao sestre, a ne poput maj
ke i cerke. - I udata sam za muskarca koji je vlasnik ove televi-
Z1jske mreze. Zove se Dzek Ranter. - Bile su to sture informacije,
ali Elizabet je iznenadila svojim odgovorom.
-
166
Danijela Stil
Putovanje
167
Znam. Upoznala sam ga prosle nedelj'e u njegovoj kancela-
nji.
- Sta? Kako? - Madi j'e to zvucalo nemoguce.
- Pitala sam za tebe u predvorju i nisu mi dopustili da te vi-
dim. Poslali su me pravo u njegovu kancelariju. Razgovarala sam
s njegovom sekretaricom i napisala sam ti poruku kako zelim sa-
mo da te pitam j'esi li ti moja majka. Odnela ju j'e njemu i onda
me uvela u njegovu kancelariju. - rece nevino kao da je to logi-
can sled dogadaja, a i bio je na neki nacin. Osim sto Dzek nijed-
nom recju nije to spomenuo Madi.
- I sta se onda dogodilo? - upita Madi, a srce joj je ponovo
jako tuklo bas kao i kad joj je Elizabet rekla da je ona njena maj
ka. - Sta ti je rekao?
- Rakao je kako je siguran da to nije istina, da nikada nisi
imala dece. Pretpostavljam da je mislio da sam lazljivica, ili da po-
kusavam da te ucenjujem ili tako nesto. Rekao mi je da odem i da
se nikada vise ne vracam. Pokazala sam mu izvod iz maticne knji-
ge rodenih i fotografiju i bilo me strah da ce mi ih uzeti, ali nije.
Samo mi je rekao da to nije tvoje devojacko prezime, ali ja sam
znala da jeste, pa sam pomislila da laze kako bi te zastitio. A on
da sam se zapitala da mozda stvarno ne zna i da mu ti nikada ni
si rekla.
- Nisam - rece Madi iskreno. - Bojala sam se. Bio je jako
dobar prema meni. Izvukao me iz Noksvila pre devet godina i pla-
tio moj razvod. Stvorio je od mene ovo sto sam danas i nisam zna
la kako bi reagovao kad bih mu rekla, pa jednostavno nisam. - Ali
sada je znao i nije joj rekao ni reel Pitala se je li to zato sto je
mislio da se radi o prevari i nije zeleo da se ona zabrine, ili je to
cuvao kao dodatnu municiju. S obzirom na ono sto je o njemu sa-
znala u poslednje vreme, ovo drugo joj se cinilo verovatnijim i pi-tala se kada
c'e joj red. Sigurno to cuva za prikladan trenutak ka-da ce joj najvise
nastetiti. A onda se odmah osetila krivom zbog svojih misli. - Pa, sada zna -
kazala je Madi s uzdahom, gledaju-ci devojku. - Sta sada?
- Nista pretpostavljam - rece Elizabet prakticno. - Ne zelim
nista od tebe. Samo sam htela da te pronadem i upoznam. Sutra se
vracam u Memfis. Na poslu su mi dali nedelju dana slobodno, ali
sutra moram da se vratim.
- To je to? - Madi je bila iznenadena sto zeli tako malo od
nje. - Ja bih zelela da te ponovo vidim, Elizabet, i bolje upoznam.
Mozda bih mogla da doctem u Memfis.
- Volela bih. Mogla bi da budes kod mene, ali mislim da ti
se to ne bi svidelo. - Nasmesila se stidljivo. - Imam iznajmljenu
sobu u jednom pansionu i prilicno je mala i zagusljiva. Trosim sav
novae na skolovanje... i na potragu za tobom. Pretpostavljam da to
vise necu morati da radim.
- Mozda bismo mogle zajedno da odsednemo u nekom hote-
lu. - Oci devojke su zasjale, a Madi je bila dirnuta. Ocigledno ni
je ocekivala tako nesto.
- Necu nikom da govorim o ovom - kazala je Elizabet - sa-
mo mojoj gazdarici i sefu, i jednoj od mojih hraniteljskih mama,
ako ti to odgovara. Ali necu nikom reci ako ti to ne zelis. Ne ze
lim da ti prouzrokujem neprilike. - Ona i sama nije bila svesna ka-
kve bi neugodne posledice Madi mogla da ima kad bi za ovo sa-
znala javnost.
- Lepo od tebe sto to govoris, Elizabet, ali ni ja sama ne znam
sta cu uciniti u vezi s tim. Moram da razmislim i porazgovaram sa
suprugom.
-
Putovanje
169
- Mislim da mu se nece svideti. - I Madi j'e tako mislila. -
Nije i/gledao srecno kad me je video. Mislim da mu je to bilo pri-
licno veliko iznenadenje.
- Da, rekla bih. - Madi joj se nasmesi. Bio je sigurno sok, cak
i za nju, ali sada joj je bilo drago. Odjednom je bilo vrlo uzbudlji-
vo imati cerku. Bio je to kraj jedne zagonetke, iscelenje rane koju
je zanemarivala godinama, ali koja je uvek bila tu. A sada joj je
ovo bio najveci blagoslov. - Navici ce se. Svi c'emo se naviknuti.
- Madi je pozvala na rucak i Elizabet je bila odusevljena i rekla
joj da je zove ,,Lizi". Otisle su u bife iz ugla, a Madi je oprezno
stavila ruku na njeno rame dok su hodale. Uz sendvic i hambur
ger, Lizi joj je ispricala sve o svom zivotu, prijateljima, strahovi-
ma, a onda je postavila Madi hiljadu pitanja. Ovo je bio susret o
kojem je ona uvak sanjala, a Madi se nikada nije usudila.
Bilo je tri saia kada su se vratile i Madi joj je dala sve svoje brojeve
telefona i faksa, uzela njene i obec'ala da ce je cesto zvati da vidi kako je.
I cim razjasni stvari s Dzekom, zelela je da dode u Virdziniju za vikend. A kad
joj je rekla da ce poslati avion po nju, Lizine oci su se razrogacile.
- Imate svoj avion?
- Dzek ga ima.
- Vau! Moja mama je TV zvezda, a tata ima avion! Blagi bo-
ze!
- On bas nije tvoj otac - ispravi je Madi blago. Niti bi zeleo
da bude, pretpostavljala je. Nije voleo da se druzi s sopstvenim si-
novima, a da ne govorimo o Madinoj vanbracnoj c'erki. - Ali je
prijatan covek. - Cim je to rekla, znala je da je laze. Ali bilo je
suvise slozeno objasniti joj da je nesrec'na i da ide na terapiju ka
ko bi skupila hrabrosti da ga napusti. Samo se nadala da Elizabet
nikada nije bila zlostavljana kao sto je ona bila. Ali o tome nije pricala za
vreme rucka i uprkos tome sto nikada nije imala pravi dom, cinila se vrlo dobro
prilagodenom. I koliko god je to depri-miralo, Madi se pitala nije li Lizi ipak
bolje tamo gde je bila, ne-go da gleda kako Bobi Dzo baca njenu majku po
stepenicama ili slusa kako je Dzek zlostavlja. Ali nije mogla tako lako sebi da
oprosti i osecala se krivom sto nikada nije nista ucinila za svoju c'erku. Sama
pomisao na tu rec bi je potresla. Cerka. Imala je ccr-ku.
Madi je poljubila Elizabet na odlasku i dugo su ostale u zagr-Ijaju, a onda
je pogledala i nezno joj rekla: - Hvala sto si me pro-nasla, Lizi. Ne
zasluzujem te, ali tako sam srecna sto sam te upo-znala.
- Hvala, mama - sapnu Lizi i obe su brisale suze dok je Ma
di gledala kako odlazi. Bio je to trenutak u njenom zivotu za koji
je znala da ga nikada nece zaboraviti. Ostatak dana bila je zami-
sljena i jos uvek je bila odsutna duhom kada je Bil Aleksander na-
zvao.
- Ima li danas neceg novog kod tebe? - upitao je i Madi se
nasmejala pitanju.
- Ne bi mi verovao kad bih ti rekla.
- To zvuci prilicno tajanstveno. Nesto vazno? - Pitao se da li
ce mu reci da je napustila supruga, ali je shvatio da nije jos dosla
dotle.
- Reci cu ti kad se budemo videli sledeci put. Duga prica.
- Ne mogu da docekam. Kako napreduje s kolegom vodite-
Ijem?
- Polako. Debar je tip, ali trcnutno je to kao plesanje sa slo-
nom. Ne izgledamo bas graciozno zajedno. - Ocekivala je da ce
-
im gledanost opasti i vec su dobili na stotinu pisama s prituzbama sto vise
nema Grega Morisa. Pitala se sta ce Dzek da ucini kad ih vidi.
- Vremenom cete se navici jedno na drugo, verovatno je to
slicno braku.
- Mozda. - Nije bila bas ubedena. Bred Njuberi bio je pame-
tan, ali nisu bili uzbudljiv par i bilo j'e neizbezno da gledaoci to
primete.
- Sta kazes za rucak sutra? - upitao je. Jos uvek je bio zabri-
nut za nju i hteo je da se uveri da je dobro, posle svega sto mu
je rekla. Osim toga, svidala mu se.
- Volela bih - odgovori Madi bez oklevanja.
- Onda mozes da mi ispricas tu dugu pricu. Jedva cekam da
je cujem. - Do^vorili su se gde c'e rucati i Madi se smesila kada
je spustila slusahcu, a ncdugo zatim otisla je na friziranje i smin-
kanje.
Emisije su dobro prosle i nakon toga srela se s Dzekom u pre-dvorju.
Razgovarao je mobilnim telefonom i nastavio je da razgo-vara u automobilu, pola
puta do kuce. Kada je konacno zavrsio, ni-je mu nista rekla.
- Veceras izgledas ozbiljno - kazao je, ali nije bio zabrinut.
Nije imao pojma da se srela s Lizi, a ona mu o tome nije rekla ni
reci sve dok nisu dosli kuci i dok on nije poceo da trazi po kuhi-
nji nesto za jelo. Slozili su se da nec'e izlaziti na veceru, a oboje
nisu ni bili mnogo gladni. - Da li se danas nesto posebno dogodi-
lo? - upitao je uzgred. Tisina s Madine strane cesto je bila poka-
zatelj da se nesto vazno dogodilo. Pogledala ga je i klimnula gla-
vom. Neko vreme trazila je prave reci, ali onda ga je jednostavno
upitala.
- Zasto mi nisi rekao da te posetila moja cerka? - Njene oci
nisu se skidale s njega dok mu je postavljala to pitanje i mogla je
da vidi kako ga obuzima hladnoc'a koju je ubrzo zamenila ljutnja.
- Zasto mi nisi rekla da imas cerku? - upitao je isto tako di-
rektno. - Pitam se koliko drugih tajni Jos krijes od mene, Mad. Ova
je bila prilicno velika. - Seo je za sto s bocom vina i sipao sebi
casu, ali je nije ponudio Madi.
- Trebalo je da ti kazem, ali nisam zelela da iko zna. Dogo
dilo se deset godina pre nego sto sam te srela i samo sam htela da
zaboravim. - Kao i uvek bila je iskrena s njim. Jedini greh bio je
sto je precutala.
- Cudno kako nam se neke stvari vracaju, zar ne? Pomislila si
da si je se otarasila, a ona ti je izletela niotkud. - Povredilo je to
sto je rekao. Lizi je bila sjajna devojka i Madi se vec postavljala
zastitnicki prema njoj.
- Ne treba tako da govoris o njoj, Dzek. Dobra je devojka. Ni
je ona kriva sto sam je rodila s petnaest godina i odrekla je se. Iz-
gleda kao pristojna osoba.
- Kako, do davola, to mozes da znas? - kazao je bljujuc'i va-
tru ka njoj, i vec je mogla da oseti bes dok ga je gledala. - Ve
ceras bi vec mogla da razgovara za Inkvajerer. Mozda c'es sutra na
televiziji videti njeno lice kako govori o svojoj poznatoj majci ko-
ja je napustila. Mnogi ljudi to cine. Ne znas ni da li govori istinu,
pobogu. Mozda je lazljivica. Mogla bi da bude mnogo toga, a ve
rovatno i jeste, bas kao i njena majka. - Bilo je to krajnje poniza-
vajuce, tvrditi da je ,,losa kao i njena majka". Madi je pravilno
shvatila sta je hteo da kaze i odmah je pomislila na dr Flauverz.
je bilo zlostavljanje o kojem su razgovarale, skriveno, podmu-i ponizavajuce.
772
- Lici na mene, Dzek. Bilo bi tesko pored je - kazala je Ma
di smireno, ne obracajuci paznju na uvrede koje joj je uputio, vec
zeleci da istakne samo cinjenice.
- Svaka provincijalka u Tenesiju izgleda kao ti. Mislis da su
crna kosa i plave oci tako neobicni? Sve izgledaju kao ti, Madi. Ti
nisi nista posebno. - Madi je precula jos jednu ruznu primedbu.
- Samo zelim da znam zasto mi nisi rekao da si jc video. Za
sta si to sacuvao? - Za trenutak kada bi najvise bolelo, pretposta-
vila je, kada bi je dotuklo i sokiralo.
- Pokusavao sam da te zastitim od nekoga za koga sam pret-
postavljao da zeli da te ucenjuje. Hteo sam da je proverim pre ne-
go sto ti ista kazem. - Zvucalo je racionalno i kavaljerski, ali ona
ga je bolje poznavala.
^ - Bas lepo od tebe. Cenim to. Ali volela bih da si mi rekao cim si je
video.
- Setic'u se toga sledeci put kada se ponovo pojavi neko od
tvoje kopiladi. Uzgred, koliko ih imas? - Nije odgovorila.
- Drago mi je sto sam je videla - rece Madi tiho - slatka je
devojka. - Izgledala je tuzno i ceznutljivo dok je to govorila.
- Sta je htela od tebe? Novae?
- Samo je zelela da me upozna. Tri godine me trazila. A ja
sam ceo zivot mislila na nju.
- Kako je to dirljivo. Vratice se i progonic'e te, mogu to da ti
obec'am. I prica nece biti lepa - rekao je cinicno dok je sipao se-
bi jos jednu casu vina, besno je gledajuci.
- Mogla bi da bude. Vrlo je ljudska. Te stvari se dogadaju Iju-
dima.
- Ne postenim ljudima, Mad - kazao je uzivajuci u recima i
povredama koje joj je nanosio. - To se ne dogada postenim zena-
Putovanje_
a on-ju je
«"?
ma. One ne hodaju okolo i ne radaju decu^ da ih ostavljaju na stepemcama crkv^
d otp
Sto
us.u uuo. Verovatno ne zelis'< Toliko mu je dugovala, bio je njen
s^PruS ' mu nikada nije rekla.
- Ne - prekinuo je - samo zelfm a
kad se procuje i kad budes ispala k^rva ^
Moram da se brinem o emisiji i mre'zl- .
,.. ,. , , .. ,. .. _ Pokbcaij Je spolja da
- Mislim da ce ljudi razumeti. -^ ' usdlt* ? , , *
dostojanstvo, ali iznutra je pogodio ccl'J- ^set) .. . ^si pri
... r! i ? ? -^>\ - Ona nlJe ublca
pomisli na shku koju je imao o nj(xJ- UIW
kao ni ja. .
dale-
- Ne, samo si kurva. Siromasno' bel° sm^e" Nisam
ko, zar ne?
- Kako mozes da mi govoris
nog pogleda, ali to ga nije dirnulo.
ne znas koliko me to boli?
- I trebalo bi. Ne mozes da bud^s ' o je-
si, onda si luda. A mozda i jesi luds-a. ^ ^en'si lagala' nju si
napustila. Je li Bobi Dzo znao za to'"?
- Da, znao je.
ka_
nasebe'
; tak^ve stva^ " «pitala ga je M_ Zelioje ^ Jepovredi. __ Zar
- Mozda te zato mlatio. To -
da si se zalila na njega. Nisam siguri^ d» ga V1SC okrivlJuJem.
- To su gluposti! - odbrusi mu K Madi,_ ^ tie bnga
"cinila. Nisam zasluzila da se tako JPonaSj pr^araem l n^ 2aslu-
to ni sada. Nisi posten i sam » to Z1as. - Lagati mi o njoj takode nije
bilop0st^no;Sta mislls, kako ja osecam? Ti si kurva, Mad jetti^3 d'olja-
Vc'ovatno su se jg_
Putovanje
bala okolo vec s dvanaest godina. Pitam se ko si ti uopste. Ose-cam se kao da
te uopste ne poznajem.
- To nije posteno. - Uopste nije pokazivao nameru da joj od-
govori na njeno pitanje zasto joj nista nije rekao o susretu s Lizi.
- Imala sam petnaest godina i pogresila sam, ali bilo je strasno sto
mi se to dogodilo. Nista u mom zivotu nije bilo tako tuzno i bol-
no. Cak ni to sto me Bobi Dzo tukao nije bilo toliko bolno. Srce
mi se paralo kada sam je ostavila.
- To reci njoj, a ne meni. Mozda za to mozes da joj napises
cek. Ali ne s mojim novcem. Pazicu.
- Nisam nikada uzimala tvoj novae! - uzviknula je. - Trosim
svoj, za sve sto radim - rekla je ponosno.
- Kako da ne. Sta mislis, ko ti isplacuje platu? I to je moj no-
vac - kazao^ podrugljivo.
- Ja to zaradim.
- Davola. Najpreplac'enija si voditeljka u ovom poslu.
- Nisam ja nego Bred - odbrusi mu Madi - i on ce ti potpu-
no upropastiti emisiju. Jedva cekam da se to dogodi.
- Kada se to dogodi i ti odlazis s njim, sestro. U stvari, kako
se ponasas u poslednje vreme, mislim da su ti dani odbrojani. Ne-
c'u dugo trpeti tvoja sranja. Zasto i bih? Mogu da izbacim tvoju gu-
zicu odavde kad god pozelim. Nec'u doveka sedeti ovde i gledati
kako me lazes, kako me krades i kako me zlostavljas. Moj boze,
ne mogu da verujem sta sve trpim zbog tebe. - Zapanjilo ju je to
sto govori. On je nju zlostavljao, a pravio se kao da je on zrtva.
Ali dr Flauverz ju je upozorila na tu tehniku koja je bila vrlo de-
lotvorna. Uprkos onome sto je znala i osec'ala, on ju je naveo da
se oseca krivom i da se brani. - I samo da nesto razjasnimo. Ne-
175
moj pokusati da dovedes svoje malo kopile ovde. Verovatno je i ona kurva, kao i
majka.
- Ona je moja cerka! - povika Madi uzbudeno. - Imam pra-
vo da je vidam ako zelim, a i ja zivim ovde.
- Samo dok ja to zelim i nemoj to da zaboravis. - Zatim je
ustao i otisao iz sobe, a Madi je ostala zapanjena. Sacekala je dok
ga nije cula kako hoda po spratu, a onda je zatvorila vrata kuhinje
i nazvala dr Flauverz. Ispricala joj je sve sto se dogodilo, kako je
Lizi pronasla, i da joj Dzek nije rekao da ju je trazila, i njegov bes
zbog toga sto ga je lagala.
- I kako se osecate, Madi? Upravo sada. Iskreno. Razmislite.
- Osec'am se krivom. Trebalo je da mu kazem. I nikada nije
trebalo da je napustim.
- Verujete li u ono sto vam on govori?
- Ponesto.
- Zasto? Da vam je on dosao s istom pricom, da li biste mu
oprostili?
- Da - rekla je bez razmisljanja - mislim da bih razumela.
- Sta to onda govori o njemu, kad on ne moze da ucini istu
stvar za vas?
- Da je govno - kazala je Madi gledajuci uokolo po kuhinji i
slusajuc'i dr Flauverz.
, - -- ? ? "?"" iv^i. j-iii vi mate. To je poenta. Vi ste
0 ra. osoba kojoj se dogodila vrlo tuzna stvar, nesto najgore sto 56 Zeni mo&
dogodid, da mora da se odrekne deteta. Mozete li sa-m°J sebi da oprostite zbog
toga? - Mozda. S vremenom.
Mislite li da to za-
776
Danijela Stil
177
-Ne.
- Razmislite sta to govori o nj'emu. Slusajte sta vam govorim,
Madi. Nista od toga nij'e istina, ali sve je to usmereno ka tome da
vas povredi, a to i cirri, i ja vas shvatam. - Onda je zacula kora-
ke u hodniku i rekla je dr Flauverz da mora da ide, ali barem joj
je doktorka dala malo nade. Trenutak kasnije otvorila su se vrata i
Dzek je usao u prostoriju sumnjicavo je gledajuci.
- S kirn si razgovarala? S ljubavnikom?
- Nemam ljubavnika, Dzek, i ti to znas - rekla je pokorno.
- Ko je onda bio?
- Prijateljica.
- Ti nemas prijateljice. Niko te ne voli. Je li mozda onaj crni
pederko kojeg toliko volis? - Madi se stresla na te reci, ali nista
nije odgovorila. - Bilo bi ti bolje da nikome ne govoris o ovome.
Ne zelim da unistis moju emisiju. Sarao reci rec nekome i ubicu
te. Razumes li me?
- Razumem - kazala je ociju punih suza. Rekao je toliko uvre-
dljivih stvari u poslednjih sat vremena, da nije znala sto ju je vise
povredilo. Sve.
Cekala je da ode, a onda nazvala hotel u kojem je odsela Li-zi. Znala je da
ce biti tamo do jutra.
Nazvali su njenu sobu i trenutak kasnije Lizi joj se javila. Le-zala je na
krevetu i razmisljala o Madi. Gledala ju je te veceri na vestima i nije mogla
prestati da se smesi.
- Madi... ovaj, mama... ovaj...
- Mama je u redu. - Madi se nasmejala na poznati glas i shva-
tila da Lizi zvuci isto kao i ona. - Samo sam te nazvala da ti ka-
zem da te volim.
- I ja tebe volim, mama. Boze, kako to dobro zvuci, zar ne?
Suze su klizile niz Madine obraze kada je odgovorila. - Sva-kako, duso. Nazvacu
te u Memfis. Srecan povratak. - Nije zelela da joj se nesto dogodi sada kad su
se nasle, a kada je spustila slu-salicu bila je nasmesena. Bez obzira sta joj
Dzek govorio ili radio zbog toga, nije mogao da joj to oduzme. Nakon svih ovih
godina, i toliko gubitaka, bila je majka.
Bil i Madi nasli su se u ,,Bombaj klubu" za rucak. Imala je belo laneno
,,sanel" odelo, naocare za sunce bile su joj podignute na glavu i imala je
pletenu torbu preko ramena. Izgledala je poput reklame za letnje radosti i bio
je srecan sto je vidi. Preplanuo je od sunca i izgledao je privlacno, a seda
kosa bila mu je u kontra-stu s plavim ocima i preplanulim licem. Ustao je dok
mu je Madi prilazila. Izgledala je mnogo srecnije nego kad je poslednji put
video, i to mu je bilo drago.
Narucio je belo vino za oboje i malo su cavrljali pre nego sto su pogledali
jelovnik. Nekoliko poznatih politicara je bilo tamo i sudija Vrhovnog suda
kojeg je Bil poznavao jos tokom studija na Harvardu.
- Danas izgledas zivahno - nasmesio joj se. - Je 1' situacija
na kucnom planu bolja?
- Na bih rekla, ali dr Flauverz je bila od velike pomoci i ne
sto mi se predivno dogodilo. - Svaki put kada bi je sreo, iz nekog
razloga se bojao da ce mu reci da je trudna. Nije znao zasto ga je
to toliko mucilo, ali sada kada je znao vise o Dzeku, pogotovo ni
je zeleo da ona ostane u klopci tog braka. A dete bi zasigurno do-
velo do toga.
-
179
Nesto si spomenula juce. Smem li da pitam ili je to strogo poverljivo?
Nasmejala se nacinu na koji je to rekao. - Mislim da ste na dovoljno
visokom nivou poverenja za ovo, ambasadore. Osim toga, verujem ti, ali da,
tajna je.
- Ne cekas dete, Madi, zar ne? - kazao je ispod glasa, zabri-
nuto, a ona se nasmeja poput Mona Lize, dok njegovim telom pro-
dose zmarci.
- Cudno je da to govoris. - Njen odgovor ga je odmah uve-
rio da su njegove sumnje opravdane. - Sta te navelo da to pitas?
- Ne znam. Samo neki osecaj, Poslednji put kad smo se vide-
li na Odboru gotovo si pala u nesvest. A i zabrinulo me nesto sto
si juce rekla. Nisam siguran da bi to za tebe sada bile dobre vesti.
Ostala bi utamnicena u braku sa suprugom koji te zlostavlja. On-
da, je li to? - Izgledao je razocarano, ali i kao da se vec pomirio
s tim u trenutku kad ju je upitao, a zatim se iznenadio kad je od-
mahnula glavom.
- Ne, nisam trudna. Zapravo, ja ni ne mogu da imam decu. -Bilo je smesno
razgovarati s njim o takvim stvarima, ali u njego-vom drustvu se osecala vrlo
prijatno. Kao i s Gregom, i s Bilom se osecala opusteno, ali iz drugih razloga.
A sada kad je znao za njenu situaciju s Dzekom, poveravala mu je i svoje tajne
i nagon-ski je znala da je nec'e izdati.
- Zao mi je zbog toga, Madi - rece joj nakon tog priznanja.
- Pretpostavljam da za tim zalis.
- Da, odnosno, zalila sam. Ali nemam pravo da se bunim. Sa-
ma sam izabrala. Podvezala sam sebi jajovode, jer je Dzek to zah-
tevao kad smo se vencali. On nije zeleo vise dece. - Bil je hteo
da kaze da je to vrlo sebicno od njega, ali se suzdrzao od komen-
tara - Ali juce se dogodilo nesto predivno - kazala mu je uz ca-su vina i bilo
mu je tesko da ne primeti kako je lepa. Bila je poput zraka sunca. Mesecima je
bio potisten zbog smrti svoje supru-ge i jos uvek se borio s tim. Ali svaki put
kad bi video Madi, ose-cao se srecnim i uzivao je u njihovom prijateljstvu. Bio
je poca-scen poverenjem koje je imala u njega i otvorenoscu s kojom je pricala
o stvarima za koje sumnja da bi nekom drugom poveravala. I bio je u pravu.
- Ne mogu da podnesem napetost - rekao je, u iscekivanju. -
Sta se dogodilo?
- Pa, ne znam da li da pocnem od pocetka ili od kraja. - Dvo-
umila se, a on se unapred nasmejao. Pretpostavljao je da je nesto
sto je usrecilo.
- Pocni i od sredine ako zelis, samo mi reel!
- Dobro, dobro... mozda od pocetka. Pokusacu da budem br-
za. Kada sam imala petnaest godina, vec sam izlazila s Bobijem
Dzoom, za koga sam se i udala posle mature. Nekoliko puta je ras-
kidao sa mnom i jedno vece sam otisla na zabavu s jednim dru-
gim momkom - zastala je i namrstila se. Dzek je bio u pravu. Na
koji god nacin to rekla, uistinu ce zvucati kao da je kurva, i bilo
je lako pogoditi sta ce Bil pomisliti. Nije zelela da mu se izvinja-
va, ali dok ga je gledala izgledao je zabrinut.
- Sta je?
- Neces imati visoko misljenje o meni kada zavrsim. - A to
J°j je bilo vazno. Vise nego sto je mislila kada je pocela da mu
pnca, i pitala se da li je trebalo da mu ista govori.
- Pusti da ja to procenim. Mislim da ce nase prijateljstvo to
izdrzati - rekao je mirno.
-
je njegova paz^ ' ^ b"a "^ ' ***** i
to
osmehnula.
da
toga Ni n "
' ^ "*
ramje primetila. "
U &tvrt°ra
Svesna
glavom.
je kl.mnula
ila. Devoificu
. - Samo si Vie" r: volf , ofi joj se
Je 'mala' a ' to
aa sam otiSIa? o ^ To ] bacila jar me b 1 d ' n'
rekla Dr^ fe ? ^ "C Pr°nadc- NlSam m" "i-
? Uala sam je na usvajanje , ot.sla kuc, kao da se nista
mi
nije dogodilo. Bobi Dzo je znao, ali nije mario, i ponovo smo po-celi da
izlazimo.
- Je li detetov otac bio ukljucen?
- Ne, rekla sam mu da sam trudna, ali nije zeleo da ucestvu-
je u tome. Roditelji su mu bili vlasnici zelezare i mislili su da smo
mi smece, a pretpostavljam da smo i bili. Uverili su ga da dete ve-
rovatno ni nije njegovo. Mislim da im nije verovao, ali bojao se
da im se suprotstavi, a i jcdva sam ga poznavala. Nazvala sam ga
kad sam se porodila, ali nikad mi nije uzvratio poziv. Tri nedelje
kasnije poginuo je u saobracajnoj nesreci. Mislim da nije nikada sa-
znao za dete. Nisam nikada znala ko ju je usvojio... - Ponestalo
joj je daha. Bilo je teze ispricati mu nego sto je ocekivala i on ju
je ispod stola uhvatio za ruku kako bi je okabrio. Jos nije znao
sta sledi. Mislio je da je to nesto sto ona oseca da mu mora reci.
- U ono vreme podaci o usvajanjima bili su zapecaceni i nije po-
stojala mogucnost da se nesto sazna, tako da nisam ni pokusavala.
Udala sam se za Bobija Dzoa posle mature i nakon osam godina
sam otisla. Razveli smo se, a ja sam se udala za Dzeka. I znam da
je bilo pogresno, ali nikada mu nisam rekla. Nisam mogla. Bojala
sam se da me nece voleti ako mu kazem... - Opet se zagrcnula u
suzama, a konobar koji je zeleo da primi porudzbinu diskretno je
pricekao. - Nisam mu nikada rekla - ponovila je. - Bio je to deo
proslosti koji ni sama nisam dirala. Nisam uopste mogla da razmi-
sljam o tome. - I u Bilovim ocima bilo je suza dok ju je slusao.
~ A juce - rekla je smeseci se kroz suze i stisla mu ruku - ona
Je usetala u moju kancelariju.
- Ko? - Bilo ga je strah da kaze, iako je mogao da pogodi,
a1' bilo je toliko neverovatno da bi bilo istinito. Takve stvari su se
dogadale samo u romanima i filmovima.
-
Moja cerka. Zove se Lizi - rece Madi ponosno. - Bile su joj potrebne tri
godine da me pronade. Ljudi koji su je usvojili umr-li su nakon godinu dana, a
ona je zavrsila u sirotistu u Noksvilu, gde sam i ja zivela, aii to nisam
znala. Mislila sam da je srecna. Da sam barem znala - kazala je setno, ali
barem su se sada nasle. I to je jedino bilo vazno. - Odrasla je u hranilackim
porodicama i sada ima devetnaest godina. Zivi u Memfisu. Studira i radi kao
ko-nobarica, i predivna je. Cekaj da je upoznas! - rece Madi ponosno. - Juce
smo provele pet sati zajedno, a danas se vratila u Memfis, ali vraticu je
uskoro. Nisam joj nista rekla, ali volela bih da zivi ovde, ako ona to zeli.
Nazvala sam je sinoc - kazala je Madi cvr-sto ga drzeci za ruku, a glas joj se
potpuno slomio - i nazvala me... mama...
I on je jace stisnuo njenu ruku kad je to rekla. Bila je to ne-verovafna
prica i dirnula ga je u srce.
- Kako te je pronasla? - bio je zatecen Madinom iskrenoscu i
zavrsetkom price. Bio je to srec'an kraj kao u nekoj bajci.
- Nisam sigurna. Samo je trazila. Mislim da se vratila u Ge-
tlinberg, gradic u kojem je rodena, da vidi da li se iko jos seca to
ga. Imala je podatke o meni na izvodu iz maticne knjige rodenih i
obisla je lokalne skole, dok nije nasla uciteljicu koja se neceg se-
cala. Rekli su joj da se zovem Madlen Bomont i mislim da su se
setili. Cudno je sto niko nije povezao tu osobu s Madi Hanter. Ali
proslo je gotovo dvadeset godina i pretpostavljam da nema mnogo
slicnosti izmedu te dve osobe. A ona je to shvatila gledajuci me na
televiziji. U javnosti nisam nikada govorila mnogo o mojoj proslo-
sti. Nemam cime da se ponosim. - U stvari, uz Dzekovu pomoc,
duboko se stidela te proslosti.
- Da, imas cime da se ponosis - rece Bil tiho i dade znak ko-
nobaru da ih jos neko vreme ostavi nasamo.
- Hvala ti, Bile. Pretpostavljam da je sledila trag u Catanugi i
nekako shvatila ono sto niko drugi nije. Kaze da me gleda na ve-
stima i da je negde procitala da je moje devojacko prezime Bo
mont. Strasno voli da cita - kazala je Madi ponosno, a Bil je ski-
sac smeskajuci se. Odjednom je bila majka. Devetnaest godina pre-
kasno, ali bolje ikad nego nikad. A cerka joj se pojavila u pravom
trenutku. - Dosla je u stanicu i pokusala da me vidi - kod tog de-
la price Madino lice se smrklo - a umesto mene poslali su je da
vidi Dzeka. Ima neki ludi sistem koji prosleduje Ijude njemu ako
pitaju za mene. On tvrdi da je to postupak provere zbog moje bez-
bednosti, ali sada shvatam da on zeli sam da odluci koje Ijude
smem a koje ne smem da vidim. Lagao ju je - kazala je s neve-
ricom - rekao joj je da moje devojacko prezime nije Bomont i da
nisam iz Catanuge. I ne znam da li mu nije poverovala ili je sa-
mo tvrdoglava kao ja, ali nekako je juce usla u zgradu pod izgo-
vorom da dostavlja krofne i tako je usla u moju kancelariju. U po-
cetku sam mislila da ce me napasti. Imala je cudan izraz na lieu i
bila je jako nervozna. A onda mi je rekla. I to je to. I sada imam
cerku. - Bila je razdragana. Bilo je previse dobro da bi verovala,
prelepo da bi se oduprla, smesila mu se i brisala suze.
- Kakva prica - rekao je, a onda se nesto upitao. - Sta je Dzek
rekao? Pretpostavljam da si mu rekla.
~ Rekla sam mu. Kada sam ga pitala zasto mi nije rekao, od-govorio je da je
mislio da je neka prevarantkinja i da zeli da me ucenjuje. Ali imao je mnogo
vise da kaze o mom skrivanju toga od njega. Van sebe je od besa i
pretpostavljam da je u pravu. Nisam ispravno postupila, i to znam. Bilo me je
strah, ako to uopste
__j^^jJUl
moze biti izgovor. A mozda sam i bila u pravu, jer me sad nazi-va droljom i
kurvom i preti da ce mi dati otkaz. Ne zeli da uce-stvuje u tome. Ali ja ne
nameravam da je izgubim sad kada sam je nasla.
- Naravno da ne. Kakva je? Lepa kao i majka?
- Mnogo lepsa. Bile, predivna je, slatka i draga. Nije nikada
imala pravi dom ili majku. Zelim toliko toga da ucinim za nju. -
Bil se samo nadao da je postena koliko je Madi mislila. Ali bcz
obzira na to, razumeo je da je Madi zeli u svom zivotu. - DM
kaze da nec'c da je pusti u kudu. I brine se zbog skandala i utica-
ja na moj imidz ako se to procuje.
-A ti?
- Nimalo - rekla je iskreno. - Napravila sam gresku. To se
dogada ljudima. Mislim da bi ljudi to razumeli.
- StJtse imidza tice, mislim da je to vise pozitivno nego ne-
gativno, ako ti je uopste do toga stalo. Mislim da je ovde problem
nesto drugo. Prica je vrlo dirljiva - kazao je tiho.
- To je najsrecniji dogadaj u mom zivotu. Ne zasluzujem da
budem toliko srecna.
- Oh, da, zasluzujes - kazao je. - Jesi li rekla dr Flauverz?
- Jesam, since. Bila je vrlo uzbudena zbog mene.
- Nisam iznenaden, Madi. I ja sam. To je predivan dar i za
sluzujes ga. Bila bi prava tragedija da u zivotu ostanes bez dece,
a devojka zasluzuje majku.
- Ona je srecna kao i ja.
- Ne iznenaduje me Dzekova reakcija. Pravi je kuckin sin pre-
ma tebi u svakoj prilici. Stvari koje ti je rekao neoprostive su, Ma
di. Samo zeli da te tiranise i navede da se osecas krivom. -
je to njegova specijalnost i oboje su to znali.
185
Zatim su narucili rucak i onda jos malo razgovarali. Vreme je proletelo i
zacas je bilo pola tri.
- Sta ces da ucinis u vezi sa svim ovim? - upitao je zabrinu-
to. Morala je doneti neke odluke, a neke od njih ticale su se cer-
ke. Jos uvek je imala nasilnog supruga i on nece nestati pomocu
carolije.
- Jos ne znam. Mislim da cu za koju nedelju otici do Memfi-
sa da je posetim. Volela bih da se prebaci ovde na fakultet.
- U tome bih mogao da ti pomognem. Red mi kad budes hte-
la.
- Hvala ti, Bile. Jos moram da sredim stvari s Dzekom. Pre-
stravljen je zbog moguc'eg skandala koji bi zuta stampa mogla da
naduva.
- Pa sta? Brines li se stvarno zbog toga? - Bil se razlozno upi-
ta, a ona odmahnu glavom kad je bolje razmislila.
- Mislim da me jedino zabrinjava Dzekova reakcija. Mucice
me zbog toga.
Oboje su znali da je to istina, i Bil je bio zabrinut kako ce to uticati na
Madi.
- Da barem sutra ne odlazim u Vinjard - kazao je. - Mogao
bih da ostanem ovde, ako zelis, ali nisam siguran sta bih mogao
a ucmim da se on ponasa normalno. I dalje mislim da ti je jedino resenje da
ga napustis.
- ^nam. Ali dr Flauverz i ja se slazemo da nisam jos sprem-
"a- Tollko mu dugujem, Bil.
Zar se dr Flauverz i s tim slaze? - pogledao je s neodobra-nasmeja.
se
' ne s^a^e se. Ali razume da ne mogu jos da odem.
e'
Putovanje
187
- Neraoj predugo cekati, Madi. Jednog od ovih dana moze da
te povredi. Mozda se vise nec'e zadovoljiti da te samo emocional-
no zlostavlja.
- Doktorka Flauverz misli da ce postajati sve gori sto ja bu-
dem nezavisnija.
- Zasto onda ostajes? Nema smisla rizikovati, svasta bi mogao
da ti ucini. Madi, moras brzo da reagujes. - Izvanredna stvar bila
je to sto je lepa, zaposlena, pametna, bila je zena kojoj su zavide-
le sve zene u zemlji i s kojom su zelele da se poistovete. Za njih
je ona bila otelovljenje nezavisnosti i imala je snage da se izvuce
iz svake ruzne situacije. Ali zlostavljanje je bilo slozenije od toga,
sto je ona dobro znala, a Bil je tek pomalo saznavao. Bio je to po-
nor prepun krivice i straha, koji je kocio da pobegne, iako su svi
ostali rn|elili da ona to moze. Ona je imala osecaj da se krece uspo-
reno, a bez obzira koliko se trudila, nije mogla da krene brze. I jos
je osecala da Dzeku duguje zivot. Ono cega se Bil plasio, gledaju-
ci sa strane, bila je moguc'nost da je Dzek naposletku fizicki po
vredi, pogotovo ako ne bude mogao da je vise kontrolise. Cak i
ona je videla sta se dogada. Samo, jos je bila previse uplasena da
bi nesto preduzela. Bilo joj je potrebno osam godina da pobegne
od Bobija Dzoa, a Bil je samo mogao da se nada da ovog puta ne
c'e jos dugo cekati.
- Hoc'es li da me nazoves u Vinjard, Madi? Jako c'u se brinu-ti zbog tebe.
- Bila je to istina, u poslednje vreme bila mu je stal-no na pameti, mnogo vise
nego sto je shvatao ili ocekivao. Jos je tugovao za suprugom i bio opsednut
njom dok je zavrsavao knjigu koju je pisao o njoj. A ipak, u poslednje vreme
bio je rastrojen i pomisao na Madi ga je usrec'ivala. - Zvacu te u kancelariju.
- Bi-
lo ga je strah da je zove kuci i Dzekovom oruzju za zlostavljanje doda jos
ljubomoru.
- Zvacu te. Obecavam. Bice mi dobro. Imam mnogo posla i
verovatno cemo na nekoliko dana otici u Virdziniju. Volela bih da
i Lizi pode s nama, ali ne verujem da ce Dzek to dopustiti.
- Samo bih zeleo da se izvuces iz toga - kazao je smrknuto.
Nije imao licnog interesa, niti je imao vezu s njom. Ali se osecao
bespomocno i ljuto kao ljudsko bice koje gleda kako drugog zlo-
stavljaju, i ocajnicki je zeleo da ucini nesto kako bi joj pomogao.
Ponekad ga je to podsecalo na mesece kada je njegova zena bila
talac. Stalno je iscekivao vesti o njoj i bio je frustriran cinjenicom
sto nije mogao nista da ucini da je oslobodi. To ga je na kraju do-
velo da sam ucini sve sto je mogao. I u svojoj naivnosti ju je ubio,
ili se osecao odgovornim za njenu smrt. Na neki nacin, ovo je bi
la bolno slicna situacija. - Zelim da budes jako pazljiva - upozo-
rio je kada je dopratio do auta ispred restorana. - Ne cini nista sto
bi te dovelo u opasnost. Ovo mozda nije pravo vreme da se suko-
bis s njim. Ne moras nista da dokazujes, Madi. Ne moras da do-
bijes njegovo odobrenje. Sve sto treba da ucinis jeste da odes ka
da budes spremna. On te nece osloboditi, moras to uciniti sama i
zatim trcati kao luda dok ne stignes do granice. - Na neki nacin
to je bilo kao beg iz komunisticke zemlje.
- Znam. Ostavila sam burmu na kuhinjskom stolu i trcala ko-
"Ko su me noge nosile onog dana kada sam napustila Bobija Dzoa.
Trebalo mu je nekoliko meseci da shvati gde sam, a do tada Dzek
je sve preduzeo. Imala sam vece obezbedenje nego papa prvih ne
koliko meseci na stanici.
~ Mozda ces to ponovo morati da ucinis. - I dok su oboje sta-jali pored
auta, on je dugo i pazljivo gledao. - Ne zelim da te po-
188
Danijela Stil
Putovanje
189
vredi. - Hi jos gore, da je ubije ako mu se dogodi da poludi, all Bil joj to
nije rekao. Ali mislio je da je sposoban za to. On je bio muskarac bez morala i
duse. Po Bilovora misljenju, bio je socio-pata, covek bez savesti. - Cuvaj se -
a onda se nasmesio misleci na njenu cerku - mama. Svida mi se da mislim o tebi
kao o maj-ci. Pristaje ti.
- I meni. I odlicno se osecam. - Nasmesila mu se.
- Uzivaj. Zasluzujes to. - Zatim je zagrlio i ostao je da stoji
na trotoaru dok se ona odvezla, a dva sata kasnije veliki buket cve-
ca stigao joj je u kancelariju. Svi cvetovi bili su svetloruzicastih ni-
jansi, s ruzicastim balonima i ruzicastim medvedicem, a na cestit-
ki je pisalo: ,,Cestitke na tvojoj novoj cerki. S ljubavlju, Bil." Sklo-
nila je wstitku u fioku i smesila se gledajuci cvece. Bilo je to vr-
lo simpaticno od njega i bila je dirnuta. Nazvala ga je kako bi mu
zahvalila, ali nije ga bilo, pa je ostavila poruku na automatskoj se-
kretarici. Zahvalila mu se i rekla koliko joj je drago.
Jos uvek se smesila zbog cveca i rucka s Bilom, kada je Dzek sat kasnije
usao u njenu kancelariju.
- Sta je ovo, kog davola? - rece besan zbog ruzicastih balona
i medvedica. Bilo je lako shvatiti poruku.
- Samo sala. Nista vazno.
- Davola nije. Ko je to poslao? - trazio je cestitku dok je ona
pokusavala da smisli sta da kaze.
- Od moje terapeutkinje - kazala je, a onda shvati da ni to ni
je dobar odgovor. Odlazila je kod jednog terapeuta pre nekoliko go-
dina i Dzek je naterao da prestane. Smatrao je da se previse zbli-
zila s njim pa joj je rekao da je terapeut nestrucan. Naposletku je
bilo najlakse da prestane da odlazi. Bio je to deo Dzekovog plana
da je izoluje, shvatala je sada.
- Kad si ponovo pocela s tim?
- U stvari, ona je samo prijateljica. Srela sam je na Odboru.
- Posted! me. Sta je ona? Neka lezbijka i osloboditeljka zena?
- Ima oko osamdeset godina i ima unuke. Vrlo je zanimljiva
zena.
- Kladim se. Mora da je senilna. Ako kazes dovoljnom broju
ljudi, Mad, uskoro ces citati o sebi u zutoj stampi. I nadam se da
ces uzivati kada se to dogodi, jer ces onda biti i bez posla. Zato,
da sam na tvom mestu, drzao bih jezik za zubima. I reci onoj ma-
loj kurvi iz Memfisa da i ona isto ucini ill cu da je tuzim zbog
klevete.
- To nije kleveta ako tvrdi da je moja cerka - rekla je Madi
izgledajuci mirnije nego sto se osecala - sto je istina. I ima pravo
da to kaze. Ali obecala mi je da nece. I ne nazivaj je kurvom,
Dzek. Cerka mi je. - Rekla je to jasno i ljubazno, a on se okre-
nuo ka njoj gledajuci je zlobno.
- Ne govori mi sta da cinim, Madi. Secas me se? Ja sam tvoj
gospodar.
Htela je da mu odgovori, ali je sekretarica usla u kancelariju, pa je
odlucila da cuti. Ali to je bio kljuc svega. Dzek je verovao da je njen
gospodar. I u poslednjih deset godina ona mu je dozvo-ula da tako razmislja,
jer je i ona to verovala. Ali ne vise. Sama jos nije imala hrabrosti da deluje,
ali barem je um poceo da joj se
stri. Nekoliko minuta kasnije on je otisao natrag u svoju kancelariju.
Cim je otisao, zazvonio je telefon. Bio je to Bil. Dobio je po-i bilo mu je
drago.
- Svida mi se cvece! - ponovo se obradovala, iako je bila ma-
uzdrmana muzevljevom posetom. Bilo joj je drago sto je skinu-
"?"'A.u, ta mi nedostaies _ i-o
?Hit
Vratl^se za dve nedelje, Mad, fit * SUWfe 0^sno « nju *»? Obecavam. I zab^ e
s d ^ do <**». cekam da .?- . S decom-
se
osigura sebi buducnost. Sarao se nadala da ce joj sud-bina biti ponovo
naklonjena.
A u svojoj kuci u ulici Danbarton, Bil je takode gledao kroz prozor. Ali
nj'egove molitve za Madi bile su odredenije. Molio se za nj'enu sigurnost.
Svaki delic tela govorio mu j'e da j'e u opasno-sti. Mnogo vise nego sto j'e
ona sama naslucivala.
Madi je prilicno mirno provela dve nedelje tokom kojih je Bil bio u poseti
c'erki. Ona i Dzek su tokom druge nedelje uzeli krac'i odmor i otisli u
Virdziniju, a on je tamo bio uvek bolje raspolo-zen. Uzivao je u svojim konjima
i svojoj farmi, a nekoliko puta je leteo u Vasington na sastanke s
Predsednikom. Svaki put kad bi
bio na putu, ili otisao na jahanje, Madi bi zvala Bila u Vinjard.
Inace ju je on svakodnevno zvao u kancelariju.
- Je li pristojan? - upitao je Bil zabrinutog glasa.
- Sve je u redu - uveravala ga je. Nije se dobro zabavljala,
ali nije bila ni u opasnosti. Dzek bi uvek malo popustao nakon raz-
doblja kada je bio izuzetno nasiian prema njoj. Kao da je hteo da
dokaze da ona sve umislja. Kao sto je dr Flauverz istakla, bila je
to klasicna sema: ne samo da bi ispala ludom vec bi se tako uisti-
nu i osecala, ako bi se pozalila na nacin na koji se on ponasa pre
ma njoj. A to je upravo cinio u Virdziniji. Pravio se da nije uzne-
miren zbog njene c'erke, iako joj je rekao kako misli da ne bi tre-
balo da ide u Memfis. Mogao bi neko da je prepozna, a tamo je
lonako pretoplo. I on ju je zeleo blizu sebe. Bio je neobicno pun
ljubavnog zara prema njoj, ali i nezan i uljudan, tako da su njene
tvrdnje da ju je u Parizu povredio zvucale smesno. Ali ni o cemu
Putovanje
193
nije raspravljala s njim i dr Flauverz ju je upozorila, kada su raz-govarale,
da ga i to moze uciniti sumnjicavim. Ali bila je iskrena s Bilom kada mu je
rekla da se osec'a sigurnom.
- Kako tvoja knjiga? - upitala ga je. Dnevno ju je izvestavao
o napretku.
- Upravo sam je zavrsio - rekao je ponosno. Oboje su nestr-
pljivo cekali kad ce se vratiti u Vasington. A Odbor se sastajao u
ponedeljak. - Ne mogu da verujem.
- Jedva cekam da je procitam.
- Nije bas opustajuce stivo.
- To i ne ocekujem, ali sam sigurna da je izvrsna. - Znala je
da na to nema pravo, ali bila je ponosna na njega.
- Dacu ti kopiju cim je prekucam. Jedva cekam da je proci-
tas. - A ondAje nastala neobicna tisina. Nije bio siguran kako bi
joj to rekao, ali cesto je mislio na nju i stalno se brinuo. - I ja
sam nestrpljiv da te vidim, Madi. Jako sam se brinuo.
- Nemoj. Dobro sam. I videcu Lizi sledeceg vikenda. Dolazi
da me poseti u Vasington. Jedva cekam da vas upoznam. Rekla
sam joj sve o tebi.
- Ne mogu da zamislim sta si mogla da joj kazes - zvucalo
je kao da mu je neprijatno. - Za nju sam verovatno preistorijski
spomenik i nisam jako uzbudljiv.
- Za mene jesi. Ti si mi najbolji prijatelj, Bile. - Takvu bli-
skost koju je osecala prema njemu vec godinama nije osecala m
prema kome, izuzev Grega, koji je imao novu devojku u Njujorku
i zvao je kad god je mogao. Ali oboje su shvatili da joj Dzek, ako
se javi na telefon, prec'utkuje sve njegove pozive. A ako bi se ja-
vljao u njenoj prisutnosti, nikada joj ne bi predao slusalicu. Ona i
Bil bili su oprezniji i vodili su racuna o tome kada i gde ce raz-govarati
telefonom.
- I ti si meni posebna - odgovori joj Bil, ne znajuci sto da
kaze. Bio je zbunjen zbog svojih osecanja koja su se ogledali u ra-
znim kombinacijama. Prema njoj se istovremeno odnosio kao pre
ma cerki, prijateljici, ali i zeni. I ona je imala podjednako zbunju-
juc'a osecanja prema njemu. Ponekad joj se cinio poput brata, a po-
nekad je bila zatecena drugacijim osecanjima. Ali nisu pokusali da
to definisu jedan drugome. - Rucajmo zajedno pre sastanka Odbo-
ra u ponedeljak. Mozes li?
- Vrlo rado.
A bila je jos vise zbunjena Dzekovom paznjom tokom njihovog poslednjeg
vikenda u Virdziniji. Doneo joj je cvece iz vita i doru-cak u krevet, otisao s
njom u setnju i rekao joj kako mu mnogo znaci. A kada su vodili ljubav, bio je
nezniji nego ikada. Kao da su predasnja zlostavljanja bila plod njene maste. I
ponovo se osecala krivom zbog onoga sto je o njemu rekla Bilu i dr Flauverz, pa
je zelela da ispravi negativan utisak koji su stekli o njenom Ijublje-nom
suprugu. Pocela je da se pita nije li pogresila. Mozda je ona izazivala ono
najgore u njemu. Kada je zeleo, i kada je ona bila do-bra prema njemu, mogao je
da bude neverovatno draga osoba.
Pokusala je to da objasni dr Flauverz onog jutra kad su se vra-tili, a dr
Flauverz joj je zazvucala grubo kada ju je upozorila.
- Budite oprezni, Madi. Pazite sta radite. Ponovo padate u nje-
govu klopku. On zna sta mislite i zeli da vam dokaze da niste u
pravu kako bi vas naveo da se osecate krivom. - Zazvucalo je to
tako makijavelisticki, da je Madi bilo zao Dzeka. Zaista ga je okle-
vetala i dr Flauverz joj je poverovala. Ali Bilu nije nista govorila
o Dzeku za vreme rucka, jer se bojala da ce red isto sto i dr Fla-
194
Danijela Stil
795
uverz. Umesto toga, razgovarali su o njegovoj knjizi. Vec ju je pre nekoliko
meseci putem agenata prodao izdavacu.
- Kakvi su tvoji planovi za jesen? - upitao je oprezno, zelec'i
da cuje da napusta supruga. No za ruckora nije spominjala takvu
nameru i izgledala je srecnije i opustenije no ikad dosad. Cinilo se
da nesto ipak krece nabolje, ali on se ipak brinuo za nju. Kao i dr
Flauverz, i njega je bilo strah da ce je Dzek namamiti ponovo u
svoju klopku i drzati je u njoj doveka, naizmenicno je zlostavlja-
juci i zbunjujuci sve dok ne bude vise mogla da izdrzi. Nije ni spo-
menula da ga napusta.
- Zelim da pokusam da vratim emisiji predasnju popularnost.
Nasa gledanost je naglo opala. Mislila sam da je to zbog Breda, ali
Dzek misli da sam i ja malo popustila i da ne vodim kako bi tre-
balo. Rekac^je da su moje price postale prilicno dosadne. Zelim
malo da istrazujem za neke priloge za ovu jesen i da vidim mogu
li ponovo da unesem malo zara. - Kao i obicno, Dzek ju je okri-
vljavao za nesto za sta nije bila kriva. Bil je sumnjao u te tvrdnje,
ali ona je bila vise nego spremna da poveruje Dzeku. Nije bila glu-
pa. Bila je opcinjena, a on je bio jako uverljiv. Ali ako nisi pozna-
vala shemu, ljudima spolja bilo je tesko da to zapaze. A Madi je
bila previse blizu da bi videla.
Bil je bio u iskusenju da pozove dr Flauverz nakon rucka, ali znajuci
koliko je drzala do etike, sumnjao je da bi htela da razgo-vara s njim o Madi,
koja je sad bila njena pacijentkinja, i shvatao je to. Preostalo mu je samo da
sedi i gleda sta joj se dogada i usko-ci kada se ukaze mogucnost da joj
pomogne, ali trenutno nije mo-gao nista da ucini. I jos jednom ga je sve to
podsetilo na Margaret i na duge mesece iscekivanja hoce li je spasiti i odvesti
na si-gurno. Ono sto ga je najvise bolelo kad bi se toga prisetio, bio je
rezultat. A ovog puta nije zeleo da ucini istu gresku i uplasi nepri-jatelja.
Znao je bolje od svih da je Dzek izuzetan protivnik, terori-sta nevidenih
vestina. A Bil je zeleo da je spasi vise od svega. Samo se nadao da ce ovog
puta uspeti.
Rad Odbora dobro je napredovao i raspravljali su o tome da bi trebalo cesce
da se sastaju. Prva dama dovela je jos sestoricu ljudi, pa su planirali
kampanju za jesen, nastupe u medijima koji-raa ce upozoravati na porodicno
nasilje nad zenama. Radilo se na sest razlicitih oglasa i formirane su
podgrupe. On i Madi bili su u pododboru za silovanje i stvari koje su saznavali
bile su uzasne. Drugi pododbor bavio se ubistvima, ali ni on ni Madi nisu
zeleli da budu u njemu.
Vikend nakon sto su se oboje vratili, Lizi je ponovo dosla u grad i Madi ju
je smestila u hotel ,,For Sizns". Pozvala je Bila na caj i on je bio
impresioniran kada ju je sreo. Bila je lepa kao sto je Madi rekla, i bistra
poput majke. Uzimajuci u obzir okolnosti u kojima je odrasla, zvucala je vrlo
obrazovano. Bila je vredna u sko-li, uzivala je u predavanjima na gradskom
koledzu u Memfisu i oci-gledno ja volela da cita.
- Volela bih da je upisem na Dzordztaun iduceg semestra, ako
budem mogla - kazala mu je Madi, dok su u predvorju hotela is-
pijali caj. A Lizi je rekla da je uzbudena zbog toga.
? ~ Imam neke veze koje bi nam mogle pomoci - rece Bil. -Sta zelis da
studiras?
~ Spoljnu politiku i komunikacije - kazala je Lizi bez mnogo razmisljanja.
- Volela bih da je dovedem na praksu u mrezu, ali to nije mo-
guce - rekla je Madi sa zaljenjem. Nije rekla Dzeku da je Lizi do-
S'a5 a nije ni nameravala. Bio je toliko pazljiv prema njoj da nije
I
Putovanje
197
zelela da ga uznemirava. Govorio je o tome da ce je u oktobru po-novo povesti u
Evropu, ali to jos nije rekla Bilu. - Ako Lizi dode ovde na fakultet,
iznajmicemo joj mali stan u Dzordztaunu.
- Pobrini se da bude u sigurnom okruzenju - kazao je Bil.
Oboje su bili uzasnuti statistikama o silovanju koje su saznali te
nedelje na Odboru.
- Bez brige, hoc'u - klimnu glavom Madi mislec'i na isto. -
Trebalo bi verovatno da ima cimerku. - A kad je Lizi otisla da na-
puderise nos, Bil je rekao Madi kako joj je cerka ljupka.
- Sjajna devojka, raora da si vrlo ponosna na nju - rekao je,
smeseci se.
- Jesam, iako nemam pravo na to. - Madi je te veceri name-
ravala da je odvede u pozoriste. Rekla je Dzeku da ide na zensku
veceru u vezi s r*lom Odbora. Nije mu bilo drago, ali posto se ti-
calo Prve dame, slozio se.
Kada se Lizi vratila za sto, jos su malo pricali o fakultetu i njenim
planovima da se preseli u Vasington kako bi bila blize maj-ci. Za obe je to
bilo kao ispunjenje sna. A Bil je bio sasvim sigu-ran da su obe to zasluzile.
Bilo je pet sati kada je Bil otisao, a nekoliko minuta kasnije Madi je
ostavila Lizi u hotelu i otisla kuc'i kako bi videla Dzeka i presvukla se. Ona
i Lizi isle su da gledaju novu predstavu Kralj i ja i Madi je bila uzbudena sto
ce Lizi prvi put voditi na mjuzikl. Jos su morale toliko toga da nadoknade, a
Madi je bila nestrpljiva da to obave sto pre.
Kada je dosla kuci, Dzek se odmarao i gledao televiziju. Vi-kend voditelji
su imali bolju gledanost od nje i Breda, ali jos uvek je odbijao Madina
objasnjenja da je to Bredova krivica. Bred jed-nostavno nije bio stvoren za
voditelja. Dzekov plan da se resi Gre-
ga grdno mu se osvetio. Ali on je i dalje krivio Madi i insistirao na tome da
je ona glavni uzrok. Ali iako se producent slagao s njom, bilo ga je strah to
kaze Dzeku. Niko nije voleo da mu se suprotstavlja.
Iako nije voleo da izlazi vikendom bez nje, Dzek je imao u planu da vece
provede s prijateljima, pa je ona krenula u pozoriste dok se on oblacio. Nezno
ju je poljubio pre nego sto je izasla, pa joj je godila njegova paznja. Ovako
je bilo mnogo lakse. I nije mo-gla da se ne zapita jesu li losa vremena iza
njih.
Dosla je taksijem po Lizi u hotel i otisle su pravo u pozoriste. Lizi je
bila poput devojcice dok je gledala predstavu i odusevljeno je pljeskala na
zavrsetku.
- Ovo je najbolje sto sam ikada videla, mama! - rece dok su napustale
pozoriste, a Madi je krajickom oka primetila muskarca s fotoaparatom kako ih
posmatra. Usledio je kiatak blesak i muska-rac je nestao. Nista strasno,
pomisli Madi, verovatno je samo turi-sta koji ju je prepoznao i zeleo njenu
sliku. Ubrzo je zaboravila na to. Bila je previse zauzeta razgovorom s Lizi da
bi mislila o bilo cemu drugom. Provele su predivno vece.
Lizi je usla s njom u taksi i Madi ju je ostavila kad hotela. Nakon sto ju
je zagrlila, obecala joj je da ce se naci sledeceg dana za doruckom. Jos jednom
ce morati da sakrije Lizi od Dzeka. Mrzela je da ga laze, ali red ce mu da ide
u crkvu jer tamo nika-da nije isao s njom. A nakon dorucka Lizi je imala let za
Memfis 1 ostatak dana Madi ce provesti sa suprugom. Savrseno je sve
or-ganizovala i bila je odusevljena veceri provedenom s cerkom. Nekoliko minuta
kasnije stigla je u njihovu kucu u Dzordztaunu.
Dzek je bio u dnevnoj sobi, gledao je kasne vesti, i ona mu se siroko
osmehnula jos radosna zbog veceri provedene s Lizi.
198
199
- Jesi li se zabavila? - upitao je on nevino kada je sela pored
njega. Madi se osmehnu i klimnu glavom.
- Bilo je zammljivo - lagala ga je, a to je mrzela, all znala je
da mu ne moze reci da je bila s Lizi. Izricito joj je zabranio da se
vida s njom.
- Ko je sve bio?
- Fills, naravno, i vec'ina zena iz odbora. Zanimljiva grupa -
rekla je zeleci da promeni temu.
- Filis je bila? BaS zanimljivo. A ja sam je upravo gledao na
vestima u hramu u Kjotu. Stigli sa tamo jutros. - Madi je na tre-
nutak zurila u njega ne znajuc'i sta da mu kale. - A sad mi reci s
kirn si zaista bila. S musvkarcem? Jebes se okolo? - rukom ju je
uhyatio za grlo i drzao je tako polako je stezuci. Dok je ona po-
kusvavala da ne panici i gleda ga pravo u oci.
- Ne bin £i to ucinila - kazala je, a grlo joj se pomalo steza-
lo. f
- A gde si onda bila? Pokus'aj s istinom ovog puta.
- Bila sam s Lizi - svapnula je.
- Ko je to, do davola?
- Moja cerka,
- Oh, pobogu - rekao je odgurnuvsvi je od sebe, a ona se sru-
sila na fotelju i s olaksanjem ponovo udahnula vazduh. - Zas"to si
dovela tu droljicu ovamo?
- Nije drolja - kazala je Madi potiho. - Zelela sam da je vi-
dim.
- Bice te u celoj zutoj stampi. Rekao sam ti da je se kloms.
- Potrebne smo jedna drugoj - rekla je dok ju je on besno gle
dao. Ljutilo ga je kada nije slusala njegove naredbe.
- Rekao sam ti, za tvoje dobro, da to sebi ne mozes da priu-
stis. Ako mislis da ti je gledanost sada losa, cekaj da vidis sta ce
se dogoditi kad ova prica procuri. A najverovatnije ce to uciniti
ona.
- Ona samo zeli da me vida. Ne zeli publicitet - kazala je Ma
di tiho, kajuci se sto ga je lagala i sto je tako besan. All kako je
on uporno ustrajao u tome da je ne vida, nije imala izbora.
- To ti mislis. Kako mozes bid tako glupa? Cekaj da pocne
da te pita za novae, ako vec' nije pocela. Hi jeste? - Oci su mu se
suzile dok je gledao. - Znas, pocinjes da zadajes vise neprilika ne-
go sto vredis. Ako nije jedno, onda je drugo. Gde je ona sada?
- U hotelu. U ,,For Sizns".
- Srecnica. I govoris mi da je ne zanima novae?
- Govorim ti da zeli majku. - Madi je pokusala da ga umiri,
ali bio je besan dok je setao po sobi, a onda se zaustavio i pogle-
dao je ljutito i prezirno.
- Uvek cinis nesto kako bi mi napakostila, zar ne, Mad? Ako
nije prilog o onoj ludaci kojom je Pol Makacins bio ozenjen, on
da upropastis gledanost, a sada ovo... totalno ces propasti s ovim.
Cuvaj se ako sam u pravu u vezi s ovim, Mad. A kada se to do-
godi, veruj mi, bice ti jako zao. - Nije rekao vise ni reci, samo je
odjurio na sprat i zalupio vratima kupatila. Madi je Jos neko vre-
me sedela u dnevnom boravku pokusavajuci da smisli kako da mu
objasni koliko joj to znaci i koliko joj je zao sto ga je uznemirila.
Znala je da je pogresila sto ga je lagala o detetu. Mozda sada i ne
"i bio toliko uznemiren da mu je odmah rekla. Ali vise nije mo-
g'a da ucini osim da se izvini i pokusa da bude diskretna. Jedno
je znala - da se nec'e odrec'i svoje cerke sada kad su se napokon
pronasie.
-
200
Danijela Stil
Puto
201
Nakon sto je ugasila sva svetla, otisla je tiho na sprat, i dok je oblacila
spavacicu on je vec bio u krevetu, zatvorenih ociju i po-gasenih svetala. Ali
bila je sigurna da ne spava. Kada je usla u kre-vet, obratio joj se a da nije
otvorio oci. - Mrzim kad me lazes. Osecam da vise ne mogu da ti verujem. Uvek
cinis nesto kako bi me povredila.
- Tako mi je zao, Dzek - rekla je dodirujuc'i njegovo lice ru-
kom, zaboravljajuc'i da ju je umalo zadavio pre pola sata. - Ne ze-
lim da te uznemiravam, ali zaista zelim da je vidam.
- Rekao sam ti da to ne zelim. Ne mozes to da utuvis sebi u
tu svoju glavu? Nikad nisam zeleo decu, kao ni ti - kazao je, otvo-
rivsi oci i gledajuc'i je. - A sigurno nisam hteo da zaglavim s ne-
kom devetnaestogodisnjom kurvicom iz Memfisa.
- M^im te da ne govoris takve stvari o njoj - zamoli ga Ma-
di, ali zapravo samo je zelela da joj oprosti sto ga je lagala, sto ga
je izdala i sto se njeno nazakonito dete pojavilo sedam godina na-
kon sto su se vencali, a ona mu o tome nista nije rekla. Shvatila
je da mnogo trazi od njega. Ali nije mogla da ne zeli da njegova
reakcija bude kao Bilova. Njemu se Lizi zaista svidela.
- Zelim da prestanes da se vidas s njom - rece Dzek. - Toli-
ko mi dugujes, Mad. Nisi mi nikada rekla da postoji, a sada zelim
da ponovo nestane iz nasih zivota.., nije ti potrebna, ni ne pozna-
jes je.
- Ne mogu to da ucinim. Ne mogu da imam decu. I nikad ni-
je trebalo da je se odreknem.
- Cak i po cenu braka? - Bila je to otvorena pretnja.
- To zelis da mi kazes, da ce me kostati braka? - upita pre-
stravljeno. Pretio joj je i prisiljavao na odluku koja bi joj slomi-
la srce. Ali trenutno nije zelela ni njega da napusti. Nekoliko po-
slednjih nedelja bio je tako dobar prema njoj da je pocela da ve-ruje kako se
stvari medu njima resavaju. A sada se dogodilo ovo. Zazalila je sto mu je
lagala samo zato da povede Lizi u pozori-
ste.
Ocajnicki je zelela da vidi svoju cerku i nije znala kako da to
izvede a da njega ne uznemiri.
- Moguce - rece Dzek kao odgovor na njeno pitanje hoce li
njeno videnje s Lizi ugroziti njihov brak. - To nije nikad bio deo
dogovora. U stvari, vrlo izricito nije bio. Usla si u ovaj brak na
prevaru, rekla si mi da nikad nisi imala dece. Lagala si me. Mogu
da ponistim brak zbog toga.
- Posle sedam godina? - bila je sokirana.
- Ako mogu da dokazem da si me prevarila i da si me la-
gala, sto jesi i sto mogu dokazati, onda brak ne postoji. Bolje
razmisli o tome pre nego sto je jos vise uvuces u nase zivote.
Dobro razmisli, Mad. Ozbiljno mislim. - I s tim joj okrenu lecta
i zatvori oci i pet minuta kasnije hrkao je, dok je Madi zurila u
njega.
Nije znala sta da ucini ili kaze. Nije zelela da se ponovo od-rekne Lizi.
Nije mogla to da joj ucini, ni njoj ni sebi. Ali nije hte-la ni da izgubi
Dzeka. Toliko joj je toga dao, a njegova zlostavlja-nja cinila su joj se sad
samo plodom njene maste. Ali Lizi nije bila privid. Madi se osecala kao da se
lose ponela prema njemu i sada je on bio zrtva, bas kao sto joj je i rekao. Te
noci satima je le-zala u krevetu razmisljajuci o tome i osecajuci krivicu.
Ali ujutru jos nije imala odgovor. Objasnila mu je da ide da se pozdravi s
Lizi u hotel i da ce doruckovati s njom, a onda ce se vratiti i mogu zajedno
provesti dan.
203
- Bilo bi ti bolje da joj kazes da se vise necete vidati, Mad.
Igras se vatrom. Sa mnom i s medijima. Velika je to cena za ne-
ko dete koje ni ne poznajes i koje ti nec'e nedostajati ako je otpra-
tis.
- Rekla sam ti, Dzek - kazala je iskreno. Nije zelela da ga
ponovo laze. Bio je to jos jedan od njenih grehova, kako je ona
videla stvari. - To ne mogu da uradim.
- Moras.
- Ne zelim da joj to uradim.
- Radijc bi meni, zar ne? To mi mnogo govori o tome sta mi-
slis o nasem braku. - Izgledao je povredeno dok je to govorio. Sa-
vrsena zrtva.
- Nisi razuman u vezi s ovim - pokusala je da mu objasni, ali
ju je on prostrelio besnim pogledom.
- Razuman* Sails se? Jesi li luda? Na kojim si drogama? Ko-
liko ti se razumnim cini nabaciti mi tvoje kopile nakon sto mi ni-
kada nisi rekla da si ga imala?
- Pogresila sam, slazem se. Ali ne trazim od tebe da je ti vi
llas, Dzek. Ja to zelim.
- Onda si jos luda nego sto sam mislio. Sta mislis o porodic-
nom portretu na naslovnoj strani casopisa PipH Da li bi ti to bilo
dovoljno? Jer to c'e se i dogoditi, pre ili kasnije. A onda mozes da
se pozdravis s naklonosc'u javnosti.
- Mozda nec'u morati - rekla je tiho - mozda ce imati vise
razumevanja od tebe.
- Sranje. Pobogu, hoces li se osvestiti?
Svadali su se oko pola sata. A onda je Dzek morao da ode na golf s dvojicom
Predsednikovih savctnika, ali ne pre nego sto je upozorio Madi da se vise ne
vida s Lizi. Ali Madi je otisla s Li-
Putovanje
zi na dorucak i lepo su se provele. Lizi je primetila da je uznemi-rena, ali
Madi je sve porekla. Nije htcla da je uznemirava i kaze joj da je vise nikada
nece videti. Umesto toga obecala joj je da ce je uskoro ponovo dovesti za
vikend i javiti joj sta je saznala u vezi s fakultetom. Poljubile su se i
zagrlile na odlasku i Madi joj je dala novae za taksi do aerodroma. lako joj je
ponudila jos novca, Lizi nije htela da uzme. Bila je vrlo savesna i nije zelela
da primi nista od majke osim avionske karte, hotela i novca za taksi. Madi joj
je ponudila da joj otvori bankovni racun, ali Lizi je odlucno od-bila. Nije
htela da iskoriscava majku. Ali Madi je znala da joj Dzek to ne bi nikada
poverovao.
Madi se vratila do podneva, a Dzek je jos bio napolju. Nazva-la je Bila i
ispricala mu sve sto se dogodilo.
- Za sve sam ja kriva - rekla je potisteno - nije trebalo da ga lazem.
Ali Bil se nije slozio s njom. - Bas se poneo u ovome kao gad i jos se
pravi da je on zrtva. Nije, Madi. Ti si. Zasto to ne mozes da uvidis? - Bio je
frustriran vise no ikada. Razgovarali su gotovo sat vremena i na kraju je Madi
zvucala jos utucenije. Kao da nije mogla da razume sta joj Bil govori. Pitao se
hoce li li se ikada osloboditi lanaca koji su je sputavali. U poslednje vreme
ci-mlo se da nazaduje, umesto da napreduje.
Te veceri kada je Dzek dosao kuci, nije re kao ni rec o Lizi. Madi nije
bila sigurna da li je to dobar ili los znak, ili se sa-mo cuva za jos jedan
ultimatum. Ali ona je cinila sve kako bi mu udovoljila. Spremila mu je finu
veceru i prijatno razgovara-la s njim. Te nod su vodili ljubav, a on je bio
jako nezan, sto J°J je jos vise povecalo njen osecaj krivice zbog svega sto se
dogodilo.
Sledeceg dana kad su otisli na posao, bas kao sto je Dzek pred-video, sve
im se vratilo. Fotografija Lizi i Madi, koju je napravio muskarac ispred
pozorista, bila je na naslovnim stranama svih ta-bloida. I neko je progovorio
ill pogodio istinu. Naslovi su vristali: ,,Madi Hanter i njena davno izgubljena
cerka". Pisalo je sve sto su znali, da je Madi rodila s petnaest godina i da je
dala dete na usva-janje. Bilo je nekoliko intervjua s Bobijera Dzoom i
uciteljicom u njenoj staroj skoli. Dobro su obavili domac'i zadatak.
Dzek je dosao u njenu kancelariju s primerkom svakog tablo-ida. - Lepo, zar
ne? Nadam se da si ponosna. I sta sada? Posled-njih devet godina prodajemo te
kao Devicu Mariju, a sada si ispa-la ono sto jesi, Mad. Jebena kurva. Sranje,
zasto me nisi slusala? - Na fotografiji su ona i Lizi izgledale poput
bliznakinja, toliko su licile. A DzekJe besneo po njenoj kancelariji kao
razjareni bik. Ali se nije moglo porec'i ono sto se dogodilo.
Madi je nazvala Lizi u Memfis kako bi je upozorila, a kada je Dzek napokon
otisao u svoju kancelariju, nazvala je dr Flauverz, a zatim Bila. Oboje su
rekli gotovo istu stvar. Da greska nije bila njena i da sve nije tako lose kao
sto joj se cini. Javnost ju je vo-lela. Bila je dobra osoba i napravila je
mladalacku gresku, a kad to saznaju, ljudi c'e je jos vise zavoleti i saosecati
s njom. Fotografija nje i Lizi bila je vrlo ljupka, bile su zagrljene.
Ali Dzek je ucinio sve sto je mogao, i to vrlo uspesno, kako bi se osecala
prestrasenom i krivom. I cak je i Lizi plakala kad ju je nazvala.
- Zao mi je, mama. Nisam htela da ti stvaram neprilike. Je 1' Dzek jako
ljut? - Bila je zabrinuta za Madi. Dzek joj se nije svi-deo kada ga je srela i
mislila je da je prilicno zastrasujuc. Bilo je neceg cudnog u njemu.
_ Nije srecan, ali prebolece. - Blago receno.
- Hoce li ti dati otkaz?
- Ne verujem. Osim toga, mislim da mu sindikat to ne bi do-
pustio. Bila bi ti diskriminacija - osim ako je Dzek ne uhvati na
stavku u ugovoru o moralu. Bez obzira je li ili nije mogao, bio je
besan na nju, a ona je bila na mukama zbog bola koji mu je pro-
uzrokovala. - Moramo sve to da prebrodimo. Ali obecaj mi da ne-
ces razgovarati s novinarima.
- Kunem se. Nisam i ne bih. Ne bih ucinila nista da te povre-
dim. Volim te. - Jecala je na drugom kraju zice, a Madi je cinila
sve kako bi je utesila.
- I ja tebe volim, duso. I verujem ti. Dosadice im vremenom.
Nemoj da se previse brines zbog toga.
Ali jos prepodne, reported trac emisija na televiziji poceli su da je uhode,
a na mrezi su bili svi van sebe. Iz urednistava svih casopisa u zemlji su zvali
i zeleli intervju s njom.
- Mozda bi trebalo da im damo ono sto zele - naposletku je
predlozio sef odeljenja za odnose s javnoscu. - Koliko stetno to
moze da bude? Pa rodila je dete u petnaestoj godini. To se i rani-
je dogadalo. Nije ga ubila, pobogu, i nekako je slatka prica ako je
dobro predstavimo. Sto ti tnislis, Dzek? - pogledao je s nadom u
svog poslodavca.
- Mislim da bih joj isprasio zadnjicu odavde do Klivlenda. To
mislim - rece Dzek kao odgovor na pitanje. Nije nikad bio tako
besan na nju niti je imao toliko razloga da bude. - Budala je sto
je ikad priznala toj maloj kurvi da joj je majka. Majka. Sta to, do
davola, znaci u ovakvim slucajevima? Pojebala se s nekom facom
u srednjoj skoli, on ju je napumpao, a ona je odbacila dete cim se
rodilo. A sada hoda okolo kao svetica i govori o svojoj cerki. Sra-
-
-
e znao, i u sta nije bio siguran, bilo je hoc'e li ona rkada
napustiti supruga. Prestala je da pnca o tome i ocigled-no je knvila sebe za
vec'mu njihovih problema.
B'l je bio toliko uznemiren zbog nje, da je porazovarao s dr auverz na
jednom od sastanka Odbora. Ona nije mogla da mu oda tajne, ali ga je utesila.
Danijelajth
nje, i macka je vise povezana sa svojim macicima nego sto je Madi s torn glupom
kurvom iz Memfisa. Mala koristi njenu slavu, a Madi to ne uvida.
- Mozda to i nije bas tako - kazao je oprezno sef odnosa s javnosc'u. Bio
je zapanjen zestinom Dzekove reakcije. Pod velikira je pritiskom u poslednje
vreme. Gledanost Madine emisije svako-dnevno opada, sto je mozda delomicno
razlog zasto je tako ljut na nju. Ali svi su znali da nije ona za to kriva, a
to su govorili i Dze-ku, ali on nije hteo da cuje.
Jos je bio ljut kad su te veceri stigli kuc'i. Pokusao je da na-vede Madi
da mu obeca da vise nikada nec'e videti Lizi, ali ona nije pristala. U ponoc
je, besan, izjurio iz kuc'e i nije se vratio do jutra. Mje znala kuda je
otisao, ali kada je pogledala na ulicu mo-gla je da vidi TV kamere, pa se nije
usudila da pode za njim. Mo-gla je da uradi samo ono sto je rekla i Lizi. Da
ceka. Lizi je bila kod prijateljice, tako da je nisu nasli u pansionu, a sef
joj je dao ostatak nedelje slobodno jer je bio impresioniran time sto je
stvar-no bila c'erka Madi Hanter.
Jedini koji nije bio impresioniran bio je Dzek. Bio je sve samo ne
impresioniran. Suspendovao ju je iz emisije na dve nedelje zbog meteza koji je
izazvala na mrezi i rekao joj da se sabere, od-rekne deteta i da se ne vraca na
posao dok sve to ne ucini. Bila je u njegovoj nemilosti, a zapretio joj je,
nabreklih zila na celu, da c'e je ubiti aku mu ikad vise bude lagala o bilo
cemu. I sve sto je osec'ala, slusajuc'i ga, bila je krivica. Sta god da se
dogodilo, krivi-ca je uvek bila njena.
Putovanje
US.
Sto je septembar vise odmicao, zuta stampa je gubila intereso-vanje za Madi i
njenu c'erku. Novinari su nekoliko puta dolazili u restoran u Memfisu, ali bi
sef sakrio Lizi u zadnju prostoriju dok ne bi otisli, pa su naposletku prestali
da svrac'aju. Za Madi je bilo malo teze, ona je bila izlozenija, i bilo joj je
teze da izbegava me-dije nego Lizi. Na Dzekovo insistiranje nije davala nikakve
izjave, pa osim fotografije nakon pozorisne predstave, nisu imali sta da
ob-jave. Madi nije ni porekla ni potvrdila da je Lizi njena c'erka, ia-ko bi
volela da im kaze da je vrlo ponosna na nju i da je bila pre-srec'na sto ju je
Lizi pronasla. Ali zbog Dzeka je o svemu c'utala. Ona i Lizi slozile su se da
ne bi trebalo da dolazi neko vreme u Vasington, ali Madi je jos trazila mesto
za nju na univerzi-tetu Dzordztaun, a Bil je cinio sve kako bi joj pomogao.
Lizi je bilo lako ,,prodati". Imala je dobre ocene i izvrsne preporuke svo-jih
profesora u Memfisu.
. V0ra Ono Jto
Odbor Prve dame ponovo se sastao i Bil je bio srec'an sto vidi Madi. Ali mislio
je da ona izgleda ispijeno, umorno i zabrinu-to. Napad zute stampe ostavio je
traga na njoj, a rekla je da je i °zek jos muci zbog toga. Mucio ju je i zbog
postotka gledanosti i sada j'e tvrdio da je pao zbog skandala u vezi s njenom
nezako-itom c'erkom. Ali Bil je to znao iz njihovih svakodnevnih razgo-Ono Jto
"ije znao, i u sta nije bio siguran, bilo je hoc'e li titi surua.
- Vec'ina zena trpi zlostavljanje godinama - rekla j'e zaintrigi-rana
njegovim interesovanjem i reakcijom. Izgledao j'e van sebe od brige za Madi. -
A ovo je najsuptilnija i najpodmuklija vrsta. Mu-skarci poput Dzeka dobri su u
tome. On navodi da se ona oseca odgovornom za ono sto cini i sebe prikazuje kao
zrtvu. A ono sto treba zapamtiti, Bile, jeste da rau ona to dopusta.
- Sta mozemo da ucinimo kako bismo joj pomogli? - On je
to ocajnicki zeleo, all nije znao kako.
- Budite joj pri ruci. Slusajte je. Cckajte. Iskreno joj recite ono
sto mislite i sto opazate. Ali ako ona zeli da se oseca krivom zbog
Dzeka, ona c'e se tako i osecati. Ali naposletku ce pronaci svoj put.
Zasad cinite sve sto raozete. - Nije mu to rekla, ali znala je od
Madi da je on svakodnevno zove i da ona ceni njihovo prijatelj-
stvo. Dok||rka Flauverz nije raogla da se ne zapita postoji li jos
nesto izmedu njih, ali Madi je insistirala na tome da su oni samo
prijatelji i da niko od njih nema romanticnih motiva. Doktorka Fla
uverz nije bila tako sigurna. Ali sta god bilo, svidao joj se Bil i
cenila je i njega i Madi.
- Samo brinem da jednog dana te njegove suptilnosti ne pre-
rastu u nesto sto nec'e ostaviti mesta sumnji. Jos uvek se bojim da
c'e je povrediti.
- I sad joj to cini - rekla jc jasno. - Ali muskarci poput nje
ga ne postaju nasilni. Ne mogu vam obecati da nec'e, ali mislim da
je dovoljno razuman. lako, sto je blize gubitku svog plena, to ce
gore biti po nju. Nec'e je pustiti na lep nacin.
Jos su cavrljali nakon sto je Madi otisla i Bil nije bio ohra-bren kada se
tog dana vozio kuc'i. Samo se jednom u zivotu ose-c'ao ovako bespomocan. I
pitao se ne boji li se on toliko za Madi
zbog svega onoga sto je prosao kad mu je supruga bila oteta i ubi-jena. Do tada
nije verovao da ista strasno moze da mu se dogodi. Sledece nedelje, dao je Madi
rukopis knjige kako bi ga proci-tala. Do pola ga je procitala tokom vikenda i
suze su joj tekle niz obraze kada je Dzek naisao.
- Sta, do davola, citas da te tako rasplakalo? - upita znatizelj-
no. Bili su u Virdziniji i vikend je bio kisovit, a ona je celo po-
slepodne lezala u fotelji, plakala i citala. Bilov opis otmice njego
ve supruge cepao joj je srce.
- Knjiga Bila Aleksandera. Jako je dobro napisana.
- 0, boze, zasto bi citala takve gluposti? Tip je takav gubit-
nik, tesko je poverovati da moze ista pametno da napise. - Dzek
ga uopste nije cenio i bilo je ocigledno da mu se ne svida. Jos bi
mu se manje svidao, verovatno bi ga mrzeo, da je znao koliko po-
drzava Madi. A ona se pitala da li je ista naslucivao.
- Vrlo je dirljiv.
Dzek nije vise nista spominjao, ali kada je te veceri otisla da potrazi
rukopis nije mogla da ga nade, pa je na kraju upitala Dzeka da li ga je video.
- Da, hteo sam da te postedim jos jedne suze. Stavio sam ga
gde i pripada. U dubre.
- Bacio si ga? - Bila je sokirana.
- Ima pametnijih stvari koje bi mogla da radis. Da malo vise
istrazujes, gledanost emisije bi ti bila bolja.
- Znas koliko istrazujem - kazala je u odbranu. Trenutno je
radila na jednom skandalu unutar CIA i prici o carinskim prekrsa-
jima. - I jsto tako znas da moja istrazivanja nisu problem.
- Mozda staris, mala. Znas da javnost ne voli zcne iznad tri-
desete. - Govorio je sve sto je mogao samo da bi je potcenio.
-
- Nisi smeo da bads tu knjigu. Nisam je zavrsila. I obecala sam
mu da cu vratiti rukopis. - Bila je uzbudena, a Dzek je izgledao pot-
puno ravnodusan. I na ovaj je nacin pokazao da ne postuje ni Bila
Aleksandera. Na svu srec'u bila je to kopija a ne original.
- Ne gubi vreme, Mad. [
Otisao je na sprat u spavacu sobu, a kada je ona dosla u kre-
vet vodili su ljubav. U poslednje vreme je primetila da ponovo po-stajc grub
kao da je hteo da je kazni za njene prestupc. Nije bio toliko okrutan s njom da
bi mogla da se zali, a kada bi mu nesto rekla on bi joj odgovorio da je to
umislila. Pokusao je da je uve-ri da je nezan s njom, ali njoj je sve bilo
jasno.
Sledece nedelje, kad su se vratili u Vasington, Bred je sve iz-nenadio
resivsi najveci problem emisije. Razgovarao je s Madi pre fwgo sto je otisao do
Dzeka, a njoj je rekao da je shvatio da po-sao voditelja i nije tako lak, cak i
uz kompetentnu koleginicu kao sto je Madi.
- Uvek sam mislio da sam dobar u emisijama uzivo, ali mno-
go je drukcije biti dve minute na stablu ili tenku - nasmesio joj se
potisteno. - Mislim da nemam zicu za ovo. I da budem iskren, uop-
ste nisam uzivao. - Vec je prihvatio posao na jednoj drugoj mre-
zi, bice njihov dopisnik iz Azije. Bice stacioniran u Singapuru i je-
dva je cekao da ode. lako je poceo malo vise da se svida Madi,
laknulo joj je sto odlazi. Pitala se kakva ce biti Dzekova reakcija.
Naposletku, Dzek nije nista komentarisao. Sledec'eg dana po-slao je dopis u
kojem je stajalo da Bred odlazi i da se slozio da zavrsi emisije do kraja
sedmice. Imali su privremeni ugovor za pr-vih sest meseci, jer ni sam Bred nije
bio siguran hoc'e li mu se svi-deti posao na mrezi. Madi je mogla da primeti na
Dzeku da nije
bio zadovoljan, ali njoj nije nista pnznao. Samo je rekao da je na njoj sad jos
veci teret sve dok joj ne pronadu novog kolegu.
- Nadam se da ti gledanost nece pasti na nulu - kazao je za-
brinuto. Ali njegovi strahovi su se ubrzo pokazali neopravdanim.
Umesto da padne, gledanost se naglo povecala cim je Bred otisao,
a producent je cak predlozio Dzeku da je puste da nastavi sama.
Ali on je tvrdio da ona nije dovoljno snazna da sama nosi emisi-
ju i zeleo je suvoditelja. Bio je to jos jedan nacin da je potceni. U
meduvremenu gledanost im je bila na vrhuncu i Madi je bila srec-
na zbog toga, mada joj Dzek to nije priznavao.
Bez obzira na gledanost koja joj je donela veliko olaksanje, jos je Bilu
zvucala potisteno kad god bi je nazvao. Dugo se mucila zbog emisije. Nedostajao
joj je rad s Gregom. Govorila je da joj i Lizi ne-dostaje. Nije bila sigurna u
cemu je problem, ali priznala mu je da je jako lose raspolozena. Raspolozenje
joj se znatno popravilo kad ju je Bil nazvao kako bi joj rekao da je uspeo da
upise Lizi na univer-zitet Dzordztaun. Imala je ocene i znanje, a poslala je i
odlicnu mol-bu. Ali bio je to jedan od najpopularnijih univerziteta u zemlji i
bilo je pitanje hoce li biti mesta za nju. Nazvao je nekoliko svojih veza, pa
su zbog njega i preporuka Lizinih profesora odlucili da je prime. Madi je bila
presrec'na zbog nje. Rekla je Bilu da ce joj pronaci stan-cic u Dzordztaunu i
onda ce modi da se vidaju kad god pozele. Madi je bila van sebe od srece i bila
mu je duboko zahvalna.
- Cekaj da joj kazem!
- Reci joj da ja nisam imao nista s tim - rece Bil skromno. -
Ona je to zasluzila. Ja sam samo otvorio neka vrata, ali to se ni-
kada ne bi dogodilo da ona sama to nije zasluzila.
- Svetac si, Bile - nasmejala se Madi. Bilo joj je neprijatno
je trebalo da mu kaze da je Dzek bacio njegov rukopis, ali
212
Danijela Stil
Putovanje
213
to ga nije iznenadilo. Poslao joj je jos jednu kopiju i ona ju jc ci-tala u
slobodno vreme u kancelariji. Upravo ju je zavrsila i neko vreme su pricali o
knjizi. Njeno misljenje bilo je da ce imati veli-ki uspeh. Nije bila samo
poucna, vec i iskrena i topla i, pre svega, odisala je ljudskoscu.
Tog vikenda licno je rekla Lizi za Dzordztaun. Dzek je otisao za vikend u
Las Vegas, s grupom muskaraca, a Madi je otisla u Mem-fis. Zajedno su vecerale,
dobro se zabavile i pravile pianove. Madi je obecala da ce joj naci stan u
decembru, pre nego sto zapocne seme-star nakon Bozica. Lizi nije mogla da
veruje svojoj sreci.
- Nemoj da mi nades nesto skupo - rece zabrinuto. - Ako bu-
dem isla stalno na predavanja, mogu da radim samo uvece i viken-
dom.
^ - A kada mislis da ucis? - upita Madi, zvucala je kao majka. - Ne mozes da
radis ako mislis da imas dobre ocene, Lizi. Razmi-sli o tome. - Ali s Lizinog
stanovista nije imala o cemu da razmi-slja. Vec godinu i po je studirala i sve
vreme je neprestano radila.
- Jesu li mi ponudili stipendiju? - jos uvek je bila zabrinuta.
- Ne, ali ja jesam. Ne budi smesna, Lizi. Vremena su se pro-
menila. Sada imas mamu. - I to mamu koja je dobro zaradivala
kao voditeljka jedne od najboljih emisija u zemlji. Imala je name-
ru da finansira Lizine studije i placa joj stan i troskove. To joj je
i objasnila. - Ne ocekujem da se sama izdrzavas. Zasluzila si od-
mor. Imala si dovoljno poteskoca u zivotu. - Osecala je da mora
mnogo toga da joj nadoknadi i u ovom trenutku jedino je to zele-
la. Nije mogla da promeni prosiest, ali mogla joj je osigurati bu-
ducnost.
- Ne mogu to da ti dopustim, ali jednog dana cu ti vratiti -
rece Lizi svecano.
- Moci ces da me izdrzavas kad budem stara - nasmejala se
Madi - kao odana cerka. - Istina je bila da su vec bile odane jed-
na drugoj i jos jednom su provele nezaboravan vikend. Ubrzo su
otkrile da imaju mnogo zajednickog, od slicnog ukusa u odevanju
do drugih stvari koje su volele. Jedino su se razilazile u muzici.
Lizi je bila zavisna o pank roku i kantri muzici, a Madi ih je mr-
zela. - Samo se nadam da ce te to proci - salila se Madi, a Lizi
se zaklinjala da nece nikada.
- Ono sto ti slusas tako je sladunjavo, bljak! - nasalila se Li
zi.
Zajedno su odlazile u duge setnje i provele su mirno zajednic-ko jutro
nakon sto su u nedelju bile u crkvi. A onda se Madi vra-tila u Vasington.
Stigla je kuci mnogo pre nego sto se Dzek vra-tio iz Vegasa. Rekao je da ce se
vratiti oko ponoci. Ona mu nije rekla kuda ide i nije ni imala nameru. Lizi je
jos stajala kao tem-pirana bomba izmedu njih dvoje.
Bila je nedelja uvece i upravo je raspremala kofer kada je te-lefon
zazvonio. Iznenadila se kada je cula Bilov glas. Nikada je nije zvao kuci, samo
u kancelariju, kako bi izbegao opasnost da se Dzek javi.
- Je li nezgodno vreme? - upitao je nervozno.
- Ne, u redu je. Upravo sam se vratila iz posete Lizi. Presrec-
na je zbog Dzordztauna.
- Drago mi je. Mislio sam na tebe citav dan. Drago mi je da
Je sve u redu. Ne znam zasto, ali bio sam zabnnut. - Ali ni to ni-
je DUO neuobicajeno za njega. Otkako je usla u njegov zivot, samo
je o njoj mogao da razmislja. Bila je u tako teskoj situaciji. Ose-
sve sto ic
ala Je da mnogo duguje Dzeku i verovala je da mora da prima
on servira. Do sada Bil nije uspeo da je uveri u suprot-
214
Danijela Stil
no, iako je pocela da shvata da je Dzek zlostavlja. Bilo je to jako
frustrirajuce za Bila i neprestano se brinuo zbog nje. Cak ju je spo-menuo i
svojoj deci koja su bila fascinirana cinjenicom da je on poznaje. - Je 1' ti
suprug kod kuce? - upita je oprezno. Pretposta-vljao je da nije kada je
govorila o Lizi.
- Ne. Otisao je u Las Vegas za vikend. Veceras c'e tamo po-
gledati i poslednju predstavu i vratiti se prilicno kasno. Rekao je
oko ponoci. Ali kladim se da ncce doci do tri-cetiri ujutru.
- Sta kazes za veceru? - brzo ju je upitao, osetivsi olaksanje
sto je sama. - Upravo sam spremio sebi testeninu i salatu. Zanima
li te nesto jednostavno? Hi mozemo da izademo, ako zelis. - Ni-
kada je dosad nije pozvao na veceru, iako su nekoliko puta zajed-
no rucali, a ona je volela da provodi vreme s njim. Postao je njen
m^itor i osoba kojoj se poveravala i, na neki nacin, andeo cuvar.
A kako nije bilo Grega, postao je i njen najbolji prijatelj.
- Volela bih da veceram s tobom - nasmesila se na poziv. I
oboje su smatrali da je njegov stan dobra ideja. Nije imalo smisla
davati povode za traceve, a uzimajuci u obzir zainteresovanost zu-
te stampe za nju, lako je moglo doci do toga. Niko od njih nije
zeleo takve probleme. - Zelis da donesem nesto? Vino? Dezert?
Salvete? - Cinilo se da je srecna sto ce ga videti.
- Samo donesi sebe. I nemoj previse ocekivati. Moje kuvarsko
umece je prilicno pocetnicko. Naucio sam da kuvam tek u posled-
njih godinu dana.
- Ne brini se. Pomoci c'u ti.
Stigla je kod njega pola sata kasnije, s bocom crnog vina u ru-ci. A na
sebi je imala beli dzemper i farmerke. Kosa joj je bila raspustena i strasno je
licila na Lizi. I Bil je to odmah prokomen-tarisao.
- Bas je slatka devojka - rekla je Madi ponosno kao da su ceo
zivot provele zajedno.
Madi je bila impresionirana Bilovim kuvarskim umecem. No-sio je plavu
kosulju i farmerke i zavrnuo je rukave i spremio izvr-snu salatu. Zagrejao je
francuski hleb koji je kupio za nju, a fet-tuccini Alfredo odlicno su mu
ispali. Crno vino koje je donela od-licno je islo uz to. Sedeli su u njegovoj
udobnoj kuhinji koja je gledala na vrt i razgovarali o mnogo cemu: njegovim
diplomatskim misijama, akademskoj karijeri, njegovoj knjizi i njenoj emisiji, i
na-posletku o njegovoj deci. Bili su potpuno opusteni, poput pravih prijatelja.
Otkrio je da s njom moze da prica o svacemu, cak i o tome kako je zabrinut za
cerkin brak. Mislio je da ona previse ra-di, da je za kratko vreme rodila
previse dece, i da je njegov zet previse kritican prema njoj. Izgledali su kao
draga porodica i Madi bi mu jos vise zavidela da nije imala Lizi.
- Nisam nikada shvatala koliko su deca vazna, sve dok ih sa
ma nisam imala. Bila sam glupa sto sam dopustila da me Dzek na-
govori, ali to mu je bilo tako vazno, a tako je mnogo ucinio za
mene. Osecala sam da mu to dugujem. Celog zivota drugi su mi
govorili sta da cinim u vezi s decom, da ih imam ili nemam, da
in se odreknem, ili da se pobrinem da uopste ne mogu da ih imam.
- Cinilo se neverovatnim pricati o tome s njim, ali ogorcenost i te-
skoba su je malo napustili sada kad je nasla Lizi. - Zamisli kako
bi mi zivot bio tuzan da nikad nisam imala dece.
- Tesko je to zamisliti. Moja deca su mi razlog za zivot - pri-
znao je. - Ponekad mislim da sam ja mnogo vise brinuo o njima
nego Margaret. Ona je bila mnogo lezemija sto se toga tice. Uvek
bio previse zastitnicki raspolozen prema njima.
276
Danijelg Stil
Ali Madi je mogla to sada bolje da razume. Stalno se brinula za Lizi da joj
se nesto ne dogodi i da najvec'i dar u nj'enom zivo-tu ne nestane. Kao da joj
je taj dar bio presladak da bi ga zaslu-zila i da ce biti kaznjena time sto ce
Lizi nestati.
- Uvek cu se osecati krivom sto sam je se odrekla. Pravo je
cudo da je ispala tako dobro nakon svega sto je prosla. Na neki
nacin mnogo je zdravija od mene - rece Madi s divljenjem, dok
joj je on posluzivao cokoladnu kremu. Probala ju je i kao i sve
ostalo bila je odlicna.
- Nije imala teskih udaraca kao sto si ti imala, Madi. Cudo je
da si uopste zdrava. lako sam siguran da i njoj nije uvek bilo la-
ko u hraniteljskim porodicama i sirotistima. Tamo joj sigurno nije
bilo lepo. Hvala bogu sto imate jedna drugu. Sad kad je imas, i vi-
dis kakva je, da li bi zelela da imas jos dece?
- Volela bih, ali mislim da nema izgleda da se to dogodi -
nasmesila mu se. - Nisam vise napustila nijedno dete, a vise ne
mogu da ih radam... jedini nacin bio bi usvajanje, a Dzek mi to ne
bi dopustio. - Rastuzilo ga je kad je cuo da je Dzek jos vazan deo
njenih planova. Ovih dana nije govorila nista o odlasku. Nije se jos
pomirila sa situacijom u kojoj je bila, ali nije ni skupila dovoljno
hrabrosti da ode. Jos je osecala da mu toliko toga duguje, pogoto-
vo nakon bola koji mu je nanela s Lizi.
- A sta da nema Dzeka? Da li bi usvojila? - Bilo je to be-
smisleno pitanje, ali bio je znatizeljan. Ocigledno da je volela de-
cu i toliko je uzivala u druzenju sa svojom cerkom. Bila je izne-
nadujuce dobra majka, iako je bila neiskusna u tome.
- Verovatno - rekla je i sama se iznenadivsi. - Nisam nikada
razmisljala o tome. Najvise zato sto nisam nikada razmisljala da cu
napustiti Dzeka. Cak i sada, ne znam hocu li ikada imati hrabrosti
da to uradim.
- Zelis li to? Da napustis Dzeka, mislim. - Ponekad je mislio
da zeli, a ponekad ne. Bilo je to podrucje njenog zivota koje je bi
lo ispunjeno krivicom, zbunjenoscu i sukobom. Ali u njegovim oci-
ma to zasigurno nije licilo na brak. Ona je bila samo zrtva.
- Zelela bih da ostavim patnju i strah i krivicu koju osecam
kada sam s njim... mozda zaista zelim samo Dzeka, ali bez svega
toga, a mislim da to nije moguce. Ali kada pomislim da cu ga na
pustiti, razmisljam o njemu kao o muskarcu kakav sam mislila da
jeste i kakav je znao da bude s vremena na vreme. A kada razmi
sljam o tome da ostanem, razmisljam kakav gad moze ponekad da
bude i kako je to previse cesto. Tesko je pomiriti te dve stvari. Ni
kada nisam u potpunosti sigurna ko je on, ill ko sam ja, i koga bih
zapravo napustila. - Jasnije nije znala da se izrazi, ali i ovo je bi
lo dovoljno da on bolje shvati situaciju.
- Mozda mi to svi cinimo, ali u manjoj meri. - Na neki na
cin ona je bila onemogucena zbog neodlucnosti, jer su joj obe stra-
ne jednako tezile. Dok je po njegovu misljenju Dzekovo zlostavlja-
nje trebalo da prevagne. Ali on nije imao nasilno detinjstvo kakvo
je ona imala, sto ju je pripremilo da dopusta Dzeku da joj radi sta
zeli. Bilo joj je potrebno gotovo devet godina, od kojih sedam u
braku s njim, da shvati da on i Bobi Dzo imaju mnogo toga za-
jednickog. Ono sto joj je Dzek radio bilo je samo mnogo suptilni-
je.
- Cak i u mom slucaju - nastavio je Bil - ja zaboravljam stva-
ri koje je Margaret cinila i koje su me nervirale. Kad sada pogle-
am unazad i prisetim se zajednickih godina, sve izgleda tako sa-
vreeno. Ali i mi smo imali nesuglasica, kao i vecina ljudi, i neko-
liko teskih razdoblja. Kada sam prihvatio prvu diplomatsku misiju, i zeleo da
napustim Kembridz, zapretila mi je da c'e me ostaviti. Nije zelela da ide i
mislila je da sam lud. Kako je na kraju ispa-lo - tuzno je pogledao Madi - bila
je u pravu. Nije trebalo to da uradim. Danas bi bila ziva.
- Ne mozes to da tvrdis - kazala je Madi blago, posegnuvsi preko stola kako
bi ga nezno dotakla za ruku. - To je sudbina. Mo-gla je da pogine u avionskoj
nesrec'i, da bude pregazena, ubijena na ulici, mogla je da se razboli od
raka... nisi mogao da znas sta c'e se dogoditi. I sigurno si mislio da ispravno
postupas.
- Jesam. I nikada nisam pomislio da c'e Kolumbija biti tako
opasna ili da demo tamo biti izlozeni takvoj opasnosti. Da sam to
znao, ne bib. prihvatio posao.
- Znam to - rekla je Madi, jos drzec'i svoju ruku na njegovoj,
Mi ju je uhvatio u svoju ruku i tako drzao. Bilo je utesno biti s
njom. - Sigurna sam da je i ona to znala. To je kao da nikada ne zelis da letis
jer avioni ponekad padaju. Moras ziveti zivot najbo-Ije sto mozes i umereno
rizikovati. Vecinom se isplati. Ne mozes da osudujes sebe zbog toga. To nije
posteno. Zasluzujes bolje - kazala je jednostavno.
- Kao i ti - rekao je drzec'i je za ruku i pogledavsi je preko
stola. - Voleo bih da verujes u to.
- Pokusavam da naucim - kazala je tiho. - Mnogo godina su
mi ljudi govorili suprotno. Tesko je ne poverovati im.
- Voleo bih kad bi mogla da budes daleko od svega toga. Za
sluzujes mnogo bolji zivot od onog sto si imala, Madi. Voleo bih
da te zastitim i pomognem ti.
- To i cinis. Vise nego sto si svestan. Bila bih izgubljena bez
tebe. - Sve mu je rekla, sve svoje nade, sve svoje strahove, sve
279
svoje probleme. Nije bilo nicega sto nije znao o njenom zivotu, mnogo vise nego
sto je Dzek znao.
Zatim im je sipao kafu u soljice, pa su izasli da sednu u vrt. Vazduh je
bio prohladan, ali jos prijatan, i seli su na klupu a on ju je obgrlio. Vece je
bilo savrseno, posle divnog vikenda.
- Moracemo ovo da ponovimo - kazao je - ako budes mogla.
- Bila je srecna sto se Dzek jos nije vratio iz Vegasa.
- Mislim da Dzek to ne bi razumeo - rekla je iskreno. Nije
bila sigurna ni da li je ona sama razumela. Znala je da bi Dzek
bio ljut da je znao za veceru s Bilom Aleksanderom. Ali vec je
odlucila da mu nece ni red. Izgleda da mu mnogo toga nije govo-
rila u poslednje vreme.
- Uz tebe sam, Madi, ako ti zatrebam. Nadam se da to znas
- kazao je dok ju je gledao obasjanu mesecinom i svetloscu iz nje-
govog dnevnog boravka.
- Znam to, Bile, hvala ti. - Gledali su se neko vreme, a on-
da ju je on privukao blize i tako su sedeli, nista ne govoreci, u ti-
sini i miru, u osecajuci se prijatno. Kao pravi prijatelji.
Oktobar je za sve bio uzurbamji nego inace. Drustvena sezona bila je u
punom jeku. Svet politike bio je napetiji. Neprilike u Ira-ku jos uvek su
odnosile zivote i ljudi nisu bili srecni zbog toga. A Dzek ju je jos jednom
iznenadio tako sto je zaposlio jos jednog vo-ditelja. Bio je bolji od Breda,
ali bio je jako tezak kao osoba, Iju-bomoran i neprijateljski raspolozen prema
Madi. Zvao se Eliot No-ubl. Vec je ranije vodio emisije u paru i premda je bio
hladan kao led, bio je dobar, i barem im gledanost ovog puta nije opala. Cak
221
se malo i poboljsala. Ali bilo je grozno raditi s njim, za razliku od saradnje
s Gregom, pa cak i s Bredom.
Nedelju dana nakon sto je Eliot zapoceo da radi, Dzek je ob-javio da vodi
Madi u Evropu. Imao je poslovne sastanke u Londo-nu i zeleo je da Madi pode s
njim. Ona nije mislila da moze da napusti emisiju tako brzo nakon sto je Eliot
poceo da radi i bila je zabrinuta da ce ljudi misliti da je dosao da je zameni.
Ali Dzek je tvrdio da to niko nec'e pomisliti i nije popustao. Slozila se, ali
u poslednjem trenutku se jako prehladila i dobila upalu uva, pa nije mogla da
leti s njim. Tako je otisao bez nje i nije mu bilo drago. Zato je odlucio da
ostane nedelju dana i provede vikend u Hemp-siru s prijateljima. Madi je to
omogucilo da bude s Lizi i da cak s njom pogleda neke stanove. Zabavljale su se
dok su to radile, ali %isu nasle nista sto im se svidalo. Imale su dosta
vremena. Nije joj bio potreban Stan do decembra. Bil ih je obe izveo na veceru.
Na putu kuci Madi je svratila u prodavnicu kako bi kupila neke stvari za
dorucak i bila je zatecena kada je ugledala Dzekovo ime na naslovnim stranama
tabloida. ,,Je li muz Madi Hanter jos Ijut zbog njenog deteta?", bio je naslov
koji ju je privukao, a is-pod njega stajalo je: ,,Slatka osveta: izgleda da i
on ima svoje no-vo dete". A uz to je stajala njegova fotografija s nekom zenom.
Bilo je tesko znati jesu li to montirali i da li je clanak uopste bio istinit.
Ali na fotografiji on je izlazio iz restorana ,,Anabela" drze-ci za ruku jednu
lepu i veoma mladu plavusu. A na njegovom lieu ogledalo se iznenadenje. Na
Madinom jos i vise dok je zurila u novine a onda ih kupila s ostalim
potrepstinama. Kad su stigle kuci pomno je procitala clanak i priznala Lizi da
je jako uznemirena. - Znas kako to ide. Verovatno je bio u vecem drustvu, ili
tako nesto, ili je ona mozda samo prijateljica, ili zena ili partnerka
nakog drugog. Tabloidi su odvratni i vecina toga su lazi. Niko im nikada ne
veruje - rece Lizi teseci majku, a to je i bilo moguce, ali Madi se osecala kao
da ju je neko osamario dok je gledala Dze-ka i zenu pored njega na fotografiji.
Vec dva dana je nije zvao i ona je odlucila da ga nazove na broj koji joj je
na odlasku ostavio. Bio je to hotel ,,Kleridzis", gde su joj rekli da je otisao
na vikend, a ona nije imala taj broj. Nije to vise spominjala, ali misli o tome
zagorcale su joj ceo vikend i kada je u ponedeljak stigao kuci ona je kipela od
besa.
- Dobre si volje - rekao je veselo, kada je stigao u ponede
ljak uvece. - Sta ti je, Mad? Uvo te jos boli? - On je bio odlic-
no raspolozen, a ona je bez reci izvadila tabloid koji je sacuvala
kako bi mu ga pokazala. Pogledao ga jc a da se nije zabrinuo, a
onda je slegnuo ramenima i nasmcsio joj se. - Pa? U cemu je pro
blem? Bio sam s vecim drustvom i zajedno smo izasli. To nije zlo-
cin koliko ja znam. - Nije izgledao kao da oseca krivicu i nije ni
pokusao da se izvini, sto je bilo ili kabro ili je trebalo da je umi-
ri, Madi nije tacno znala sto.
- Izasao si na pies s njom? - Madi nije skidala oci s njego-
vih.
- Naravno. Plesao sam s mnogo zena te veceri. Nisam se je-
bao s njom ako to pitas. - Dosao je odmah do sustine i poceo da
se uzbuduje sto ona sumnja u njega. - Za to me optuzujes, Mad?
- Zazvucao je kao da je krivica njena, kao da njegova vernost ni-
Je u pitanju.
- Bila sam zabrinuta. Prilicno je slatka, a prica zvuci kao da
ste bili zajedno.
222
Danijela Stil
Putovanje
223
- Price o tebi zvuce kao da si kurvica, pa im ja ne verujem,
zar ne? - Od tih reci se zateturala kao da ju je lupio pesnicom u
stomak.
- Nije lepo to sto govoris, Dzek - rekla je blago.
- Istina je, zar ne? Niko se nije pojavio s mojom nezakonitora
kopiladi, je 1' tako? Da jeste, onda bi imala pravo da se zalis. Ali
kako stvari stoje, nemas na sta da se zalis. I uzevsi u obzir tvoje
lazi i stvari koje si krila od mene, ko bi me krivio i da sam te prc-
vario? - Kao i obicno, ona je bila kriva i zasluzila je. Razmislja-
juci o tome, znala je da je delimicno u pravu. Jos uvek mu nije
rekla da ce se Lizi doseliti u Vasington, i da se s vremena na vre-
me vida s Bilom i da svakodnevno razgovaraju telefonom. Dzek je
Auspesno okrenuo situaciju i naveo je da se ona oseca krivom, ume-sto da se
izjasni da li joj je bio neveran.
- Zao mi je. Cinilo se kao... - Bila je zbunjena i osecala se
grozno sto je to pomislila za njega.
- Nemoj tako brzo da upires prstom, Mad. Sta se dogada na
poslu? - Kao i uvek u potpunosti je zanemario ono sto je ona re
kla. Drzao se teme razgovora samo kada je to njemu odgovaralo,
sto sada nije bio slucaj. Samo ju je izbatinao, kao i obicno, svalio
krivicu na nju.
U stvari, zbog onoga sto mu je rekla, i onoga sto je pomislila kada je
videla fotografiju, on ju je nekoliko puta optuzio da ko-ketira s novim
kolegom. Eliot je bio mlad, neozenjen i zgodan i Dzek je poceo da joj govori da
kruze glasine o njima, sto ju je ja-ko uznemirilo. Rekla je to Bilu i on joj je
napomenuo da Dzek samo zeli da skrene njenu paznju, ali ona je jos mislila da
on to ozbiljno misli i zbog toga se osecala grozno.
A ono sto je rekao o Eliotu nije nista u poredenju s onim sto je rekao o Bilu
kada mu je neko rekao da ih je video u ,,Bombaj klubu" na rucku.
- Zato si izmislila ono sranje s ,,Anabelom"? Sta je bilo? Za-
vlacenje? Jebes li se s tim starcem, Mad? Ako da, zaista mi te zao.
Mozda u ovom trenutku i ne mozes da dobijes nista bolje.
- To je odvratno! - Dobacila je besno, ljuta zbog optuzbi i na-
cina na koji je govorio o Bilu. Nije bio ni star ni dosadan. Bio je
zanimljiv, zabavan, dobar i posten, i veoma zgodan. A najcudnije
je bilo, iako je bio dvadeset sest godina stariji od nje, to joj nika-
da nije padalo na pamet kada su bili zajedno.
Situacija se pogorsala kada je on bez njenog znanja ispitao jednu od
devojaka na recepciji, a ona je glupo izlanula nesto o Bi-lovim pozivima.
Naterao ju je da prizna da Bil gotovo svakodnevno telefonira Madi. I pet minuta
kasnije, Dzek je bio u njenoj kan-celariji optuzujuci je i preteci joj.
- Ti mala kurvo! Sta se dogada s vama dvoma? Kada je to
pocelo? Na tvom prokletom srceparajucem Odboru? Nemoj zabora-
viti da je taj kurvin sin ubio svoju suprugu. Mozda ce i tebi uci-
niti istu uslugu ako ne budes oprezna.
- Kako to mozes da kazes? - Oci su joj se odmah napunile
suzama zbog njegove grubosti. Nije znala kako da se odbrani i ni-
Je bilo nacina da mu dokaze kako ne spava s Bilom Aleksanderom.
- Samo smo prijatelji. Nisam te nikada prevarila, Dzek. - Njen po-
g'ed molio ga je da joj poveruje. Umesto da ga mrzi zbog onoga
sto joj je rekao, ona je bila strahovito pogodena.
- Reci to nekome ko ti veruje. Ja znam kakva si, nisi valjda
zaboravila? Ja sam onaj tip kojeg si lagala o detetu.
-
224
Danijela Stil
Putovanje
225
- To j'e drugo. - Jecala je dok j'e sedela za stolom, a on ju je
osamario recima.
- Ne, nije. Ne verujem ti vise ni reci, a zasto i bih? Imam do-
bre razloge da ti ne verujem. Tvoja takozvana ,,cerka" j'e zivi do-
kaz, samo da te podsetim.
- Samo smo prijatelji, Dzek - ponovo je govorila o Bilu, a on
je nije slusao. Izjurio je iz njene kancelarije i gotovo razbio stakle-
na vrata, a Madi je ostala da sedi i tresla se. Jos je bila u suzama
kada je Bil nazvao pola sata kasnije, i ona mu je ispricala sta se
dogodilo.
- Mislim da vise ne bi trebalo da me zoves. On misli da ima-
mo vezu. - A sada svakako nisu mogli da idu na rucak. Osecala
se kao da iskljucuje zivotnu podrsku, ali smatrala je da nema dru-
gog izbora. - Ja c'u nazvati tebe. Jednostavnije je - rekla je tuzno.
- On nema pravo da razgovara s tobom na taj nacin. - Bil je
bio ljut, a ona mu je ispricala ublazenu verziju. Da je cuo sta je
Dzek zaista rekao, bio bi van sebe. - Tako mi je zao, Madi.
- U redu je. Ja sam kriva. Ja sam ga razljutila kada sam ga
optuzila da je izasao s nekom devojkom u Londonu.
- Videla si fotografiju, pobogu. To nije bio nerazuman zaklju-
cak. - Bio je uveren da joj je Dzek lagao, ali nije joj to rekao. A
onda, utucen zbog svega, upitao ju je: - Koliko ces jos ovo da tr-
pis, Madi? Odnosi se prema tebi kao blatu ispod cipela. Zar ne
shvatas?
- Shvatam... ali u pravu je. Lagala sam mu o Lizi. Izazivam
ga. Lazem ga i za tebe. Ni ja ne bih volela da on svaki dan prica
s nekom zenom.
- Zelis li da prestanemo da razgovaramo? - upita Bil u pani-
ci. Ali brzo ga je razuverila.
- Ne, ne zelim. Ali razumem kako se Dzek oseca.
- Mislim da uopste nemas predstavu o tome kako se on ose
ca, odnosno oseca li on uopste. - Bil se nije slagao s njom. - Mi-
slim da on toliko manipulise i da je toliko zao da tacno zna kako
moze s tobom i kako ce te navesti da se osecas krivom! - Zazvu-
cao je uznemireno dok su razgovarali o tome, a naposletku su se
dogovorili da ce ga ona zvati svaki dan, i da neko vreme nece od-
laziti na rucak, ali da ce mozda ponekad rucati nasamo u njego-
vom stanu. I njoj se to cinilo skrivanjem, ali bilo je bolje da se ne
pokazuju u javnosti, a ni jedno ni drugo nisu zeleli da prestanu da
se vidaju. Njoj je bio potrcban barem jedan prijatelj, a osim Lizi,
on je bio sve sto je imaJa.
Situacija u kuc'i bila je napeta nekoliko dana, a onda su ona i Dzek otisli
na zabavu kod jednog kongresmena kojeg je Dzek po-znavao. I Bil je bio tamo.
Zajedno su studirali, a on je zaboravio da kaze Madi da ce i on doci.
Dzek je odmah reagovao cim je Bil usao u prostoriju. Nagnuo se i tako jako
stisnuo Madi za ruku da je bila bela kad je pustio. Ali poruka joj je bila
jasna.
- Ako samo progovoris s njim, odvuc'i c'u te odavde tako br
zo da neces ni znati sta te snaslo - dosapnuo joj je na uvo.
- Razumem - prosaputala jc. Izbegavala je da pogleda Bila ka
ko bi mu dala do znanja da ne moze da prica s njim. I svaki put
kad bi se on priblizio, ona bi se drzala uz Dzeka. Izgledala je ner-
vozno i bila je bleda, i celo vece se osecala neobicno. A kada je
Dzek otisao do toaleta, preklinjuci je pogledala Bila i on prode po
red nje zabrinutog pogleda. Odmah je primetio napetost na njenom
lieu.
Ne mogu da razgovaram s tobom... besan je...
226
Danijela Stil
Putovanje
larije k tora
- Jesi li dobro? - bio je jako zabrinut za nju. Video je sta se
dogada i odlucio je da joj ne prilazi.
- Dobro sam - rekla je i okrenula se, ali Dzek se vratio bas
u trenutku kad je Bil odlazio od nje i odmah je osetio sta se do-
godilo. Dzek je dosao pravo do nje i protisnuo kroz zube, tonom
koji ju je prestravio.
- Odlazimo. Uzmi kaput.
Ljubazno se zahvalila domacici i nekoliko minuta kasnije su otisli. Prvi su
otisli, ali vecera je bila gotova tako da nisu prouzro-kovali nikakve
komentare. Dzek je objasnio da oboje imaju rane sastanke sledeceg jutra. Samo
je Bila zabrinuo njihov odlazak, a znao je da ne moze da nazove da vidi kako
je. Dzek je vec u au-tomobilu osuo paljbu recima, a ona je dosla u napast da
iskoci i pobegne. Pomahnitao je zbog Bila.
- Za kaivu me budalu smatras? Rekao sam ti da ne razgova-
ras s njim... video sam tvoj pogled kada si ga gledala... zasto ni
si zadigla suknju, skinula gac'ice i mahnula mu?
- Dzek, molim te... prijatelji smo, to je sve. Rekla sam ti. On
zali za svojom suprugom. Ja sam udata za tebe. Radimo u istom
Odboru. I to je sve. - Govorila je sto je tise mogla, trudec'i se da
ga ne izazove, ali bilo je beznadezno. On je besneo.
- Sranje, ti mala kurvo! Dobro znas sta radis s njim, kao i ja.
A verovatno i ceo jebeni Vasington. Kakva budala ja ispadam? Ni-
sam slep, Madi, pobogu. Gospode, kakva sranja ja podnosim. Ne
mogu da verujem. - Ona nije rekla vise ni rec dok su se vozili ku-
ci. Kad su stigli, Dzek je besno lupao svim kucnim vratima, ah je
nije takao. Ona je celu noc' lezala skvrcena u krevetu strahujuci sta
ce da joj uradi, ali nije ucinio nista. Sledec'eg jutra dok mu je si-
pala kafu, bio je hladan kao led.
Samo ju je upozorio: - Ako ikada ponovo budes razgovara-la s njim, izbacicu te
na ulicu gde i pripadas. Razumes? - Ona je tiho klimnula glavom boreci se sa
suzama, prestravljena zbog te moguc'nosti. - Nec'u trpeti takva sranja. Sinoc
si me ponizila. Nisi skidala oci s njega i izgledala si kao uspaljena kucka. -
Hte-la je da mu se suprotstavi i da se brani, ali se nije usudila. Samo je
klimnula glavom i u tisini se odvezla s njim na posao. Je-dina razumna stvar
nakon svega bila je da nazove Bila i da mu kaze da ga vise ne moze zvati i da
se vise ne mogu vidati. I znala je da bi to trebalo da ucini. Ali on je bio nit
zivota za ko-ju se drzala, tanka nit izmedu nje i ponora u koji se bojala da ce
pasti. I nije znala zasto, ali osecala je da je i za njega ta ve-za nesto
posebno. I bez obzira koliko joj Dzek pretio, bez obzira na cenu ili na rizik
kojem se izlaze, nije mogla da se odrek-ne druzenja s Bilom. Znala je da je ono
sto cini opasno, ali bez obzira koliko uporno sama sebi to govorila, znala je
da sada ne moze da stane.
17.
je jos bila u nemilosti kod Dzeka i svaki dan je vrlo oprezno zvala
Bila iz svoje kancelarije, kada je jednog poslepodne-va zacula povik iz
redakcije. Upravo je razgovarala s Bilom i na renutak je poslusala buku spolja
i rekla mu da mora da se nesto dogoddo.
Je * sPustila slusalicu, i izasla iz kance-se radL Svi su se skuPilj oko moni-
di Sta gledaju' M neko se ubrzo p°" mogla je da cuje
i vidi vesti koje su prekinule programe
225
_DanijelaStil
na svim televizijskim stanicama. Predsednik Armstrong je upucan \ prenose ga
helikopterom u Mornaricku bolnicu u Betezdi u kritic-nom stanju.
- 0 moj boze... o moj boze... - prosaputala je Madi. Gledaju-
ci prenos bila j'e u stanju da razmislja samo o Prvoj darai.
- Zgrabi kaput! - doviknu joj producent. - Ceka te helikopter
na ,,Nesenel" aerodromu. - Snimatelj je vec bio spreman i neko joj
je dodao tasnu i kaput i ona je otrcala ka liftu. Na istim vestima
rekli su da je Prva dama s njira. Cim je sela u automobil koji je
trebalo da je odveze do ,,Nesenela", nazvala je kancelariju. Produ
cent je cekao njen poziv.
- Kako se to dogodilo? - upitala je brzo.
- Jos ne znaju. Neki tip je izasao iz gomile i pucao. Neko iz
tajne sfczbe takode je pogoden, ali niko jos nije mrtav. - Jos. To
je bila kljucna rec.
- Hoce li se izvuci? - zatvorila je oci dok je slusala.
- Ni to jos ne znamo. Ne izgleda dobro. Ima krvi posvuda po
onome sto sada pokazuju. Sve su pokazali na usporenom snimku.
Rukovao se s grupom koja je izgledala savrseno nevino, a pucao
je tip koji je izgledao najnevinije. Uhvatili su ga, ali jos nisu ot-
krili njegovo ime.
- Sranje.
- Budi u kontaktu. Saznaj sve sto mozes. Razgovaraj s lekari-
ma, medicinskim sestrama, tajnom sluzbom. S Prvom damom, ako
ti dozvole da je vidis. - Bile su prijateljice, a nikakva veza nije bi
la sveta u njihovu poslu, stoga je znala da ocekuju da u potpuno-
sti iskoristi svaku priliku, bez obzira koliko to neukusno bilo. - Po-
slali smo i ekipu s automobilom, ako ti bude potreban odmor. Ali
zelim da ti radis na ovome.
Z°
Na trenutak je bila ?ucna, all onda bi mu rekla kuda .de. - Ne mogu dugo -
br-- ^am da oslobodim liny, Jesi li cuo? rasa cuo na rad.ju. Moj boze, ne mogu
da verujen, . Kao da se ponavljao slucaj Kcnedi, samo u mnogo gorem obh-ku. Ovo
mje Mia samo poliUka iU istorija. Poznavala ih je.
- Na putu sam za Betezdu. Javicu ti se.
- Cuvaj se. - Nije bilo potrebe. Nije bila u opasnosti. Ah on
je to ipak rekao, a nakon sto su prekmuli razgovor, gledao je kroz
prozor u vrt i razmisljao o njoj. . .
Sledecih pet sati Madm zivot je bio prava ludniea. U bolnici
su ogradili prostor za novinare i postavili im aparate za katu. be-
kretar za odnose s medijima dolazio je svakih pola sata. A svi su
pokuSali da uhvate bilo kojeg clana bolmckog osoblja. Ah trenut-
no nije bilo novosti i nije bilo price. v
Predsednik je bio na operaciji od podneva i u sedam sati jos mje izasao iz
operacione sale. Metak je probio pluca i ostctio bu-breg , slezmu.
Rekonstrukcija je bila dugotrajna. Zacudo, metak nije dotakao srce, all doslo
je do obilnog unutrasnjeg krvarenja. Niko nije video Prvu damu. Cekala ga je na
intezivnoj nezi i pratUa operaciju putem interne televizije. Nije imalo vise
sta da se kaze sve dok operacija ne bude gotova i dok se ne obavi procena
nje-govog stanja. Lekan su nagadali da ce bill na operaciji do ponoci. Kao i
Madi.
_Uanijda_Stil
U predvorju je bilo vise od sto fotografa, sedeli su na fotelja-ma,
stolicama, i na sopstvenoj opremi, a neki su se ispruzili po po-du u
c'oskovima. Unaokolo se nalazilo mnostvo casa od stiropora i kesica s brzom
hranom, a nekolicina novinara je stajala napolju i pusila. Izgledalo je kao
ratno podrucje.
Madi i snimatelj koji joj je bio dodeljen smestili su se u jed-nom uglu
prostorije i razgovarali s grupom novinara koje su po-znavali s drugih mreza i
iz vec'ih novina.
Za vesti u pet, snimila je prilog van bolnice, a u sedam su je snimili u
predvorju. Eliot Noubl bio je u stanici, samostalno vodio emisiju i redovno
komunicirao s njom. Uradila je jos jedan prilog za vesti u jedanaest sati, ali
nije imalo bogzna sta da se kaze osim onoga sto bi im sluzbeno saopstili.
Lekari koji su brinuli o Pred-sedniku bili su umereno optimisticni.
Bila je skoro ponoc kad je Dzek nazvao na mobilni telefon. -Ne mozes li da
prikupis nesto zanimljivije od toga, Mad? Zaboga, svi vrtimo istu dosadnu
stvar. Jesi li pokusala da kontaktiras Prvu damu?
- Ceka ga ispred operacione sale, Dzek. Niko osim tajne slu-
zbe i medicinskog osoblja ne moze do nje.
- Pa navuci beli mantil, pobogu. - Uvek je gurao da pruzi vi
se i da bude bolja.
- Mislim da niko ne zna vise nego sto mi znamo. Trenutno je
sve u bozjim rukama. - Nije se jos moglo znati hoc'e li preziveti.
Dzim Amstrong nije bio mlad, a vec je i ranije pucano na njega.
Ali tada ga je metak samo okrznuo.
- Pretpostavljam da c'es ostati tamo noc'as - rece Dzek ostro. Bilo je to
vise naredenje nego pitanje, ali to je ionako namerava-la.
231
Putovanje
- Zelim da budem ovde ako se nesto dogodi. Sazvac'e konfe-
renciju za stampu posto izade iz operacione sale.
- Nazovi me ako se nesto vazno dogodi. Sada idem kuci. -
jos je bio u kancelariji, kao i vecina zaposlenih. Bio je to dan bez
kraja, a izgledalo je kao i da c'e noc biti duga. Ali dani koji c'e
uslediti bice jos i gori ako se Predsednik ne oporavi. Madi se na-
dala zbog dobrobiti Prve dame da c'e sve biti u redu. Nisu mogli
nista da ucine sem da se mole. Bio je u bozjim rukama, i rukama
hirurga.
Posto je Dzek zvao, Madi je jos malo sedela i ispijala kafu. Vec' je popila
litre kafe, a gotovo nista nije jela ceo dan. Ali bila je previse utucena zbog
dogadaja da bi osecala glad.
Malo kasnije nazvala je Bila i dok je telefon zvonio, pitala se ne spava li
vec. Naposletku se javio i laknulo joj je sto nije zvu-cao pospano.
su u
c'e im
- Spavas li? - upitala je. Odmah je prepoznao njen glas i bi
lo mu je drago sto ga je nazvala. Pratio je sva njena javljanja iz
bolnice i drzao je upaljen televizor u slucaju da bude jos njenih
priloga.
- Izvini, bio sain pod tusem. Nadao sam se da c'es me nazva-
ti. Kako ide?
- Nista se posebno ne dogada - rekla je umorno, ali srec'na sto
razgovara s njim. - Samo sedimo okolo i cekamo. Ubrzo bi treba-
lo da se zavrsi operacija. Stalno mislim na Filis. - Madi je znala
koliko voli svog supruga. Svi su to znali. Nije to krila. Bili
braku skoro pedeset godina i Madi nije mogla da zamisli da c'
se brak ovako zavrsiti.
- Pretpostavljam da je nisi videla? - upitao je Bil, jer nije video Prvu
damu ni na jednom kanalu.
232
Danijela Stil
Putovanje
233
- Gore j'e negde. Volela bih da mogu do nje, ne zbog nas vec
samo da joj kazem da mislimo na nju - odgovori Madi.
- Siguran sam da ona to zna. Boze, ovo je da se zapitas ka-
ko se ovakve stvari dogadaju. Uz sve mere obezbedenja, ipak se
dogodi s vremena na vreme. Video sam usporen snimak. Tip j'e sa
mo istupio i opalio. Kako j'e ranj'eni pripadnik tajne sluzbe?
- Operisali su ga poslepodne i kazu da je stanje ozbiljno, ali
stabilno. Imao j'e srece.
- Nadam se da cc jc i Dzim imati - kazao Bil. - Kako si ti?
Mora da si iscrpljena.
- Skoro. Stojimo ovde celo poslepodne i cekamo da se nesto
dogodi. - To ih je oboje podsetilo na Dalas i na Dzona Kenedija.
Bilo je to pre nego sto se ona rodila, ali videla je snimke, a on je
bio na postdiaJomskim studijama.
- Hoces da ti donesem nesto za jelo? - upita je zabrinuto, a
ona se nasmesila na taj predlog.
- Ovde ima oko dve hiljade krofni i sva brza hrana koja se
moze naci u Vasingtonu. Ali, hvala na ponudu. - Spazila je grupu
lekara koja se priblizavala mikrofonima i rekla mu je da mora da
ide.
- Nazovi me ako se bilo sta dogodi. Ne brini sto ces da me
probudis. Ovde sam ako ti budem bio potreban. - Za razliku od
Dzeka koji se samo zalio da su im prilozi dosadni.
Jedan od lekara imao je hirursku kapu, papirnate papuce pre-ko cipela i
zelenu odoru i Madi je ispravno pogodila da je upravo izasao iz operacione
sale. Popeo se na podijum koji su podigli u predvorju. Istog trenutka sve ekipe
su ga okruzile.
- Ne ocekujte nista dramaticno - rekao je ozbiljnog lica, a sve
kamere u prostoriji su se fokusirale na njega - ali imamo razloga
za optimizam. Predsednik je snazan, zdrav covek, a po nasem mi-slienju
operacija je bila uspesna. Za sada smo ucinili sve sto je u nasoj modi,
obavestavacemo vas tokom noci o njegovom stanju. Jos je pod jakom narkozom, ali
dolazio je svesti kad sam ga ostavio. A gospoda Armstrong zamolila me je da vam
se svima zahvalim. Rekla je da joj je jako zao - kazao je s umornim osmehom -
sto morale da prespavate ovde. Volela bi da ne morale. To je sve za sada -
rekao jc i napustio podijum bez daljnih komentara. Ranije im je receno da ne
mogu postavljati pitanja. Rekao im je sve sto lekari znaju. Ostalo je bilo u
bozjim rukama.
Mobilni telefon joj je zazvonio cim je lekar otisao. Bio je to Dzek. -
Intervjuisi ga.
- Ne mogu, Dzek. Vec su nam rekli da nece pristati. Covek
je bio na operaciji dvanaest sati i rekli su nam sve sto znaju.
- Ma davola su vam rekli. Serviraju vam price za malu decu.
Koliko jni znamo, on je mrtav.
- Sta predlazes? Da se uvucem u Predsednikovu sobu kroz
otvor za ventilaciju? - Bila je umorna i iznervirana cinjenicom sto
je bio tako nerazuman i zahtevan. Svi su bili u istom loncu. Tre-
da cekaju sluzbena saopstenja, a gnjaviti hirurge ne bi im mno-go znacilo.
zu?
- Znas ceno.
- Nemoj da si smesna, Mad - kazao je Dzek zvuceci iznervi-
. - Zelis li da uspavas gledaoce ili radis za neku drugu mre-
sta se dogada ovde. Svi dobijamo isto - rekla je ogor-
° i zelim da kazem. Nadi nesto drugacije. - Spustio je slu-ez pozdrava, a
reporter s konkurentske mreze joj se nasme-' saosecajno slegao ramenima.
232
Danijela Stil
Putovanie
233
- Gore j'e negde. Volela bih da raogu do nje, ne zbog nas vec
samo da joj kazem da mislimo na nju - odgovori Madi.
- Siguran sam da ona to zna. Boze, ovo j'e da se zapitas ka-
ko se ovakve stvan dogadaju. Uz sve mere obezbedenja, ipak se
dogodi s vremena na vreme. Video sam usporen snimak. Tip j'e sa
mo istupio i opalio. Kako je ranjeni pripadnik tajne sluzbe?
- Operisali su ga poslepodne i kazu da j'e stanj'e ozbiljno, ali
stabilno. Imao je srece.
- Nadam se da ce je i Dzim imati - kazao Bil. - Kako si ti?
Mora da si iscrpljena.
- Skoro. Stojimo ovde celo poslepodne i cekamo da se nesto
dogodi. - To ih je oboje podsetilo na Dalas i na Dzona Kenedija.
Bilo je to pre nego sto se ona rodila, ali videla je snimke, a on je
bio na postdidomskim studijama.
- Hoces aa ti donesem nesto za jelo? - upita je zabrinuto, a
ona se nasmesila na taj predlog.
- Ovde ima oko dve hiljade krofni i sva brza hrana koja se
moze naci u Vasingtonu. Ali, hvala na ponudu. - Spazila je grupu
lekara koja se priblizavala mikrofonima i rekla mu je da mora da
ide.
- Nazovi me ako se bilo sta dogodi. Ne brini sto ces da me
probudis. Ovde sam ako ti budem bio potreban. - Za razliku od
Dzeka koji se samo zalio da su im prilozi dosadni.
Jedan od lekara imao je hirursku kapu, papirnate papuce pre-ko cipela i
zelenu odoru i Madi je ispravno pogodila da je upravo izasao iz operacione
sale. Popeo se na podijum koji su podigli u predvorju. Istog trenutka sve ekipe
su ga okruzile.
- Ne ocekujte nista dramaticno - rekao je ozbiljnog lica, a sve
kamere u prostoriji su se fokusirale na njega - ali imamo razloga
za optimizam. Predsednik je snazan, zdrav covek, a po nasem mi-sljenju
operacija je bila uspesna. Za sada smo ucimli sve sto je u nasoj moci,
obavestavacemo vas tokom noci o njegovom stanju. Jos je pod jakom narkozom, ali
dolazio je svesti kad sam ga ostavio. A gospoda Armstrong zamolila me je da vam
se svima zahvalim. Rekla je da joj je jako zao - kazao je s umornim osmehom -
sto morale da prespavate ovde. Volela bi da ne morale. To je sve za sada -
rekao je i napustio podijum bez daljnih komenlara. Ranije im je receno da ne
mogu postavljati pilanja. Rekao im je sve slo lekari znaju. Ostalo je bilo u
bozjim rukama.
Mobilni telefon joj je zazvonio cim je lekar otisao. Bio je lo Dzek. -
Intervjuisi ga.
- Ne mogu, Dzek. Vec su nam rekli da nece pristati. Covek
je bio na operaciji dvanaest sali i rekli su nam sve slo znaju.
- Ma davola su vam rekli. Serviraju vam price za malu decu.
Koliko jni znamo, on je mrtav.
- Sta predlazes? Da se uvucem u Predsednikovu sobu kroz
olvor za ventilaciju? - Bila je umorna i iznervirana cinjenicom sto
je bio tako nerazuman i zahtevan. Svi su bili u islom loncu. Tre-
da cekaju sluzbena saopslenja, a gnjavili hirurge ne bi im mno-go znacilo.
- Nemoj da si smesna, Mad - kazao je Dzek zvuceci iznervi-
. - Zelis li da uspavas gledaoce ili radis za neku drugu mre-
- Znas ceno.
~ '
sla se dogada ovde. Svi dobiiamo islo - rekla je oeor-
J
sal' ' drugacije. - Spuslio je slu-
ez pozdrava, a reporter s konkurentske mreze joj se nasme-' saosecajno
slegao ramenima.
232
Damjela Stil
Putovanje
233
? ceno.
- Gore je negde. Volela bih da mogu do nje, ne zbog nas vec
samo da joj kazem da mislimo na nju - odgovori Madi.
- Siguran sam da ona to zna. Boze, ovo je da se zapitas ka-
ko se ovakve stvari dogadaju. Uz sve mere obezbedenja, ipak se
dogodi s vremena na vreme. Video sam usporen snimak. Tip j'e sa
mo istupio i opalio. Kako je ranjeni pripadnik tajne sluzbe?
- Operisali su ga poslepodne i kazu da je stanje ozbiljno, ali
stabilno. Imao je srece.
- Nadam se da ce jc i Dzim imati - kazao Bil. - Kako si ti?
Mora da si iscrpljena.
- Skoro. Stojimo ovde celo poslepodne i cekamo da se nesto
dogodi. - To ih je oboje podsetilo na Dalas i na Dzona Kenedija.
Bilo je to pre nego sto se ona rodila, ali videla je snimke, a on je
bio na postdmiomskim studijama.
- Hoces da ti donesem nesto za jelo? - upita je zabrinuto, a
ona se nasmesila na taj predlog.
- Ovde ima oko dve hiljade krofni i sva brza hrana koja se
moze naci u Vasingtonu. Ali, hvala na ponudu. - Spazila je grupu
lekara koja se priblizavala mikrofonima i rekla mu je da mora da
ide.
- Nazovi me ako se bilo sta dogodi. Ne brini sto ces da me
probudis. Ovde sam ako ti budem bio potreban. - Za razliku od
Dzeka koji se samo zalio da su im prilozi dosadni.
Jedan od lekara imao je hirursku kapu, papirnate papuce pre-ko cipela i
zelenu odoru i Madi je ispravno pogodila da je upravo izasao iz operacione
sale. Popeo se na podijum koji su podigli u predvorju. Istog trenutka sve ekipe
su ga okruzile.
- Ne ocekujte nista dramaticno - rekao je ozbiljnog lica, a sve
kamere u prostoriji su se fokusirale na njega - ali imamo razloga
za optimizam. Predsednik je snazan, zdrav covek, a po nasem mi-siienju
operacija je bila uspesna. Za sada smo ucinili sve sto je u nasoj mod,
obavestavacemo vas tokom noci o njegovom stanju. Jos je pod jakom narkozom, ali
dolazio je svesti kad sam ga ostavio. A gospoda Armstrong zamolila me je da vam
se svima zahvalim. Rekla je da joj je jako zao - kazao je s umornim osmehom -
sto morale da prespavate ovde. Volela bi da ne morate. To je sve za sada -
rekao je i napustio podijum bez daljnih komentara. Ranije im je receno da ne
mogu postavljati pitanja. Rekao im je sve sto lekari znaju. Ostalo je bilo u
bozjim rukama.
Mobilni telefon joj je zazvonio cim je lekar otisao. Bio je to Dzek. -
Intervjuisi ga.
- Ne mogu, Dzek. Vec su nam rekli da nece pristati. Covek
je bio na operaciji dvanaest sati i rekli su nam sve sto znaju.
- Ma davola su vam rekli. Serviraju vam price za malu decu.
Koliko mi znamo, on je mrtav.
- Sta predlazes? Da se uvucem u Predsednikovu sobu kroz
otvor za ventilaciju? - Bila je umorna i iznervirana cinjenicom sto
je bio tako nerazuman i zahtevan. Svi su bili u istom loncu. Tre-
a a cekaju sluzbena saopstenja, a gnjaviti hirurge ne bi im mno-go znacilo.
- Nemoj da si smesna, Mad - kazao je Dzek zvuceci iznervi-
v "°- ~ Zelis li da uspavas gledaoce ili radis za neku drugu mre-
dogada ovde. Svi dobijamo isto - rekla je ogor-J
sali h - drugacije. - Spustio je slu-
? Z P°zc'rava' a reporter s konkurentske mreze joj se nasme-1 saosec'ajno
slegao ramenima.
234
Danijela Stil
Putovanje
235
- I ja primam isto sranje od sefa redakcije. Ako su oni tamo
pametni zasto oni ne dodu ovamo i ne urade to.
- Moram da zapamtim da im to predlozim - nasmesi mu se
Madi. Smestila se u stolicu i pokrila kaputom do sledec'eg saopste-
nja za medije.
Lekarski tim je dosao u tri sata ujutru i oni koji su spavali pro-budili su
se da cuju sta imaju da im kazu. Stanje je Jos bilo ne-promenjeno. Predsednik
se Jos drzao. Dosao je k svesti, jos je bio u kriticnom stanju, a supruga je
bila uz njega.
Noc je bila duga i uprkos izvestaju u pet, nisu dobili neke zna-cajnije
informacije do sedara. Madi je tada vec bila budna i pila kafu. Spavala je oko
tri sata s prekidima i bila je ukocena od nodi provedene na stolici. Bilo je
kao da je provela noc na aerodro-mu tokom snezne oluje.
Ali zato su vesti u sedam bile mnogo bolje. Obavcstili su ih da se
Predsednik oseca dobro i da ima jake bolove, ali nasmejao se supruzi i zahvalio
naciji. Tim hirurga bio je vrlo zadovoljan raz-vojem dogadaja. Cak su se
usudili da kazu da imaju razloga da ve-ruju da c'e se izvuci ukoliko s ne dode
do komplikacija.
Pola sata kasnije Bela kuc'a je objavila identitet muskarca koji je pucao.
Nazvali su ga ,,osumnjicenim", iako je pola zemlje videlo snimke kako puca u
Predsednika. Sin osumnjicenog ubi-jen je tog leta u Iraku i on je smatrao da je
Predsednik odgovo-ran. Nije bio ranije kaznjavan, nikada nije bio nasilan niti
je imao psihickih smetnji, ali izgubio je jedinca u ratu koji nije razumeo i za
koji nije mario i otada je bio utucen. Nalazio se u pritvoru i pod strogim
nadzorom. Ostatak porodice bio je sokiran. Supruga mu je navodno imala napad
histerije. Sve do tada bio je po-
stovani clan zajednice i prilicno uspesan racunovoda. Cela prica je rastuzila
Madi.
Poslala je poruku Filis Armstrong putem jedne od sekretarica, samo da bi joj
dala do znanja da je tamo i da se moli za nju. Bila je iznenadena kada je
nekoliko sati kasnije dobila poruku. Na br-zinu je bilo napisano ,,Hvala ti,
Madi. Bolje mu je, hvala bogu. S ljubavlju, Filis." Madi je bila strasno
dirnuta sto je nasla vremena i napisala joj poruku.
Madi je ponovo isla u etar u podne s poslednjim novostima. Predsednik se
odmara, iako je jos bio u kriticnom stanju, ali su se nadali da ce uskoro biti
van opasnosti.
- Ako mi uskoro ne nabavis nesto zanimljivije - rece joj Dzek
kad ju je nazvao posle emisije - poslacu Eliota da to ucini.
- Ako on moze da dozna nesto sto niko od nas ne moze, on-
da ga posalji - kazala je iscrpljeno. Konacno je jednom bila previ
se umorna da bi je dirnule Dzekove pretnje i osude.
- Ubijas me od dosade - optuzio ju je.
- Zaglavljena sam s onim sto nam daju, Dzek. Niko drugi ne
dobija nista bolje. - Ali to ga nije zaustavilo da je zove svakih ne
koliko sati i zali se. A kada ju je Bil nazvao u jedan sat, laknulo
J°j je sto ga cuje.
- Kada si poslednji put jela? - upitao je iskreno zabrinut.
- Ne secam se - nasmejala se. - Tako sam umorna da nisam
ni gladna.
se ponudio da dode vec se jednostavno pojavio dvadeset mmuta kasnije sa
sendvicem, vocem i sokovima. Kada se pojavio, v l^tici se kroz more novinara u
predvorju sve dok je nije pro-Sa°' lz§ledao je kao spasilac iz Crvenog krsta.
Prisilio je da sed-ne ' Jede dok ju je on gledao.
237
- Ne mogu da verujem da si ovo ucinio - siroko mu se osmeh-
nula. - Nisam ni bila svesna da umirem od gladi. Hvala ti, Bile.
- Tako se osec'am korisnim. - Bio j'e ocaran koliko je ljudi bi-
lo tamo, novinara, snimatelja, tehnicara, producenata, svi su mileli
bolnickim predvorjem. Prelivali su se i na ulicu gde su TV kora-
biji bili haoticno parkirani. Izgledalo je kao podrucje zahvaceno ka-
tastrofom, a to j'e u stvari i bilo. Bio je zadovoljan sto je pojela
ceo sendvic. - Koliko dugo ces morati da ostanes ovde?
- Dok se on ne izvuce ili mi ne padnemo. Sta se pre dogodi. Dzek preti da
c'e poslati Eliota da me zameni jer su moji izvestaji tako dosadni. Ali ne mogu
nista da ucinim. - I cim je to rekla, se-kretar za medije je izasao na podijum.
Svi su ustali i zurno krenu-li napred i Madi je morala da ode s njima.
*0vog puta su im rekli da ce oporavak dugo potrajati i biti bo-Ian i mucan,
i sekretar je predlozio da neki od njih mogu da idu kuc'ama i da kolege dodu da
ih zamene. Predsednik se dobro opo-ravljao. Nije doslo do komplikacija i imali
su razloga da veruju da ce nastaviti da se uspesno oporavlja.
- Mozemo li da ga vidimo? - povika neko.
- Ne jos nekoliko dana - odgovori sekretar.
- A sta je s gospodom Armstrong? Mozemo li s njom da raz-
govaramo?
- Ne jos. Nije napustala supruga ni za tren i ostace ovde dok
se on ne oporavi. Upravo spava, kao i on. Mozda bi i vi trebalo
da se naspavate - rece sekretar prvi put se osmehnuvsi u posled-
nja dvadeset cetiri casa. A onda je otisao i obecao da ce se vrati-
ti za nekoliko sati. Madi je iskljucila mikrofon i pogledala Bila. Bi-
la je toliko umorna da je jedva gledala.
Putovanje
- Sta ces sada? - upitao ju je.
_ Dala bih desnu ruku da mogu da odem kuci i istusiram se, ali Dzek bi me
verovatno ubio da odem.
- Zar ne moze da posalje nekog da te zameni? - Cinilo se ne-
Ijudskim da ostane.
- Mogao bi, ali mislim da nec'e. Ne jos. Dzek zeli da budem
ovde. Ali ja ne cinim nista sto neko drugi ne bi mogao. Cuo si sta
nam daju. Sve je vec pripremljeno. Govore nam ono sto zele da
znamo, ali ako govore istinu cini se da mu je dobro.
- Ne verujes im? - Bil je bio iznenaden njenim skepticizmom,
ali to je bio njen posao, da nanjusi nelogicnost u njihovim prica-
ma. Bila je dobra u tome i zato ju je Dzek zeleo tamo.
- Verujem - rekla je - ali iskreno receno mogao bi da bude i
mrtav. - Bilo je grozno to sto je rekla, ali zasigurno je bilo mo-
guce. - Mislim da o tome ne bi lagali, osim ako ne moraju zbog
nacionalne sigurnosti. U ovom slucaju mislim da su prilicno iskre-
ni. Barem se nadam.
- I ja - kazao je Bil sa zarom.
Ostao je s njom jos pola sata, potom je otisao. A u tri sata zgk ju je
napokon pustio da ode kuci da se presvuce i da se
obav'" StUdi°.Za Vesti u pet sati- Jedva Je imala vremena da to av' ' znala je
da nece imati vremena da malo odspava. Vec joj
da SC nak0" dmgih VCStl Vrad " bolnicu' l nakon Sto J'e PrCSVukla se u
tamn°Plavo odelo, jer je znala da ce
bolni a mOC'i da odspava na bomickim kolicima koje su u
- Eliot Noubl bio e tamo
fnzira' P°StaVl11 za novinare, i gotovo je teturala kad je dosla na
' §minkan je s di-
-j~~^_MU
- Ne znam kako uspevas, Madi. Da sam ja bio u bolnici po-slednjih dvadeset
sedam sati, nosili bi me na nosilima. Odlicno si obavila posao. - lako njen
suprug nij'e tako mislio. Ali bila je dir-nuta komplimentom i znala je da ga je
zasluzila.
- Verovatno sam navikla na to. Radim to vec dugo. - Oseca-
li su se vise kao kolege i malo ga je vise zavolela. Barem je jed-
nom bio posten prema njoj.
- Sta mislis, kako je Predsednik zaista? - upita je Eliot ispod
glasa.
- Mislim da nam ovog puta govore istinu - odgovorila je. Ne-
kako je uz njegovu pomoc' izgurala vesti u pet i pola osam, i bila
je u bolnici u osam i petnaest, bas kako joj je Dzek rekao. Svra-
tio je da je vidi izmedu dve emisije, izgledao je svez i odmoran, i
dao joj novu porciju zapovedi, kritika i uputstava. Nije je ni pitao
da li je umorna. Nije mario. Ovo je bila kriza i ona je morala da
radi. Ali nikada ga nije izneverila. lako joj on to nije priznavao,
svi ostali jesu. Kada se vratila u bolnicu, bila je jedna od retkih
veterana prve noc'i. Vec'ina drugih mreza zamenila je svoje ekipe
novim, a ona je imala novog snimatelja i tehnicara. A zacudo, ne-
ko se sazalio nad njom i doneo joj bolnicka kolica u hodnik kako
bi mogla da odspava izmedu dva izvestavanja za medije. Kada je
to rekla Bilu preko telefona, on je zamolio da ih svakako upotre-
bi.
- Razboleces se ako ne odspavas malo - rekao joj je. - Da li
si vecerala?
- Jela sam izmedu dve emisije, u mojoj kancelariji.
- Nesto hranljivo, nadam se. - Ona se nasmejala na te njego-
ve reci; morao je jos mnogo toga da nauci o njenom poslu.
- Da, zdravu hranu. Picu i krofne. Standardne porcije za novi-
nare Imala bih krizu da to ne jedem. Pravu hranu jedem samo na
svecanim vecerama.
- Zelis li da ti donesem nesto? - ponudio se, a u glasu mu se
osetila nada, ali ona je bila previse umorna da bi se videla s njim.
- Mislim da cu se baciti na kolica i pokusati da odspavam ne
koliko sati. Ali svejedno ti hvala. Nazvacu te ujutru, osim ako se
nesto vazno ne dogodi. - Ali nista se nije dogodilo. Noc je bila
mirna, a ona je ujutru otisla kuci da se istusira i presvuce.
Na kraju je u bolnici provela pet dana, a poslednjeg dana na-pokon je
videla Filis na nekoliko minuta. Prva dama ju je pozvala i razgovarale su na
hodniku ispred Predsednikove sobe, okruzene tajnom sluzbom. Predsednika su
strogo cuvali. lako je napadac bio u pritvoru, nisu hteli da rizikuju. A Madi
je pretpostavljala da su osec'ali krivicu sto nisu sprecili pucnjavu.
- Kako se drzite? - upita Madi Prvu damu, iskreno zabrinuta.
Izgledala je staro, a preko pantalona i dzempera nosila je bolnicki
mantil. Ali nasmesila se na Madino pitanje.
- Bolje nego ti, verovatno. Odlicno se brinu za nas. Jadan
zim se prilicno slabo oseca, ali bolje mu je. Sve ovo je malo gru-
bo za nase godine.
- Tako mi je zao sto se sve to dogodilo - kazala je Madi sa
saosecanjem. - Cele nedelje se brinem za vas. Svi se brinu za nje-
§a' ah nisam bila sigurna kako ste vi.
- Prilican je to sok, najblaze receno. Ali bonmo se. Nadam se
a cete svi ubrzo moci da odete kucama.
- Ja idem veceras.
-
sto joj je Dzenet Makacins rekla cetiri meseca rani-Dzenet rekla da
JJamjela
Sekretar za odnose s medijima najavio je da Predsednik nije vise u
kriticnom stanju. Svi su u predvorju bili veseli zbog te ve-sti. Vecina ih je
tamo bila danima i toliko im je laknulo da su ne-ki zaplakali. Jedino je Madi
bila tamo od pocetka. I svi su joj se zbog toga divili.
Kad je te veceri stigla kuci, Dzek je bio tamo i gledao je kon-kurentske
stanice. Pogledao je, ali se nije digao iz fotelje kako bi je pozdravio. Nije
joj bio ni zahvalan za ono sto mu je pruzila u poslednjih pet dana. Svoj zivot,
svoju dusu, svoj duh. I nije joj rekao da im je gledanost najvisa od svih
stanica, iako je to cula od producenta. Cak je uspela da napravi i reportazu o
desetinama Iju-di koji su morali da budu premesteni u druge bolnice kako bi se
oslobodio sprat za Predsednika, njegovo bolnicko osoblje i sluzbu bezbednosti.
I niko se nije bunio zbog toga sto ih premestaju. Bili su srecni sto mogu nesto
da ucine za njega. I receno im je da ce im boravak u drugim bolnicama platiti
Bela kuca. Niko od njih nijabio u kriticnom stanju. Svi su se oporavili, tako
da nisu bili u opasnosti prilikom premestanja.
- Grozno izgledas, Mad - bilo je sve sto joj je Dzek rekao, a to je bila
istina. Izgledala je iscrpljeno, ali jos uvek je dobro izgle-dala na
televiziji. Lice joj je bilo ispijeno i bledo, a oko ociju su joj se nazirali
tamni podocnjaci.
- Zasto si sve vreme tako ljut na mene? - nije joj bilo jasno. Priznala je
da je u poslednjih nekoliko meseci ucinila neke stvari koje su ga uznemirile.
Od uvodnika, preko veze s Lizi, do razgo-vora s Bilom. Ali njen pravi zlocin
bio je da je sve manje bila pod njegovim nadzorom i zbog toga je mrzeo.
Doktorka Flauverz ju Je upozorila na to. Rekla je da nec'e to lepo da primi, i
bila je u pra-vu. Bila mu je to pretnja. Ali kad je pomislila da je mrzi,
priseti-
^^n iciill-
e jaaa joj je ivzenet rekla da je suprug mrzi. Madi to nije htela da veruje.
Ah sada je verovala kad je u pitanju bio Dzek. On se zasigurno tako ponasao.
- Imam razloga da budem ljut na tebe - rekao je hladno. - U poslednjih
nekoliko meseci izdala si me na sve moguce nacine, Mad. Imas srec'e sto ti jos
nisam dao otkaz. - Ono jos trebalo je da je preplasi i navede je da oseca kako
on to moze svakog trena da ucini. I mogao je. Ali ona se u zaista osecala
teskobno. Bilo je tako tesko suprotstaviti mu se i potom trpeti posledice. Ali
u po-slednje vreme osecala je da to mora da uradi. Otkako je pronasla Lizi i
upoznala Bila, promenila se. Osecala je kao da je, osim cer-ke pronasla i sebe.
I bilo je ocigledno da se Dzeku to nije svide-lo. Te veceri kada su otisli u
krevet, nije joj se obracao, a slede-ceg jutra bio je potpuno hladan prema njoj.
Tih dana Dzek je bio stroziji nego ikada pa ju je ili kritikovao ili je bio
hladan prema njoj. Nije imao sta lepog da joj kaze, a ona nije toliko ni
marila. Utesila bi se svaki put kada bi razgovarala s Bilom. I jedne veceri,
kada je Dzek bio izasao, opet je otisvla kod Bila na veceru. Ovog puta
pripremio joj je odrezak, jer je mislio a Jos' naporno radi, pa su joj potrebni
hranljivi sastojci. Ali naj-ranjivija je bila njegova privrzenost i ocigledna
paznja kojom ju je obasipao.
Neko vreme su razgovarali o Predsedniku. Vec' dve nedelje je ro u bolnici i
za nekoliko dana trebalo je da ide kuci. Madi i jos ko inte^"1 "°Vinara iz
elitne £mPe bi]o Je dopusteno da ga nakrat-polov erVJU'SU' kgledao je mrsavo i
ispijeno. Ali bio je odlicno ras-tervj ^i1 Zahvail° se svima na odanosti i
ljubaznosti. A ona je in-
15 ' Filis koja je isto tako bila vrlo zahvalna.
Putovanje
Bile su to izvanredne dve nedelje i Madi j'e smatrala da su do-bro
pokrivali dogadaj'e i zadovoljili gledaoce, iako Dzek nije tako mislio. Ona je
cak zadobila i postovanje svog kolege Eliota Nou-bla. Smatrao je da je
izvanredna novinarka, kao i svi na stanici.
Nakon sto su posle vecere sedeli u kuhinju, Bil ju je gledao sa smeskom,
prepun neznosti i divljenja. - A cime ces se sada za-baviti? - Nije se svaki
dan dogadalo da Predsednika ustrele, a u poredenju s dm sve sc cinilo
nezanimljivim.
- Smislicu nesto. Moram da nadem stan za Lizi. - Bio je po-
cetak novembra. - Jos imam mesec dana vremena.
- Mozda ja mogu da pogledam neke stanove s tobom. - Sada
kad je zavrsio knjigu, bio je manje zauzet nego ranije. I razmisljao
je o tome da ponovo pocne da predaje. Imao je ponude s Jejla i
Harvarda. Madi je bila srec'na zbog njega, ali je znala da bi bila
tuzni ako on ode iz Vasingtona. Bio joj je jedini prijatelj. - Ali to
nece biti do sledeceg septembra - utesio ju je. - Mislio sam da po-
kusam da napisem jos jednu knjigu. Ovog puta mozda neki roman.
- Bila je uzbudena zbog njega, ali istovremeno je imala osec'aj da
ne vlada svojim zivotom. Bila je sve svesnija koliko je Dzek zlo-
stavlja, ali nije nista preduzimala. Bil je nije silio. Doktorka Flau-
verz je rekla da ce preduzeti nesto kada sama budc spremna i mo
zda ce joj biti potrebne godine da se suoci s njim. Bil se gotovo
predao, iako se i dalje brinuo za nju. Barem je one dve nedelje dok
je izvestavala iz bolnice bila podalje od Dzeka, prezauzeta da bi se
suocila s njim, iako je on stalno vikao na nju preko mobilnog te-
lefona. Bil je uvek osetio u njenom glasu kada bi je Dzek nazvao.
Za sve je uvek ona bila kriva.
- Sta radis za Dan zahvalnosti? - upita je Bil na kraju vece-
re.
- Nista posebno. Obicno odemo u Virdziniju i mirno provede-
mo praznik. Nemamo porodicu. Ponekad odemo do komsija. A sta
je s tobom, Bile?
- Mi svake godine idemo u Vermont. - Znala je da ce mu ove
godine biti tesko. Bic'e mu to prvi Dan zahvalnosti bez supruge i
strepeo je zbog toga. Znala je to iz njihovog razgovora.
- Volela bin da mogu da pozovem Lizi, ali ne mogu. Vccera-
ce s najdrazom hranilackom porodicom. Izgleda da joj to odgova-
ra. - Madi je ipak bila razocarana sto nece zajedno provesti njihov
prvi Dan zahvalnosti, ali nisu imale izbora.
- A sta je s tobom? Hoces li ti biti dobro? - upitao je zabri-
nuto.
- Mislim da hocu. - Ali vise nije bila tako sigurna Razgova-
rala je s dr Flauverz o tome, a ona je preklinjala da ode na grup-
ne razgovore zlostavljanih zena. Madi joj je obecala da hoc'e. Po-
cinjali su odmah posle praznika.
Madi je videla Bila uoci Dana zahvalnosti, dan pre nego sto su otisli
svako na svoju stranu i oboje nisu bili dobro raspolozeni. On zbog supruge, a
ona zato sto je morala da ide s Dzekom, a nji-nov odnos je bio tako napet.
Gotovo se osecao elektricitet u vazdu-hu. A Dzek je motrio poput sokola. Nije
joj vise verovao. Nije je ponovo uhvatio s Bilom i Bil je vise nije zvao, osim
na mobilni telefon. Uglavnom je cekao da ga ona nazove. Niposto nije hteo da
Joj stvara dodatne neprilike.
loga dana nasli su se u njegovoj kuc'i. Napravio joj je caj, a °na mu je
donela kutiju keksa i tako su sedeli u njegovoj udobnoj kuhmji i cavrljali.
Napolju je bilo hladno. Rekao joj je kako vec
ixu«ye«J
pada sneg u Vermontu i da je s decom i unucima planirao da ide na skijanje.
Ostala je s njim koliko god je mogla, a onda je morala da se vrati u
kancelariju.
- Cuvaj se, Madi - rekao je blago, ociju punih osecanja koja nije mogao da
izrazi. Oboje su znali da to ne bi bilo ispravno. Ni-ko od njih nikada nije
ucinio nesto sto bi kasnije zazalio. Iz posto-vanja koje su imali jedno prema
drugom nisu govoriii o onome sto osecaju. Samo je s dr Flauverz raspravljala o
tome sta osec'a prema njemu. Imali su cudnu vezu, a ipak je znala da oboje
racuna-ju na nju. Bilo je poput prezivelih s potonulog broda koji su se sre-li
na uzburkanoj pucini. Drzala se za njega pre nego sto je otisla, a on ju je
drzao kao sto bi otac drzao svoje dete, cvrstim rukama i srcem punim ljubavi, i
nije nista trazio od nje.
- Nedostajaces mi - jednostavno joj je rekao. Znali su da ne-ce mocPda
razgovaraju tokom praznika. Dzek bi bio sumnjicav kad bi je Bil nazvao na
mobilni telefon. A ona se nije usudila da ga nazove.
- Nazvacu te ako izade na jahanje, ili tako nesto. Nemoj da budes previse
tuzan - kazala je zabrinuta za njega. Znala je koliko ce mu tesko biti da slavi
ovaj Dan zahvalnosti bez Margaret. Ali on sada nije razmisljao o svojoj
supruzi, samo o Madi.
- Siguran sam da ce biti tesko, ali dobro je sto cu videti de-cu. - A
onda, bez razmisljanja, poljubio ju je u celo i drzao je ne-ko vreme u
zagrljaju. Kada su se rastali tog poslepodneva, oboje su bili tuzni zbog onoga
sto su nekad imali i sto vise nec'e mod da imaju. I odlazeci, Madi je bila
zahvalna sto makar imaju jedno drugo. Sve sto je mogla da ucini bilo je da se
zahvali Bogu na njemu.
Vreme tokom praznika provedeno s Dzekoin u Virdziniji pro-teklo je u mucnoj i
napetoj atmosferi. Vecinu vremena nije bio ras-polozen i cesto se zakljucavao u
radnu sobu i odande krisom tele-fonirao. A ovog puta, znala je, nije mogao da
bude Predsednik, jer se on jos oporavljao, a potpredsednik je vodio drzavu. A
Dzek nikada nije bio blizak s njim. Bio je povezan s Dzimom Armstron-gom i ni s
kirn drugim.
Jednom kada je podigla slusalicu kako bi nazvala Bila, jer je mislila da je
Dzek izasao, cula je kako razgovara s nekom zenotn. Odmah je spustila slusalicu
i nije prisluskivala razgovor. Ali poce-la je da sumnja. Tako je brzo objasnio
fotografiju s onom zenom u restoranu ,,Anabela" u Londonu, ali se u poslednjih
mesec dana bio udaljio od nje i retko su vodili ljubav. Na ncki nacin to je
bilo olaksanje, ali ju je isto tako i cudilo. Citavog bracnog zivota u seksu je
bio nezasit. A onda se cinio nezainteresovan za nju, osim
kada joj se zalio ili je optuzivao za nesto sto je navodno ona ura-dila.
Uspela je da nazove Lizi za Dan zahvalnosti, a Bila jedne ve-cen kada je
Dzek otisao da razgovara s jednim od komsija u vezi s konjem. Bil joj je rekao
da je tesko podneo praznik, ali da je skijanje bilo super. S decom je pripremio
curku. A Madi i Dzek su pojeli curku u mrtvackoj tisini. Kada je pokusala da
razgovara s nJim o napetosti medu njima, on ju je presekao i rekao joj da je
Ona to "mislila, ali znala je da nije. Nije bila nikad tako nesrecna, 0slm u
vreme kad je Bobi Dzo zlostavljao. Na neki nacin ovo ni-Je bilo drugacije, bilo
je samo suptilnije. Ali bilo je bolno, zbunju-Juc'e i tuzno.
246
Danijela Stil
Putovanje
247
Laknulo joj je kada su napokon sell u avion i zaputili se kuci, a Dzek joj
je sumnjicavo dobacio: - Jcsi li iz nekog poscbnog razloga tako srecna sto se
vracamo kuci?
- Ne, samo jedva cekam da se vratim na posao - kazala je za-
varavajuci ga. Nije zelela da se raspravlja s njim, a on je upravo
to trazio.
- Ceka li te neko u Vasingtonu, Mad? - upitao je bezobrazno,
a Madi ga samo pogleda, ocajna.
- Ne postoji niko, Dzek. Nadam se da to znas.
- Nisam siguran sta znam o tebi. Ali mogao bih da saznam
kad bih hteo - kazao je, ali ona nije odgovorila. Nije imalo smi-
sla upustati se u to, najbolje je bilo cutati.
Sledeceg dana posle posla, otisla je na sastanak grupe zlosta-vljanih zena
k%o je i obecala dr Flauverz. Zaista nije zelela da ide. Cinilo joj se
depresivno, a Dzeku je rekla da mora da ide na je-dan sastanak u vezi s
Odborom. Nije bila sigurna da joj je pove-rovao, ali nije je izazivao i imao je
svojih planova. Rekao joj je da se poslovno sastaje s nekim ljudima.
Madi se ponovo osetila utucenom dok je ulazila u zgradu gde se odrzavao
sastanak grupe. Bila je to rusevna zgrada u zloglasnoj cetvrti i bila je
sigurna da ce biti puno ocajnih, cmizdravih zena. Nije bila raspolozena, ali se
iznenadila kada je videla kakve zene dolaze, u farmerkama, u odelima, neke
mlade, neke stare, neke le-pe, a druge obicne i neprivlacne. Bile su sarena
grupa, ali vecina njih bila je inteligentna i zanimljiva, a neke su bile i vrlo
zivahne. Kada je voditeljka grupe usla i sela, oci su joj bile pune toplme kada
je pogledala Madi.
- Upotrebljavamo samo licna imena - objasnila je. - I ako se
prepoznamo, o tome ne raspravljamo. Ne pozdravljamo se ako s
susretnemo na ulici. Ne govorimo o nikome koga smo videle i sta smo cule. Ono
sto se ovde kaze ne izlazi iz ove prostorije. Vazno je da se ovde osecamo
sigurne. - Madi joj klimnu glavom i pove-rova.
Sele su na otrcane stolice i predstavile se imenom, a mnoge su se znale sa
ranijih susreta ove grupe. Obicno je bilo oko dvadeset zena, nekad vise, nekad
manje, objasnila je voditeljka. Sastajale su se dvaput nedeljno i Madi je mogla
da dolazi koliko god puta zc-li. Pristup je bio Slobodan. U uglu prostorije
bila je posuda s ka-fom, a neko je doneo i keks.
I jedna po jedna pocele su da govore, pricale su sta rade, sta im se dogada u
zivotu, sta ih brine ili cemu se raduju, ili sta ih plasi. Neke su bile u
strasnoj situaciji, neke su napustile muzeve koji su ih zlostavljali, neke su
bile heteroseksualke, neke homosek-sualke, a neke su imale i decu, ali
zajednicko im jc bilo to sto ih je neko zlostavljao. Vecina njih izgleda da je
imala i nasilnicke po-rodice u detinjstvu, ali neke nisu. Neke su imale
naizgled savrsen zivot, sve dok nisu srele muskarca ili zenu koji su poceli da
ih zlo-stavljaju. I dok ih je slusala, Madi se opustila kako nije godinama. no
sto je cula bilo joj je tako blisko, tako stvarno, tako poznato, a je osecala
kao da je skinula oklop i udahnula svez vazduh. Ose-°a a se ^ao da je stigla
kuci i da su ove zene njene sestre. I goto-
Ve sto su opisale cinilo se poput veze koju je ona prozivela, lo6 samo s
B°bijem Dzoom vec i s Dzekom. Dok ih je slusala bi-la J Je kao da cuje
sopstveni glas i sopstvenu pricu, i sad je bi-se ^r]? SlgUrna da Ju Je Dzek
zlostavljao od prvog dana kad su
sve t ri tU m°^' SaV taj §arm' sve te PretnJe' sav taJ nadzor'
One ^£-a?Ve: sve te uvrede, sva ta ponizenja i sav bol, sve su to
iskusile. A on je bio klasican primer zlostavljaca, ta-
248 Danijela_Stil
ko da se zastidela sto to ranije nije uvidela. Ali cak i kada ga je dr Flauverz
opisala na sastanku Odbora, nije joj bilo toliko jasno kao sto joj je postalo
sada. I odjednom nije vise osecala stid ili ne-lagodu. Osetila je olaksanje i
jedino sto je mogla sebi da prebaci bilo je to sto je prihvatala svu krivicu
koju je svaljivao na nju i sto je dopustila samoj sebi da se osec'a krivom.
Pricala im je o svom zivotu s njim i stvarima koje joj je ci-nio i koje joj
je govorio, o recima koje jc upotrebljavao, tonu, op-tuzbama, reakciji na Lizi,
i sve su klimale glavom i saosecale, i uveravale je da ima izbora. Samo je od
nje zavisilo sto ce uciniti u vezi sa svim tim.
- Tako se bojim - prosaputala je, dok su joj se niz lice slivale suze. -
Sta cc mi se dogoditi ako ga napustim?... Sta ako ne bu-dem mogla bra njega? -
Ali niko se nije nasmejao na te reci ili joj rekao da je glupa sto tako osec'a.
I one su sve bile uplasene, a neke od njih imale su i dobar razlog. Jednoj od
njih suprug je bio u zatvoru jer je pokusao da je ubije i ona je umirala od
straha sta ce se dogoditi kada izade za godinu dana. Mnoge od njih muzevi su
fizicki zlostavljali, kao sto je nju Bobi Dzo. Neke su napustile svoj zivot,
lepe kuce, dve od njih cak su napustile i decu, ali ose-c'ale su da moraju to
da ucine zele li da se spasu pre nego sto ih muzevi ubiju. Znale su da to nije
pohvalno, ali pobegle su kako god su znale. A druge su se jos borile i nisu ni
bile sigurne mo-gu li to da ucine, poput Madi. Ali nakon razgovora s njima,
jedino je zasigurno znala da je u opasnosti svaki sat, svaki minut ko-ji
provede s njim. Odjednom je shvatila sta su joj Bil i dr Flauverz, cak i Greg,
govorili. Sve do tada nije mogla da ih jasno cu-je. Ali sada je napokon to
mogla.
249
Sta mislis da ces sada da uradis, Madi? - upitala ju je jedna od zena.
- Ne znam - rekla je iskreno - tako sam preplasena, bojim se
da ce on videti sta mi je u glavi ili cuti sta razmisljam.
- Jedino ce jasno cuti kada budes zalupila vratima i kada bu
des potrcala koliko te noge nose. Neces nista cuti sve dok to ne
uradis - kazala joj je jedna zena bez zuba i s retkom kosom. Bez
obzira kako je izgledala i koliko je ostro zvucala, Madi se dopala.
Sada je znala da ce je ove zene spasiti. Znala je i da mora da se
spasi, ali bila joj je potrebna njihova pomoc. lako nije znala raz
log, jasno ih je cula.
Osecala se kao nova osoba kad je otisla, ali su je isto tako upozorili da se
problemi nece resiti carolijom. Bez obzira koliko se dobro osecala zbog
zajednickog iskustva koje su delile, i sto je sa-ma mogla da se uveri u neke
stvari, ona je jos sama morala sve da odradi i nece joj biti lako. I to je
znala.
- Odreci se zlostavljanja, isto je kao odreci se droge - rekla
joj je jedna zena bez ustezanja. - To je najteza stvar koju ces ika-
da uciniti, zato sto ti je poznata. Naviknuta si. Vise ni ne prime-
cujes da se dogada. Mislis da je to jedini nacin na koji te neko
tnoze voleti.
Madi je to vec cula ranije, ali jos uvek je mrzela te reci. Ali sada je
shvatila da je to istina. Samo nije znala sta mora da ucini u vezi s tim, osim
da dolazi na sastanke.
- Ispocetka ne ocekuj mnogo od sebe - rekla joj je jedna od
zena ~ au nemoj se ni zadrzavati na ,,samo jos jednom", samo jos
jedan pokusaj... jer bi to zaista mogao biti poslednji. Cak i tipovi
°J! ne dizu ruku mogu ponekad da polude. On je losa osoba, Ma-!> mnogo gora
nego sto mislis, i mogao bi da te ubije. Verovat-
251
250
Danijela Stil
no i zeli, all nema hrabrosti. Izvuci guzicu pre nego sto bude pre-kasno. On te
ne voli. Ne mari za tcbe, ne na nacin na koji hi ti Mela... on ti iskazuje
ljubav tako sto ti nanosi bol. On to zeli i to ce ciniti. Nece se nikad
promeniti. Samo ce se pogorsati. I sto te-bi bude bolje, on ce biti gori. U
velikoj si opasnosti.
Zahvalila im se svima pre nego sto je otisla i na putu do ku-ce bila je
zamisljena, razmisljala je o svemu sto su govorile. Ve-rovala im je. Znala je
da je sve istina. A isto je tako znala da zbog nekog ludog razloga zeli da Dzek
prestane da joj nanosi bol i da pocne da je voli. Zelela je da mu pokaze kako
deo nje zeli da mu sve objasni, tako da prestane da radi stvari koje su je
povredivale. Ali isto tako sada je spoznala da on nikada nece prestati. Samo ce
joj sve vise i vise nanositi bol. Cak iako je mislila da ga voli, mo-rala je da
ga napusti. Bilo je to pitanje prezivljavanja.
Nazvala je Bila iz automobila pre nego sto je stigla kuci i re-kla mu kako
je bilo. Zazvucao je kao da mu je laknulo zbog nje. Samo se molio da su joj
dale snagu koja joj je potrebna i da ce nesto preduzeti.
I kao da je Dzek nesto osetio kada je stigla kuci. Cudno ju je pogledao i
upitao gde je bila, a ona mu je ponovila da je bila na sastanku u vezi s radom
Odbora. Cak je i rizikovala i rekla mu je da je to bila grupa zlostavljanih
zena koju su zeleli da provere, i da je bilo vrlo zammljivo. Ali tek ga je to
razljutilo.
- To mora da je bila grupa bolesnih, sjebanih zena. Ne mogu da verujem da
ocekuju od tebe da se susreces s takvim Ijudima. -Otvorila je usta zeleci da ih
brani, a onda je zacutala. Sada je znala da je i to moze dovesti u opasnost. A
vise nije Mela da riziku-je. Toliko je naucila. - Zasto izgledas tako
samozadovoljno? - op-tuzio ju je, a ona se trudila da izgleda sto je moguce
nezaintereso-
Putovanje
vanije i nevino i nije htela da se oseca teskobno zbog njega. Ve-zbala je ono
sto su je te veceri naucili na sastanku.
- U stvari, bilo je prilicno dosadno - rekla je lukavo - ali obe-
cala sam Filis da cu to uciniti. - Pazljivo ju je osmotrio, a onda
klinrnuo glavom. Izgledao je zadovoljan njenim odgovorom. Napo-
kon je odgovor bio pravi.
A te veceri, posle dugo vremena, vodio je ljubav s njom i po-novo je bio
grub kao da je zeleo da je podseti na svoju moc. I bez obzira sta joj je
govorio, on je jos nadzirao, i uvek ce to ciniti. Ali kao do sada, nije mu
nista rekla. Posle je otisla u kupatilo i istu-sirala se, ali ni voda ni sapun
nisu ga mogli sprati s nje. Otisla je tiho natrag u krevet i laknulo joj je
kada je cula da spava.
Ujutru se rano probudila i bila je u kuhinji kada je on sisao i cinilo se da
je izmedu njih sve po starom. Ali sada se ona oseca-la poput zatvorenika koji
grebe po zidovima i tiho kopa tunel pre-ma slobodi, bez obzira koliko ce mu
vremena biti potrebno.
- Sta je s tobom? - povikao je na nju dok mu je pruzala ka-
fu. - Cudno se ponasas. - Molila se da joj ne procita misli. Bila
je gotovo sigurna da je sposoban za to, ali nije Mela u to da po-
veruje. Ali kada ga je cula, znala je da je vec drugaciji i da je i
sama ta promena dovodi u opasnost.
- Mislim da cu dobiti grip ili tako nesto.
.~ vitamin C. Ne zelim da ti trazim zamenu ako se raz-
°is. To je prokleta gnjavaza. - To cak nije ni bio njegov posao,
arem Je poverovao njenoj prici da joj nije dobro. Slusajuci nje-
L On §lasa> shvatila je kako je u poslednje vreme stalno bezo-
brazan prema njoj.
cu dobro. Mogu da radim bez obzira na to. - Klimnuo je 1 uzeo novine, a Madi je
zunla u Volstrit iurnal. Jedino je
253
mogla da se tnoli da on ne shvati o cemu ona razmislja. Ali s ma-lo srece,
nece. Morala je da napravi plan, znala je, i pobcgne pre nego sto je unisti.
Jer jedno je sada sigurno znala, da je mrznja za koju je od ranije sumnjala da
on oseca prema njoj, istina i mnogo gora nego sto je pretpostavljala.
U decembru je zavladala uobicajena guzva. Zabave, sastanci, planovi za
praznike. Svaka ambasada priredivala je koktel zabavu, veceru ili pies i gde
god su mogli ukljucivali su svoje narodne obi-caje. Bio je to deo cari
zivljenja u Vasingtonu i Madi je uvek uzi-vala u tome. U ranim danima njihovog
braka obozavala je da od-lazi na zabave s Dzekom, ali poslednjih meseci, kako
se pojacava-la napetost izmedu njih, mrzela je da izlazi s njim. Uvek je bio
Iju-bomoran kad bi je video s drugim muskarcima, a kasnije bi je op-tuzio za
nedolicno ponasanje. Njihovi izlasci postali su stresni, a ove godine se nije
radovala Bozicu.
Ono sto je ove godine zaista zelela bilo je da ukljuci Lizi u ove praznike,
ali kako joj je Dzek zabranio ikakve kontakte s njom, Madi je znala da to nije
moguce. Ili je morala da se suoci s njim i zarati, ili da odustane od te ideje.
S Dzekom nije bilo nagodbe. Morale je da bude kako on kaze ili nikako. Bila je
zatecena sazna-njem da to ranije nije nikada uocila, isto tako nije bila svesna
toga koliko je omalovazavao njene ideje i potrebe i terao je da se oseca ili
glupom ili krivom zbog toga. Bilo je to nesto sto je go-dinama bez pogovora
prihvatala. Sada cak nije bila ni sigurna kako je doslo do promene, ali
poslednjih meseci, kada je shvatila u kojoj meri je on ne postuje, imala je
potrebu da se bori protiv na-
Putovanje
raslog osecanja ugnjetavanja. Bez obzira sto je bila u njegovoj ne-milosti, jos
je duboko u dusi znala da ga voli. I to je samo po se-bi bilo zastrasujuce, jer
je zbog toga bila ranjiva.
Znala je da ne moze da ceka da ta ljubav prestane. Ljubav nije imala veze s
tim. lako ga je volela, i na neki nacin joj je bio potreban, znala je da mora
da ode. I to je stalno trebalo da ima na umu. Isto tako je znala da ako pokusa
bilo kome to da objasni, da je niko ne bi razumeo, osim onih koji su to prosli.
Bilo kome dru-gom njena konfliktna osecanja i krivica izgledali bi kao manija.
Cak i Bil, iako se toliko brinuo zbog nje, nije je u stvari razumeo. Pomoglo mu
je jedino to sto je na Odboru nesto naucio o suptil-nim i ne-tako-suptilnim
oblicima nasilja nad zenama. A ono sto je Dzek radio bilo je zaista tesko
nazvati ,,nasiljem" u pravom znace-nju te reci, ali to je bio oblik nasilnickog
ponasanja. Gledajuci spo-Ija, on je dobro placao, spasio je, dao joj sigurnost,
lepu kucu, farrow, avion koji je mogla da upotrebljava kad je zelela, lepu
odecu, nakit i bunde, odmor na jugu Francuske. Kako bi iko normalan mo-gao da
ga nazove zlostavljacem? Ali Madi i ljudi koji su videli nji-hovu vezu pod
lupom, znali su isuvise dobro kakvo se zlo tu kri-je. Svi znaci bolesti bili su
prisutni, pomno skriveni ispod zamki. All sat za satom, dan za danom, minut za
minutom, Madi je ose-cala kako je prozima njegov otrov. Zivela je u stalnom
strahu.
U poslednje vreme je ponekad osecala da je Bil malo iznervi-ran nJenim
ponasanjem. Znala je sta on zeli od nje, premda nije na'a zasto, ali zeleo je
da se izvuce i pronade sigurnost. I tesko ?u je bilo da je gleda kako posrce i
pada, napreduje, pa se povla-Cl> jasno uocava, a onda se jede zbog krivice sve
dok je ova ne Paralise i ne zaslepi. Jos su svakodnevno razgovarali telefonom i
su koliko ce puta rucati zajedno. Uvek je postojala opasnost
255
da ce neko da je vidi kako odlazi kod njega kuc'i, i da pretpostavi nesto sto
ne bi bilo samo netacno vec i pogubno za nju. Uvek su bili na oprezu, cak i kad
su bili sami. Poslednje sto je Bil zeleo bilo je da joj natovari dodatne
problerae. Imala ih je dovoljno i bez toga.
Predsednik se do tada vec vratio u ovalni kabinet. Radio je po-la dana,
govorio je da se lako zamara, ali kada ga je Madi videla na maloj zakusci
izgledao je mnogo bolje i snaznije. Filis jc izgle-dala kao da je prosla
nekoliko ratista, ali svaki put kada bi pogle-dala supruga sva bi se ozarila.
Madi joj je zavidela na tome. Nije mogla ni da zamisli kako je to. Bila je
toliko navikla na napetost u svom braku da je bilo tesko zamisliti zivot bez
toga. A u posled-nje vreme sve vise.
Dzek nikada nije bio strozi prema njoj kao u poslednje vreme, brze
j'reagovao na svaku njenu rec i stalno je optuzivao za nedo-licno ponasanje.
Bilo je kao da ceka dan i nod, na poslu ili kod kuc'e, da je zaskoci, kao lav
spreman da napadne svoj plen, a ona je znala kako moze da bude opasan.
Unistavao je onim sto joj je govorio, a jos vise nacinom na koji je to cinio. A
ipak, ponekad bi jos uhvatila sebe u razmisljanju kako je sarmantan, pametan i
zgodan. Najvise je zelela da nauci kako da ga mrzi, a ne samo da ga se boji.
Sada, posle razgovora sa zlostavljanim zenama, bilo joj je mnogo jasnije sta je
pokrece i sta radi. I znala je da je na neki suptilan, nevidljiv nacin, zavisna
o njemu.
Jednog dana, sredinom decembra, pricala je Bilu o tome. Su-tradan se
odrzavala bozicna zabava u stanici i ona joj se nije ra-dovala. Dzekove
poslednje optuzbe da koketira s Eliotom pred pu-blikom, eskalirale su do te
mere da je nekoliko puta optuzio da spava s njim. Bila je sigurna da je znao
kako to nije istina, ali g°'
I
vorio je to samo da je uznemiri. A cak je to spomenuo i produ-centu, sto je
navelo da pomisli da su Eliotovi dani na mrezi odbro-jani. Mislila je da ga
upozori, ali kada je to spomenula Gregu u telefonskom razgovoru, rekao joj je
da to ne radi. To bi joj stvo-rilo samo jos vise problema, a to je bilo upravo
ono sto je Dzek
zeleo.
- Samo zeli da se grozno osecas, Mad - rece joj Greg iskre-
no. Bio je zadovoljan u Njujorku, a govorio je i o vencanju sa svo-
jom novom devojkom, a ona mu je predlozila da saceka. U posled
nje vreme nije imala visoko misljenje o braku.
I kada je u cetvrtak posle podne sedela u Bilovoj kuhinji, ose-cala se
strasno umornom i razocaranom. Nije se radovala Bozicu ove godine i pokusavala
je da smisli nacin kako da ode do Mem-nsa da vidi Lizi ili je dovede u
Vasington bez Dzekovog znanja. Konacno je nasla mali stan za nju. Bio je veseo
i svetao, a Madi je dala da se okreci. Cekom je platila kaparu i bila je
sigurna da ce mod da placa stanarinu bez Dzekovog znanja.
- Mrzim da ga lazem - kazala je Madi tiho dok ie rucala s
T\ "i J J
Horn. Kupio je kavijar i uzivali su u retkim, prijatnim zajednic-^ m
trenucima. - Ali to je jedini nacin na koji mogu da ucinitn ne-
0 zehm i sto mi je potrebno. Tako je ncrazuman sto se tice
1 zabranio mi je da je vidam. - A u cemu nije bio nerazuman,
v . 1S 1 ?> ali nije joj nista rekao. Bio je manje pricljiv nego ina-
°na se zapitala da li ga nesto muci. Znala je da mu je u vre-tjraZmka uvek bilo
tesko. A i Margaretin rodendan bio je ove v-. ~ Dobro si? - upitala ga
je dok mu je pruzala tost s ka-IJar°m na k°Ji je iscedila malo limuna.
256
Daniiela
- Ne znam. U ovo doba godine uvek sam nostalgican. Pogo tovo ovc godine.
Tesko j'e ne osvrnuti sc unazad, s vrcmena na vre-me, umesto da glcdam napred.
Madi je mislila da mu je u poslednje vreme bolje. Jos je ce-sto pricao o
supruzi, ali cinilo se da manje krivi sebe za ono sto se dogodilo. On i Madi su
cesto pricali o tome i stalno mu je go-vorila da mora sebi da oprosti, ali bilo
je to lakse rec'i nego ucini-ti. Imala jc utisak da je uspeo da se pomiri s
cinjenicom kad je za-vrsio knjigu. Ali tuga zbog gubitka Jos uvek je visila nad
njim.
- Praznici su teski - slozila se Madi. - Ali ti c'es barem biti sa svojom
decom. - Ponovo su odlazili u Vermont, a ona i Dzek u Virdziniju, i znala je da
ce to biti mnogo manje zabavno od nje-govog provoda. Bil je s decom planirao
staromodni Bozic. Dzek je mrzeo praznike i osim sto je kupio nekoliko skupih
poklona za nju, za ostalo nije bas mnogo mario. Kao dcte bio je razocaran svake
godine na Bozic' i kao odrastao odbijao je da ga slavi.
Bil je iznenadio kada je rekao: - Voleo bih da mogu Bozic da provedem s
tobom, Madi. - Tuzno joj se nasmesio kad je to rekao. Bio je to nemoguc san,
ali vrlo sladak. - Moja deca bi vole-la da si s nama.
- Lizi takode - kazala je razocarano. Vec je kupila divnc bo-zicne poklonc
za nju, a kupila je i nekoliko sitnica za Bila. Stalno je nalazila neke slatke
male poklone koji su je podsecali na njcga, kompakt diskove, topao sal koji je
bio kao stvoren za njega i ko-lekciju starih knjiga za koje se nadala da ce mu
se svideti. Nista nije bilo veliko i skupoceno, ali sve je bilo vrlo licno,
znaci prija-teljstva koje su oboje cenili. Cuvala ih je za dan uoci njegova
od-laska u Vermont i nadala se da ce modi da rucaju zajedno pre nc-go sto oboje
odu iz grada, sve do posle Nove godine.
Putovanje
Nasmesila mu se i pojeli su ostatak kavijara. Kupio Je i pate-m sf Ta cuski
hleb, i bocu crnog vina. Pnredio joj je vrlo e-n n kmk odmor od napetosti
sveta u kojem je ziveh. - Po-CsS mtal me trpis. Samo se zahm i cvilim zbog
Die-znL a se tebi cim kao da msta ne predozimm A'ero.atno je Jonekad tesko
biti samo po stram i posmatrati. Kako me pod-
-govor je jednostavan - uzvratio joj je smeskom i onda joj oduzeo dah
odgovorom: - Volim tc. - Na trenutak je z.tala ok je shvatila sta je mislio.
Mislio je na isd nac»n kao sto bi ona to rekla Lm, kao zasUtmk i prijatelj, ne
kao sto h zena ,ekla mu-skarcu ili obrnuto. Barem je ona tako shvatila.
- I ja tebe volim, Bile - rekla je blago. - Ti si moj n^jbo ji
prijatelj na svetu. - Ono sto su imali nadmasilo je i njeno pnjatelj-
stvo s Gregom, koji je zapoceo sopstveni zivot. - Ti si mi popu
porodice, kao stariji brat. .
Ali kad je vec izrekao, nije imao nameru da se ponce. Stajao je vrlo blizu nje
i polozio joj ruku na rame. - Nisam tako imslio, Madi - kazao je jasno. -
Mislim u dubljem sraislu, kaomuskarac. Volim te - ponovio je dok je ona zunla u
njega ne zna)Uci sta da odgovori. I to je razumeo i pokusao da joj olaksa, ah
bilo mu je drago sto je napokon izrekao. Dugo se vec spremao, nakon sest
me-seci velike intimnosti. Sada je on vec bio deo njene s^akodnevni-ce i zeleo
je da bude Jos vise. - Ne treba da odgovonsako ne ze-lis. Ne ocekujem msta od
tebe. Mislim da sam poslednjh s^st me-seci cekao da promems svoj zivot, da
preduzmes nesio u vezi s Dzekom. All razumem kako ti je to tesko. Cak msan m
siguran ces ikada uspeti Mislim da prihvatam to, ah ne zthm. da ce-dok se
odlucis, ako se ikada odlucis, da ti kazea da te w-
lim. Zivot je kratak, a ljubav je nesto posebno. - Oborilo ju je to sto je
govorio.
- I ti si vrlo poseban - rekla je nezno i nagla se k njemu ka-ko bi ga
poljubila u obraz, ali on je malo pomerio glavu i nije zna-la kako se sve
dogodilo, da li je ona to uradila ill on, ali sledece cega je bila svesna bilo
je to da se ljube iz dubine duse i strasno. Kad su se odvojili, pogledala ga je
zacudeno. - Kako se ovo dogodilo?
- Mislim da se nasluc'ivalo duze vremena - rekao je i zagrlio je, zabrinut
da ju je uznemirio. - Jesi li dobra? - pogledao je, a ona je klimnula glavom i
naslonila glavu na njega. Bio je mnogo visi od nje i ona se osecala sigurno i
srecno u njegovim rukama kao nikada dosad. Ovo je bilo nesto sasvim drugacije,
a ta je no-vina bila i predivna i zastrasujuc'a.
1 - Mislim da jesam - rekla je i pogleda ga pokusavajuc'i da raz-jasni
osecanja. A onda ju je ponovo poljubio i ona se nije odupi-rala. Naprotiv, sada
je shvatila da je upravo to zelela. Ali time se obistinilo ono sto je Dzek
govorio za nju. Nije ga nikada varala,
nikada gledala druge muskarce i sada je shvatila da je zaljubljena
u Bila i nije znala sta da cini.
Seli su za kuhinjski sto, drzali su se za ruke i gledali se. Od-
jednom se potpuno novi svet otvorio izmedu njih. Otvorio je vrata
pokraj kojih su oboje stajali i Madi nije nikada zamisljala kakav se
velicanstveni pogled nalazi iza njih.
- Ovo je pravi bozicni poklon - rekla je sramezljivo, a on joj
se siroko osmehnu.
- Da, stvarno, Madi, nije li? Ali ne zelim da se osec'as pod
pritiskom. Nisam ovo planirao. Nisam ocekivao nista od tebe. A ne
zelim da osecas krivicu zbog ovoga. - Dobro je poznavao. Pone-
Putovanje
kad joj je i samo disanje donosilo osecanje krivice, a ovo je bilo mnogo vise.
Ovo je bio zivot.
- Kako bi trebalo da se osecam? Udata sam, Bile. Cinim sve
za sta me i optuzuje, a ranije to nije bilo tacno. Sada jeste... ili bi
moglo da bude...
- Zavisi kako demo se nositi s time, a ja predlazem da nasta-
virno veoma polako. - lako je sada zeleo sve da ubrza. Ali znao
je da ne moze zbog postovanja prema njoj. - Zelim da te usrecim,
a ne da ti zagorcam zivot. - Ali sigurno ga je cinio jos slozenijim.
Ovo je prisililo da osmotri svoju vezu s Dzekom na nacin koji je
pre izbegavala. Njihovim prvim poljupcem poput izbacene strele na-
sla se u potpuno drugacijoj situaciji.
- Sta cu da radim? - upitala je Bila, ali i samu sebe. Bila je
udata za muskarca koji se grozno odnosio prema njoj, ali uprkos
tome imala je osecanje odanosti prema njemu ili je ona to tako de-
finisala.
- Ucinices ono sto je ispravno za tebe. Ja sam veliki decko,
mogu da se nosim s tim. Ali, sta god odlucila u vezi sa mnom, u
vezi sa nama, i dalje stoji da nesto moras da ucinis u vezi s Dze-
,°m. Ne mozes vecno da se skrivas od toga, Madi. - Nadao se da
J°J njegova ljubav, i to sto ona sada zna za nju, dati snage da gne. Na neki
nacin, iako ona nije volela tako da razmislja, on 10 njena karta za slobodu.
Ali odlucila je da se ne posluzi njim. a a je, ako ona to bude zelela, da on
moze biti njena buduc-s ? ila Aleksandera niste mogli olako da shvatate.
zt,-- vlm Su nastavili da cavrljaju, jeli su sir i pili vino, a on je "a r
nJihove s'tuacije. Rekao joj je, iako to nije od-
h .
atl0' da se zaljubio u nju od pocetka.
Mislim da sam se i ja odmah zaljubila - priznala mu je -ali bilo me strah
da se suocim s tim. Nij'e mi se cinilo ispravnim, zbog Dzeka. -.Ni sada nij'e
bilo ispravno, ali bilo j'e jace od nje ili od oboj'e. - Dzek mi nikada nece
ovo oprostiti, znas - rekla je nesrecna. - Nikada nece poverovati da se ovo
nije dogadalo od po-cetka. Reci ce celom svetu da sam ga varala.
- Ako ga napustis, verovatno ce to ionako da govori. - A Bil se sada molio
vise nego ikada da ona to ucini, zbog oboje. Osec'ao j'e kao da mu je caroban
leptir sleteo na dlan, a on se bojao da ga uhvati ili dodirne. Samo je zeleo da
mu se divi i voli ga. - Mi-slim da ce govoriti dosta ruzne stvari kad ga se
oslobodis, bez ob-zira na mene. Nece ti zahvaljivati na tome, Madi. - Prvi je
puta rekao ,,kada" umesto ,,ako" i oboje su to primetili. - Istina je da si ti
potrebnija njemu nego on tebi. Potreban ti je kako bi ispunio tvoje snove o
sigurnosti i braku. Potrebna si mu kao hrana za nje-govu bolest, da zadovolji
svoju zed za krvlju. I zlostavljacima je potrebna zrtva. - Nije mu odgovorila
vec je razmisljala o tome sto je rekao, a onda mu tiho klimnula glavom.
Proslo je tri sata kada ga je nevoljno napustila. Zelela je da ostane s
njim i dugo su se ljubili pre nego sto je otisla. Sada je njihova veza dobila
novu dimenziju. Vrata su se otvorila i vise se ne mogu zatvoriti, a nijedno od
njih to nije ni zelelo.
- Cuvaj se - dosapnuo joj je. - Budi oprezna.
- Hocu. - I dok ju je drzao, nasmejala mu se. - Volim te... i
hvala na ti na kavijaru... i na poljupcima...
- U bilo koje doba - nasmejao joj se i ostao je da stqji na
vratima i mahao joj dok se ona nije odvezla. Oboje su imali o ce-
mu da razmisljaju. Pogotovo Madi.
261
Putovanje
Odmah je osetila nervozu kada joj je sekretarica rekla da ju je Dzek zvao
dva puta u poslednjih sat vremena. Sela je za sto, du-boko udahnula i pozvala
ga na interfon, i odjednom se prestrasila da je neko video ispred Bilove kuce.
Ruke su joj se tresle kada se on javio.
- Gde si, do davola, bila?
- U bozicnoj kupovini - rekla je brzo. Laz joj je dosla tako
lako da se sama iznenadila svojoj spremnosti da ga zavara. Ali za-
sigurno mu nije mogla rec'i gde je bila ili sta je radila. lako je o
tome razmisljala na putu u kancelariju, pitala se da li bi bilo is-
pravno rec'i mu istinu da je ocajno nesrecna s njim i da je zalju-
bljena u nekoga drugog. Ali znala je da bi mu to samo bio povod
za zlostavljanje. Osim ako ga ne bi odmah napustila, a znala je da
za to jos nije spremna. U ovom slucaju, iskrenost nije bila najbo-
Ije resenje, ili barem ne jos.
- Zvao sam te da ti kazem da veeeras moram da se nadem s
predsednikom Armstrongom. - To ju je iznenadilo jer joj se cini-
0 da Predsednikovo zdravstveno stanje nije takvo da bi mogao da
saziva sastanke, ali nije ga ispitivala. Tako je bilo lakse. I odmah
je zakljucila da je sumnjicava prema njemu samo zato sto se ona
sama nedolicno ponasa. Mrzela je tako da razmislja, ali znala je da
ez °"zira na njena osecanja prema njemu, ono sto cini s Bilom
"e dollkuje udatoj zeni koliko god joj brak bio nacet i los.
~ U redu je - odgovorila mu je. - Moram da kupim jos neke kada se budem vracala
s posla. - Htela je da kupi ukrasni
J zabav1' iako im Je vec'
la
H bude
bazna da se iskupi za svoje prestupe.
za poklone i nekoliko manjih darova za sekretaricu i asisten-takojeje*-'-'
? ?
263
- Zasto si tako dobre voljc? - upitao je sumnjicavo, a ona se
izgovori Bozicem. Rekao joj je da ga ne ceka, da ce sastanak po-
trajati, sto joj je bilo jos sumnjivije. All nije mu nista rekla.
Snimila je obe emisije kao da je lebdela u vazduhu i dva pu-ta je nazvala
Bila, pre i posle emisije.
- Cinis me mnogo srecnom. - I plasis, htela je da doda, ali
nije. Nisu govorili o tome sta ce uciniti, vec su uzivali u trenutku.
Rekla mu je da ce posle posla svratiti u obliznji trgovacki centar
kako bi kupila neke sitnice. A posto Dzeka nece biti, on joj je re-
kao da ce je nazvati kad se vrati. A ni on nije poverovao da se
njen suprug sastaje s Predsednikom. Filis im je oboma rekla, pre
nekoliko dana na Odboru, da je Dzim potpuno iscrpljen vec od po-
slepodneva, i da odlazi na spavanje u sedam sati.
- Mozda Dzek spava s njim - nasalila se Madi neuobicajeno
dobro raspolozena.
- To bi bio novi obrt - nasmeja se Bil, pa naposletku obeca-
se da ce kasnije razgovarati.
Madi je otisla s posla u jednom od automobila TV mreze, jer je Dzek uzeo
njihov automobil s vozacem. Bila je srecna sto je sa-ma. Tako je imala vremena
da razmislja i sanjari o Bilu. Parkira-la je ispred trgovackog centra i usla u
papirnicu da kupi masne, le-pljive trake i papir za uvijanje bozicnih poklona.
Radnja je bila prepuna zena s rasplakanom decom, muskaraca koji nisu znali
sta bi kupili i ostalih kupaca u uobicajenoj pretpra-znicnoj kupovini. Nije
bilo cudo sto je guzva bila veca nego obic-no. A obliznja prodavnica decjih
igracaka imala je Bozic Bate i Iju-di su stajali u redu pred prodavnicom sve do
parkiralista. Madi je oraspolozio i sam pogled na sve to. Osecao se bozicni duh
i od-jednom, zahvaljujuci Bilu, ona je pocela da uziva u tome.
Putovanje
Imala je oko desetak rolni crvenog papira u rukama i kolica puna parfema,
traka, cokoladnih Deda Mrazova i malih bozicnih ukrasa, kada je zacula neobican
zvuk negde iznad sebe. Bio je tako glasan da ju je isprva zacudilo i videla je
kako se i drugi zau-stavljaju i gledaju i niko nije znao sta se dogada. Zacuo
se glasan bum!, a potom zvuk kao slap, kao zid tekuce vode. Nije nikoga mogla
da cuje. Muzika je utihnula i zaculi su se krici, a ceo trgovacki centar
zaronio je u tamu. I pre nego sto je imala vremena da se uplasi, ili cak otvori
usta, videla je kako se cela tavanica urusa-va iza nje. I Madi se ceo svet
odjednom zacrneo, a sve oko nje je nestalo.
Kad se Madi probudila imala je osecaj kao da joj cela zgrada pociva na
prsima. Otvorila je oci koje su je bolele i bile pune pra-sine, ali nije mogla
da vidi, a oko nje se sirio cudan miris prasine i vatre. Bila je svesna da joj
je toplo i da oseca tezinu po celom telu, a onda je shvatila da je nesto palo
na nju. Pokusala je da se pomeri i isprva je pomislila da ne moze. Mogla je da
mrda stopa-hma, ali nesto joj je pritiskalo noge, a i gornji deo tela bio joj
je pntisnut. No malo-pomalo, kako je pokusavala da se oslobodi, po-micala je
stvari koje su pale na nju. Nije uopste bila svesna da joj je bilo potrebno
gotovo sat vremena da se toliko oslobodi da mo-Ze a sedi u skucenom prostoru u
kojem je bila zarobljena. Dok se °s obadala, oko nje je vladala tisina. Ali
nedugo zatim, zacula je
C
kako se u dalJini dozivaJu- A kada Je sela'
Stavu
sigurna da negde cuje malo dete kako place. Nije imala
dogodilo ni gde se tacno nalazi.
A na parkiralistu, daleko od mesta gde je ona lezala, automo-bili su bill
dignuti u vazduh, kao i procelja nekoliko obliznjih zgra-da. Posvuda su bila
vatrogasna kola, a ljudi su trcali uokolo i vi-kali. Ranjeni su trcali ka
parkiralistu, dok su ranj'enu decu stavlja-li na nosila i odvozili ka
ambulantnim kolima. Izgledalo j'e poput poprista snimanja nekog filma, a ljudi
koji su razgovarali s polici-jom i vatrogascima govorili su da se cela zgrada
urusila u trenu. Zapravo, cetiri prodavnice trgovackog centra bile su u
potpunosti unistene, a ispred papirnice u kojqj je bila Madi nalazio se veliki
krater. Krater je izgledao poput goleme razjapljene rupe na mestu gde se
trenutak ranije nalazio veliki kamion. Eksplozija je bila ta-ko silovita da su
popucala stakla na zgradama udaljenim odatle i do pet ulica. I dok su
pristizale novinske ekipe, iz prodavnice igracaka izneli su Deda Mraza
pokrivenog ciradom. Poginuo je na mestu, zajedno s vise od polovine dece koja
su ga cekala. Trage-dija je bila takvih razmera da njene posledice jos niko
nije uspeo da shvati.
Duboko unutar trgovackog centra, Madi je sedela skvrcena i pokusavala da
smisli kako da se izvuce iz krhotina koje su je okru-zivale. Pokusala je da
grebe, gura, uhvati nesto, ali isprva nista nije mogla da pomakne i od panike
je pocela da tesko disc. A onda je u tarai zacula glas vrlo blizu sebe.
- Uporaoc... upomoc... cuje li me neko? - Glas se cinio sla-
bim, ali bilo je utesno znati da je neko blizu nje.
- Cujem. Gde ste? - Uokolo je bilo toliko prasine da je Ma
di jedva disala. Ali okrenula se u pravcu iz kojeg je dolazio glas,
dok je u tisini pazljivo osluskivala.
Putovanje
- Ne znam. Ne vidim - odgovori joj glas. Dili su utonuli u
potpunu tamu.
- Znate li sta se dogodilo?
- Mislim da se zgrada srusila na nas... Udarila sam glavu... Mi-
slim da krvarim... - Bio je to zenski glas i Madi se ucinilo da po-
novo cuje dete. Drugo nije nista cula, tu i tamo neki glas... krik...
slusala je cuju li se sirene, nadala se pomoci, ali nista nije cula.
Blokovi betona sprecavali su in da cuju haos koji se napolju zbi-
vao ili spasilacka vozila koja su jurila ka njima iz svih delova gra-
da. Pozvane su spasilacke sluzbe i iz Virdzinije i Merilenda. Niko
jos nije znao nista, osim da je doslo do eksplozije, i da je bilo
mnogo povredenih i poginulih.
- Je li to vase dete? - upita Madi, jer je ponovo zacula plac.
- Da... - odgovori slabasan glas. - Ima dva meseca. Zove se
Endi. - Cinilo se kao da devojka place. Sto bi i Madi najradije uci-
nila da nije jos uvek bila u soku.
- Je 1' povreden?
- Ne znam... Ne vidim ga. - Zatim je zajecala, a Madi je na
trenutak zatvorila oci pokusavajuci da razmisli. Nesto strasno se
moralo dogoditi da se cela zgrada urusi, ali jos uvek nije mogla da
shvati sta.
- Mozete li da se pomerate? - upita Madi. Razgovor s de-
vojkom pomogao joj je da zadrzi prisebnost. Pokusala je ponovo
da pomeri krs oko sebe i nesto iza svojih leda, sto joj se ucini
poput velikog kamena, pomaklo se, ali samo nekoliko centi-
a, a nalazilo se u smeru suprotnom od onoga otkuda je do-
io glas. - Ne mogu ni da se mrdnem - odgovori glas - nesto mi je na
rukama i nogama... i ne mogu da dohvatim dete.
Putovanje
267
I
~ Poslace pomoc, znate. - I dok j'e Madi to govorila, obe su postale svesne
prigusenih glasova u daljini, ali nisu mogle da zna-ju da li su to spasioci ili
zrtve. A onda, dok j'e Madi pokusavala da smisli sta dalje, setila se da joj
j'e mobilni telefon u tasni. Ako bude mogla da ga nade, modi ce da pozove pomoc
ili c'e ih mo-zda lakse pronaci. Bila je to suluda pomisao, ali ju je zaokupila
dok je tapkala uokolo i nailazila samo na zemlju, kamenje i koma-dici
odlomljenog betona. Sada je vec stekla bolji osec'aj prostora oko sebe i ponovo
je pokusala da pomeri zidove svoje privremene celije. Na jednoj strani je
uspela da pomeri neke piece za tridese-tak centimetara i tako poveca sebi
prostor s vazduhom. - Pokusa-vam da dodem do vas - kazala je, hrabreci devojku,
a onda je na trenutak nastupila tisina koja ju je prestrasila. - Jeste li
dobro?... ^Cujete li me? - Nastupila je duga pauza, a onda se ponovo zacuo glas.
- Mislim da sam spavala.
- Nemojte spavati. Pokusajte da ostanete budni - rece joj Ma
di ostro i dalje pokusavajuci nesto da smisli. Jos uvek je i sama
bila u soku i cim bi se pomakla, osetila bi nesnosnu glavobolju. -
Razgovarajte sa mnom... kako se zovete?
-En.
- Zdravo, En. Ja sam Madi. Koliko imas godina?
- Sesnaest.
- Ja imam trideset cetiri. Novinar sam... na televiziji... - P°~
novo nije bilo odgovora. - Probudi se, En... kako je Endi?
- Ne znam. - Tiho je plakalo, pa je Madi znala da je ziv, all
devojka se cimla sve slabijom. Sam bog je znao koliko je tesko
povredena, ili kada c'e ih neko pronaci.
I dok se Madi borila unutar svoje male pecine, napolju su va-trogasna kola
pristizala iz svih delova grada. Dve radnje su gorele, cetiri su se urusile, a
unakazena tela odnosili su s mesta eksplozi-je; neka su bila neprepoznatljiva.
Posvuda su se mogle videti ruke, noge i glave. Svi koji su mogli da se micu
sklanjali su se, dok su one koji to nisu mogli odnosili u ambulantna kola.
Pokusali su da rasciste podrucje za spasilacke sluzbe i volontere. Pozvana je
Na-cionalna spasilacka sluzba i Hitna pomoc i oni su organizovali eki-pe, dok
su u meduvremenu poceli da pristizu i buldozeri. Ali sta-tika preostalog dela
zgrade bila je previse ugrozena da bi se oni upotrebili i bilo je previse
zrtava da bi ih dovodili u opasnost upo-trebom masinerije koja bi mogla da
stvori jos veci problem.
Na mestu nesrece nalazilo se vec na desetine novinarskih ekipa i televizijski
prograrni sirom zemlje bili su prekinuti kako bi se naci-ja obavestila o
najvecoj nesreci u istoriji zemlje od podmetanja bom-be u Oklahoma Sitiju 1995.
godine. Vec je bilo vise od sto zrtava i nije se moglo proceniti koliko bi ih
jos moglo bid. Devojcicu bez ruke vec su snimile sve TV ekipe. Identitet joj se
jos nije znao i niko se od rodbine jos nije javio. Ali bilo je na desetine
ljudi poput nje. anjenih, omamljenih, mrtvih i umirucih koje su izvlacili iz
rusevina.
"" je u mini gledao televiziju kada su prve vesti prekinule pro-gram' a on se
zaprepasceno uspravio. Madi mu je rekla da ce ici ta-° P°s'e P°sla i odmah je
odjurio do telefona i nazvao je. Nije bilo vegovora- Nazvao je zatim na mobilni
telefon, ali automat ga je oba-^estio da pretplatnik trenutno nije dosrupan. I
dok je nastavio da gle-^ vesti, obuzimala ga je panika. Gotovo je pozvao
stanicu kako bi
H
ao znaJu li oni gde se ona nalazi, ali nije se usudio. Postoiala je
Ja' da 'l sama i
cek H ' ,
a ga ona nazove. Znao je da hoce kad bude imala vremena i
, pa je pri-
- Poslace pomoc', znate. - I dok j'e Madi to govorila, obe su postale
svesne prigusenih glasova u daljini, ali nisu mogle da zna-ju da li su to
spasioci ili zrtve. A onda, dok j'e Madi pokusavala da smisli sta dalj'e,
setila se da joj je mobilni telefon u tasni. Ako bude raogla da ga nade, modi
ce da pozove pomoc ili ce ih mo-zda lakse pronaci. Bila je to suluda pomisao,
ali ju j'e zaokupila dok j'e tapkala uokolo i nailazila samo na zemlju, kamenje
i koma-dic'i odlomljenog betona. Sada je vec' stekla bolji osecaj prostora oko
sebe i ponovo je pokusala da pomeri zidove svoje privremene celije. Na jednoj
strani je uspela da pomeri neke ploce za tridese-tak centimetara i tako povec'a
sebi prostor s vazduhom. - Pokusa-vam da dodem do vas - kazala je, hrabreci
devojku, a onda je na trenutak nastupila tisina koja ju je prestrasila. - Jeste
li dobro?... Cujete li me? - Nastupila je duga pauza, a onda se ponovo zacuo
glas.
- Mislim da sam spavala.
- Nemojte spavati. Pokusajte da ostanete budni - rece joj Ma
di ostro i dalje pokusavajuc'i nesto da smisli. Jos uvek je i sama
bila u soku i cim bi se pomakla, osetila bi nesnosnu glavobolju. -
Razgovarajte sa mnom... kako se zovete?
-En.
- Zdravo, En. Ja sam Madi. Koliko imas godina?
- Sesnaest.
- Ja imam trideset cetiri. Novinar sam... na televiziji... - Po
novo nije bilo odgovora. - Probudi se, En... kako je Endi?
- Ne znam. - Tiho je plakalo, pa je Madi znala da je ziv, ali
devojka se cinila sve slabijom. Sam bog je znao koliko je tesko
povredena, ili kada c'e ih neko pronaci.
I dok se Madi borila unutar svoje male pecine, napolju su va-trogasna kola
pristizala iz svih delova grada. Dve radnje su gorele, cetiri su se urusile, a
unakazena tela odnosili su s mesta eksplozi-je; neka su bila neprepoznatljiva.
Posvuda su se mogle videti ruke, noge i glave. Svi koji su mogli da se micu
sklanjali su se, dok su one koji to nisu mogli odnosili u ambulantna kola.
Pokusali su da rasciste podrucje za spasilacke sluzbe i volontere. Pozvana je
Na-cionalna spasilacka sluzba i Hitna pomoc i oni su organizovali eki-pe, dok
su u meduvremenu poceli da pristizu i buldozeri. Ali sta-tika preostalog dela
zgrade bila je previse ugrozena da bi se oni upotrebili i bilo je previse
zrtava da bi ih dovodili u opasnost upo-trebom masinerije koja bi mogla da
stvori jos veci problem.
Na mestu nesrece nalazilo se vec na desetine novinarskih ekipa i
televizijski programi sirom zemlje bili su prekinuti kako bi se naci-ja
obavestila o najvecoj nesreci u istoriji zemlje od podmetanja bom-be u Oklahoma
Sitiju 1995. godine. Vec je bilo vise od sto zrtava i nije se moglo proceniti
koliko bi ih jos moglo biti. Devojcicu bez ruke vec su snimile sve TV ekipe.
Identitet joj se jos nije znao i niko se od rodbine jos nije javio. Ali bilo je
na desetine ljudi poput nje. Ranjenih, omamljenih, mrtvih i umirucih koje su
izvlacili iz rusevina.
Bil je u mini gledao televiziju kada su prve vesti prekinule program, a on
se zaprepasceno uspravio. Madi mu je rekla da ce ici ta-fflo posle posla i
odmah je odjurio do telefona i nazvao je. Nije bilo odgovora. Nazvao je zatim
na mobilni telefon, ali automat ga je oba-yestio da pretplatnik trenutno nije
dostupan. I dok je nastavio da gle-da vesti, obuzimala ga je panika. Gotovo je
pozvao stanicu kako bi doznao znaju li oni gde se ona nalazi, ali nije se
usudio. Postojala je ^ogucnost da je na mestu dogadaja, da i sama izvestava, pa
je pri-cekao da ga ona nazove. Znao je da hoce kad bude imala vremena i
-~j??_Ml
ako nij'e zarobljena negde pod tim rusevinama. Sad nije mogao nista drugo osim
da se moli da je to nije zadesilo, a nije bio u stanju da razmislja ni o cemu
drugom nego o trenutku kada je prvi puta shva-tio da su Margaret oteli
maskirani muskarci sa masinkama.
I Dzek je bio svestan situacije. Njegov mobilni telefon zazvo-nio je
trenutak nakon eksplozije i s nevericom je pogledao zenu s kojom se nalazio.
Ovo nije bilo vece kakvo je planirao. Pomno je sve organizovao, kao i uvek, i
bio je iznerviran sto ga ometaju.
- Pronadite Madi i recite joj da odvuce svoju guzicu tamo. Tre-balo je vec
da bude kod kuc'e - zapovedio je i zatim spustio slu-salicu. Vec su dve ekipe
bile na mestu dogadaja, a trec'a je bila na putu, rekao mu je producent. A lepa
plavusa s kojom je bio u ,,Ric Karltonu" upitala ga je sta se dogodilo.
- Neki glupan je dignuo u vazduh trgovacki centar - kazao je i jikljucio
televizor. I oboje su sedeli i zurili u ono sto su videli. Neko vreme su sedeli
u tisini, a onda je on uzeo mobilni telefon i nazvao stanicu. - Jeste li je
pronasli? - proderao se u slusalicu. Bila je to prokleto dobra prica, ali cak
su i njemu, naviknutom na slicne stvari, suze su navirale na oci. A do njega je
devojka koju je upoznao pre nedelju dana tiho plakala. Vatrogasac je upravo
iz-neo mrtvo dete i majku.
- Pokusavamo, Dzek - rece mu iscrpljeni producent. - Jos ni
je kod kuc'e, a mobilni telefon joj je iskljucen.
- Do davola, rekao sam joj da to nikada ne cini. Pokusavajte
i dalje, pojavice se. - I kada je poklopio telefon, cudna misao nw
je proletela glavom, ali odmah ju je odbacio. Rekla je da c'e otici
da kupi ukrasni papir i neke sitnice, ali inace nije volela trgovac-
ke centre i uvek je kupovala u Dzordztaunu. Nije bilo razloga da
bude tamo.
269
Putovanje
- Cujes li me, En? - Madin glas se probijao kroz beton, ali
bilo joj je potrebno duze vremena kako bi izmamila odgovor.
- Da... cujem... - i dok je odgovarala, zacule su i drugi glas,
muski. Koji je dopirao iz Madine blizine.
- Ko je tamo? - glasno upita snazan glas. Covek je rekao da
je pomakao neko kamenje i jednu gredu i dugo puzao dok je do-
sao do njih, ali da nije imao pojma kuda ide ili gde se nalazi.
- Ja se zovem Madi - odgovorila je - i ovde je devojka po
imenu En... ona nije sa mnom, ali mogu da je cujem. Mislim da
je povredena i ima dete.
- A sto je s vama? Kako ste vi? - Imala je glavobolju, ali ni
je imalo smisla govoriti mu to.
- Ja sam dobro. Mozete li da pomerite ovo oko mene?
- Nastavite da govorite i pokusacu. - Nadala se da je krupan
i snazan. Dovoljno snazan da moze da pomeri planine, ako treba.
- Kako se vi zovete?
- Majk. I nemojte se brinuti, gospodo. Dizem dvesta kilogra-
ma na prsa. Izvuci cu vas u tren oka. - Ali mogla je cuti kako se
napmje dok je nastavljao da razgovara s njom, a En se ponovo is-
jucila iz razgovora. Madi ju je dozivala, a dete je plakalo vrlo glasno.
- Razgovaraj s detetom, En. Ako te cuje, mozda nec'e biti to-
llk« uplaseno.
- nevise sam umorna - kazala je En slabasno, dok je Madi
vila da prica s Majkom koji kao da je bio nekoliko centime-tara blize.
- Znate li sta se dogodilo? - upita ga Madi.
- Nemam pojma. Kupovao sam penu za brijanje i prokleti krov
se urusio na raene. Hteo sam da dovedem i decu, drago mi j'e sto
nisam. Je li neko bio s vama?
- Ne, bila sam sama - odgovorila je Madi dok je nanovo po-
kusavala prstima da razgrne zemlju i kamenje, ali uspela j'e samo
da polomi nokte i ozledi prste. Nista se nij'e micalo.
- Pokusacu da kopam u drugome smeru - rekao je naposlet-
ku, a Madi oseti kako je preplavljuje talas panike. Pomisao da ce
je napustiti prijateljski glas izazivao je u njoj osecaj napustenosti
kakav do tada nije osetila. Ali neko je morao da pode po pomoc i
ako je neko od njih mogao da se izvuce, i ostali ce biti spaseni.
- U redu - kazala je. - Srec'no. Kada izadete - pazila je da
kaze ,,kada", a ne ,,ako" - recite mojoj TV ekipi da sam ovde, ja
sam novinarka. Imam osecaj da su tamo negde napolju.
- Vraticu se po vas - rekao je jasno. I nekoliko trenutaka ka-
snije glas mu je nestao, a drugi glasovi se nisu cull. Ostavljena je
u mraku, sama sa svojom samocom, En i rasplakanim detetom. I
nastavila je da se nada da ce naci mobilni telefon, koji joj ionako
ne bi mnogo znacio. Ne bi mogla da im kaze gde se nalaze. Sa
mo gde su bile. Ali pretpostavaljala je da ih je eksplozija odbaci-
la vrlo daleko. Ni po cemu nije mogla da raspozna gde bi sada mo
gla da se nalazi.
I dok je Bil nastavio da gleda vesti, osecao je kako ga obuzi-ma panika.
Nazvao je desetak puta, i dobio samo njenu automat-sku sekretaricu, a mobilni
telefon joj je i dalje bio iskljucen. Na-posletku je, ocajan, nazvao stanicu.
- Ko je to? - upitao je nervozno producent, iznenaden sto je poziv prosao
centralu.
277
- Madin prijatelj. Zabrinut sam zbog nje. Izvestava li ona s
mesta nesrece?
Nastala je pauza i producent je odlucio da mu iskreno odgo-vori. - Ni mi ne
mozemo da je nademo. Njen mobilni telefon je iskljucen, a nije ni kod kuce.
Mogla je da ode na mesto dogadaja sama, ali niko je nije video. Ali tamo je
mnogo ljudi. Pojavice se, kao i uvek - utesio ga je producent Ref Tompson.
- Ne lici na nju da tek tako nestane - zabrinuto naglasi Bil
producentu, a Ralf se zapitao kako je muskarac pri telefonu to mo
gao da zna, ali bilo je ocigledno da je zabrinut. Mnogo vise nego
Dzek. Dzek je samo vikao na njih da je vec jednom pronadu. A
producent je mogao da zamisli sta je Dzek radio kada ga je na
zvao. Neki zenski glas se kikotao u pozadinu kada je odgovorio na
poziv.
- Ne znam sta da vam kazem. Verovatno ce ubrzo nazvati.
Mozda je u bioskopu ili tako negde. - Ali Bil je znao da nije, a
cinjenica sto ga nije nazvala da mu kaze da je sve u redu jos ga
je vise uspanicila. Jos deset minuta je hodao svojom dnevnom so-
bom, gledao televiziju i naposletku vise nije mogao da izdrzi. Po-
kupio je jaknu i kljuceve od automobila i izasao. Nije ni znao ho-
ce li moci se priblizi mestu dogadaja, ali morao je da pokusa. Ni
je znao zasto, ali morao je da bude tamo. Mozda uspe da je pro-
nade.
Vec je proslo deset sati kada je Bil jurio ka mestu nesrece, sat 1 PO nakon
nesrece, sat i po nakon sto je eksplozija unistila dva gradska bloka, ubila,
prema poslednjim podacima, sto tri coveka, i ranila na desetine drugih. A to je
bio samo pocetak.
Kada je stigao, trebalo mu je dvadeset minuta da prode pored Kola i
rusevina, a na mestu dogadaja bilo je toliko dobrovoljaca da
272
Danijelg
ga niko nije pitao za propusnicu ili ispravu, vec su ga samo pro-pustili. I
tako je stajao na ulazu prodavnice igracaka sa suzama u ocima i molio se da je
pronade medu okupljenim mnostvom.
Ubrzo mu je neko pruzio kacigu i upitao moze li da mu po-mogne da iznose
krs. Sledio ih je unutra i bilo je toliko strasno samo stajati tamo, da se
nadao da je Madi bilo gde drugde samo ne ovde, i da je samo zaboravila da
ukljuci mobilni telefon.
A unutar svoje pecine, Madi je mislila na njega dok se svora tezinom
upirala o komad betona i bila je iznenadena kada je uspe-la da ga pomakne.
Ponovo je pokusala i pomakao se za jos neko-liko centimetara, a pri svakom
pomaku Enin sve slabiji glas posta-jao je blizi.
- Mislim da pomicem nesto - rekla je Eni - nastavi da razgo-varas sa mnom.
Moram da znam gde se nalazis. Ne zelim pogor-sam stvari... osecas li ista? Pada
li zemlja po tebi? - Nije bila si-gurna nalazi li se blizu njene glave ili
nogu, a poslednje sto je hte-la bilo je da se na njeno dete srusi komad betona.
Ali navesti En da govori bilo je tesko kao i pomaci taj beton.
Madi je cak razgovarala i sama sa sobom dok je gurala i po-micala. U jednom
trenu je tako snazno gurnula da se gotovo po-vredila, a na njeno iznenadenje
veliki komad betona se pomakao i mogla je da ga gurne u stranu tako da se
ukazao otvor kroz koji je mogao da prode gornji deo njenog tela, i ona je
uspela da se provuce kroz njega. Cim joj je to poslo za rukom, znala je da je
pronasla En. Njen glas bio je vrlo blizu, a prvo je dotakla Endija. Lezao je
blizu majcine ruke, van njenog domasaja, i slobodno se meskoljio. Madi nije
mogla da ga vidi, ali ga je osetila i privukla ga k sebi. Zaplakao je kada je
to ucinila, a ona nije znala da li je povreden, pa ga je spustila i priblizila
se En. Na trenutak devojka
Wa dewjfinog <ela K a a,, da krvar, A druga pe-
M,d, je po vla«t, njen oto « J . ^ la.
da leiala jc preko njmh "Ogu. B.la P ^ da Je
ko je M.di ocamc ??? je
Jbodi. Grede su We « »d W ona, > > ^ _ p(mavljala jc
ko je M.di ocajmck, ok«v* «
napokon pomakla i
poredenju sa svojom majkom. da se gubi, a
_ Jesu li nas ^Tj* Pozleda kojc je pretrpela, ka-Madi je bilo strah da
je protrese zoog
da su se grede obrusile na nju -e Qnda po.
_ Nlsu JOs, aH hoce. Obecavarn. D^ s, ^ ^^
digla dete i drzala ga uza _se dok s ^.^ ^ detetovo ,,ce
la je da navede devojku da se ne pi . £n je poce.
na njeno, kao sto su verovatno ucmdi kada
la tiho da place. iskreno odgovonti na to
- Umree'u, zar ne? - ^ s ^ g^ ^ ^^ u tr, pkanjeiobesutoznae.Njevise
nutku je odrasla i mogla je da iraa i s ^^ da osta.
- Ne verujem - slagala je Madi. -nes zbog Endija.
275
uumjelaStil
- Nema tatu - rekla je. - Odrekao ga se kada se rodio. Nije
ga zeleo.
- Ni moje dete nije imalo oca - kazala je Madi pokusavajuci
da je utesi. Barem je razgovarala, sto je bio veliki pomak. Lizi ni
je imala ni majku, pomisli Madi s osec'anjem krivice, ali nije to re
kla En.
- Zivis li s mamom i tatom? - upita Madi i dalje pokusavajuci da odrzi
razgovor, dok je dete privukla sebi pa je ono prestalo da place. Stavila mu je
prst ispod nosica i s olaksanjem je ustano-vila da jos dise. Spavao je.
- Pobegla sam kad sam imala cetrnaest godina. Iz Oklahoma sam. Nazvala sam
mamu i tatu kad se rodio, ali oni nisu zeleli ni mene ni njega. Imaju devetoro
dece i mama mi je rekla da dono-sim samo probleme... Endi i ja zivimo od
socijalne pomoci. t Bila je to tragedija, ali ne tako strasna kao ovo
sto im se upra-vo dogadalo. Madi se pitala hoce li preziveti. Pitala se hoce li
ih pronaci tek dugo nakon sto budu umrle i hoce li tako postati deo vece i jos
strasnije price. Ali odlucno je odbila pomisao na tako nesto, za njihovo dobro.
Ovo dete imalo je pravo na zivot, kao i njegova majka koja je i sama bila jos
dete. Spasiti ih bio je njen jedini cilj.
- Kad odraste, modi c'es da mu pricas o ovome. Mislice da si bila strasna i
hrabra, kao sto i jesi... Ponosna sam na tebe - rekla je borec'i se sa suzama i
mislecxi na Lizi. Nasle su se nakon devet-naest godina, a sada bi Lizi mogla
ponovo da je izgubi. Ali nije smela da dopusti da razmislja o tome. Morala je
zadrzati priseb-nost. Dok je razgovarala s En, primetila je da se osec'a malo
osa-muceno. Pitala se kada ce im ponestati vazduha, hoce li se boriti za vazduh
ili samo zaspati, ugasiti se poput sveca. Pocela je da pe-
Putovanje
vusi sebi, i En i detetu, ali En je ponovo prestala da govori i Madi nicim nije
uspevala da je probudi. Kada ju je dotakla, jauknula je, pa je znala da je jos
ziva, ali brzo se gubila.
Ispred prodavnice igrackama, Bil je konacno pronasao njenu TV ekipu.
Predstavio se i otkrio da razgovara s producentom s ko-jim je ranije pricao
preko telefona. Sada je i on bio na mestu do-gadaja i davao uputstva kamerama i
novinarima.
- Mislim da je unutra - rece Bil tuzno. - Rekla mi je da ide
da kupi ukrasni papir i da ce doci ovde.
- Imao sam neki cudan predosecaj - priznao mu je Ref Tomp-
son - ali sam pomislio da sam lud. Ali rade sve sto mogu kako bi
izvukli ljude. - Pitao se otkud je Bil poznaje, a onda je rekao da
zajedno rade u Odboru Prve dame. Ref je pomislio da se cini kao
drag covek. Bio je satima tamo i pomagao u spasavanju ljudi. Ka
put mu je bio pocepan, lice prljavo, a ruke su mu krvarile. A svi
su izgledali napeti i umorni. Vec je prosla ponoc, a Madi se jos
wje pojavila. Ref je nekoliko puta razgovarao s Dzekom, koji je
jos vikao na njih iz ,,Ric Karltona". Nije ga pogodio Madin nesta-
nak i rekao je da se ,,verovatno jebe negde okolo", i da ce je ubi-
ti kada je pronade. Ref i Bil bili su mnogo zabrinutiji, pomisljaju-
Cl da su to vec ucinili ljudi koji su postavili bombu. A niko jos ni
je preuzeo odgovomost.
Na televiziji nisu ni spomenuli da bi Madi mogla da bude za-
r°oljena u razrusenom trgovackom centru. Nisu to mogli sa sigur-
oscu da znaju i nije imalo smisla izvestavati dok ne budu imali
acne P°datke. Do cetiri ujutru spasioci su dosta napredovali. Vec
osam sati neprekidno radili i bilo je gotovo pet sati kada su spa-
! muskarca po imenu Majk. Krvario je odasvud, ali kopao je po
mama i stvorio tunele i pecine pomicuci beton i grede, pa je
276
Danijela Stil
svojim naporima spasio jos cetvoro ljudi. A kada je izasao, obja-snio je
spasiocima da je pronasao jos dve zene, ali da nije mogao da dode do njih.
Zvale su se Madi i En, a jedna od njih imala je i dete. Sto je najbolje mogao
pokazao je spasiocima u kom smeru da krenu, a zatim su ga polozili na nosila i
odneli. Ref je to cuo nekoliko trenutaka kasnije i dosao da kaze Bilu, dok su
se radnici vracali unutra kako bi sledili Majkova uputstva.
- Unutra je - kazao je Ref Bilu.
- 0 moj boze... jesu li je pronasli? - Bilo ga je strah da upi-
ta da li je ziva ili mrtva, a Ref nije izgledao tako da bi ga ohra-
brio.
- Ne jos. Jedan muskarac, kojeg su upravo izvukli, rekao je da
su bile dve zene do kojih nije mogao da dopre... jedna od njih je
Madi. Rekla mu je da je TV reporter i za koju mrezu radi.
Potvrdio se njihov najveci strah i sada su mogli samo da ce-kaju. Prosla su
jos dva sata, a oni su mogli jedino da gledaju kako izvlace tela, kako odnose
poginulu decu na identifikaciju upla-kanim roditeljima. U sedam sati Bil je jos
stajao tamo i plakao. Bile je nemoguce verovati da je jos ziva. Proslo je
gotovo jedanaest sati od urusavanja. Pitao se ne bi li trebalo da pokusa da
nazove Lizi, ali nije imao sta da joj kaze. Do tada je vec cela zemlja cu-la za
tragediju. Bilo je to delo ludaka.
Bil i Ref sedeli su na opremi kada je stigla sveza ekipa, a vo-lonter
Crvenog krsta ponudio im je soljicu kafe. Ref je zahvalno prihvatio, ali Bil
nije mogao.
Ref nije dalje ispitivao Bila u vezi s njegovom vezom s Madi, ali kako je
nod prolazila bilo je jasno da mu je jako stalo do nje i Refu ga je bilo zao.
Putovanje
Drzite se. Pronacice je. - Pitanje koje im se i dalje nameta-lo bilo je
hoce li do tada biti ziva.
I dok su cekale spasilacku ekipu, Madi je skvrcena drzala dete, ali En
satima nije progovorila. Nije znala spava li ili je mrtva, ali napori da je
navede na razgovor vec neko vreme nisu urodili plodom. Madi nije znala koliko
je sati ili koliko su dugo bile tamo, a kada se dete naposletku pomaklo i
pocelo da place, njegova
majka ga je cula.
- Reci mu da ga volim... - prosaputa En i zacudi Madi. Glas
joj je zvucao sablasno.
- Moras da se drzis i kazes mu to sama - rekla je Madi, po-
kusavajuci da bude optimista, iako to vise nije bila. Nedostajalo joj
je vazduha, i dok je drzala dete i sama je povremeno gubila svest.
- Zelela bih da se brines za njega umesto mene - kazala je
En, pa ponovo ucutala. A onda posle nekog vremena dodala: - Vo
lim te, Madi. Hvala ti sto si bila ovde sa mnom. Bila bih stvarno
uplasena bez tebe.
I Madi je bila uplasena, cak i s En i detetom, ali suze su joj curile niz
obraze kada se nagla i poljubila povredenu devojku u
°braz, misleci na Lizi.
- I ja tebe volim, En... Jako te volim... sada treba da se opo-
ravis, Uskoro cemo izaci odavde i zelim da upoznas moju cerku. -
En klimnu glavom, kao da joj je verovala, a onda se u mraku na-
sila i Madi je to mogla da oseti.
- Mama me je zvala Eni. Tada me je jos volela - rece En tu-
278
Danijela Stil
Putovanje
279
- Kladim se da te jos voli. I volece Endija kada ga bude vi-
dela.
- Ne zelim da ga ona dobije - kazala je, izgledajuci snaznije
i odlucnije. - Zelim da se ti brines za moje dete. Obecaj mi da ces
ga voleti.
Madi je morala da zadrzi jecaje dok je odgovarala, a znala je da ne mogu
sebi da dozvole vazduh i energiju koje su trosile. I upravo kad joj je htela da
odgovori, zacula je glasove u daljini, ja-ke, glasne, i shvatila da dozivaju
njeno ime.
- Cujes li nas, Madi? Madi?... Madi Hanter... i En... cujete li
nas?
Pozelela je da vrisne od uzbudenja i uzvratila im je sto je gla-snije mogla.
- Cujemo vas! CUJEMO VAS! Ovde smo... - Glasovi su se
priblizavali dok se ona obracala Eni. - Dolaze po nas, Eni... drzi
se... izaci demo za nekoliko minuta.
Ali bez obzira na Madinu viku, En je ponovo zaspala, a dete je pocelo
glasno da place. Bilo je umorno, gladno i preplaseno. Kao i Madi.
Glasovi su se nastavili da se priblizavaju sve dok nisu stigli gotovo do
njih, a tada im je ona sto je bolje mogla opisala gde se nalaze i u kakvom je
stanju En, i rekla je da je ona dobro i da drzi dete.
- Je li dete povredeno? - upita je drugi glas zeleci da zna ka-
kav spasilacki tim im je potreban.
- Ne znam. Mislim da nije. Kao ni ja. - Osim jakog udarca
u glavu i nesnosne glavobolje. Detetova majka je bila druga
prica.
Ali cak i kada su ih locirali, bilo im je potrebno jos sat i po vremena da ih
oslobode. Morali su da odmicu zemlju centimetar po centimetar, kao i beton.
Bilo ih je strah da se sve ne obrusi na njih, ako budu previse brzo kopali, a
Madi je vrisnula od olaksanja i bo-la kad su je obasjali lampom kroz rupu
velicine soljice. Nije mogla prestati da jeca i govorila je Eni sta se dogada,
ali ona joj nije odgovarala.
Rupa se sve vise povecavala, a spasioci su sve vreme razgo-varali s Madi
koja ih je pazljivo iscekivala i pet minuta kasnije pru-zila im je Endija pa
je, kad su ga osvetlili, tek tada primetila ka-ko je prljav. Na lieu mu je bilo
nesto sasusene krvi od male pose-kotine na obrazu, ali osim toga nije mu bilo
nista, a oci su mu bile sirom otvorene i Madi se ucini predivnim. Poljubila ga
je pre nego sto ga je dodala kroz otvor, a prihvatile su ga snazne muske ruke i
odnele ga. Ali ostala su jos cetvorica koji su pokusavali da oslobode nju i
Eni. Za pola sata prosirili su otvor tako da je Madi mogla da se provuce i pre
nego sto je otisla, okrenula se i do-takla Eninu ruku. Devojka je bila tiha i
spavala je, sto je bilo olak-sanje. Bice potrebno jos dosta posla da bi je
oslobodili. Madi se Provukla pored muskaraca kod otvora, a dvojica su usla kako
bi spasili Eni. Jedan od muskaraca vodio je Madi kroz prostor koji su nacmili i
ona je puzala na rukama i kolenima do izlaza. Tamo su J6 snazne ruke podigle i
prenele preko betona, rusevina i zeleznih 51Pki, koje su bile posvuda poput
zlokobne sume, i pre nego sto se snasla bila je na danjem svetlu.
oilo je deset sati ujutru, gotovo cetrnaest sati nakon urusava-Ja trgovackog
centra u kojem je bila zarobljena. Pokusala je ne-
ga da upita da li je s detetom sve u redu, ali situacija je bila to-naoticna da
je niko nije cuo. Ljude su jos izvlacili, a tela po-
281
LJumjeia
ginulih lezala su pokrivena ceradama, dok su uplakani clanovi po-rodica cekali
vesti o svojim najblizima. Spasioci su se dovikivali a onda ga je odjednom,
usred svega toga, videla kako stoji i kako je ceka. Bio je to Bil i bio je
prljav gotovo kao i ona, jer je po-magao kod rasciscavanja. Ali kada je ugledao
poceo je da jeca i zgrabio ju je od muskarca koji ju je pridrzavao. Nije bio u
stanju nista drugo do da je grli i place, kao i ona. Nije bilo reci kojima bi
opisao sta je osecao, koliko ga je bilo strah, koliko je bio pre-stravljen.
Bice im potrebne godine da to objasne jedno drugome, a sada su imali samo
nezaboravan trenutak ljubavi i olaksanja.
- Hvala bogu - prosaputao je, dok se ona drzala za njega, a on ju je predao
lekarskoj ekipi. Ali zacudo nije bila ozledena, a onda je na trenutak
zaboravila na Bila, i jos ga drzeci za ruku, okre-nula se ka jednom od
spasioca. ^Gde je Eni? Je li dobro?
- Rade na tome - rekao je smrknuto. Video je previse toga te
noc'i, kao i svi. Ali svaki preziveli predstavljao je pobedu za sebe.
Svaki spaseni covek bio je dar za koji su se molili.
- Recite joj da je volim - kazala je Madi sa zarom, a onda se
okrenula ka Bilu ociju punih osecanja. Na trenutrak je pomislila,
nije li ovo bila kazna sto se zaljubila u njega, iako nije imala pra-
vo na to. Ali odbacila je tu pomisao kao da je bila tezak teret ko
ji je hteo da je prignjeci, a ona to nije htela da dopusti, kao sto
nije dopustila da se zidovi njihove male pecine obruse na Eni i de
te. Sada je pripadala Bilu. Imala je na to pravo. Zivela je za to.
Za njega. I za Lizi. Nakon toga stavili su je u ambulantna kola, a
Bil se bez razmisljanja popeo za njom. I dok su odlazili pogledao
je kroz prozor i video je kako in Ref gleda i place. Bio je srecan
zbog njih.
putovanj
Kada je Madi stigla u bolnicu, smestili su je na intezivnu ne-211 gde su se
nalazili i ostali spaseni iz trgovackog centra, a ona je odmah upitala za dete.
Receno joj je da je dobro. Lekari su bili iz-nenadeni sto nema lomova ni
unutrasnjih povreda. Imala je potres mozga, nekoliko ogrebotina i manjih
modrica. Bil nije mogao da veruje koliko je imala srece i dok je sedeo s njom
ispricao joj je sta je znao o nesreci. Sve sto se do sada znalo bilo je da je
bom-bu postavila neka militantna grupa. U poruci Predsedniku, koju su poslali
sat vremena ranije, rekli su da je to njihov protest protiv vlade. Zvucali su
kao ludaci i ubili su vise od trista ljudi, a gotovo polovina su bila deca.
Madi se stresla od same pomisli na taj uzas.
Ona je ispricala Bilu sta je videla kad je tavanica pocela da se urusava i
kako je bilo biti zarobljen s Eni i detetom. I samo se na-dala da ce oboje
preziveti. Bila je zabrinuta za Eni, ali ni upola onoliko koliko je Bil bio
zabrinut za nju. Bilo je podjednako stra-sno kao i ono sto je prosao s
Margaret, a Madi mu je saosecajno rekla to ne bi smeo da prozivljava dva puta u
zivotu.
Razgovarali su jos nekoliko minuta, a onda su lekari hteli da obave jos neka
ispitivanja, kako bi proverili da nema drugih ozle-da, i oboje su se slozili da
bi Bil trebalo da ode u slucaju da Dzek d«Je da je poseti. Bil sada nije zeleo
da joj stvara neprilike.
~ Vraticu se za nekoliko sati - rekao je i nagnuo se da je po-Ijubi. - Cuvaj
se.
~ I ti. Naspavaj se. - Ponovo ga je poljubila i jedva ga je pu-s "a. Cim je
otisao, lekari su nastavili s ispitivanjima. Kada su je vratili u sobu, stigao
je Ref s novinarskom ekipom. Dzek ih je po-
283
_^unijKla
slao. Ref nije rekao Madi kako misli da je Dzek bezobraznik sto nije sam dosao
da je poseti i nije je pitao za Bila. Nije trebalo. Sta god da se dogada izmedu
njih, producentu njene emisije bilo je ja-sno da je tip voli, a sada mu je bilo
jasno da i Madi voli njega. Ispricala im je sta je mogla o onome sto se
dogodilo, onako kako je ona to dozivela, i rekla im pred kamerom kako je Eni
bila hrabra. - Ima sesnaest godina - rekla je Madi, zadivljena i po-nosna, a
onda je primetila cudan pogled u Refovim ocima, pa kada su iskljucili kameru
upitala ga je:
- Ona je u redu, zar ne, Ref? Jesi li sta cuo? Oklevao je, najradije bi je
slagao, ali nije mogao. lonako ce saznati i nije bilo posteno ne red joj. -
Dete ce biti u redu. Mad. Ali njegovu mamu nisu mogli da izvuku.
*Kako mislis, nisu mogli da je izvuku?! - Gotovo je vikala. Odrzavala ju je
u zivotu cetrnaest sati, a sada su joj govorili da ne mogu da je oslobode. To
je nemoguc'e. Nije htela da poveruje.
- Morali bi da upotrebe eksploziv. Bila je u komi kada su te-be izvukli,
Madi. Pokusali su da je ozive, ali umrla je pola sata ka-snije. Pluca su joj
bila prignjecena i toliko je iznutra krvarila da su lekari rekli da joj ionako
ne bi bilo spasa. - Madi je vrisnula po-put ranjene zivotinje. Pocela je da
narice kao da je devojka bila njeno vlastito dete. Nije mogla da podnese
pomisao na to. A sta ce se dogoditi s detetom? Ref je rekao da o tome ne zna
nista, a ubr-zo nakon toga ostavili su je da se odmara. Ali pre odlaska rekao
joj je, i sam jecajuci, kako mu je drago sto je prezivela.
Svima je bilo drago, Lizi je beznadno plakala kada ju je Madi nazvala u
Memfis kako bi joj rekla da je sve u redu. Lizi je probdela celu noc gledajuci
vesti, a kada nije videla Madi s TV
n, nazvala ju je kuci, ali niko se nije javljao. Nekako je ose-tila da je i
Madi tamo zarobljena.
Nazvala ju je i Filis Armstrong i rekla joj kako je i njoj i Dzi-mu laknulo,
i kakva je to tragedija, narocito zbog toliko poginule de-ce. Obe su plakale
razmisljujuci o tome. Nakon sto je zavrsila raz-govor, Madi je jednu bolnicarku
upitala za dete. Endi je jos bio u bolnici na posmatranju i bice zadrzan jos
nekoliko dana. Drzavna slu-zba za brigu o deci nije dosla po njega. Kada je
bolnicarka otisla, Madi je ustala i posla do decjeg odeljenja. Izgledao je kao
novoro-dence i Madi je pitala bolnicarku moze li da ga podrzi. Okupali su ga i
pocesljali. Imao je plavu kosu i krupne plave oci, i bio je umo-tan u plavo
cebence. Bio je savrsen i Madi je mogla da vidi kako je Eni morala biti lepa. I
dok ga je tako drzala nije mogla ni o ce-tmi drugom da razmislja nego o Eni i
njenoj molbi da se brine za njeno dete. A uskoro ce ga zadesiti ista sudbina
kao i njeno dete, ici ce od sirotista do hranitelja, bice u rukama stranih
ljudi, bez pravih roditelja koji bi ga voleli. Madi je srce bolelo pri pomisli
na to.
Pomno ju je posmatrao i ona se pitala prepoznaje li joj glas dok mu je tiho
pevusila. Nakon nekog vremena izgubio je intere-sovanje i zaspao joj na rukama.
A Madi je plakala razmisljajuci o Eni. Bio je to zaista cudan preokret sudbine
sto su se nasle zajed-no medu rusevinama. Nezno je polozila detesce u bolnicki
kreve-tac i vratila se u sobu jos rasplakana zbog Eni.
Madi se osecala ukoceno, sve ju je bolelo i bila je neverovat-n° umoma, ali
nije imala ozbiljnih povreda i shvatila je kakva je srecnica bila. Gledala je
kroz prozor i razmisljala kako zivot neko-§a postedi, a nekoga uzme, bez nekog
ociglednog pravila. Bilo je tesko razluciti zasto je ona bila srecne ruke, a
Eni nije. Imala je
mnogo vise zivota pred sobom nego Madi. I dok je razmisljala o tajnama zivota,
Dzek je usao u sobu ozbiljnog izgleda.
- Pretpostavljam da barem jednom ne moram da te pitam gde
si provela nod. - Ono ,,barem jednom" bilo je nepotrebno, ali ta-
ko tipicno za njega. - Kako si, Madi? - Cinilo se kao da je u ne-
prilici, a tako se i osec'ao. Nije poverovao da je i ona bila medu
rusevinama. To mu je zvucalo histericno i bio je iznenaden kada
je saznao da je zaista bila, ali laknulo mu je sto je prezivela. -
Mora da je bilo prilicno tesko - rekao je kada se nagnuo i polju-
bio je, a bolnicarka je u torn trenutku donela u sobu golemu vazu
punu cvec'a koju su poslali Armstrongovi.
- Da, bilo je prilicno zastrasujuce - kazala je zamisljeno. Bio je majstor
za omalovazavanje. Ali ovo je bilo tesko omalovaziti. Biti zarofoljen cetrnaest
sati u bombom razrusenoj zgradi zasigurno je bila velika trauma, bez obzira
kako to Dzek nazivao. Mislila je da mu kaze za Eni i za dete, i koliko ju je
sve to pogodilo, ali se ipak predomislila. Ne bi razumeo.
- Svi su se brinuli za tebe. Ja sam mislio da si nekud izasla.
Jednostavno nisam mislio da si tamo. Zasto bi i bila?
- Otisla sam da kupim ukrasni papir - rekla je gledajuci ga
pravo u oci. Povukao se na drugu stranu sobe, kao da mu je bilo
potrebno odstojanje, ali i njoj je bilo potrebno, za njeno sopstveno
dobro.
- Mrzim trgovacke centre - rekao je kao da je to u svemu to
me nesto menjalo, a ona mu se samo nasmesila.
- Pretpostavljam da sada znas i zasto. Opasni su - rekla je
i oboje se nasmejase. Ali izmedu njih se osecala napetost. Ona
jos nije sve rascistila od prethodne veceri, cak je o tome razmi
sljala i dok je bila zarobljena u rusevinama i dok je odrzavala
Eni na zivotu. Palo joj je na pamet da ako prezivi ono sto joj se upravo
dogada, da ce to biti najveci uzas s kojim se dosad suo-cila. Nije vise morala
da strepi ili namece sebi strah niti da se izlaze opasnosti. Odlucila je da se
suoci s neprijateljem, da po-gleda smrt u oci. Nije vise morala da se kaznjava
i sama je sebi to obecala. A kada ga je videla kako nespretno sedi na dru-goj
strani sobe, znala je da moze. On nije imao ni toliko Ijuba-vi u svom srcu da
joj pride, zagrli je i kaze joj da je voli. Nije mogao. Verovatno ju je voleo
najvise sto je mogao, shvatila je, ali to nije bilo mnogo. I kao da je osetio
da se nesto neobicno dogada medu njima, ustao je i prisao joj pruzivsi joj
umotan po-klon. Uzela ga je bez reci i otvorila, a unutra se nalazila tanka,
dijamantska narukvica. Bila je jako lepa i ona mu se zahvalila. Ono sto nije
znala jeste da je kupio dve takve u ,,Ric Karltonu" kada se toga jutra odjavio.
Jednu za nju, za ono sto je prozive-la u trgovackom centru, a drugu za devojku
s kojom je proveo noc. lako to nije znala, Madi mu je vratila ozbiljnog izgleda.
- Ne mogu da je primim. Zao mi je, Dzek - rekla je, a nje-
gove oci se suzise dok je gledao. Osetio je da mu plen polako iz-
mice i na trenutak je pomislila da ce je scepati, ali nije.
- Zasto?
- Ostavljam te. - Sama je sebe zapanjila tim recima, ali ne to-
liko koliko je zapanjila Dzeka. Izgledao je kao da ga je udarila. -
^ cemu se tu, do davola, radi? - Kao i obicno prikrivao je svoje
Srehe tako sto je bio bezobrazan prema njoj.
- Ne mogu vise ovo da podnosim.
- Sta? - upitao je, hodajuci gore-dole po sobi, ne zeleci to jed-
nostavno da prihvati i ode. Izgledao je poput tigra koji prati svoj
P'eri, ali nije je plasio kao nekada. A ona je znala da je ovde na
-
sigurnom. Ljudi su bili posvuda oko njih. - Sta ne mozes da pod-nosis? Luksuzan
zivot? Putovanja u Evropu dva puta godisnje? Pu-tovanja privatnira avionom? Da
dobijas nakit, kad god sam dovolj-no glup da ti ga kupim? Stvarno tezak zivot
za kurvu iz Noksvi-la. - Ponovno j'e poceo.
- U tome i jest problem, Dzek - kazala j'e. Zvucala j'e umor-
no i naslonila se na jastuk dok ga je gledala. - Ja nisam kurva iz
Noksvila. Nisam nikada ni bila. Cak ni onda kad sam bila siroma-
sna i nesrecna.
- Sranje. Ne secam se da si ikada bila na pravom putu ili zna-
la kako to izgleda. Bila si kurva jos kao dete. Pogledaj Lizi.
- Da, pogledaj je. Ona je super devojka i postena osoba, upr-
kos svim zivotnim nedac'ama koje je prosla zahvaljujuc'i meni. Ne-
sto ^)j dugujem, kao i sebi.
- Ti meni sve dugujes. I nadam se da shvatas da ces biti bez
posla ako me napustis. - Oci su mu sevale.
- Mozda. Prepusticu to svojim advokatima, Dzek. Imam ugo
vor s mrezom. Ne mozes da me tek tako izbacis bez upozorenja ili
nadoknade. - Postala je hrabrija i pametnija dok se medu rusevi-
nama borila za zivot. Pitala se kako je mogao da misli da ce je
ono sto joj govori uveriti da ostane s njim. Ali nekada mozda i bi,
samo zbog straha. Ali to je bila tuzna proslost.
- Nemoj da mi pretis. Neces dobiti ni centa od mene s tim sranjima. I nemoj
da zaboravis predbracni ugovor koji si potpisala. Izlazis iz moje kuce praznih
ruku. Sve je moje, cak i tvoje glupe carape. Napustis li me, Madi, sve sto imas
je ta bolnicka spavaci-ca koju sada nosis.
- Sta zelis od mene? - upitala ga je tuzno. - Zasto zelis da ostanem? Pa
mrzis me.
Putovanje_
-1 imam sva prava da te mrzim. Lazes me. Varas me. Znam da imas ljubavnika
koji te svakodnevno zove. Zar mislis da sam glup? - Ne glup vec zloban. Ali
nije mu to rekla. Bila je hrabra,
razborita.
- On mi nije ljubavnik. Do sada smo bili samo prijatelji. Nisam
te nikada prevarila, a jedino o cemu sam ti lagala bila je Lizi.
- Rekao bih da je to prilicno znacajno. Ali spreman sam da opro-
stira. Ja sam ovde zrtva, a ne ti. Ja sam prevaren u ovom poslu i jos
uvek sam spreman da te trpim. Ne znas koliko si srecna. Samo ce-
kaj da pocnes da umires od gladi kad se vratis u neku rupu u Mem-
fisu ili Noksvilu, ili gde god vec zavrsila s tim svojim kopiletom. Mo-
lices me da te primim natrag - rekao je polako se priblizavajuci kre-
vetu dok se ona pitala sta ce uciniti. U ocima mu je bio pogled ka-
kav ranije nije videla i odmah se setila prica koje je cula u grupi za
zlostavljene zene. Kada bude osetio da ga plen napusta, ucinice sve
da je zaustavi. Sta god bude potrebno. - Neces me ostaviti, Mad -
rekao je nagnuvsi se nad nju, a ona se tresla. - Nemas hrabrosti za
to. Previse si pametna. Neces odbaciti sjajan zivot i celu karijeru kroz
prozor, zar ne? - Laskao joj je i plasio je, a nacin na koji ju je gle-
dao bio je ocigledno preteci. - Mozda si sinoc udarila glavom. Mo
zda ti se to dogodilo. Mozda bi trebalo da ti utuvim malo razuma da
ponovo pocnes normalno da razmisljas. Sta kazes na to, Madi? - Ali
kad je to rekao, osetila je kako se u njoj sve ponovo budi i znala je,
ako je samo dotakne, da ce ga ubiti. Nece mu dopustiti da joj sve
ponovo radi, ponovo je zlostavlja, ponizava i uverava da je smece i
da zasluzuje svu nesrecu i optuzbe kojima ju je obasipao. A pogled
u njenim ocima prestrasio bi ga da je mogao da ga razume.
- Ako me dotaknes, ovde ili bilo gde drugde, zaklinjem se da cu te ubiti.
Trpela sam sva sranja od tebe i necu vise. Upotreblja-
vao si me kao otirac, ali sada je gotovo, Dzek. Ne vrac'am se. Na-di sebi nekog
drugoga koga ces zlostavljati.
- Oh, cuj, velika devojcica preti tatici. Jadna mala. Plasim li
te, Mad? - upitao je smejuci se, ali ona je ustala iz kreveta i gle-
dala ga. Dosao je taj trenutak. Igra je zavrsena.
- Ne, ne plasis me, ti kurvin sine. Gadis mi se. Izadi iz moje
sobe, Dzek, ili cu pozvati osiguranje da te izbace.
Stajao je i gledao je neko vreme, a onda se priblizio toliko bli-zu da je
mogla da mu prebroji sve obrve da je htela.
- Nadam se da ces umreti, ti glupa kurvetino. I hoces. Usko-
ro, nadam se, jer to zasluzujes.
Nije mogla da kaze da li je to otvorena pretnja ili ne, ali nije
bilo dovoljno da bi promenila misljenje. I dok ga je gledala kako
se okrec'e na peti i izlazi iz sobe, dosla je na trenutak u ludo isku-
senje da ga zaustavi i moli za oprostaj. Ali znala je da ne sme. To
je bio onaj bolesni deo nje koji je molio da se vrati, da se osec'a
krivom, koji je zeleo da je on voli po svaku cenu, bez obzira ko-
liko bola morala da trpi. Ali taj deo nje vise je nije nadzirao i ona
ga je u tisini gledala kako odlazi. A kada je otisao, preplavili su
je jecaji bola, gubitka i krivice. Koliko god ga mrzela i koliko god
on bio zloban, bio je poput zlocudnog tumora na njenoj dusi, i bez
obzira koliko je duboko zarezala da bi ga izvadila, znala je da ga
nikada nece zaboraviti i da joj on nikada nece oprostiti.
Dan posto su je spasili, Madi je ponovo otisla na decje ode-Ijenje kako bi
videla Endija. Tamo su joj rekli da je ujutru svra-tio socijalni radnik, i da
ce ga sutra uzeti kako bi ga smestili kod
privrememti hranitelja dok mu ne nadu trajni smestaj. U sobu se vratila teska
srca. Znala je da ga vise nikada nece videti, kao sto je nekada to znala za
Lizi. Ali Bog joj je pruzio i drugu sansu, i sada se pitala nisu li Endi i
njegova majka usli u njen zivot s
razlogom.
Razmisljala je o tome celo poslepodne i kasnije razgovarala s Bilom kada je
dosao da je poseti. Znao je za Dzekovu posetu i lak-nulo mu je, ali ga je to i
plasilo. Nije zeleo da se vrati i da je po-vredi. Sada kad je Dzek znao da ce
ga napustiti, nije moglo da se zna sta ce uciniti, i upozorio je Madi da bude
oprezna. Namerava-la je da ode po svoje stvavi kada izade iz bolnice i slozila
se da neko pode s njom. Unajmice strazara s mreze. A Bil joj je obecao da ce
joj kupiti nesto odece u kojoj ce da napusti bolnicu. Ona se nije brinula zbog
Dzeka, osecala se iznenadujuce slobodnom. Pa ia-ko je bolelo ono sto mu je
rekla, bila je iznenadena sto se ne ose-ca krivom. Znala je da hoce, kroz neko
vreme. Upozorili su je na to. Ali znala je da je ucinila ispravnu stvar. Dzek
je bio tumor koji bi je ubio da mu je dopustila.
Proganjala je pomisao na Enino dete. - Znam da zvuci ludo - naposletku je
priznala Bilu - ali obecala sam joj da cu se po-brinuti za njega.
Pretpostavljam da bi barem trebalo da kazem socijalnom radniku da bih volela da
znam gde ce biti smesten. -oil je mislio da je to dobra zamisao a nastavili su
da razgova-raju o nesreci u trgovackom centru. Jedan od izvrsioca bio je
"hapsen. Imao je dvadeset godina i patio je od psihickih smetnji 1 Vec je imao
zatvorskog iskustva. A navodno je to ucinio s dvo-Jicom partnera koje jos nisu
pronasli. Svuda su se odrzavale mi-poginule, a sto je bilo najgore, Bozic je
bio pred vratima.
se
290
Danijela Stil
Putovanje
291
Bil joj je vec rekao da razmislja da ne ode u Vermont, vec da ostane u gradu i
bude s njom.
- Nemoj da se brines zbog mene. Bic'u u redu - obecala mu
je. Iznenadujuce dobro se osecala, osim neznatnih bolova, i vec je
odlucila da ce se useliti u Lizin stan. I ona je dolazila za nedelju
dana i zajedno ce provesti Bozic. Nije joj smetalo sto ce deliti so-
bu s Lizi, makar privremeno.
- Mozes da budes kod mene, ako zelis - rekao je s nadom, a
ona mu se nasmejala kad je poljubio. Nakon nesrece bio je divan
prema njoj, ali i mnogo pre toga.
- Hvala na ponudi, ali mislim da jos nisi spreman za cimerku.
- Nisam to bas tako zamisljao - kazao je malo se zacrvenev-
si. Volela je neznost i ljubaznost koju joj je stalno iskazivao. Ima-
li^u cemu da se raduju i toliko toga da otkriju jedno o drugom.
An ona nije htela da zuri. Trebalo je da se oporavi od zivota pu-
nog zlostavljanja, za svih devet godina provedenih s Dzekom, a Bil
je jos trazio svoj put kroz razdoblje tugovanja za Margaret. Ali si-
gurno su u zivoti imali mesta jedno za drugo. Ono u sta nije bila
sigurna, bilo je gde se Endi u sve to uklapa, a znala je da zeli da
napravi mesta za njega, pa makar samo za povremene posete, ka-
ko bi odrzala obecanje dato njegovoj majci. Madi to nece zabora-
viti.
To je ponovila Lizi te veceri kada su razgovarale telefonom. Lizi je bila
toliko uspanicena eksplozijom, da je nekoliko puta dnevno zvala majku.
- Zasto ga ne usvojis? - kazala je s jednostavnoscu
devetnae-stogodisnjakinje, a Madi joj je rekla da je to smesno. Nije imala
supruga, mozda je izgubila i posao, nije cak imala ni svoj stan. A posto su
zavrsile razgovor, ta joj se zamisao stalno motala po gla-
vi. I u tri sata ujutru jos uvek je bila budna. Otisla je na decje ode-Ijenje,
sela na ljuljasku i drzala ga. Spokojno je spavao u njenim rukama kada je dosla
bolnicarka i rekla joj da bi trebalo da bude u krevetu. Ali nije mogla. Osecala
je kao da je neka velika sila gu-ra prema njemu i nije vise mogla da se odupre.
Nervozno je ujutru cekala u hodniku kada je socijalna radnica dosla po njega
i Madi je zamolila ako moze da poprica s njom. Objasnila joj je celu situaciju
i zena je gledala s interesovanjem i iznenadenjem.
- Sigurna sam da ste bill u afektu, gospodo Hanter. Vasi zi
voti su bili u opasnosti. Niko ne bi ocekivao da odrzite takvo obe
canje. To je vazna odluka.
- Znam da jeste - objasnila je Madi. - I nije samo to... ne
znam sta je... mislim da sam ga zavolela.
- Cinjenica sto cete biti sami nije hendikep. lako bi vam to
moglo biti teret - rece joj socijalna radnica. Madi nije spomenula
da bi mogla ostati i bez posla, ali imala je dovoljno ustedenog nov-
ca da moze biti sigurna neko vreme. Bila je oprezna s novcem svih
ovih godina i osigurala je lepu svoticu za sebe i Lizi, pa cak i de-
te. - Hocete da mi kazete da zelite da ga usvojite?
- Mislim da da - kazala je Madi osecajuci kako je obuzima
talas ljubavi prema torn plavookom detetu. Osecala je kako je to
jedina ispravna stvar za nju, ako ni za koga drugoga. Nije znala sta
Bil misli. Ali ni zbog njega nije mogla da odustane od svojih sno-
va. Morala je da ucini ono sto je ispravno za nju. A ako to bude
i za oboje, bice to blagoslov za sve, ne samo za nju i dete. Ali
htela je makar da ga upita sta misli o tome. - Koliko imam vre-
mena za odluku?
-
292_ _^uwjeiaStil
- Neko vreme. Sada c'emo ga smestiti kod privremenih hrani-telja. To je
porodica koja nam je i pre pomagala, ali ne zanima ih usvajanje. Ovo cine iz
dobrote, iz verskih razloga. Ali dete kao ovo bice vrlo trazeno. Zdrav je,
belac, star osam nedelja. Dete koje svi zele da usvoje. I nema mnogo takve dece
u poslednje vreme.
- Dopustite mi da razmislim. Hoc'u li imati ikakvu prednost?
- Sve dok se ne pojavi neki clan porodice koji bi mogao da
se usprotivi, a to sada istrazujemo. Mogao bi biti vrlo brzo vas, go-
spodo Hanter. - Madi klimnu glavom, a nekoliko trenutaka kasni-
je socijalna radnica je otisla ostavivsi joj svoju podsetnicu. Kada je
Madi kasnije otisla do decjeg odeljenja, srce je bolelo jer je znala
da ga nece naci tamo. Jos uvek je bila potresena zbog toga kada
je Bil dosao u posetu nesto kasnije. Kupio joj je sive sportske pan-
talone, plavi dzemper, mokasine, donje rublje i nov kaput, i nesto
k^metike i spavac'icu.
Pohvalila ga je na izboru i sve joj je savrseno pristajalo. Od-lazila je
iz bolnice sledeceg dana i slozila se da bude kod njega dok ne namesti Lizin
stan. Mislila je da to ucini za nedelju dana. Zelela je da pokupi svoje stvari
kod Dzeka i vrati se na posao. Ce-kalo je mnogo posla i pricala je o svemu tome
s Bilom, a onda je spomenula dete. Rekla mu je da razmislja o usvajanju i on je
bio iznenaden kada je to rekla.
- Stvarno? Jesi li sigurna da to zelis, Madi?
- Ne bas. Zato o tome razgovaram s tobom. Nisam siguma da
li je to najluda ideja koju sam ikada imala, ili najbolja stvar koju
sam ikada uradila... ili sto je trebalo da uradim. Jednostavno, ne
znam - kazala je uznemireno.
- Najbolja stvar koju si ikada uradila bila je ta sto si napusti-la Dzeka
Hantera - rekao je odlucno. - Ovo bi mogla biti sledeca
1
293
najbolja stvar, posle Lizi. - Nasmejao joj se. - Moram reci da si me
iznenadila, Madi. - Naglasio je razliku u godinama. Voleo je svoju decu kada su
bila mala, a sada je voleo svoju unucad, ali imati dete u ovim godinama bilo je
vise nego sto je ocekivao, ia-ko je bio lud za njenom cerkom. - Ne znam sta da
ti kazem. -Bio je iskren.
- Ni ja. Ne znam da li te pitam ili ti govorim, ni da li je to
uopste bitno. Jos ne znamo kako ce se stvari s nama razvijati, i ho
ce li funkcionisati, bez obzira koliko se mi voleli. - Bila je iskre-
na i on je zbog toga cenio. A ono sto je govorila bila je istina. Bio
je zaljubljen u nju, ali hoce li to izrasti u dugotrajnu vezu, ili sa-
mo kratkotrajnu, nijedno od njih to nije moglo da proceni. Ovo je
za njih bio pocetak. Jos nisu ni zajedno u krevetu, iako je pomi-
sao na to bila privlacna. Ali dete je bilo velika obaveza. 0 tome
nisu imali sumnji. - Celog zivota su mi - pokusala je da mu ob-
jasni - ljudi govorili sta da radim u vezi s tim, kao i u vezi sa
svim ostalim. Roditelji su me naterali da se odreknem Lizi. Bobi
Dzo me u pocetku terao na pobacaje, a onda sam ih i sama htela
jer nisam zelela njegovu decu. Dzek mi je zabranio decu, pa sam
podvezala sebi jajovode. A onda mi je zabranio da vidam Lizi. A
sada je doslo ovo dete i zelim da budem sigurna da cu uciniti ono
sto treba, sto je ispravno za mene, a ne samo za tebe. Jer ako ga
se odreknem samo da bin imala tebe, mozda cu uvek osecati da
sam se odrekla necega sto nije trebalo. S druge strane ne zelim da
te izgubim zbog deteta koje ionako nije moje. Razumes li sta mi-
slim? - upitala ga je izgledajuci zbunjeno, a on se nasmejao i seo
pored nje na krevet, zagrlio je i privukao k sebi.
- Da, razumem. Iako zvuci malo slozeno kada ti to kazes. Ali
n' ja ne zelim da ti oduzmem nesto sto je dobro za tebe. Omrzla
-
295
_j^^_jJUl
bi me zbog toga ili bi se osecala prevarenom. Pogotovo sto Lizi nisi nikada
imala kao dete, i niti mozes, a propustila si devetnaest godina njenog zivota.
Ja sam sve to imao i nemam pravo da te li-sim toga. - To je Dzek trebalo da joj
kaze pre sedam godina ka-da su se vencali, ali nije. Ali oni nisu bili iskreni
jedno s drugira, a ovo je bilo nesto sasvim drugacije. Bil nij'e imao nista
zajednic-kog s Dzekom Hanterom. A zena kakva je ona sada bila, nije imala veze
s onom kakva je bila kada se udala za Dzeka. Bio je to sasvim nov svet.
- S druge strane - nastavio je Bil zelec'i da bude potpuno iskren s njom -
nisam siguran zelim li da vratim casovnik tolike godine unazad. Mnogo sam
stariji od tebe, Madi. Ti bi u svojim godinama trebalo da imas decu, a ja
unuke. Ovo me nekako osve-stilo u pogledu toga. Oboje o tome moramo da
razmislimo. Mislim A da nije posteno ni za dete da ima oca mojih godina. - Bila
je tu-zna sto to govori i nije se slagala s njim, ali nije zelela da mu na-mece
ocinstvo.
- Nema nista loseg imati oca tvojih godina - rekla je i vero-vala je u to.
- Bio bi divan s malim detetom. Ili s velikim. Ili s bilo kim. - Bio je to
pomalo blesav razgovor, jer jos nisu ni raz-govarali o braku. - Mi smo ovde
malo pobrkali redosled, zar ne? - lesu, ali ona je morala da se odluci u vezi s
ovim detetom, pre nego sto ga neko drugi usvoji, i to je postalo sporno pitanje
za Madi. Znala je da nece traziti nijedno drugo dete. Ali ovo je bilo
drugacije. On je bio posledica trenutka u kojem joj se promenio zivot i nije to
zelela da zanemari. Endijev iznenadan dolazak u njen zivot cinio joj se kao cin
sudbine.
- Sta zelis da ucinis? - jednostavno je upitao. - Sta bi ucini-la da ja ne
postojim? - To joj je pojednostavljivalo stvari.
Putovanje
- Usvojila bih ga - rekla je bez oklevanja.
- Onda to i ucini. Ne mozes da zivis svoj zivot za nekog dru-
gog, Madi. To si cinila do sada. Ja mogu umreti sutra ili sledece
nedelje. Mozemo da odlucimo da smo oboje sjajni, ali da bismo ra-
dije bili prijatelji nego ljubavnici, iako se nadam da necemo. Sledi
svoje srce, Madi. Ako je to ispravno za nas, resicemo sve. A ko
zna, mozda ce mi se svideti da imam dete s kojim mogu da igram
bejzbol pod stare dane. - Jos ga je vise zavolela zbog nacina na
koji joj je to rekao. I potpuno se slagala s njim. Nije zelela da se
odrekne necega sto joj je mozda bilo sudeno. Osecala je da mozda
postoji razlog zasto joj je Bog pruzio jos jednu priliku, ne samo s
Bilom, vec i s Lizi i s ovim detetom.
- Hoces li misliti da sam potpuno luda ako ga usvojim? Ne
znam da li sada uopste imam posao. Dzek mi je zapretio otkazom.
- To uopste nije problem. Pronaci ces drugi posao za pet mi-
nuta, ako nisi znala. Pitanje je zelis li da podizes tude dete i pre-
uzmes tu odgovornost do kraja zivota. 0 tome moras da razmislis.
- Hocu - rekla je ozbiljno. Dovoljno je poznavao da bi znao
da nece olako doneti odluku.
- I da ti odgovorim na pitanje. Ne, necu misliti da si luda. Ne
go hrabra. I mlada. I puna energije. I neverovatno postena i casna
i puna ljubavi. Ali nikako luda. - Bilo je to sve sto je trebalo da
zna i to joj je pomoglo u odluci.
Celu noc je probdela razmisljajuci, a ujutro je nazvala socijal-nu radnicu
i rekla joj da zeli da usvoji Endija. Socijalna radnica joj Je cestitala i
rekla da ce pokrenuti resavanje sve potrebne dokumen-tacije. Bio je to znacajan
trenutak u Madinom zivotu i prvo je pla-kala od srece i olaksanja, a onda je
nazvala Bila i Lizi, i oboje su Dili odusevljeni zbog nje, iako je znala da je
on malo suzdrzan u
__>/ - ?"?* ^Jill
vezi s lira. Ali ako sve bude funkcionisalo izmedu njih dvoj'e, ni-j'e mogla
ni zbog njega da se odrekne svojih zivotnih snova. I znala je da ni on to ne
zeli. On sam nije znao da li zeli u sedamde-setoj da vodi sina na trening
bejzbola, a zbog toga nije mogla da ga krivi. Sve cemu se mogla nadati bilo je
da ce to biti blagoslov za sve, ne samo za nju i Bila, vec licno za Endija.
Kada je tog dana napustila bolnicu imala je na sebi odecu ko-ju joj je Bil
kupio i otisla je pravo kod njega kuci. Bila je iznena-dena koliko je jos bila
umorna, iako nije bila ozbiljno povredena. Trauma zbog nesrece u trgovackom
centru prilicno je iscrpela. Ali nazvala je producenta i obec'ala mu da ce doci
na posao u ponede-Ijak. I Eliot je nekoliko puta nazvao, zabrinut zbog onoga
sto joj se dogodilo i zahvalan sto je prezivela. Cinilo se kao da su joj svi
koje je ikada poznavala poslali cvece u bolnicu. Bilo je olaksanje biti u^niru
Bilove kuce. A sledeceg dana nameravala je da podc po svoje stvari, uprkos
Dzekovim pretnjama da ne moze nista da zadrzi. Dogovorila se s jednim cuvarem
da pode s njom. S Dze-kom se uopste nije cula otkako mu je saopstila da ga
napusta.
A to vece, ona i Bil su sedeli ispred kamina i satima razgova-rali i
slusali muziku. Skuvao joj je veceru i posluzio uz svece. Osecala se razmazeno
i tetoseno. I ni jedno ni drugo nije moglo da ve-ruje svojoj srec'i. Ona je
bila kod njega u kuci i bila je oslobode-na Dzeka. Imali su ceo svet ispred
sebe. Iako je to Madi bilo cud-no, odjednom je osecala kao da Dzek ne postoji i
kao da je ceo njihov zajednicki zivot nestao.
- Pretpostavljam da su sastanci grupe zaista imali uticaja - na-smesila mu
se. - Sada sam odrasla devojka - ali jos je s vremena na vreme osecala jezu
proslosti. Brinula se za Dzeka i zalila ga, bojala se da je potresen zbog onog
sto mu je rekla i kako je ispa-
Putovanje
la nezahvalna. Nije mogla da zna da je on proveo vikend s dvade-setdvogodisnjom
devojkom koju je sreo i s kojom je spavao u Las Vegasu. Ali bilo je mnogo toga
sto Madi nije znala o njemu i ni-
kada nece saznati.
- Da bi ti dosla k sebi - zadirkivao je Bil - samo je trebalo
dignuti u vazduh ceo trgovacki centar. - A oboje su znali koliko
je taj dogadaj bio ozbiljan za njega. Bio je potresen dok je gledao
tragediju oko sebe i cekao da je spasu. Ali bilo je sve to toliko so-
kantno da su morali malo da se nasale. - Kada ces dobiti Endija?
- Jos ne znam. Zvace me. - A onda ga je upitala nesto o ce
mu je razmisljala od trenutka kada je odlucila da usvoji Endija. -
Hoces li da mu budes kum na krstenju, ako ne zelis da budes ni
sta drugo? - upitala ga je ozbiljno, a on je zagrlio.
- Bice mi cast - a onda posto je poljubio, podsetio je na ne
sto. - Nisam rekao da mu ,,necu biti nista drugo". To jos moramo
da resimo. Ali ako zelimo da imamo dete, Madi, moramo da resi-
mo jos neke pojedinosti. - Nasmejala se i odmah shvatila na sta je
mislio.
Stavili su sudove u masinu i pogasili svetla, pa su se tiho po-Peli na
sprat. On je zagrlio, a ona ga je pratila u spavacu sobu. Diskretno je odlozila
svoje stvari u gostinsku sobu, ne zeleci da ga pozuruje. Iz onog sto joj je
ispricao, znala je da nije imao druge £ene u zivotu posle Margaretine smrti,
ali vec je prosla godinu da-fla od tada. Godisnjica je bila jako bolna za
njega, ali je posle nje izgledao slobodniji i opusteniji.
Sela je na krevet i neko vreme su pricali o nesreci, o njego-voj deci, o
Dzeku i o svemu sto je prosla. Nisu imali medusobnih tajni. I dok je s
ljubavlju gledao, polako je privukao k sebi.
- Osec'am se kao klinac kad sam s tobom - sapnuo joj j'e, sto j'e bio
nj'egov nacin da joj kaze da je uplasen, a bila je i ona. Zna-Ja je da nema
cega da se boji.
A kada su se poljubili, svi duhovi proslosti su nestali, oni do-bri kao i
oni losi. Osec'ala je kao da zapocinje nov zivot s muskar-cem koji joj je dugo
vremena bio prijatelj i bez kojeg vise nije rao-gla da zamisli zivot.
Sve se dogodilo prirodno i lako. Uvukli su se u njegov krevet, jedno pored
drugog, i lezali su jedno drugom u narucju kao da su oduvek biJi zajedno. Kao
da im je bilo sudeno. A kasnije ju je dugo drzao u narucju i smesio joj se i
govorio koliko je voli.
- I ja tebe voJim, Bil - sapnula mu je. I kada su zaspali za-grljeni, znali
su da su biagosJoveni. Bilo je to dugo putovanje kroz dva zivota da bi se
konacno pronasli, ali put tuge, bola i gubitka koje^u oboje pretrpeli, bio je
obema vredan truda.
2«
3<jQ
Cuvar kojeg je unajmila dosao je sledeceg dana do Bilove kuc'e. Objasnila
mu je da samo zeli da ude u kuc'u koju je delila s Dzekom i pokupi svoju
odec'u. Imala je dovoljno praznih kofera u koje je mogla da je spakuje, a
iznajmila je kombi kojim ce to pre-neti. NameravaJa je da ih ostavi u stanu
koji je iznajmila za Lizi, i to je biJo sve. Umetnicke predmete, namestaj,
uspomene, sve je ostavila Dzeku. Nije htela nista vise vec samo svoju odecu i
Jicne stvari. Cinilo joj se postenim i jednostavnim. Sve dok nisu stigli do
kuc'e.
Cuvar je vozio kombi umesto nje. Bil se ponudio da pode s njima, ali ona je
smatrala da to nije ispravno i rekla mu da ne tre-
?.QQ
Putovanje
ba da se brine. Mislila je da c'e joj biti potrebno samo nekoliko sa-
ti i otisli su do kuce u vreme kad je Dzek na poslu. Ali cim je
dosla do ulaznih vrata i okrenula kljuc u bravi, znala je da nesto
nije u redu. Vrata se nisu otvarala. Kljuc je naoko savrseno prista-
jao, ali kada bi ga okrenula brava se nije otvarala. Ponovo je po-
kusala, pomislivsi da mozda nesto nije u redu s bravom, a probao
je i cuvar. A onda je pogledao i rekao da je brava promenjena.
Njen kljuc bio je neupotrebljiv.
Jos je stajala ispred kuc'e kada je mobilnim telefonom nazvala Dzeka i
sekretarica je odmah spojila s njim. Za trenutak se uplasi-la da nece hteti da
razgovara s njom.
- Kod kuce sam, pokusavam da pokupim svoje stvari - obja-
snila mu je - ali moj kljuc ne otvara. Pretpostavljam da si prome-
nio bravu. Mozemo li doci u kancelariju po tvoj kljuc? Vratic'u ti
ga kasnije. - Bio je to razuman zahtev, a glas joj jc bio normalan
i ljubazan, iako su joj se ruke tresle.
- Kakve stvari? - upitao je. - Ti nemas nikakvih ,,stvari" u
mojoj kuc'i. - Rekao je to na neki cudan nacin.
- Samo zelim da uzmem svoje stvari, Dzek. Nec'u uzeti nista
drugo. Mozes sve da zadrzis. - Morala je da pokupi i odec'u koju
je drzala u Virdziniji. - I, naravno, uzimam i svoj nakit. Ostalo je
sve tvoje.
- Ti ne posedujes ni odec'u ni nakit - kazao je hladno. - Sve
je to moje. Ti nemas nista, Mad, osim onog u cemu si sada. Ja
sam sve platio. To je moje. - Bas kao sto joj je govorio da je i
°na njegova svojina. Ali u kuc'i je imala odec'u i nakit koje je sku-
plJala sedam godina i nije bilo razloga zasto to ne bi uzela, osim
ako nije hteo da se osveti.
~ Sta c'es da ucinis s mojim stvarima? - upitala g
&:'
301
^v^-i_OH/
- Nakit sam poslao u ,,Sotbi" pre dva dana, a Crveni km je
dosao po tvoju odecu onog dana kada si mi rekla da odlazis. Re-
kao sam im da je uniste.
- Nisi valjda?
- Naravno da jesam. Mislio sam da neces zeleti da iko drugi
nosi tvoju odecu, Mad - kazao je kao da joj je napravio veliku
uslugu. - Sada u toj kuci nema apsolutno niceg tvog. - A cak rau
ni nakit nije bio veliko ulaganje. Nije joj nikada poklonio nesto za-
ista vredno, samo neke lepe stvarcice koje su joj se svidale, i ne-
ce mnogo zaraditi njegovom prodajom.
- Kako si mogao to da uradis? - Zaista je bio pokvaren. Sta-
jala je ispred kuce zapanjena tolikom zlobom.
- Rekao sam ti, Madi. Ne sali se sa mnom. Ako zelis da se
izvuc'es, platices za to.
- I jesam, sve ove godine sto sam bila s tobom, Dzek - uz-
vratila mu je istom merom, iako se tresla zbog onog sto joj je ura-
dio. Stojec'i ispred njihove kuce obucena u ono sto joj je Bil ku-
pio, osec'ala se kao da su je opljackali.
- Jos nisi nista videla - upozorio je Dzek. A glas mu je zvu-
cao tako bolesno da se uplasila.
- Dobro - rekla je, iskljucila mobilni telefon i vratila se Bilo-
voj kuci. Bio je tamo, radio je nesto i bio je iznenaden sto se ta
ko brzo vratila.
- Sta se dogodilo? Da li ti je sve spakovao i pre nego si do-
sla?
- Moglo bi se red Kaze da je sve unistio. Promenio je bravu
i nisam ni usla u kucu. Nazvala sam ga. Kaze da ce nakit prodati
u ,,Sotbiju", a Crveni krst je pokupio i unistio svu moju odecu i
Putovanje
licne stvari. - Bilo je to kao vatra koja je sve progutala. Nije ima-la nista.
Bilo je to tako okrutno i sitnicavo.
- Bitanga. Ko ga sisa, Madi. Mozes da kupis sebi nove stva
ri.
- Verovatno. - Ali na neki nacin se osecala povrectenom. A
bice i skupo kupiti celu novu garderobu.
Bila je potresena onim sto je Dzek ucinio, ali uprkos tome pro-veli su lep
vikend, a ona se pripremala za susret s Dzekom kada se ifponedeljak vrati na
posao. Znala je kako ce joj biti tesko da radi za njega, ali volela je svoj
posao i nije zelela da ga se odrek-ne.
- Mislim da bi trebalo da im najavis otkaz - kazao je Bil. -
Ima mnogo drugih mreza koje bi volele da te imaju.
- Za sada bih radije odrzala status quo - rekla je, iako to mo-
zda nije bilo razumno, ali on joj se nije suprotstavio. Prosla je do-
voljno trauma za jednu sedmicu, od eksplozije pa do toga da je iz-
gubila sve sto je posedovala, zahvaljujuci uskoro bivsem suprugu.
Ali nije bila pripremljena za ono sto se dogodilo kada je u po-nedeljak
otisla na posao. Bil ju je usput odbacio do posla, imao je sastanak s
izdavacem, a ona je usla u predvorje sa svojim bedzom i hrabrim smeskom i
nameravala je da prode kroz detektor metala. A onda je krajickom oka primetila
da je ceka sef obezbedenja. Od-veo ju je na stranu i objasnio joj da ne moze da
ide gore.
- Zasto? - upitala je iznenadeno. Pitala se nemaju li mozda
vezbu za slucaj pozara ili pretnje bombom, ili cak i pretnje protiv
nje.
- Nije vam dopusteno - kazao je jednostavno. - Naredenje go-
spodina Hantera. Zao mi je, gospodo, ali ne mozete da udete u
zgradu. - Nije bila samo otpustena, bila je i persona non grata.
-
302
Danijela Stil
Da ju je cuvar udario ne bi bila toliko osamucena kao nakon ovoga sto joj
je rekao. Zalupili su joj vrata pred nosom. Nije ima-la posao, nije imala
odece, nije imala srece i na trenutak je oseti-la paniku koju je on zeleo da
oseti. Samo joj je jos nedostajala au-tobusna karta za Noksvil.
Duboko je udahnula dok je izlazila i rekla je samoj sebi da je, bez obzira
sta joj cinio, ne moze unistiti. Kaznio ju je zato sto ga je napustila. Nije
ucinila nista lose, podsetila je samu sebe. Nakon svega sto joj je ucinio,
imala je pravo na svoju slobodu. Ali, sto ako nikada vise ne bude mogla da
pronade posao, upitala se, ili ako je se Bil zasiti, ili ako je Dzek u pravu i
ona stvarno jeste bez-vredna? Bez razmisljanja pocela je da hoda i hodala je
sve do Bi-love kuce, za sto joj je trebalo sat vremena. Kada je stigla, bila je
umoma.
Bil se vec vratio i kada ju je ugledao video je da je bleda. Pocela je da
jeca cim ga je ugledala, a onda mu ispricala sta se do-godilo.
- Smiri se - rekao je odlucno - smiri se, Madi. Sve ce biti u
redu. Ne moze da te povredi.
- Da, moze. Zavrsicu u smecu, bas kako je rekao. I moracu
da se vratim u Noksvil. - Bilo je to potpuno iracionalno, ali pro-
sla je previse toga u kratko vreme i bila je obuzeta panikom. U
banci je imala novca koji je ustedela od svoje plate i za koji Dzek
nije znao, a imala je i Bila, ali uprkos tome osecala se peput siro-
ceta, a upravo je to Dzek zeleo. Tacno je znao kako ce se oseca-
ti, kako ce biti pogodena, uplasena i to je zeleo. Zeleo je rat.
- Ne ides u Noksvil. Ne ides nikuda, osim kod advokata. I to
ne nekoga s Dzekovog platnog spiska.
ovanjK_
Kada se smirila, nazvala je advokata i zajedno su otisli da ga posete istog
poslepodneva. Bilo je nekih stvari koje nije mogao da resi, kao na primer da
joj vrati odecu. Ali mogao je naterati Dze-ka da se pridrzava ugovora. Dzek ce
morati da joj platiti za ono sto je unistio, objasnio joj je, i morace da joj
plati izdasnu otprem-ninu ii odstetu zbog zabrane pristupa stanici. Govorio je
cak i o odsteti u milionima zbog krsenja ugovora dok ga je Madi slusala u soku.
Nije bila bespomocna zrtva, kako je isprva pomislila. Sku-po ce platiti za ono
sto joj je ucinio, a los publicitet koji ce mu to
stvoriti nece mu koristiti.
- To je to, gospodo Banter. Ne moze da ucini vise stete nego sto je upravo
ucinio. Moze da vas licno razalosti, ali nece olako proci. On je laka meta i
javna osoba. Izvuci cemo izdasnu otprem-ninu ili ce porota odluciti o odsteti.
Madi se smesila poput deteta koje je za Bozic dobilo novu lut-ku, a kada su
napustili kancelariju radosno je pogledala Bila. S njim
se osecala vrlo sigurnom.
- Zao mi je sto sam jutros poludela. Bila sam tako uplasena i
bilo je grozno kada mi je cuvar rekao da moram da napustim zgra-
du.
- Naravno da jeste - rekao je Bil saosecajno. - Bio je to pr-
Ijav potez s njegove strane, a zato je to i ucinio. Cinice ti svaka-
kve prljavstine, sve dok mu sud to bude dopustao. A mozda ce i
nakon toga pokusavati. Moras da se pripremis na to, Madi.
- Znam - kazala je utuceno. Jedno je bilo razgovarati o tome,
a drugo to prozivljavati.
A sledeceg dana rat se nastavio. Ona i Bil u mini su dorucko-vali, citali
novine kada je odjednom ona glasno uzdahnula, a Bil je pogleda.
304
Danijela Stil
305
- Sta je? - Oci joj se napunise suzama i ona mu predade no-
vine. Na dvanaestoj stranici nalazio se mali clanak u kqjem je pi-
salo da je morala da odustane od svog voditeljskog posla zbog ner-
vnog sloma koji je usledio nakon sto je cetrnaest sati bila zaroblje-
na u rusevinama trgovackog centra.
- Oh, moj boze - rekla je gledajuci u Bila. - Niko nec'e hte-
ti da me zaposli ako pomisle da sam poludela.
- Kurvin sin - kazao je Bil, pazljivo citajuci clanak, a onda je
nazvao advokata. Rekao im je da mogu tuziti Dzeka zbog klevete.
Ali sada je bilo jasno da Dzek Hanter igra na veliko i da mu je
jedini cilj da se sveti Madi.
Sledece sedmice vratila se na sastanak grupe zlostavljenih ze-na i
ispricala im sta joj on radi, ali nijedna od njih nije bila izne-nadena.
Upozorile su je da ce se sve pogorsavati i da mora da ga se i fizicki cuva.
Voditeljka grupe opisala joj je sociopatsko pona-sanje i odlicno je pristajalo
Dzeku. Bio je covek bez morala i bez savesti koji je, kada mu je odgovaralo,
izvrtao cinjenice i zamisljao sebe kao zrtvu. Opis je savrseno odgovarao Dzeku.
Ispricala je to Bilu te veceri i on se u potpunosti slozio s njima.
- Zelim da budes oprezna dok me ne bude, Madi. Strasno cu se brinuti za
tebe. Voleo bih da podes sa mnom. - Insistirala je na tome da on ode u Vermont
za Bozic, kao sto je i planirao, i odla-zio je za nekoliko dana. Ona je htela
da ostane u gradu kako bi pomogla Lizi da se smesti u novom stanu. Ona je
trebalo da dode istog dana kad je Bil odlazio. I Madi je i dalje mislila da bi
trebalo da se useli kod nje. lako je volela da zivi s Bilom, nije zele-la da on
oseca ikakav pritisak ili pomanjkanje prostora. A jos je cekala i odgovor u
vezi s detetom. Ono je bilo poslednje sto mu
je bilo potrebno da remeti njegovo spokojstvo zivljenja. Zelela je da polako
napreduju.
- Bicu dobro - uverila ga je Madi. Nije vise mislila da ce je Dzek fizicki
napasti. Bio je prezauzet da bi joj stvarao probleme na nacin koji bi joj
najvise naskodio.
Njen advokat je zatrazio od novina da napisu ispravak obja-vljenog clanka.
Glasine su se brzo prosirile da je dobila otkaz od besnog bivseg supruga i u
roku od dva dana nazvale su je sve tri najvece TV mreze i dale joj primamljive
ponude. Ali, zelela je da o svemu na mini razmisli. Zelela je uciniti ispravnu
stvar, a ne is-hitrenu. Ali, ako nista drugo, sad je bila uverena da nece
zauvek ostati nezaposlena. Njegove aluzije na zivot u prikolici i siromastvu
bile su samo jos jedan oblik zastrasivanja.
Kada je Bil otisao, ona se zaputila u Lizin stan kako bi raz-mestila stvari
koje joj je kupila. I kada je Lizi stigla te veceri, stan je izgledao veseo,
svetao i sve je bilo u savrsenom redu. A ona je bila odusevljena sto ce deliti
stan s majkom. Osudivala je ono sto joj je Dzek ucinio. Pokusaj da se resi
Lizi, i pre nego sto je Madi saznala za nju, smatrala je najgorim zlocinom
protiv Madi. Po-stojala je beskrajna lista odvratnih stvari koje joj je cinio i
koje su joj sada bile jasnije. Sada ju je bilo sramota kada bi pomislila sta mu
je sve dopustala. Ali potajno je verovala da sve to zasluzuje, i on je to znao.
Sama mu je davala oruzje s kojim ju je povredio. Ona i Lizi provele su sate
razgovarajuci o tome, a Bil ju je nazvao iz Vermonta cim je stigao. Vec mu je
nedostajala.
- Zasto ne dodes samo za Bozic? - rekao je, a to je zaista ze-
leo.
- Ne zelim da smetam tvojoj deci - odgovorila je.
-
306
Danijela Stil
307
- A sta kazes za dan nakon Bozica? - Bila j'e to postena na-
godba, a Lizi je jedva cekala da nauci da skija. Bil je bio oduse-
vlj'en predlogom, kao i Lizi kad joj je kasnije rekla.
Opet ju je nazvao te veceri, pre nego sto je posao na spava-nje, samo da
joj kaze koliko je voli.
- Mislim da moramo ponovo razgovarati o tome kako cemo
srediti nase zivote. Mislim da nije posteno da zivis s Lizi u jedno-
sobnom stanu. Osim toga, nedostajaces mi. - U stvari, razmisljala
je o tome da nade stan za sebe, iz istog razloga zbog kojeg nije
htela da provede praznike u Vermontu. Nije zelela da on oseca da
mu ista namec'e. Bila je vrlo osetljiva u vezi s tim. Ali on se ci-
nio gotovo uvreden sto se ona odselila kod Lizi.
- Pa, uzimajuci u obzir velicinu moje garderobe - nasmejala
se - to je odluka koju mogu da promenim u pet minuta.
- Dobro. Zelim da se vratis kada dodem kuci. Vreme je, Ma-
di - rekao je nezno. - Oboje smo imali dosta teskih, samotnih tre-
nutaka. Zapocnimo zajedno nov zivot.
Nije bila sigurna sta to tacno znaci i bilo joj je neprijatno da ga pita.
Ali imali su dovoljno vremena da shvate. Sledeci dan bio je Badnji dan i svi su
imali pune ruke posla, iako ona vise nije imala posao o kojem je trebalo
brinuti, pa je nameravala da se u potpunosti posveti Lizi.
Izasle su i kupile bozicnu jelku i zajedno je okitile. Bilo je to daleko od
njenih tmurnih praznika s Dzekom, zatvorenoj u kuci u Virdziniji, dok je on
ignorisao praznik i primoravao je da i ona to cini. Ako nista drugo, ovo joj je
bio najsrecniji Bozic u zivotu, iako je jos pomalo zalila za Dzekom i bila je
tuzna zbog nacina na koji se sve zavrsilo. Ali cesto se podsec'ala kako joj je
bolje bez njega. I kada bi je preplavile lepe uspomene, brisala ih je ruznima
kojih je bilo mnogo vise. Znala je sada koliko je srecna sto u zivotu ima Bila
i Lizi.
Na Badnji dan, u dva sata, primila je telefonski poziv koji je ocekivala,
ali nije tacno znala kada. Rekli su joj da ce mozda po-trajati nedeljama ili
cak i mesec dana, tako da je na trenutak zabo-ravila na to i bila je
usredsredena na druzenje s Lizi.
- Spreman je, mama - rece poznati glas preko telefona. Bila
je to socijalna radnica koja joj je pomagala oko Endijevog usvaja-
nja. - Imate ovde malog decaka koji zeli da dode kuci kod mame
za Bozic.
- Stvarno? Mogu sada da ga uzmem? - pogledala je Lizi i kao
luda pocela da joj mase, ali Lizi nije znala sta se dogada i samo
joj se nasmesila.
- Vas je. Sudija je jutros potpisao papire. Mislio je da ce vam
to mnogo znaciti na Bozic. Predivno je tako provesti praznik, s no-
vim detetom.
- Gde se nalazi?
- Upravo ovde u mojoj kancelariji. Hranioci su ga doveli. Mo-
zete doci po njega tokom poslepodneva, ali i ja bih volela da po-
<lem kuci svojoj deci.
- Tamo sam za dvadeset minuta - rekla je Madi i poklopila
slusalicu, pa kazala Lizi sta se dogodilo. - Hoces li da poctes sa
ninom? - upitala je osecajuci odjednom strasnu nervozu. Nije se
nikada brinula za dete. Ovo ce joj sve biti novina i nije jos nista
kupila za njega. Nije zelela da trci pred rudu i mislila je da ce je
unapred obavestiti.
- Olid cemo da mu kupimo stvari nakon sto ga preuzmemo -
rece Lizi logicno. Cuvala je decu u svim hraniteljskim porodicama
iJamjela_Stil
i znala je mnogo vise od majke o maloj deci i njihovim potreba-ma.
- Ne znam ni sto mi treba... peJene, mleko, pretpostavljam... zvecke...
igracke... te stvari, zar ne? - Madi se osec'ala kao cetrna-estogodisnjakinja i
bila je toliko uzbudena da nije mogla da izdrzi. Pocesljala se, umila, zgrabila
kaput i torbu i s Lizi otrcala niza ste-penice.
Kada su taksijem stigle do kancelarije socijalne radnice, Endi ih je cekao
u belom dzemperu i kapici i plavoj pidzami, a hranio-ci su mu za Bozic
poklonili malog medu.
Spokojno je spavao kada ga je Madi nezno podigJa. Oci su joj bile pune suza
kada je pogledala Lizi. Jos uvek je osecala krivicu i zaljenje sto nije bila uz
nju kada joj je bilo potrebno. Ali Lizi je shvatala sta oseca i zagrlila ju je.
- U redu je, mama... volim te.
- I ja tebe volim, duso - rece Madi i poljubi je, a u torn tre-
nutku dete se probudilo i pocelo da place. Madi ga je pazljivo na-
gla na rame i on je gledao uokoli kao da trazi poznato lice i jos
jace je zaplakao.
- Mislim da je gladan - kazala je Lizi s vise uverenja nego sto je njena
majka osecala. Socijalna radnica pruzila im je njego-vu torbu, mleko i spisak
uputstava. Predala je Madi i debelu ko-vertu punu dokumenata o usvajanju, jos
jednom je morala da se pojavi na sudu, ali to je bila samo formalnost. Dete je
bilo njeno. Zadrzala je njegovo ime i odlucila da mu promeni prezime, kao i
svoje, u njeno devojacko prezime Bomont. Nije zelela vise nista da ima s Dzekom
Hanterom. Ako bude radila nove emisije, radice ih kao Madlen Bomont. A on je
sada bio Endru Vilijam Bomont. Dru-go ime mu je dala u cast kuma.
Putovanje
Na putu kuci zaustavile su se kod prodavnice s decjim potrep-stinama, a
zatim u apoteci i kupile sve sto su Lizi i prodavacice smatrale potrebnim. Tako
su napunile taksi da gotovo nije bilo me-sta za njih. Kada su ulazile u stan,
Madi je sjala od srece, a tele-fon je zazvonio.
- Pridrzacu ga, mama - ponudila se Lizi, a Madi nije htela da
ga ispusti ni na minut. Ako se ikada pitala cini li ispravnu stvar,
sada je zasigurno znala da jeste i to je bilo upravo ono sto joj je
bilo potrebno i sto je zelela.
- Gde ste bile? - upita poznati glas. Bio je to Bil, zvao je iz
Vermonta. Upravo se vratio s klizanja s unukom i nije mogao do-
cekati da joj sve isprica. - Gde si bila, Madi? - Upita je ponovo,
a ona se nasmejala dok mu je odgovarala.
- Isle smo po tvoje kumce - rekla je ponosno. Lizi je bas upa-
lila lampice na bozicnoj jelki i stan je bio prijatan i topao, iako joj
je bilo zao sto nije s Bilom za Bozic. Pogotovo sada kada im se
Endi pridruzio.
Na trenutak nije razumeo sta je mislila, a onda je shvatio i na-smejao se.
Mogao je po njenom glasu da primeti koliko je srecna.
- To je najbolji bozicni poklon. Kako je? - Cuo je kako je
ona.
- Predivan je, Bile. - A onda se okrenula prema Lizi i osmeh-
nula joj se dok je drzala svog novog brata.
- Ne kao sto je Lizi bila, ali prilicno sladak. Cekaj da ga vi-
dis.
- Hoces li i njega dovesti u Vermont? - Ali znao je da je to
glupo pitanje cim ga je izgovorio. Nije imala izbora, a on nije bio
novorodence. Bio je zdravo dvomesecno dete. Imace deset nedelja
za Bozic.
-
- Ako ti ne smeta, volela bih.
- Dovedi ga. Deca c'e se radovati. I mislim da je bolje da se
upoznamo ako cu mu biti kum. - Nije joj nista vise govorio, ali
nazvao ju je ponovo uvece i sledeceg jutra. Ona i Lizi otisle su na
ponocnu misu i povele sa sobom dete, a ono se nijednom nije pro-
budilo. Madi ga je stavila u elegantnu plavu korpu koju je upravo
kupila i izgledao je poput malog princa dok je tako lezao, u novoj
plavoj kapici i dzemperu, ispod udobnog plavog cebenceta i sa svo-
jim medom.
Na bozicno jutro ona i Lizi otvorile su poklone. Bilo je torbi, rukavica,
knjiga, dzempera i parfema. Ali najlepsi poklon bio je En-di koji je lezao u
svojoj korpi i gledao ih. A kada se Madi nagla nad njega da ga poljubi, on joj
se nasmesio. Bio je to trenutak za koji je znala da ga nikada nec'e zaboraviti,
dar na kojem c'e vecno biti zahvalna. I dok ga je uzimala u narucje, izmolila
je tihu mo-litvu zahvalnosti njegovoj majci na predivnom daru.
Dan nakon Bozica, Madi i Lizi uputile su se u Vermont unajm-Ijenim
automobilom koji je licio na ciganski karavan sa svom na-tovarenom decjom
opremom. Endi je spavao veci deo puta, a Madi i Lizi su razgovarale i smejale
se. Zaustavile su se da pojedu hamburger, a Madi je Endiju dala flasicu sa
mlekom. Nije nikada bila tako srecna u zivotu ili tako sigurna da je ucinila
pravu stvar. Sada je shvatila sta joj je Dzek oduzeo kada ju je prisilio da
pod-veze jajovode. Oduzeo joj je mnoge stvari, poverenje, samoposto-vanje,
uverenje u sopstvenu vrednost, sposobnost da sama donosi
311
svoje odluke i da upravlja svojim zivotom. Bila je to losa razme-na za posao i
materijalna dobra koja joj je pruzio.
- Sto ces uciniti s ponudama koje si dobila? - upita Lizi sa
zanimanjem, na putu ka Bilovoj kuci u Sugerbusu, a Madi uzdah-
nu.
- Jos ne znam. Zelim da se vratim na posao, ali neko vreme
zelim i da uzivam u tebi i Endiju. Ovo mi je prva prilika, i po-
slednja, da budem majka. Kada se jednom vratim na posao, poce-
ce da me opsedaju. Ne zuri mi se. - A morala je da resi i neka
pravna pitanja. Njen advokat pripremao je tuzbu protiv Dzeka i nje-
gove mreze. Dugovao joj je izdasnu otpremninu jer ju je izbacio s
posla, a onda je tu bilo i pitanje klevete, necasnih namera i niz dru-
gih stvari koje je advokat zeleo da obuhvati u tuzbi. Ali najvise od
svega ona je zelela da ostane kod kuce i uziva u Lizi i detetu. Li
zi ce poceti predavanja na Dzordztaunu za dve nedelje i bila je sil-
no uzbudena zbog toga.
Stigle su u Sugarbus u sest sati, na vreme da sretnu svu Bilo-vu decu i da
im se pridruze za vecerom. A njegovi unuci su polu-deli za detetom. On im se
smejao i osmehivao, a najmladi, koji je ima dve i po godine, igrao se s njim i
uzivao.
Nakon sto su vecerali, Lizi ga je uzela od majke i rekla da ce ga umesto nje
staviti na spavanje. Zatim je Madi pomogla Bilovoj cerki i snajama da pospreme
kuhinju i sudove, a onda je s njima sela ispred kamina i tamo su neko vreme
razgovarali. Kada su se svi povukli na sprat, on je predlozio da podu u setnju.
Bilo je ja-ko hladno, ali zvezde su bile sjajne i sneg im je pucketao pod
no-gama dok su hodali niz puteljak koji je njegov sin bio ocistio. Ku-ca je
bila velika i udobna i bilo je ocigledno da su je svi voleli. Bili su draga
porodica i voleli su da zajedno provode vreme. Niko
313
312
Danijela Stil
od njih nij'e bio sokiran nj'egovom vezom s Madi. Veoma lepo su j'e docekali, a
bili su dragi i prema Lizi i detetu.
- Imas predivnu porodicu - udelila mu je kompliment dok su se setali,
drzeci za ruke. Sve su im skije bile poredane ispred ku-c'e i ona se unapred
radovala skijanju s Bilom sledeceg dana, ako budu mogli da pronadu nekoga da
cuva dete. Bio je to nov aspekt njenog zivota i znala je da ce joj to neko
vreme biti cudno, ali uzi-vala je u svakom trenutku.
- Hvala ti - nasmesio joj se, a onda je zagrlio. - Detence je zaista
slatko. - Vec je mogao da vidi koliko ga je volela. Bilo bi nepravedno da
nikada to nije iskusila. A bila je sposobna da mu pruzi zivot kakav nikada ne
bi imao, cak ni s bioloskom majkom. Bog je znao sta cini u rusevinama
trgovackog centra te noc'i kada je spojio njih troje. I ko je on, pomislio je
Bil, da joj to uskrac'u-je? - Mnogo sam razmisljao - rece nakon nekog vremena,
kad su poceli da se vracaju prema kuc'i. Primetio je da ga je pogledala sa
strahom u ocima. Mislila je da zna sta sledi.
- Nisam sigurna da to zelim da cujem. - Stari strahovi su joj
zasjali u ocima, a ona je skrenula pogled da on ne primeti njene
suze.
- Zasto? - rekao je nezno okrecuci joj glavu i zastavsi na sne-
gom prekrivenom puteljku. - Shvatio sam neke stvari. Mislio sam
da zelis da ih cujes.
- U vezi s nama? - upitala je, zagrcnuvsi se; bilo ju je strah
da je vec sve gotovo. Nije joj se cinilo pravednim, ali nista u nje-
nom zivotu nije bilo pravedno, osim onoga sto je sada imala. Bila
i Lizi i Endija. Oni su joj jedini bili vazni. Njen zivot s Dzekom
cinio joj se kao Jos san.
Putovanje
- Nemoj da se bojis, Madi - rece Bil blago. Osecao je kako
se trese.
- Bojim se, ne zelim da te izgubim.
- Za to nema garancija - kazao je iskreno. - Tebi je preosta-
lo mnogo vise nego meni. Ali mislim da sam u ovom trenutku svog
zivota shvatio da nije bitno kad ces stici, ili koliko brzo, bitno je
putovanje. Dok god zajedno i uspesno putujemo, mislim da je to
sve sto mozemo da trazimo. Niko od nas nije siguran sta se nala-
zi iza sledeceg ugla. - Naucio je to na tezak nacin, kao i Madi. -
To je neka vrsta setnje s poverenjem. - Jos nije bila sigurna sta
zeli da joj kaze, ali on je pre svega zeleo da je utesi. - Necu te
ostaviti, Madi. Ne idem nikuda i ne zelim da te ikada povredim. -
Ali hoce, s vremena na vreme, ali glavno je da to bude bez zlobe.
Oboje su to znali.
- Ni ja tebe ne zelim da povredim - rekla je tiho, cvrsto se
drzeci za njega, ali utesena onim sto joj je govorio. Osecala je da
nema cega da se boji. Ovo je bio nov zivot, novi dan, novi san
koji su zajednicki pronasli i brizno gajili.
- Ono sto pokusavam da ti kazem - rekao je i pogledao je sa
smeskom - jeste da sam shvatio da ce mi mozda dobro doci ma-
lo bejzbola u sedamdesetim. Ako nista drugo, Endi ce modi da mi
dodaje lopticu u kolica.
Pogledala ga je s neobicnim osmehom. - Tesko da ces tada biti u kolicima. -
Ali on je vec poceo da se smeje.
- Ko zna? Mozda me istrosis. Vec si pokusala. Bog zna, eks-
plozija u trgovackom centru, deca, ludi bivsi muz... sigurno mi odr-
zavas zivot zammljivim. Ali ne zelim da budem samo njegov kum.
On zasluzuje vise od toga. Kao i svi mi.
(D IPHSOJ
314
- Zelis da budes njegov trener bejzbola? - zadirkivala ga je
Osec'ala se kao da je njen brod napokon uplovio u luku, a bio je
to onaj koji je dugo cekala, celog zivota. Ali znala je da je s Bi-
lom bila napokon sigurna i u dobrim rukama.
- Zelim da budem tvoj suprug, to zelim da ti kazem. A sta si
ti mislila, Madi?
- Sta ce reci tvoja deca? - Bila je zabrinuta zbog toga, ali do-
sad su bili jako ljubazni prema njoj.
- Verovatno ce reci da sam lud i bice u pravu. Ali ja mislim
da je to prava stvar, za nas oboje... za sve nas... znao sam to vec
dugo vreme. Samo nisam bio siguran sto ces ti uciniti ili koliko ce
ti biti potrebno.
- Predugo mi je trebalo - rekla je. Sada joj je bilo zao, ali isto
tako je znala da nije mogla brze.
* - Rekao sam ti, Madi, nije stvar kako brzo stignes. Sustina je u putovanju.
Pa, sta mislis?
- Mislim da sam jako srec'na - prosaputala je.
- Kao i ja - rekao je, pa je zagrli i zajedno podose ka kuci,
a Lizi ih je, drzeci dete u rukama, gledala kroz prozor gornjeg spra-
ta. I kao da ju je Madi osetila, pogledala je gore, nasmejala se i
mahnula joj. Kad su dosli do kuc'e, Bil se zaustavio na vratima i
poljubio je. Za njih nije bilo pitanje pocetka ili kraja. Bitan je bio
zivot koji su delili i radost saznanja da ce se njihovo putovanje na-
staviti jos dugo vremena.
I
Danijela Stil je cuvena kao jedna od najvecih svetskih autora po-znatih
bestselera prodatih u preko 430 miliona primeraka sirom sveta. Napisala je
preko 50 bestselera i jos od 1981. godine nalazi se na sa-mom vrhu liste
najprodavanijih autora Njujork tajmsa. Vise od polo-vine njenih romana doziveli
su svoju uspesnu ekranizaciju, a svaka od njih je dobila visoke kritike,
ukljucujuci i dve nominacije za Zlatni globus. Uz svoju opsesiju pisanjem,
Danijela poseduje i filantropska interesovanja. Osnovala je i vodi dve
fondacije koje finansiraju huma-nitarne organizacije radi pomoci deci sa
mentalnim oboljenjiraa kao i
zlostavljanoj deci.
Obrazovanje je stekla u Njujorku i Evropi i svoju profesionalnu pozadinu
pronasla u marketingu, ali je brzo presla na svoju autorsku karijeru i od tada
je u njoj jedna od najuspesnijih. Prvu knjigu je na-pisala u 20. godini. Cesto
radi na pet knjiga istovremeno - istrazuju-ci razlicite zivotne price. Desava
se da se dve do tri godine posveti i samo jednom naslovu. Danijela Stil
poseduje strastven interes ka bla-gostanju i dobrobiti dece, pogotovo one
ugrozene. Ipak, podigla je mnogoclanu porodicu, koja je i dalje okupira, cini
srecnora i predsta-vlja izvor njene inspiracije bez obzira na njena mnogobrojna
interesovanja. Godine 2003, Danijela otvara umetnicku galeriju u San Franci-sku
izlazuci skulpture i slike popularnih umetnika. Ona je pasionirani kolekcionar
umetnina, pogotovo dela mladih umetnika.
Porodice, deca i mladi ljudi cine centralni fokus u njenom zivo-tu. Ona se
bavi temama koje se ticu najtezih zivotnih situacija i upra-vo taj momenat cini
njenc knjige univerzalnim i dotice mnoge ljude
Nju fascniraju zivotne situacije koje se desavaju svima i nacin na ko-ji se
ljudi have njima i koji su cesto transformisani njihovim ishodom. Nj'eni romani
obraduju neiscrpne teme kao sto su: kidnapovanje, incest, bolest, srart,
razvod, usvaj'anje, brak, gubitak, rat i mnoge druge. Ona takode pise o
istorijskim temama bacajuci novo svetJo na te do-gadaj'e. Bez obzira na njena
raznolika interesovanja i aktivnosti, go spoda Stil vodi porodicno orij'entisan
zivot. Zivi u San Francisku, all nekoliko meseci godisnje provodi s porodicom u
Francuskoj.
Danijela Stil PUTOVANJE
kdaju , Newspapers and Magazines d.o.o.
NARODNA KNJIGA
2004.
Direktor Snezana Mijovic
Lektor-korektor Ana Duricek
Plasman 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35
Stampa NARODNA KNJIGA
13. Danijela Stil PUTOVANJE
Nepokolebljiva vera u ljubav i dobro koje uvek pobeduje u neponovljivom romanu
zvezde bestseler knjizevnosti.
14. Meri Higins Klark PONOVNI SUSRET
Kraljica napetosti, u prici o zeni koja je robijala zbog navodnog ubistva muza,
dokazuje da pravda nije zado-voljena...
15. Agata Kristi
MISTERIOZNI GOSPODIN KVIN
Knjiga o licnosti sa magicnim instinktom za detekciju koja ostaje lucidni
favorit kraljice krimica.
ISBN 86-331-J587-5 (Narodna knjiga) COBISS.SR-ID J16158732
16. Robert Ladlara KASANDRIN SPORAZUM
li ce pukovnik Smit uspeti da spreci epidemiju necuvenih razmera saznaccte u
jednoj od najcitanijih velikana politickog trilera.
17. Holi Pejn DEVICANSKI CVOR
Roman o putu od usamljenosti do Ijubavi cuvene turske tkalje tepiha.
18. Zilber Ader SANJARI
Nesvakidasnja prica o seksualnim slobodama po kojoj je B. Bertoluci snimio film.
1U KOIL©
1. Agata Kristi - POLJUBAC 7. Agata Kristi - TRECA DEVOJKA
2. Frederik Forsajt - OSVETNIK 8. Sidni Seldon - NEBO PADA
3. Patrisa Skanlan - FRANCESKINA 9. Dzenit Volak - SARAJ
ZABAVA 10. Dzejms Paterson - KUCA NA PLAZI
4. Anita Nair - KUPE ZA DAME 11. Dzejn Grin - ISTINITE PRICE
5. Dzonatan Kelerman - KRV I MESO 12. Harold Robins - OGANJ STRASTI
_6_Ja[k|jj_yest_:^MERJCKA__PJJA_ _
IPMSHWN1KCA
Ovim neopozivo narucujem knjigu pod rednim brojem
Ime i prczime Adresa i broj telefona
Ukoliko ste clan Kluba opisite i broj cjanske karte I ,
Knjige mozete naruciti putem telefona 011/3227-426, 848-70-35
Hi putem mejla alfankkl@xxxxxxxx i alfankkl@xxxxxxxxx Klub citalaca
KNJIGA I MI, Beograd, Safarikova 11, Batajnicki put 293
I
Other related posts:
- » [knjigofili] danijela stil
